SlideShare a Scribd company logo
1 of 20
ПАУКОЛИКИ
ЗГЛАВКАРИ
Chelicerata
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
• Зглавкари који су први населили копнену
средину. Одлике:
- НЕМАЈУ АНТЕНЕ
- ПРВИ ПАР ЕКСТРЕМИТЕТА СУ ХЕЛИЦЕРЕ
- ДВА ТЕЛЕСНА РЕГИОНА
ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ
ПАУЦИПАУЦИ
КОСЦИКОСЦИ ШКОРПИШКОРПИ
ЈЕЈЕ КРПЕЉИКРПЕЉИ
И ГРИЊЕИ ГРИЊЕ
• Главеногрудни регион:
- Први пар наставака ХЕЛИЦЕРЕ (за убадање)
- Други пар ПЕДИПАЛПИ (за приношење
хране)
- Остала 4 ПАРА НОГЕ ЗА ХОДАЊЕ
• Грабљивице (ОТРОВНЕ ЖЛЕЗДЕ и ОТРОВНЕ
БОДЉЕ)
• ПАУЧИНАСТЕ ЖЛЕЗДЕ
• Могу бити веома штетни ПАУК ЦРНА
УДОВИЦА, ШКОРПИЈЕ, КРПЕЉИ...
ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
• Најбројнија група
• Живе свуда, скривена места, пећине, шуме...
• Грађа тела:
- ГЛАВЕНОГРУДНИ РЕГИОН и
- ТРБУШНИ спојени танком дршком
• Први пар кратких наставака ХЕЛИЦЕРЕ имају
отвор повезан са ОТРОВНИМ ЖЛЕЗДАМА
• Други пар је дужи, носи чулне длачице
• 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ на врховима имају
КУКИЦЕ
ПАУКОВИ
• ГРАБЉИВИЦЕ: јуре плен, лове из заседе или
плету мрежу
• Хелицерама убацују отров са соковима за
варење у плен који касније само усисају у
желудац
• Дисање: ЛИСТОЛИКА ПЛУЋА или ТРАХЕЈЕ
• Излучивање ЦЕВЧИЦЕ (уливају се у црево) или
помоћу ЖЛЕЗДА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ
ПАУКОВИ
• Тело прекривено ЧУЛНИМ ДЛАЧИЦАМА
• Имају 8 ПРОСТИХ ОЧИЈУ, слабо виде
• ПАУЧИНА – лепљива течност на ваздуху очврсне
(чвршћа од челика) лучи се из ПАУЧИНАСТИХ
БРАДАВИЦА
• РАЗМНОЖАВАЊЕ је ПОЛНО, женеке полажу јаја у
испредене чауре након две недеље – млади
пауци
ПАУКОВИ
ГРАЂА
РАЗНОВРСНОСТ
ТАРАНТУЛАТАРАНТУЛА
СПАДАЈУ У НАЈКРУПНИЈЕ ПАУКЕ НА СВЕТУ
НИСУ ОТРОВНИ, РЕТКО УБАДАЈУ, А УБОД
СЛИЧАН КАО УБОД ПЧЕЛЕ
РАЗНОВРСНОСТ
ЦРНА УДОВИЦАЦРНА УДОВИЦА
СПАДАЈУ У НАЈОТРОВНИЈЕ ПАУКЕ НА СВЕТУ
ОТРОВ ОПАСНИЈИ ОД ОТРОВА ЗВЕЧАРКЕ,
ПРЕПОЗНАЈЕ СЕ ПО ЦРВЕНОЈ ШАРИ НА ТЕЛУ
У ВИДУ ПЕШЧАНОГ САТА, У НАШИМ
КРАЈЕВИМА ЖИВИ У СУШНИМ ПРЕДЕЛИМА
МАКЕДОНИЈЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
РАЗНОВРСНОСТ
ОСОЛИКИ ПАУКОСОЛИКИ ПАУК
ИМА ХОРИЗОНТАЛНЕ ШАРЕ ПО ТЕЛУ КАО КОД
ОСЕ ПО ЧЕМУ ЈЕ И ДОБИО ИМЕ, ЖИВИ НА
ЛИВАДАМА, ШУМАРЦИМА, У БАШТАМА...
РАЗНОВРСНОСТ
ПАУК КРСТАШПАУК КРСТАШ
ИМА ШАРУ У ВИДУ КРСТИЋАНА ЛЕЂНОЈ
СТРАНИ, ЧЕСТО СЕ У ПРИРОДИ МОЖЕ
СРЕСТИ, У БАШТАМА, ГДЕ ПЛЕТЕ МРЕЖЕ
ОВАЛНОГ ОБЛИКА
РАЗНОВРСНОСТ
ВОДЕНИ ПАУКВОДЕНИ ПАУК
ЖИВИ У СПОРОТЕКУЋИМ И СТАЈАЋИМ
