Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Чулни систем човека

3 965 vues

Publié le

Биологија за 7. разред основне школе

Publié dans : Formation
  • Login to see the comments

Чулни систем човека

  1. 1. • Промене у спољашњој средини организам регистује помоћу посебних рецептора – ЧУЛНИХ ЋЕЛИЈА • Надражај се преноси путем нервног система до нервног центра где се ствара осећај
  2. 2. • Чулни органи који региструју механичке дражи – ЧУЛО ДОДИРА, ПРИТИСКА, СЛУХА И РАВНОТЕЖЕ • Чулни органи који региструју светлосне дражи – ЧУЛО ВИДА • Чулни органи који региструју температурне промене • Чулни органи који региструју хемијске дражи – ЧУЛО МИРИСА и УКУСА
  3. 3. 1. РЕЦЕПТОРИ или пријемници дражи (ЧУЛНЕ ЋЕЛИЈЕ или НЕРВНИ ЗАВРШЕЦИ) 2. ОСЕЋАЈНА НЕРВНА ВЛАКНА 3. НЕРВНИ ЦЕНТАР (ЦНС) • Интензитет дражи довољан да изазове надражај назива се ПРАГ ДРАЖИ
  4. 4. 1. ЧУЛНИ ОРГАНИ КОЖЕ (органи за додир, притисак, топлоту, хладноћу и бол) 2. ЧУЛНИ ОРГАНИ МИШИЋНЕ И УНУТРАШЊЕ ОСЕТЉИВОСТИ 3. ЧУЛНИ ОРГАНИ ЗА МИРИС, УКУС, ВИД, СЛУХ и РАВНОТЕЖУ
  5. 5.  ЧУЛНИ ОРГАНИ ЗА ДОДИР и ПРИТИСАК – усне, јагодице прстију (механичке дражи)  ЧУЛНИ ОРГАНИ ЗА БОЛ – у кожи, слузокожи, органима (механичке, топлотне, хемијске дражи)  ЧУЛНИ ОРГАНИ ЗА ТОПЛОТУ И ХЛАДНОЋУ – образи, усне, леђа, груди, појас (промена температуре је драж)
  6. 6. • ЂШХБ Рецептори у мишићима, тетивама и лигаментима  Рецептори у зидовима крвних судова, бубрезима, цревима, мокраћној бешици  Осећај бола у мишићима, органима, глад, жеђ, физиолошке потребе
  7. 7. •  Ови рецептори реагују на хемијске дражи  Чуло мириса може да функционише засебно док је чуло укуса слабије изражено без учешћа мириса  Рецептори за мирис се брзо прилагођавају
  8. 8. •  МИРИСНА ОБЛАСТ или МИРИСНА СЛУЗОКОЖА  Површинe 5 cm квадратних  Садржи више милиона штапићастих рецептора  Нервни импулси се шаљу у мозак где се ствара осећај мириса
  9. 9. • • Језик је мишићно-слузокожни орган • Улога језика • Рецептори смештени у језику, непцу, ждрелу, крајницима • Густативне квржице
  10. 10. јј СЛАТКО – врхом ГОРКО – базом КИСЕЛО – бочним делом СЛАНО – предњим делом ЉУТО – слатко + горко УМАМИ – неспецифичан укус •
  11. 11. • 80% утисака из спољашње средине • Око садржи милионе фоторецептора • Мозак тумачи нервне импулсе као 3Д слике
  12. 12. ОБРВЕ ТРЕПАВИЦЕ ОЧНИ КАПЦИ СУЗНЕ ЖЛЕЗДЕ ВЕЖЊАЧА ОЧНИ МИШИЋИ
  13. 13. • • Затварање капака и лучење суза су рефлексне радње са центром у можданом мосту • Очна јабучица је непрекидно у покрету чак и за време одређених фаза сна
  14. 14. 1. ОЧНА ЈАБУЧИЦА 2. ОЧНИ НЕРВ 3. ЦЕНТАР ЧУЛА ВИДА
  15. 15. • Очна јабучица има облик лопте • Очна јабучица има 3 опне: 1. БЕОЊАЧА 2. СУДОВЊАЧА 3. МРЕЖЊАЧА
  16. 16.  Беоњача је спољашња бела опна, непрозирна, на њу се на предњем делу наставља провидна – РОЖЊАЧА која пропушта светлост •
  17. 17.  Судовњача је средња опна која држи ОЧНО СОЧИВО и прожета је густом мрежом крвних судова  Садржи мрке пигменте што омогућава да се у оку створе услови мрачне коморе  На предњем делу судовњача прелази у ЦИЛИЈАРНО ТЕЛО а оно у ДУЖИЦУ  Цилијарно тело садржи мишиће који мењају дебљину очног сочива што омогућава АКОМОДАЦИЈУ ОКА
