речник филмских термина за ученике

1. МАЛИ ФИЛМСКИ ПОЈМОВНИК
Врсте (родови) филмски
документарни филм који свој садржај и карактер заснива на верном и непосредном
филм представљању стварности. Неке подврсте: путописни, наставни,
етнографски, индустријски, научни, фим-хроника, филм-есеј,
образовни, спортски, рекламно-пропагандни, репортажни, архивски,
филмске новости.
играни филм У њему се, по правилу, излаже неко збивање посредством
представљачке игре живих бића (људи или животиња). Играни филм
има, по правилу, заокружену причу засновану на измишљеним
личностима или догађајима, којима се филмом даје изглед, илузија,
стварности. Може се заснивати и на стварним ликовима, који су
тумачени од стране глумаца и догађајима, који се накнадно драмски
обликују. Неке подврсте: драма, комедија, научна фантастика и
фантастика, љубавни, хорор, тј. филм страве и ужаса,
авантуристички, историјски, ратни, дечји, криминалистички, трилер,
вестерн, тј. филм о Дивљем западу, музички.
анимирани Анимација је оживљени покрет, цртежа или неког неживог
филм предмета). Подврсте: цртани филм, лутка анимација, колаж
анимација, анимације с пластелином, течностима, уљима, стаклом,
пластиком, песком и слично.
експеримен- филм чија је сврха истраживање на плану психофизиолошког
тални филм дејства филма и трагање за новим изражајним облицима.
генерална Замишљена црта састављена од правца погледа сниматеља, смера
линија или којим се објекат креће и линије занимљивости повезивања два
рампа објекта.
Ефекти, филмски
двострука је ефекат у ком се једна слика наснимава на другу. Често се користи
експозицииа код снимања шпица, али и за разне ефекте, на пример сабласти што
пролазе кроз зид.
маске се стављају испред објектива због покривања једног дела слике.
Ефекти су једноставни, али делотворни. Најчешће коришћене су
маске у облику кључаонице, двогледа, снајпера. У савременој
техници могу се извести електронски, односно рачунарски, у много
различитих облика. Посебно спомињемо подељени екран и
вишеструки екран. Посебне технике снимања дају различите
ефекте.

2. успорено популарни „слоумоушн". Оно се постиже код филмске камере
кретање убрзаним снимањем, дакле већим бројем квадрата у секунди.
Приликом репродукције пројектује се нормалан број квадрата у
секунди, па се добија ефекат успореног кретања.
убрзано обрнути ефекат од претходног, даје врло комичне ситуације
кретање
обрнути кретање уназад
покрет
снимање у Ефекат који је често у употреби, омогућује приказивање догађаја
временским који се збивају тако полако, да се обичним оком не могу уочавати.
размацима Најјаснији пример је отварање пупољка. Електроника и рачунар дају
још више, готово невероватне стваралачке могућности.
доцртавање поступак обраде покретне или непокретне слике којим се мења,
допуњује или прерађује постојећа слика
електронски је уношење неке слике, коју називамо инсерт, у другу слику, названу
инсерт мастер, на тачно одређеном месту и облику. Електронски инсерт
обично делује као позадина и може бити из различитих извора: ТВ-
камера, филм, фотос, дијапозитив. Треба разликовати електронски
инсерт од инсертовања, које значи убацивање у готов материјал
новог кадра или читаве сцене, наместо старог кадра или сцене.
колористички Основне ТВ боје су црвена, зелена и плава (РГБ). Ако желимо да
ефекти остваримо колористичке ефекте, то чинимо помоћу колор
бекграунда, електронског генератора за три основне ТВ боје. На
пример, за бојење позадине, бојење различитих натписа, граничних
линија, код електронских маски и у свим другим случајевима где је
потребан ефекат бојења.
сплит-скрин ефекат подељене слике на екрану
ки-ефекат за додавање различитих натписа ТВ слици
дигитални ефекат огледала, ефекат умноженог лика, обртања и тумбања ТВ
видео-ефекти слике... Дигитални видео ефекти су специјални електронски ефекти,
који се постижу уз помоћ тзв. дигиталне технике рачунара. Рачунар
има специјализоване програме и могућности за много и много
разноразних ефеката и трикова, какви у филмској продукцији пре
нису били ни познати, нити слућени.
Интерпункција, филмска
затамњење Затварање, односно отварање бленде на камери приликом сни-
одтамњење мања. Најчешће се овај ефекат користи као начин приказивања
проласка времена и за прелаз са сцене на сцену.