ВОДАМА, ПРАВИ ГНЕЗДО ОД ПАУЧИНЕ У
ВОДИ, ЛЕПИ ГА ЗА ПОДВОДНЕ БИЉКЕ.
ДИШЕ ПОД ВОДОМ, УЗИМА КИСЕОНИК
ИЗ МЕХУРА КОЈИ НАПРАВИ ОКО ТЕЛА
РАЗНОВРСНОСТ
ВУЧЈИ ПАУЦИ,ВУЧЈИ ПАУЦИ,
ПАУК СКАКАЧ,ПАУК СКАКАЧ,
ПАУК ТРКАЧ...ПАУК ТРКАЧ...
...НЕ ПЛЕТУ МРЕЖЕ, ВЕЋ ЛОВЕ ИЗ ЗАСЕДЕ
ИЛИ ЈУРЕ ПЛЕН, ТЕЛО ОБРАСЛО ГУСТИМ
ДЛАЧИЦАМА СВУДА ПО ТЕЛУ КАКО БИ
ШТО ЛАКШЕ ПРИМЕТИЛИ ПЛЕН СА
СВИХ СТРАНА
ПАУК КРАБА
KOСЦИ
• Веома слични пауковима
• Дуге ноге које могу да одбаце кад су у
опасности
• Тело јајасто са 4 пара дугих и танких ногу
• Трбух чланковит за разлику од паукова
широко спојен са главеногрудним делом
• Нису отровни
ШКОРПИЈЕ
• Најстарији копнени зглавкари
• Најкрупнији пауколики зглавкари (од 13cm
до 25cm)
• Живе у тропским и суптропским крајевима
• Преко дана скривене ноћу излазе да се хране
• Хватају плен помоћу КЛЕШТА ПЕДИПАЛПА
• Комадају га ХЕЛИЦЕРАМА
• ОТРОВНА БОДЉА на трбуху
• 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ
• ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ
део који се сужава
ШКОРПИЈЕ
• Отровне врсте живе у Африци и Мексику
• У нашим крајевима безопасне врсте
• Одвојених полова
• Женке рађају од 1-100 младих које носе на
леђима до првог пресвлачења
КРПЕЉИ И ГРИЊЕ
• Многе врсте паразити животиња и биљака
• Гриње величине око 1mm и ситније
• Крпељи од пар mm до 1cm
• Гриње у кућној прашини, водено гриње,
пауколике гриње, најпознатија врста је
ШУГАРАЦ изазива ШУГУ
ГРИЊА
ШУГА-ПРЕНОСИ СЕ
ДИРЕКТНИМ КОНТАКТОМ
ШУГАРАЦ
КРПЕЉИ И ГРИЊЕ
• Крпељи - паразити биљака, гљива и животиња
• Живе у трави, жбуњу, испод опалог лишћа,
активнији у пролеће и јесен, храни се крвљу
• ЛАЈМСКА БОЛЕСТ изазива је бактерија Borrelia
burdorferi коју преноси крпељ (упала зглобова)
• Након боравка у природи прегледати тело и
косу!!!
НЕ ПОЛИВАТИ УЉЕМ, БЕНЗИНОМ И АЛКОХОЛОМ
СТОНОГЕ
• Имају много ногу, тело од најмање 11 чланака
• Живе на влажним местима, у стељи, испод
камења, беже од светлости, активне ноћу
• Тело издужено подељено на ГЛАВУ и
ЧЛАНКОВИТ ТРУП (ноге на сваком чланку)
• Дисање помоћу ТРАХЕЈА
• Многе врсте ГРАБЉИВИЦЕ убијају помоћу
отровних усних ножица
ЗГЛАВКАРИ
РАКОВИ
ПАУКОЛИКИ
ЗГЛАВКАРИ
ИНСЕКТИ
СТОНОГЕ
СТОНОГЕ
• КУЋНА СТОНОГА има 15 пари ногу, живи по
кућама на влажним местима
• Многе нису штетне за човека, мада су тропске
врсте опасне
• Жлезде на боковима тела из којих избацују
отров
• Размножавање полно, парењем мужјака и
женке, женка се склупча око
јаја док се не роде млади

