2. Као последица вулканске активности и интезивног
раседања старих копнених маса у време набирања
веначних планина на подручју Србије јављају се
многобројни извори топле и минералне воде.
3. Површинске воде понирањем у дубину растварају
минералне материје, а у зависности од дубине које
досежу, могу се мање или више загрејати. Загрејане и
обогаћене минералним састојцима, ове подземне воде се
под притиском појављују на површини. Осим
топих(термалних) и минералних извора, на
територији Србије се веома често јављају
термоминерални извори.
4. Термални и минерални извори се
налазе широм Србије, а највише их
је на простору Српско-македноске
масе(Нишка, Бујановачка, Рибарска.
..) и јужног обода Панонског
басена(Вишњичка, Бања
Ковиљача...). Поред ових, већи број
минералних извора појављује се и у
Панонској
низији(Новосадска, Врдничка...), а
последица су специфичних
тектонских услова.
5. Лековита својства термоминералних вода позната су од
давнина и многе изворе топле и минералне воде
користили су, и као бање уредили, још Римљани.
Највећи значај оних извора огледа се управу у њиховом
уређењу и стварању бања као центара, не само
здравственог већ и туризма уопште.
6. Од око 200 термалних и минералних извора у
Србији, тек четвртина је уређена и позната као бања.
Ниво какав имају неке познате европске бање, по
степену урбанизације и функционалности, досегло
их је свега десетак(Врњачка, Нишка, Сокобања...).
Осим тога, воде многих извора се флаширају, па имају
и комерцијалан значај.
7. Минералне воде се топле(термалне) ако им је
температура преко 20°C, а ако је нижа, оне су
хладне. Минералним водама се сматрају оне које
садрже више од једног грама растворених
минерала у једном литру. То су углавном
бикарбонати, сулфати, хлор, натријум, магнезијум,
калцијум, јод, бром, гвожђе, гасови, радиоактивни
елеметни и др.
8. Најтоплије изворе минералне воде, не
само у Србији, већ у целој Европи има
Врањска бања. Десетак извора има
температуру већу од 90°C. Најтоплији
је извор са 96°C, док на појединим
местима вода избија у виду
прегрејане паре, с температуром од
111°C. Осим Врањске бање, веома топлу
воду имају и извори у Јошаничкој
бањи(78,5°C) и Сијаринској бањи(72°C).
У Сијаринској бањи постоје два гејзира
топле воде јединствена у Европи, од
којих један избацује воду до 8м у
висину. Топлу воду имају и извори у
Луковској(69°C) и Куршумлиској(63°C).
9. Она се налази у источном подножју
Копаоника и са 700м надморске висине је
највиша бања Србије. Осим висине и топле
воде, по издашности се убраја у најбогатије
изворе у нашој земљи. На великој
надморској висини налазе се и Звоначка
бања(630м) код Пирота и Пролом
бања(630м) код Куршумлије. На надморској
висини између 500 и 600 метара налазе се
још и
бање:Јошаничка, Рибарска, Пећка, Богутова
чка, Новопазарска...
Све ове бање су због надморске висине
истовремено и климатска лечилишта.
11. Језера
Језера су удубљења на копну
испуњена водом која се привидно не
креће.
Језера делимо на: природна и
вестачка.
12. Природна језера
Према начину постанка басена
природних језера у Србији су
еолског, речног, ледничког и
урвинског порекла.
13. Језера еолског порекла
Највеће језеро у Србији је Палићко језеро, које је
еолског(дефлационог) порекла.Настало је радом
ветра као и Лудошко и Крваво језеро.
Палићко језеро Лудошко језеро Крваво језеро
14. Језера речног порекла
У напуштеним меандрима река испуњена водом могу се
формирати речна језера.
Најпознатија језера овог типа су Обедска бара(у сливу
реке Саве) и Русанда(у сливу реке Тисе).
Обедска бара Русанда
15. Језера ледничког порекла
У високопланинским пределима Србије
постоји већи број ледничких језера, која
се простиру изнад 1800 m надморске
висине.
Највише ледничких језера има на југу
Србије.
16. Ледничка језера на Шар
планини
На Шар планини има чак 12 језера
(Јажиначко, Ливадичко и Шутманско језеро су
највећа језера Шар планине).
Јажиначко језеро Ливадичко језеро Шутманско језеро
17. Ледничка језера на Проклетијама
На Проклетијама има 5 језера од тога најпознатија
су Велико Ђеравичко, Травно језеро и Језеро без
дна.
Велико Ђеравичко језеро Пресушено Травно језеро Језеро без дна
18. Језера урвинског порекла
Клизањем земљишта настају удубљења у која се
слива вода и ствара урвинска језера.Тако је 1963
године влажна стеновита маса склизнула и
преградила долину Височице.Тада је почело да се
ствара језеро узводно од ове земљане бране.
Много старије али по начину постанка исто је
Облачинско језеро код Прокупља.
Облачинско језеро
19. Вештачка језера
У Србији има неупоредиво више вештачких него природних
језера.Она су изграђена у периоду после Другог светског
рата.
Ради решавања водопривредних проблема, човек је
преграђивањем речних долина створи вештачка језера.
Вештачка језера у Србији могу се сврстати у следеће групе:
-језера за производњу електричне енергије
-језера за водоснабдевање насеља
-језера за водоснабдевање индустрије
-језера за наводњавање обрадивих површина
-језера за привредни риболов (рибњаци).
-језера за туризам и рекреацију
20. Подела вештачких језера
Према положају, вештачких језера Србије могу се
поделити на: Дринска језера, Моравска језера и
Ђердапско језеро.
Највеће језеро србије је Ђердапско
језеро.Површина се креће од 170 до 253
km².Намењено је за производњу електричне
енергије и несметано одвијање пловидбе.
Ђердапско језеро
21. Дринска језера
У сливу Дрине постоји неколико језера намењених
за производњу електричне енергије, а то су
Перућачко језеро, код Бајине Баште, и низводно од
њега Зворничко језеро (највеће од ових).Овој групи
припадају и Златарско на Увци и Потпећко на
Лиму.
Зворничко језеро Перућачко језеро Златарско језеро Потпећко језеро
22. Моравска језера
Највеће језеро у сливу Мораве је Власинско које је
уједно и највише вештачо језеро Србије (1213m).
Овој групи Припадају и Газиводе на
Ибру, Батлавско језеро у сливу Лаба као и
Међувршје и Овчарско-кабларско језеро на
Западној Морави.
Шумадијске акумулације – Гружанско и Грошничко
језеро најмање су за водоснабдевање насеља.
Гружанско
Власинско језеро Језеро Газиводе Међувршије Грошничко
23. Спортско-рекреативна језера
Вештачка језера могу настати и вађењем шљунка из
алувиалних равни река.
Најпознатија језера овог типа су Белоцркванска
језера и Рготско језеро код Зајечара.
Функција ових језера је углавном спортско-
рекреативна.
Белоцркванско језеро Рготско језеро
