2. ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
• Зглавкари који су први населили копнену
средину. Одлике:
- НЕМАЈУ АНТЕНЕ
- ПРВИ ПАР ЕКСТРЕМИТЕТА СУ ХЕЛИЦЕРЕ
- ДВА ТЕЛЕСНА РЕГИОНА
ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ
ПАУЦИПАУЦИ
КОСЦИКОСЦИ ШКОРПИШКОРПИ
ЈЕЈЕ КРПЕЉИКРПЕЉИ
И ГРИЊЕИ ГРИЊЕ
3. • Главеногрудни регион:
- Први пар наставака ХЕЛИЦЕРЕ (за убадање)
- Други пар ПЕДИПАЛПИ (за приношење
хране)
- Остала 4 ПАРА НОГЕ ЗА ХОДАЊЕ
• Грабљивице (ОТРОВНЕ ЖЛЕЗДЕ и ОТРОВНЕ
БОДЉЕ)
• ПАУЧИНАСТЕ ЖЛЕЗДЕ
• Могу бити веома штетни ПАУК ЦРНА
УДОВИЦА, ШКОРПИЈЕ, КРПЕЉИ...
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
4. • Најбројнија група
• Живе свуда, скривена места, пећине, шуме...
• Грађа тела:
- ГЛАВЕНОГРУДНИ РЕГИОН и
- ТРБУШНИ спојени танком дршком
• Први пар кратких наставака ХЕЛИЦЕРЕ имају
отвор повезан са ОТРОВНИМ ЖЛЕЗДАМА
• Други пар је дужи, носи чулне длачице
• 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ на врховима имају
КУКИЦЕ
ПАУКОВИ
5. • ГРАБЉИВИЦЕ: јуре плен, лове из заседе или
плету мрежу
• Хелицерама убацују отров са соковима за
варење у плен који касније само усисају у
желудац
• Дисање: ЛИСТОЛИКА ПЛУЋА или ТРАХЕЈЕ
• Излучивање ЦЕВЧИЦЕ (уливају се у црево) или
помоћу ЖЛЕЗДА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ
ПАУКОВИ
6. • Тело прекривено ЧУЛНИМ ДЛАЧИЦАМА
• Имају 8 ПРОСТИХ ОЧИЈУ, слабо виде
• ПАУЧИНА – лепљива течност на ваздуху очврсне
(чвршћа од челика) лучи се из ПАУЧИНАСТИХ
БРАДАВИЦА
• РАЗМНОЖАВАЊЕ је ПОЛНО, женеке полажу јаја у
испредене чауре након две недеље – млади
пауци
ПАУКОВИ
9. РАЗНОВРСНОСТ
ЦРНА УДОВИЦАЦРНА УДОВИЦА
СПАДАЈУ У НАЈОТРОВНИЈЕ ПАУКЕ НА СВЕТУ
ОТРОВ ОПАСНИЈИ ОД ОТРОВА ЗВЕЧАРКЕ,
ПРЕПОЗНАЈЕ СЕ ПО ЦРВЕНОЈ ШАРИ НА ТЕЛУ
У ВИДУ ПЕШЧАНОГ САТА, У НАШИМ
КРАЈЕВИМА ЖИВИ У СУШНИМ ПРЕДЕЛИМА
МАКЕДОНИЈЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
12. РАЗНОВРСНОСТ
ВОДЕНИ ПАУКВОДЕНИ ПАУК
ЖИВИ У СПОРОТЕКУЋИМ И СТАЈАЋИМ
ВОДАМА, ПРАВИ ГНЕЗДО ОД ПАУЧИНЕ У
ВОДИ, ЛЕПИ ГА ЗА ПОДВОДНЕ БИЉКЕ.
ДИШЕ ПОД ВОДОМ, УЗИМА КИСЕОНИК
ИЗ МЕХУРА КОЈИ НАПРАВИ ОКО ТЕЛА
13. РАЗНОВРСНОСТ
ВУЧЈИ ПАУЦИ,ВУЧЈИ ПАУЦИ,
ПАУК СКАКАЧ,ПАУК СКАКАЧ,
ПАУК ТРКАЧ...ПАУК ТРКАЧ...
...НЕ ПЛЕТУ МРЕЖЕ, ВЕЋ ЛОВЕ ИЗ ЗАСЕДЕ
ИЛИ ЈУРЕ ПЛЕН, ТЕЛО ОБРАСЛО ГУСТИМ
ДЛАЧИЦАМА СВУДА ПО ТЕЛУ КАКО БИ
ШТО ЛАКШЕ ПРИМЕТИЛИ ПЛЕН СА
СВИХ СТРАНА
ПАУК КРАБА
14. KOСЦИ
• Веома слични пауковима
• Дуге ноге које могу да одбаце кад су у
опасности
• Тело јајасто са 4 пара дугих и танких ногу
• Трбух чланковит за разлику од паукова
широко спојен са главеногрудним делом
• Нису отровни
15. ШКОРПИЈЕ
• Најстарији копнени зглавкари
• Најкрупнији пауколики зглавкари (од 13cm
до 25cm)
• Живе у тропским и суптропским крајевима
• Преко дана скривене ноћу излазе да се хране
• Хватају плен помоћу КЛЕШТА ПЕДИПАЛПА
• Комадају га ХЕЛИЦЕРАМА
• ОТРОВНА БОДЉА на трбуху
• 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ
• ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ
део који се сужава
16. ШКОРПИЈЕ
• Отровне врсте живе у Африци и Мексику
• У нашим крајевима безопасне врсте
• Одвојених полова
• Женке рађају од 1-100 младих које носе на
леђима до првог пресвлачења
17. КРПЕЉИ И ГРИЊЕ
• Многе врсте паразити животиња и биљака
• Гриње величине око 1mm и ситније
• Крпељи од пар mm до 1cm
• Гриње у кућној прашини, водено гриње,
пауколике гриње, најпознатија врста је
ШУГАРАЦ изазива ШУГУ
ГРИЊА
ШУГА-ПРЕНОСИ СЕ
ДИРЕКТНИМ КОНТАКТОМ
ШУГАРАЦ
18. КРПЕЉИ И ГРИЊЕ
• Крпељи - паразити биљака, гљива и животиња
• Живе у трави, жбуњу, испод опалог лишћа,
активнији у пролеће и јесен, храни се крвљу
• ЛАЈМСКА БОЛЕСТ изазива је бактерија Borrelia
burdorferi коју преноси крпељ (упала зглобова)
• Након боравка у природи прегледати тело и
косу!!!
НЕ ПОЛИВАТИ УЉЕМ, БЕНЗИНОМ И АЛКОХОЛОМ
19. СТОНОГЕ
• Имају много ногу, тело од најмање 11 чланака
• Живе на влажним местима, у стељи, испод
камења, беже од светлости, активне ноћу
• Тело издужено подељено на ГЛАВУ и
ЧЛАНКОВИТ ТРУП (ноге на сваком чланку)
• Дисање помоћу ТРАХЕЈА
• Многе врсте ГРАБЉИВИЦЕ убијају помоћу
отровних усних ножица
ЗГЛАВКАРИ
РАКОВИ
ПАУКОЛИКИ
ЗГЛАВКАРИ
ИНСЕКТИ
СТОНОГЕ
20. СТОНОГЕ
• КУЋНА СТОНОГА има 15 пари ногу, живи по
кућама на влажним местима
• Многе нису штетне за човека, мада су тропске
врсте опасне
• Жлезде на боковима тела из којих избацују
отров
• Размножавање полно, парењем мужјака и
женке, женка се склупча око
јаја док се не роде млади