More Related Content

What's hot (20)

Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnostGmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
Gmizavci, opšte odlike i raznovrsnost
 
Hordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštašiHordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštaši
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
Raznovrsnost vodozemaca
Raznovrsnost vodozemacaRaznovrsnost vodozemaca
Raznovrsnost vodozemaca
 
Metilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanjaMetilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanja
 
Pljosnati crvi tanja
Pljosnati crvi tanjaPljosnati crvi tanja
Pljosnati crvi tanja
 
Zglavkari; Rakovi
Zglavkari; RakoviZglavkari; Rakovi
Zglavkari; Rakovi
 
Raznovrsnost insekata
Raznovrsnost insekataRaznovrsnost insekata
Raznovrsnost insekata
 
Zglavkari
ZglavkariZglavkari
Zglavkari
 
Mekušci
MekušciMekušci
Mekušci
 
Arthropoda (zglavkari)
Arthropoda (zglavkari) Arthropoda (zglavkari)
Arthropoda (zglavkari)
 
Vodozemci
VodozemciVodozemci
Vodozemci
 
Pljosnati crvi; planarije
Pljosnati crvi; planarijePljosnati crvi; planarije
Pljosnati crvi; planarije
 
Paučnjaci
PaučnjaciPaučnjaci
Paučnjaci
 
Valjkasti crvi
Valjkasti crviValjkasti crvi
Valjkasti crvi
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 
Paukoliki zglavkari i Stonoge
Paukoliki zglavkari i StonogePaukoliki zglavkari i Stonoge
Paukoliki zglavkari i Stonoge
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
SISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razredSISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razred
 
Hordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštašiHordati amfioksus i plaštaši
Hordati amfioksus i plaštaši
 

Viewers also liked

Zglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetković
Zglavkari- Jelena Milojević- Marija CvetkovićZglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetković
Zglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetkovićnasaskolatakmicenja
 
зглавкари Arthropoda
зглавкари  Arthropodaзглавкари  Arthropoda
зглавкари Arthropoda1kreativac
 
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela VeljkovićL168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela VeljkovićNašaŠkola.Net
 
Škorpije, krpelji, kosci, stonoge
Škorpije, krpelji, kosci, stonogeŠkorpije, krpelji, kosci, stonoge
Škorpije, krpelji, kosci, stonogeIvana Damnjanović
 
Zglavkari ponavljanje
Zglavkari ponavljanjeZglavkari ponavljanje
Zglavkari ponavljanjeEna Horvat
 

Viewers also liked (8)

Zglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetković
Zglavkari- Jelena Milojević- Marija CvetkovićZglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetković
Zglavkari- Jelena Milojević- Marija Cvetković
 
зглавкари Arthropoda
зглавкари  Arthropodaзглавкари  Arthropoda
зглавкари Arthropoda
 
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela VeljkovićL168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković
 
Škorpije, krpelji, kosci, stonoge
Škorpije, krpelji, kosci, stonogeŠkorpije, krpelji, kosci, stonoge
Škorpije, krpelji, kosci, stonoge
 
Zglavkari - rakovi
Zglavkari - rakoviZglavkari - rakovi
Zglavkari - rakovi
 
Zglavkari ponavljanje
Zglavkari ponavljanjeZglavkari ponavljanje
Zglavkari ponavljanje
 
Bodljokošci
BodljokošciBodljokošci
Bodljokošci
 
Zglavkari -insekti
Zglavkari -insektiZglavkari -insekti
Zglavkari -insekti
 

Similar to Пауколики зглавкари

Insekti raznovrsnost 6. razred
Insekti raznovrsnost 6. razredInsekti raznovrsnost 6. razred
Insekti raznovrsnost 6. razredplavaplaneta
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...PSK Avala
 
Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Srdjan Lukic
 
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeGS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeTeacherDN
 
Kovačević i Spasojević
Kovačević i SpasojevićKovačević i Spasojević
Kovačević i Spasojevićdusanjerkovic
 
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriCarstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriIva Bujanic
 
пауколики зглавкари (Chelicerata)
пауколики зглавкари (Chelicerata)пауколики зглавкари (Chelicerata)
пауколики зглавкари (Chelicerata)Sanja Kovacevic
 
Бубамара Ања Огњановић
Бубамара Ања ОгњановићБубамара Ања Огњановић
Бубамара Ања ОгњановићVioleta Djuric
 
