SlideShare a Scribd company logo
1 of 11
Вргањи
Смрчци
Буковаче
Лисичаре
 Прави вргањ (Boletus edulis)
 Насељава северну земљину
хемисферу.
 Јавља се у току читавог лета и јесени.
 Користи се свеж или у сушеном
облику.
 Од шећера у вргању су пронађени
моносахариди (глукоза, манитол, α,α-
трехалоза) и полисахариди (гликоген
и хитин)
 Масти су заступљене у облику масних
киселина, од којих доминирају
олеинска и линолна киселина.
 Од есенцијалних аминокиселина у
вргањима су најзаступљеније лизин,
аланин и глутамин.
 Ергостерол. Протеин са
антимикробним и
антиинфаламаторним дејством
 Лецитин. Протеин који иницира
митозу а у човековим ћелијама има
антивирално дејство. Користи се за
инхибирање деобе ХИВ вируса.
лецитин
Ергостерол-пероксид
 Pletorus ostreatus. Буковача се јавља
од септембра до децембра, најчешће у
буковим шумама, на озлеђеним
стаблима.
 Не подноси присуство храста.
 У буковачи су пронађене све
есенцијалне амино-киселине осим
триптофана.
 У буковачи је пронађен β 1,3/1,6
глукан који представља инхибитор
тумора.
 Ова супстанца је такође корисна за
споуштање повишене количине
холестерола и триглицерида у крви.
 Лисичарка је због своје ароме и
хемијског састава једна од
најцењенијих печурки за брање.
 Од материја које су потребне човеку
у исхрани у лисичарки се могу наћи:
витамин Ц, витамин Д и калијум.
 Morchella esulenta-смрчак, је гљива из
раздела аскомицета.
 Јавља се најчешће на базном тлу у
рано пролеће.
 У смрчцима је пронађена амино
киселина cis-3-амино-L-пролин која
има антивирално, имунорегулаторно
и антитуморско дејство.
1. http://www.gljivarsko-drustvo.org.rs/
2. http://www.flickr.com/photos/fungi-
nis/
Хвала на читању!

More Related Content

More from Elementary School "Bora Lazić"

More from Elementary School "Bora Lazić" (18)

Izumrli gmizavci
Izumrli gmizavciIzumrli gmizavci
Izumrli gmizavci
 
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značajMahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
 
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značajGmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
 
Sistem za ekskreciju i oboljenja ekskretornog sistema
Sistem za ekskreciju i oboljenja ekskretornog sistemaSistem za ekskreciju i oboljenja ekskretornog sistema
Sistem za ekskreciju i oboljenja ekskretornog sistema
 
Nestajanje biljnih i zivotinjskih vrsta
Nestajanje biljnih i zivotinjskih vrstaNestajanje biljnih i zivotinjskih vrsta
Nestajanje biljnih i zivotinjskih vrsta
 
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
 
Prelazak na kopneni način života, vodozemci
Prelazak na kopneni način života, vodozemciPrelazak na kopneni način života, vodozemci
Prelazak na kopneni način života, vodozemci
 
Cirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistemCirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistem
 
Ribe
RibeRibe
Ribe
 
Rast i pokreti biljaka, biljni hormoni
Rast i pokreti biljaka, biljni hormoniRast i pokreti biljaka, biljni hormoni
Rast i pokreti biljaka, biljni hormoni
 
Hordati, uvodno predavanje, 6. razred
Hordati, uvodno predavanje, 6. razredHordati, uvodno predavanje, 6. razred
Hordati, uvodno predavanje, 6. razred
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Nacionalni parkovi
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti
 
Mekušci
MekušciMekušci
Mekušci
 
Flora i fauna Srbije
Flora i fauna SrbijeFlora i fauna Srbije
Flora i fauna Srbije
 
Flora i fauna Srbije, čas upoznavanja sa biologijom
Flora i fauna Srbije, čas upoznavanja sa biologijomFlora i fauna Srbije, čas upoznavanja sa biologijom
Flora i fauna Srbije, čas upoznavanja sa biologijom
 

Gljive

  • 1.
  • 2.
  • 4.  Прави вргањ (Boletus edulis)  Насељава северну земљину хемисферу.  Јавља се у току читавог лета и јесени.  Користи се свеж или у сушеном облику.
  • 5.  Од шећера у вргању су пронађени моносахариди (глукоза, манитол, α,α- трехалоза) и полисахариди (гликоген и хитин)  Масти су заступљене у облику масних киселина, од којих доминирају олеинска и линолна киселина.  Од есенцијалних аминокиселина у вргањима су најзаступљеније лизин, аланин и глутамин.
  • 6.  Ергостерол. Протеин са антимикробним и антиинфаламаторним дејством  Лецитин. Протеин који иницира митозу а у човековим ћелијама има антивирално дејство. Користи се за инхибирање деобе ХИВ вируса. лецитин Ергостерол-пероксид
  • 7.  Pletorus ostreatus. Буковача се јавља од септембра до децембра, најчешће у буковим шумама, на озлеђеним стаблима.  Не подноси присуство храста.  У буковачи су пронађене све есенцијалне амино-киселине осим триптофана.
  • 8.  У буковачи је пронађен β 1,3/1,6 глукан који представља инхибитор тумора.  Ова супстанца је такође корисна за споуштање повишене количине холестерола и триглицерида у крви.
  • 9.  Лисичарка је због своје ароме и хемијског састава једна од најцењенијих печурки за брање.  Од материја које су потребне човеку у исхрани у лисичарки се могу наћи: витамин Ц, витамин Д и калијум.
  • 10.  Morchella esulenta-смрчак, је гљива из раздела аскомицета.  Јавља се најчешће на базном тлу у рано пролеће.  У смрчцима је пронађена амино киселина cis-3-амино-L-пролин која има антивирално, имунорегулаторно и антитуморско дејство.