Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Kineziološka analiza hoda

6 637 vues

Publié le

HOD

Publié dans : Santé & Médecine
  • Dating direct: ❶❶❶ http://bit.ly/2F4cEJi ❶❶❶
       Répondre 
    Voulez-vous vraiment ?  Oui  Non
    Votre message apparaîtra ici
  • Dating for everyone is here: ❤❤❤ http://bit.ly/2F4cEJi ❤❤❤
       Répondre 
    Voulez-vous vraiment ?  Oui  Non
    Votre message apparaîtra ici

Kineziološka analiza hoda

  1. 1. autor: Nataša Igić
  2. 2.  Lokomotorni aparat  Lokomocija  Funkcionalna nezavisnost  Normalni hod Patološki hod
  3. 3.  PNS  CNS -Moždano stablo -Bazalne ganglije -Cerebelum -Korteks
  4. 4.  Složena prirodna ciklična aktivnost  Čine ga ciklusi pokreta koji se naizmenično smenjuju  Hod započinje destabilizacijim ležernog stojećeg stava tj. uspostavljanjem kretanja u napred.  Omogućava premeštanje tela sa jednog na drugo mesto  Obrazac hoda jedinstven je za svaku osobu i predstavlja rešenje za problem kako preći određeno rastojanje sa minimalnim naporom, odgovarajućom stabilnošću i prihvatljivim načinom
  5. 5.  Ciklus hoda – period između dva uspostavljanja kontakta pete sa podlogom iste noge  FAZA OSLONCA - potporna faza  Kontakt stopala sa podlogom, 60% ciklusa hoda ◦ 40 % oslonca na jednoj nozi ◦ po 10% oslonca na obe noge  FAZA NjIHANjA – faza oslonca na jednoj nozi  Odsustvo kontakta stopala sa podlogom  40% ciklusa hoda  Noseća noga – ona koji nosi težinu tela  Klateća nogu – ona koja se kao klatno prebacuje napred
  6. 6.  Udar petom – početak faze oslonca, momenat kada peta dodirne podlogu, inicijalni kontakt  Ravno stopalo – sledi iza inicijalnog kontakta, plantarna strana stopala dodiruje podlogu  Sredina faze oslonca – težina tela preneta na noseću nogu  Odizanje pete – momenat kada klateća noga dodirne podlogu  Odizanje prstiju – nadovezuje se na odizanje pete, prethodi početku faze njihanja
  7. 7.  Uzlazna faza – početak klaćenja od momenta kada prsti noseće noge napuste podlogu do tačke kada je klateći ekstremitet najviše podignut od podloge  Sredina faze - deo faze kada klateći ekstremitet prolazi direktno ispreed tela  Silazna faza – klaceća noga se spušta i priprema za oslonac petom, inicijalni kontakt.
  8. 8.  Šema hoda u normalnim okolnostima  Poznavanje terminologije hoda  Normalne vrednosti amlitude pokreta u zglobovima pri hodu  Normalne vrednosti pomeranja značajnih segmenata tela  Posturalna prilagođavanja
  9. 9.  Pri započinjanju iskoraka aktivnošću fleksora kuka prisutra je abdukcija i spolja rotacija u zglobu kuka sve do momenta oslonca petom  Pri inicijalnom kontaktu dolazi do addukcije i unutrašnje rotacije u kuku koji traju za vreme opterećenja  Addukcija je rezultat spuštanja karlice sa strane suprotno osloncu  U fazi oslonca karlica je u neutrallnom položaju, kuk rotiran unutra, trup počinje da se pomera kako bi pomogao u prenošenju težine na suprotnu stranu
  10. 10.  Skočni zglob oko neutralnog položaja  Koleno 40-60° flex  Kuk 20-30° flex
  11. 11.  Skočni zglob: 15° DF, 20° PF  Koleno: 30-40° flex, puna ext  Kuk: 30° flex, 15° ext
  12. 12. 1. Rotacija karlice 2. Naginjanje karlice 3. Lateralno pomeranje karlice 4. Fleksija kuka 5. Pokreti stopala 6. Pokreti kolena Ovi pokreti omogućavaju normalan hod i minimiziraju pomeranje centra gravitacije koji se pomera gore, dole, levo i desno sa svakim napravljenim korakom.
  13. 13. Predstavljaju praćenje/merenje kontakta stopala u prostoru za vreme hoda: ◦ Dužina koraka – step lenght, longitudinalno rastojanje izmedju dva koraka ◦ Dužina dvostrukog koraka – stride lenght, rastojanje od jednog inicijalnog kontakta do ponovnog inicijalnog kontakta istog stopala ◦ Kadenca – broj koraka u minuti ◦ Širina baze oslonca – 5-10 cm ◦ Ugao progresije stopala - 15°
  14. 14.  Odnose se na vremenski sled u ciklusu hoda, uključuju: - vreme oslonca jednog DE - vreme duplog oslonca - vreme njihanja - vreme iskoraka i koraka - ritam - brzina  Svaka promenjiva može biti pod uticajem faktora kao što je starost, pol, veličina i oblik kostiju, raspodela mase u segmentima tela, mobilnost zglobova, jačina mišića, tip obuće i odeće, navike i psihološki status.
  15. 15.  Kombinacija vremenskih i prostornih parametara dozvoljava izračunavanje brzine hoda koja utiče na kinematiku.  Spori hod 70 koraka u minuti  Srednje brzi hod 70-90 koraka u minuti  Brzi hod oko 120 koraka u minuti  Najjekonomičniji hod 5 km/h  Prijatna brzina hoda - potrošnja E minimalna, 80 koraka u minuti  Kod poremećaja hoda , povećava se utrošak energije koji se kompenzuje sporijim hodom.