Тасманијски ђаво - Јанковић Катарина
Тасманијски ђаво - Јанковић КатаринаТасманијски ђаво - Јанковић Катарина
Тасманијски ђаво - Јанковић КатаринаVioleta Djuric
 
Raznovrsnost sisara, VI razred
Raznovrsnost sisara, VI razredRaznovrsnost sisara, VI razred
Raznovrsnost sisara, VI razredplavaplaneta
 
Дан биодиверзитета – 22. мај
Дан биодиверзитета – 22. мајДан биодиверзитета – 22. мај
Дан биодиверзитета – 22. мајSuncica Miscevic
 
Орао крсташ - Субошић Н.
Орао крсташ - Субошић Н.Орао крсташ - Субошић Н.
Орао крсташ - Субошић Н.Violeta Djuric
 

Similar to Пауколики зглавкари (20)

Nacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi SrbijeNacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi Srbije
 
Insekti raznovrsnost 6. razred
Insekti raznovrsnost 6. razredInsekti raznovrsnost 6. razred
Insekti raznovrsnost 6. razred
 
Raznovrsnost sisara
Raznovrsnost sisaraRaznovrsnost sisara
Raznovrsnost sisara
 
Инсекти
ИнсектиИнсекти
Инсекти
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
 
Paukoliki zglavkari
Paukoliki zglavkari Paukoliki zglavkari
Paukoliki zglavkari
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 
1..pdf
1..pdf1..pdf
1..pdf
 
Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica
 
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeGS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
 
Kovačević i Spasojević
Kovačević i SpasojevićKovačević i Spasojević
Kovačević i Spasojević
 
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriCarstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
 
пауколики зглавкари (Chelicerata)
пауколики зглавкари (Chelicerata)пауколики зглавкари (Chelicerata)
пауколики зглавкари (Chelicerata)
 
Bаљкасти црви
Bаљкасти црвиBаљкасти црви
Bаљкасти црви
 
Бубамара Ања Огњановић
Бубамара Ања ОгњановићБубамара Ања Огњановић
Бубамара Ања Огњановић
 
Тасманијски ђаво - Јанковић Катарина
Тасманијски ђаво - Јанковић КатаринаТасманијски ђаво - Јанковић Катарина
Тасманијски ђаво - Јанковић Катарина
 
Raznovrsnost sisara, VI razred
Raznovrsnost sisara, VI razredRaznovrsnost sisara, VI razred
Raznovrsnost sisara, VI razred
 
Дан биодиверзитета – 22. мај
Дан биодиверзитета – 22. мајДан биодиверзитета – 22. мај
Дан биодиверзитета – 22. мај
 
Орао крсташ - Субошић Н.
Орао крсташ - Субошић Н.Орао крсташ - Субошић Н.
Орао крсташ - Субошић Н.
 
Sisari
SisariSisari
Sisari
 

More from Магдалена Дамјановић

More from Магдалена Дамјановић (20)

Чулни систем човека
Чулни систем човекаЧулни систем човека
Чулни систем човека
 
Гмизавци
ГмизавциГмизавци
Гмизавци
 
Bодоземци
BодоземциBодоземци
Bодоземци
 
Разноврсност риба
Разноврсност рибаРазноврсност риба
Разноврсност риба
 
Рибе
РибеРибе
Рибе
 
Хордати
ХордатиХордати
Хордати
 
Дупљари
ДупљариДупљари
Дупљари
 
Чланковити црви
Чланковити црвиЧланковити црви
Чланковити црви
 
Мекушци
МекушциМекушци
Мекушци
 
Пљоснати црви
Пљоснати црвиПљоснати црви
Пљоснати црви
 
Бодљокошци
БодљокошциБодљокошци
Бодљокошци
 
Aдаптације и животне форме
Aдаптације и животне формеAдаптације и животне форме
Aдаптације и животне форме
 
SRP ''Carska bara''
SRP ''Carska bara''SRP ''Carska bara''
SRP ''Carska bara''
 
NP ''Kopaonik''
NP ''Kopaonik''NP ''Kopaonik''
NP ''Kopaonik''
 
NP ''Tara''
NP ''Tara''NP ''Tara''
NP ''Tara''
 
NP ''Fruška gora''
NP ''Fruška gora''NP ''Fruška gora''
NP ''Fruška gora''
 
Morski ekosistemi
Morski ekosistemiMorski ekosistemi
Morski ekosistemi
 
Ekosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih vodaEkosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih voda
 