3. претапање се постиже снимањем одтамњења новог кадра на месту где је већ
снимљено затамњење претходног кадра. Добија се утисак као да се
један кадар претопио у други. Претапање се користи као и
затамњење-одтамњење: дочарава се радња одиграна у другом
времену.
неоштрина прелажење слике у потпуну неоштрину из које се полако појављује,
уоштравањем, нова слика
брисање усправно или водоравно, звано .,завеса" или „ролетна", користи се
за сакривање једне слике и откривање друге. Може се користити и
ефекат брисача-црте која испред себе брише слику, а иза открива
нови кадар.
филаж камера у врло брзом швенку напушта оно што је снимала,
зауставља се у неутралном пољу и у наставку, опет у брзом швенку,
долази до потпуно нове слике. Филажом се могу повезати и два
потпуно различита кадра (без заустављања у неком неутралном
пољу) са сликом потпуно "размазаном" брзим швенком. Филаж
такође повезује радње у два различита времена, односно простора.
кадар Основна јединица филма (оно што камера сними од укључења до
искључења).
кинестетич- специфично филмски доживљај који код гледаоца ствара утисак
ност покрета, упркос чињеници да се гледаочево тело налази у стању
мировања
Књига последња писана или описна етапа у припреми филмског дела. У
снимања књизи снимања води се рачуна и о континуитету, односно
просторном и временском јединству у филму. Основно правило
континуитета каже да радња у једном кадру мора бити усклађена с
радњом у другом (Јиржи Плажевски: „Да би филм створио утисак
континуалне радње, важно је нагласити оне моменте радње који су
способни да задрже пажњу гледалаца. Детаље треба поређати на
екрану у сличној форми као што их реда и наш разум")
маске посебно обликоване тамне површине различитих облика, које се
постављају испред објектива камере и које омогућавају да се сними
(експонира) само она површина која није покривена маском (нпр.
слика виђена кроз кључаоницу, двоглед, дурбин снајпера). Намена
им је да употпуне визуелне ефекте филмске слике. Електронске
маске се добијају помућу генератора специјалних електронских
ефеката, који се налази у склопу видео миксете.
монтажа Посебно изражајно средство филмске уметности, којим се повезују
филмска делови филма у целину, дајући садржају прегледан и занимљив
распоред, при чему ће одговарајуће слике и звуци најпотпуније
деловати на гледаоца.

4. врсте Линеарна монтажа је најједноставнији начин у ком се кадрови
монтажа редају по хронолошком редоследу, како захтева садржај филма.
Паралелна монтажа поставља наизменично два или висе токова
радње. Лајтмотив је монтажа при којој се кадрови понављају висе
пута у истом или измењеном облику. Антитеза је монтажа при
којој се кадрови постављају по својој супротности, нпр. љубав-
мржња, старост-младост, ситост-глад и сл. Монтажа аналогије, код
које се кадрови постављају на основу сличности садржаја.
Синхрона монтажа приказује две радње у филму које се одигравају
истовремено. Ретроспективна монтажа повезује кадрове или
сцене који се дешавају у садашњости са кадровима или сценама
које сећају на прошло. Ритмичка монтажа примењује поступак
којим се постиже основно дејство на гледаоце помоћу груписања
кадрова мале дужине (замена музике звукова музиком слике).
планови Далеки тотал - захвата широки пејзаж, а људска фигура је готово
филмски неприметна. Општи план или тотал - уочавају се људске фигуре,
али се лица не разазнају. Средњи план - види се цела човечја
фигура. Америкен - човек до колена. Средње-крупни план - човек
до појаса. Крупни план - глава с делом рамена. Детаљ - издвојени
део људског тела (око, ухо, прсти).
покрети Статични кадар подразумева мирну, непокретну камеру.
камером Водоравно покретање камере лево или десно, уобичајено названо
швенк, или прати покретни објекат или повезује два одвојена
објекта. Водоравно покретање камере напред или назад, названо
фар, приближава нас или удаљава од објекта. Усправно покретање
камере, названо лифт, обично се користи за снимање високих
објеката или за снимање особа без коришћења широкоугаоног
објектива. Водоравно покретање камере заједно с постољем назива
се вожња, а дизање и спуштање - кран. Покретањем камере мења
се перспектива, дакле поглед на објекат, и такву могућност
приказивања тродимензионалних предмета на равном екрану, од
свих уметности, има једино - филм. Најзад, постоји и оптички покрет:
зум, при чему се планови мењају без покрета камере, већ променом
жижне даљине, односно видног поља.
постпродук- обрада снимљеног филмског или ТВ материјала. Процес
ција производње филма обухвата три фазе: 1. претпродукција
(припрема), 2. продукција (снимање) и 3. постпродукција (обрада).
секвенца већа и сложенија целина, састављена од већег броја кадрова и
неколико сцена. Најједноставније речено, свака секвенца одговара
на питања где, ко и шта, односно како ради.
семиологија У ширем смислу проучава тотално дејство филма (све видове
филма афективног деловања филмског медија). У ужем смислу проучава
само рационално схватљива значења филма (филм као значењску
творевину, феномен језика).

5. синопсис писана скица у којој су најсажетије изложени предмет, садржина,
главна тема и сиже.
сцена већа целина, састављена од два кадра или више, у којој је
успостављено јединство радње, простора и времена.
сценарио писана подлога филма. Он мора да има визуелну и звучну разраду
филмски по кадровима, сценама и секвенцама. У визуелну разраду сценарија
спадају опис ликова, радње и свих спољних услова, а у звучну
дијалог, музика и звучни ефекти.
Угао снимања Нормални угао или ракурс - камера у висини погледа човека
просечне висине. Горњии угао или ракурс, популарно назван „птичја
перспектива", умањује значај посматране особе, ствара утисак туге,
самоће и потиштености,а добијамо га постављањем камере изнад
нивоа погледа. Доњи угао или ракурс, такозвана „жабља
перспектива", испод нивоа погледа, наглашава висину и значај
особе, одајући утисак снаге или претње.