  16. 16.  Procena i analiza sila koje učestvuju u hodu  Spoljne sile: gravitacija, reakcija podloge, inercija  Unutrašnje sile: aktivnosti mišića koji se suprotstvljaju spoljnim silama  Energetski utrošak u hodu (gasne analize O2, puls)  Kinetička analiza hoda i praćenje vitalnih parametara (PULS) dajeu neophodne informacije o kompletnoj proceni hoda
  17. 17.  Inicira se fleksorima kuka koji podizu nogu na sledeci stepenik  Stopalo prednje noge se postavlja celom tabanskom površinom na gornji stepenik, potkolenica je flektirana prema natkolenici, natkolenica prema karlici, trup i karlica prema zadnjoj nozi. Zadnja noga uspravna.  Težište tela je nad stopalom prednje noge.  Koncentrična kontrakcija m.triceps surae, zadnje noge, gura se telo napred i uvis, kontrakcija m.quadricepsa prednje noge odize trup i zadnju nogu cime pocinje faza jednostrukog oslonca.  Prednja noga se ekstendira i trup sa njom, za to vreme, zadnja noga – klateća, flektira se u kuku i kolenu i priprema za postavljanje na sledeći, viši stepenik.
  18. 18.  Minimalna aktivnost zgloba kuka  Najveće opterećenje trpi m.quadriceps femoris naizmenično jedne pa druge noge  Ovaj rad je zamorniji ukoliko je težina tela veća, ukoliko su stepenice strmije ili ako se nosi neki teret  Noseća noga –flektira se ekscentričnim kontrakcijama m.quadriceps femoris, klateća se pomera put napred i istovremeno ispruža, sve dok ne dodirne donji stepenik. Za to vreme, noseća noga povećava fleksiju i težinu tela nosi njen m.quadriceps femoris.
  19. 19.  MEHANIČKI • oštečenje skeletnih struktura-frakture, osteoporoza, bol • slabost mišića DE • smanjen obim pokreta u zglobovima  NEUROLOŠKI • poremećaj mišićnog tonusa • oštećenje posturalnih refleksa • gubitak osećaja celine tela – hemipareze, kvadriplegija, • odsustvo senzornog feedbacka-a sa stopala ili iz proprioceptora dubokih mišića i zglobova
  20. 20.  Hod spor, koraci kratki  Redukovano prenošenje težine na zahvaćenu stranu  Kratak oslonac na zahvaćeni ekstremitet  Izbegava se inicijalni kontakt sa podlogom zbog pogoršanja tegoba
  21. 21.  Unilateralan  Bilateralan – gegajući hod  Uzrok – slabost abduktora kuka, bol u kuku – radikulopatije  Lateralno naginjanje trupa prema nozi na koju se oslanja u toku potporne faze  Štap!
  22. 22. Kada se postavi prava indikacija, mogu:  Značajno povećati brzinu hoda  Smanjiti potrošnju energije  Omogućiti poboljšanje šeme hoda  Sprečiti ili odložiti pojavu deformiteta
  23. 23.  Funkcija :  proširuje površinu oslonca  poboljšava balans  u suprotnu ruku od ugroženog ekstremiteta  prevenira se naginjanje karlice na suprotnu stranu Vrste: sa jednom ili više tačaka oslonca
  24. 24.  Upotreba:  normalan hod nemoguć,  noge se ne smeju opteretiti prelom (kalus, povrede mekih tkiva), pareze, paralize, amputacije  Upotrebom štaka:  olaksava se kretanje,  deo tereta se prenosi na njih  hod se izvodi snagom mišića (ruke, trup, rameni pojas)  Visoke pazušne štake ; podlakatne štake
  25. 25.  m. triceps brachii – opterećeniji pri hodu sa podlakatnim štakama  m. pectoralis major, m. latissimus dorsi, m. trapezius – pars descendens :sprečavaju podizanje ramena  m. trapzius, m. rhomboidei - adduktori i unutrašnji rotatori lopatice  m. deltoideus pars clavicularis et pars acromialis- sprečavaju fleksiju, odnosno ekstenziju nadlakta zavisno da li je štaka ispred ili iza tela
  26. 26.  Dvotaktni  Trotaktni – slabije i nesigurne osobe  Četvorotaktni (telo uvek ima tri tačke oslonca)  Hod za rasterećenje jedne noge – vrše se pokreti kao pri običnom hodu, štake se istovremeno i paralelno premeštaju napred, ali se uvek postavljaju ispred istog stopala i to istovremeno. Cilj ovog hoda je rasterećenje jedne noge, dok druga nosi puni teret (pareza, paraliza noge).
  27. 27.  Očuvana mišična snaga/slabost mišića/kontrakture  Pacijenti bez stopala i dela potkolenice – nedostatak mišića pokretača stopala , nemogućnost amortizovanja udara pete protezom nadoknađuje se elastičnošću veštačkih zglobova.
  28. 28.  Analiza hoda zauzima značajno mesto u evaluaciji pacijenata  Pomaže u postavljanju dijagnoze, odabiru adekvatne terapije kao i praćenju rezultata primenjene terapije.

×