Ekosistem suma
Ekosistem sumaEkosistem suma
Ekosistem suma
 
Aдаптације и животне форме
Aдаптације и животне формеAдаптације и животне форме
Aдаптације и животне форме
 

Пауколики зглавкари

  • 2. ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ • Зглавкари који су први населили копнену средину. Одлике: - НЕМАЈУ АНТЕНЕ - ПРВИ ПАР ЕКСТРЕМИТЕТА СУ ХЕЛИЦЕРЕ - ДВА ТЕЛЕСНА РЕГИОНА ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ ПАУЦИПАУЦИ КОСЦИКОСЦИ ШКОРПИШКОРПИ ЈЕЈЕ КРПЕЉИКРПЕЉИ И ГРИЊЕИ ГРИЊЕ
  • 3. • Главеногрудни регион: - Први пар наставака ХЕЛИЦЕРЕ (за убадање) - Други пар ПЕДИПАЛПИ (за приношење хране) - Остала 4 ПАРА НОГЕ ЗА ХОДАЊЕ • Грабљивице (ОТРОВНЕ ЖЛЕЗДЕ и ОТРОВНЕ БОДЉЕ) • ПАУЧИНАСТЕ ЖЛЕЗДЕ • Могу бити веома штетни ПАУК ЦРНА УДОВИЦА, ШКОРПИЈЕ, КРПЕЉИ... ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ
  • 4. • Најбројнија група • Живе свуда, скривена места, пећине, шуме... • Грађа тела: - ГЛАВЕНОГРУДНИ РЕГИОН и - ТРБУШНИ спојени танком дршком • Први пар кратких наставака ХЕЛИЦЕРЕ имају отвор повезан са ОТРОВНИМ ЖЛЕЗДАМА • Други пар је дужи, носи чулне длачице • 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ на врховима имају КУКИЦЕ ПАУКОВИ
  • 5. • ГРАБЉИВИЦЕ: јуре плен, лове из заседе или плету мрежу • Хелицерама убацују отров са соковима за варење у плен који касније само усисају у желудац • Дисање: ЛИСТОЛИКА ПЛУЋА или ТРАХЕЈЕ • Излучивање ЦЕВЧИЦЕ (уливају се у црево) или помоћу ЖЛЕЗДА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ ПАУКОВИ
  • 6. • Тело прекривено ЧУЛНИМ ДЛАЧИЦАМА • Имају 8 ПРОСТИХ ОЧИЈУ, слабо виде • ПАУЧИНА – лепљива течност на ваздуху очврсне (чвршћа од челика) лучи се из ПАУЧИНАСТИХ БРАДАВИЦА • РАЗМНОЖАВАЊЕ је ПОЛНО, женеке полажу јаја у испредене чауре након две недеље – млади пауци ПАУКОВИ
  • 8. РАЗНОВРСНОСТ ТАРАНТУЛАТАРАНТУЛА СПАДАЈУ У НАЈКРУПНИЈЕ ПАУКЕ НА СВЕТУ НИСУ ОТРОВНИ, РЕТКО УБАДАЈУ, А УБОД СЛИЧАН КАО УБОД ПЧЕЛЕ
  • 9. РАЗНОВРСНОСТ ЦРНА УДОВИЦАЦРНА УДОВИЦА СПАДАЈУ У НАЈОТРОВНИЈЕ ПАУКЕ НА СВЕТУ ОТРОВ ОПАСНИЈИ ОД ОТРОВА ЗВЕЧАРКЕ, ПРЕПОЗНАЈЕ СЕ ПО ЦРВЕНОЈ ШАРИ НА ТЕЛУ У ВИДУ ПЕШЧАНОГ САТА, У НАШИМ КРАЈЕВИМА ЖИВИ У СУШНИМ ПРЕДЕЛИМА МАКЕДОНИЈЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
  • 10. РАЗНОВРСНОСТ ОСОЛИКИ ПАУКОСОЛИКИ ПАУК ИМА ХОРИЗОНТАЛНЕ ШАРЕ ПО ТЕЛУ КАО КОД ОСЕ ПО ЧЕМУ ЈЕ И ДОБИО ИМЕ, ЖИВИ НА ЛИВАДАМА, ШУМАРЦИМА, У БАШТАМА...
  • 11. РАЗНОВРСНОСТ ПАУК КРСТАШПАУК КРСТАШ ИМА ШАРУ У ВИДУ КРСТИЋАНА ЛЕЂНОЈ СТРАНИ, ЧЕСТО СЕ У ПРИРОДИ МОЖЕ СРЕСТИ, У БАШТАМА, ГДЕ ПЛЕТЕ МРЕЖЕ ОВАЛНОГ ОБЛИКА