  18. 18.  АКОМОДАЦИЈА ОКА је рефлексно подешавање дебљине очног сочива чиме је омогућено посматрање блиских и удаљених предмета  ДУЖИЦА је мишићна опна која садржи пигментне ћелије, може бити различите боје. Мишићи дужице рефлексно се грче и опружају зависно од јачине светлости, чиме се регулише ширина кружног отвора у средини – ЗЕНИЦЕ
  19. 19.  Иза дужице је ОЧНО СОЧИВО чије ћелије су провидне  Унутрашњост ока испуњена је провидном желатинозном масом – СТАКЛАСТО ТЕЛО  Мрежњача је унутрашња опна, садржи 2 врсте рецептора: 1. ЧЕПИЋИ 2. ШТАПИЋИ
  20. 20.  Штапићи су распоређени по читавој мрежњачи и важни су за ноћни вид  Чепићи су распоређени у делу мрежњаче која се зове ЖУТА МРЉА  Захваљујући чепићима разликујемо боје  ЖУТА МРЉА је место где се сабирају светлосни зраци и ствара јасан лик предмета који посматрамо  СЛЕПА МРЉА је место где очни нерв излази из очне јабучице и нема рецептора који примају светлосне дражи
  21. 21.  Рожњача и очно сочиво пропуштају и преламају светлосне зраке, у унутрашњости ока у стакластом телу зраци се укрштају и доспевају до мрежњаче где се ствара обрнута и умањена слика предмета
  22. 22.  Слика са мрежњаче се претвара у нервне импулсе који се преносе ЦЕНТАР ЧУЛА ВИДА који се налази у потиљачном делу коре великог мозга Мозак их претвара у целовите 3Д слике
  23. 23. 1. КРАТКОВИДОСТ 2. ДАЛЕКОВИДОСТ 3. СТАРАЧКА ДАЛЕКОВИДОСТ 4. АЛБИНИЗАМ 5. ПОТПУНО СЛЕПИЛО ЗА БОЈЕ 6. ДАЛТОНИЗАМ 1. КОЊУКТИВИТИС 2. ТРАХОМ 3. КАТАРАКТА (МРЕНА) 4. ПОВРЕДЕ ОКА
  24. 24. • Чуло слуха обухвата: 1. УХО 2. СЛУШНИ НЕРВ 3. ЦЕНТАР ЧУЛА СЛУХА
  25. 25. • Ухо се дели на: СПОЉАШЊЕ, СРЕДЊЕ И УНУТРАШЊЕ УХО • СПОЉАШЊЕ УХО ЧИНЕ: 1. УШНА ШКОЉКА – еластични део, прикупља звучне таласе и усмерава их у 2. СПОЉАШЊИ УШНИ КАНАЛ – дуг је око 3 сm у њему се лучи ушна маст – церумен , спроводи звук до 3. БУБНА ОПНА – одваја спољашње од средњег уха, еластична мембрана чије вибрирање изазивају звучни таласи
  26. 26. • СРЕДЊЕ УХО се налази у коштаној шупљини слепоочне кости и испуњено је ваздухом • Састављено је од СЛУШНИХ КОШЧИЦА и ЕУСТАХИЈЕВЕ ТУБЕ • Слушне кошчице су: 1. ЧЕКИЋ 2. НАКОВАЊ 3. УЗЕНГИЈА • ЕУСТАХИЈЕВА ТУБА је канал који повезује средње ухо и ждрело и омогућава изједначавање атмосферског притиска са обе стране бубне опне
  27. 27.  УНУТРАШЊЕ УХО је најсложенији део чула слуха, чине га коштани спирално увијени део – ПУЖ, 2 МЕХУРИЋА и 3 ПОЛУКРУЖНА КАНАЛИЋА  Испуњено је лимфом, која преноси механичке таласе на СЛУШНИ НЕРВ којим надражај стиже до ЦЕНТРА ЗА СЛУХ који се налази у слепоочном делу коре великог мозга где се ствара осећај звука
  28. 28. • Обезбеђује сталне информације о положају тела у простору чиме се ствара осећај равнотеже
  29. 29. • Рецептори чула равнотеже се налазе у МЕХУРИЋИМА и ПОЛУКРУЖНИМ КАНАЛИЋИМА унутрашњег уха • Исуњени су лимфом у којој пливају ситни КРИСТАЛИ који при померању главе додирују рецепторе који информацију преносе ОСЕЋАЈНОМ НЕРВУ, он преноси надражај у центру за равнотежу
  30. 30. Спољашње ухо је подложно инфекцијама •ЗАПАЉЕЊЕ СПОЉАШЊЕГ УХА •ЗАПАЉЕЊЕ УНУТРАШЊЕГ УХА •ОШТЕЋЕЊЕ УНУТРАШЊЕГ УХА •ПОВРЕДЕ БУБНЕ ОПНЕ •БУКА – граница буке од 85 децибела, граница бола 120- 130 децибела

×