1. NALAŽENJE VRSTE I MESTA KVARA NA VODOVIMA

2. Kvarove na kablovskim el. mrežama mnogo je teže ustanoviti nego kvarove
na nadzemnim mrežama.
2. Kratak spoj
Nastaje usled nastanka spoja između dve ili više žila kabla
Ako dođe do kvara potrebno je prvo ustanoviti vrstu kvara , pa zatim na
osnovu ustanovljene vrste kvara odrediti metodu za nalaženje mesta kvara.
Prema vrsti, kvarovi na kablovima mogu se podeliti u tri grupe:
1.Spoj sa zemljom (zemljospoj)
Uspostavlja se spoj između jedne ili više žila sa metalnim omotačem kabla koj je
uzemljen
3. Prekid kabla
Prekid jedne ili više žila kabla

3. NALAŽENJE VRSTE KVARA MEGAOMMETROM
Zemljospoj:
-Kablovski vod se isključi iz mreže
-Pozitivan kraj megaommetra se veže na uzemljenje, a drugi kraj instrumenta vezuje se
uzastopno na svaku žilu kablovskog voda.
-Megaommetar će pokazati veliku vrednosti otpornosti za neoštećene žile, a
malu vrednost otpornosti za oštećene žile.

4. Kratak spoj:
-Kablovski vod se isključi iz mreže
-Krajevi megaommetra vezuju se između dva provodnika ovim redom, između 1-2, 1-
3, 1-4, 2-3, 2-4 i 3-4.
-Ako se između dva provodnika dobije mala vrednost otpornosti izolacije,
znači da između njih postoji dodir.

5. Prekid provodnika:
-Kablovski vod se isključi iz mreže
-Na jednom kraju kratkospoje se sve žile kabla i ta tačka se uzemlji.
-Megaommetar za sve žile koje su ispravne pokazuje otpornost R=0, dok žile
koje su u prekidu imaju beskonačan otpor.
-Pozitivan kraj megaommetra se veže na uzemljenje, a drugim krajem (redom)
ispitujemo svaku žilu.

6. NALAŽENJE MESTA ZEMLJOSPOJA
METODOM OMMETRA
1
2
P
Ω
R1( l1)
Rx( lx) R2- Rx
R2( l2)
Rz1
Rz2
Ukupna otpornost koju je izmerio ommetar kada je preklopnika P u položaju 1:
2211
'
zxz RRRRRR +−++=
Ukupna otpornost koju je izmerio ommetar kada je preklopnika P u položaju 2:
21
''
zxz RRRR ++=
(l2-lx)
- Jedna žila mora biti neoštećena
- Neoštećena žila se kratko spoji sa žilom koja je u kvaru

7. RRR == 21
Pošto su u kablovskom vodu obično sve žile istog preseka, onda su i
otpornosti oštećene i neoštećene žile (R1 i R2) iste:
Prvu i drugu jednačinu možemo izraziti preko Rz1 i Rz2:
xzz RRRRR +−=+ 2'
21
xzz RRRR +=+ ''
21
Pošto su leve strane jednačina jednake , onda su i desne, pa imamo:
xx RRRRR −=+− '''
2
RRRRx 22 '''
+−=
2
2'''
RRR
Rx
+−
=

8. Znamo da je:
S
l
R ρ=
Pa se nepoznata dužina lx mesta zemljospoja kabla može izračunati po:
ρ
SR
l x
x
⋅
=
Gde je lx odstojanje od početka kablovskog voda do mesta zemljospoja.

9. NALAŽENJE MESTA ZEMLJOSPOJA
METODOM PADA NAPONA
A
Rx( lx) R2- Rx
R2( l2)
V1
V2
R1( l1)Rh
Vz RR <<
Prvi voltmetar V1 meri pad napona na nepoznatoj dužini provodnika lx :
IRU x ⋅=1
Drugi voltmetar V2 meri pad napona na otpornosti 2R-Rx:
( ) IRRU x ⋅−= 22
(l2-lx)

10. Deljenjem prve i druge jednačine dobijamo:
( ) IRR
IR
U
U
x
x
⋅−
⋅
=
22
1
Iz toga proizilazi:
R
UU
U
Rx 2
21
1
+
=
Ako su provodnici istog preseka i izrađeni od istog materijala, onda umesto
otpornosti R i Rx možemo uzeti njihove dužine pa imamo :
l
UU
U
lx 2
21
1
+
=
Gde je lx odstojanje od početka kablovskog voda do mesta zemljospoja.

11. NALAŽENJE MESTA PREKIDA
METODOM MERENJA KAPACITIVNOSTI
lx
Cx
l
C metar
A B
C metar
prekid
ly=l-lx
Cy
Oba komada prekinutog provodnika se ponašaju kao kondenzatori.
Kapacitivnost ovih kondenzatora se srazmerna dužinama lx i ly:
yy lkC ⋅=xx lkC ⋅= i
Pa je:
l
l
ll
l
CC
C x
yx
x
yx
x
=
+
=
+
l
CC
C
l
yx
x
x ⋅
+
=

12. lx
Cx
l
C metar
A
B
prekid
ly=l-lx
Cy
Ako je jedan provodnik u kablu neoštećen merenje možemo izvesti samo na
jednom kraju kabla.
xx lkC ⋅=
lkCC yx ⋅=+
Pa je:
l
l
CC
C x
yx
x
=
+
l
CC
C
l
yx
x
x ⋅
+
=
Cx+Cy
C metar povezan na tačku A :
C metar povezan na tačku B :

13. NALAŽENJE MESTA KRATKOG SPOJA POMOĆU
OMMETRA
Rx( lx)
Kratak spoj
Ovo merenje zasniva se na činjenici da je otpornost voda srazmerna njegovoj
dužini:
lkR ⋅=
Iz ovoga sledi:
R
l
R
l
x
x
= Pa je rastojanje do k.s.: l
R
R
l x
x ⋅=
Gde je: Rx - polovina otpornosti koju pokazuje ommetar
R - otpornost neoštećenog voda
l - dužina neoštećenog voda