  • 12. РАЗНОВРСНОСТ ВОДЕНИ ПАУКВОДЕНИ ПАУК ЖИВИ У СПОРОТЕКУЋИМ И СТАЈАЋИМ ВОДАМА, ПРАВИ ГНЕЗДО ОД ПАУЧИНЕ У ВОДИ, ЛЕПИ ГА ЗА ПОДВОДНЕ БИЉКЕ. ДИШЕ ПОД ВОДОМ, УЗИМА КИСЕОНИК ИЗ МЕХУРА КОЈИ НАПРАВИ ОКО ТЕЛА
  • 13. РАЗНОВРСНОСТ ВУЧЈИ ПАУЦИ,ВУЧЈИ ПАУЦИ, ПАУК СКАКАЧ,ПАУК СКАКАЧ, ПАУК ТРКАЧ...ПАУК ТРКАЧ... ...НЕ ПЛЕТУ МРЕЖЕ, ВЕЋ ЛОВЕ ИЗ ЗАСЕДЕ ИЛИ ЈУРЕ ПЛЕН, ТЕЛО ОБРАСЛО ГУСТИМ ДЛАЧИЦАМА СВУДА ПО ТЕЛУ КАКО БИ ШТО ЛАКШЕ ПРИМЕТИЛИ ПЛЕН СА СВИХ СТРАНА ПАУК КРАБА
  • 14. KOСЦИ • Веома слични пауковима • Дуге ноге које могу да одбаце кад су у опасности • Тело јајасто са 4 пара дугих и танких ногу • Трбух чланковит за разлику од паукова широко спојен са главеногрудним делом • Нису отровни
  • 15. ШКОРПИЈЕ • Најстарији копнени зглавкари • Најкрупнији пауколики зглавкари (од 13cm до 25cm) • Живе у тропским и суптропским крајевима • Преко дана скривене ноћу излазе да се хране • Хватају плен помоћу КЛЕШТА ПЕДИПАЛПА • Комадају га ХЕЛИЦЕРАМА • ОТРОВНА БОДЉА на трбуху • 4 ПАРА НОГУ ЗА ХОДАЊЕ • ГЛАВЕНОГРУДНИ и ТРБУШНИ део који се сужава
  • 16. ШКОРПИЈЕ • Отровне врсте живе у Африци и Мексику • У нашим крајевима безопасне врсте • Одвојених полова • Женке рађају од 1-100 младих које носе на леђима до првог пресвлачења
  • 17. КРПЕЉИ И ГРИЊЕ • Многе врсте паразити животиња и биљака • Гриње величине око 1mm и ситније • Крпељи од пар mm до 1cm • Гриње у кућној прашини, водено гриње, пауколике гриње, најпознатија врста је ШУГАРАЦ изазива ШУГУ ГРИЊА ШУГА-ПРЕНОСИ СЕ ДИРЕКТНИМ КОНТАКТОМ ШУГАРАЦ
  • 18. КРПЕЉИ И ГРИЊЕ • Крпељи - паразити биљака, гљива и животиња • Живе у трави, жбуњу, испод опалог лишћа, активнији у пролеће и јесен, храни се крвљу • ЛАЈМСКА БОЛЕСТ изазива је бактерија Borrelia burdorferi коју преноси крпељ (упала зглобова) • Након боравка у природи прегледати тело и косу!!! НЕ ПОЛИВАТИ УЉЕМ, БЕНЗИНОМ И АЛКОХОЛОМ
  • 19. СТОНОГЕ • Имају много ногу, тело од најмање 11 чланака • Живе на влажним местима, у стељи, испод камења, беже од светлости, активне ноћу • Тело издужено подељено на ГЛАВУ и ЧЛАНКОВИТ ТРУП (ноге на сваком чланку) • Дисање помоћу ТРАХЕЈА • Многе врсте ГРАБЉИВИЦЕ убијају помоћу отровних усних ножица ЗГЛАВКАРИ РАКОВИ ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ ИНСЕКТИ СТОНОГЕ
  • 20. СТОНОГЕ • КУЋНА СТОНОГА има 15 пари ногу, живи по кућама на влажним местима • Многе нису штетне за човека, мада су тропске врсте опасне • Жлезде на боковима тела из којих избацују отров • Размножавање полно, парењем мужјака и женке, женка се склупча око јаја док се не роде млади