3. Sisari su najrazvijeniji oblik kicmenjaka
Karakterise ih sposobnost majke da proizvodi
mleko
Postoji vise od 5500 vrsta
Nasjslozenija su ziva bica
Zive na kopnu I u vodi
4. Koza stvara dlaku koja se javlja kao:krzno,runo I cekinje
Poseduju posebne zlezde koje luce mleko
Koza stvara I nokte ,kandze, kopita ,papke I rogove
5. Sisari (Mammalia) su evolutivno najmlađi kičmenjaci. Od ostalih kičmenjaka razlikuju
se po tri najznačajnije osobine:
telo im je pokriveno dlakom,
u koži su prisutne žlezde (znojne, lojne, mlečne); mladunci se hrane mlekom.
u srednjem uhu se nalaze tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija)
Svi sisari imaju dlaku u nekom trenutku svog života. Dlaka sadrži protein keratin i ima
više uloga:
termoizolacija
senzorne funkcije (npr. brkovi mačaka)
kamuflaža
zaštita od predatora
Mleko, kojim se hrane mladunci, je bogato mastima i proteinima. Mlečne žlezde se
obično javljaju na trbušnoj strani kod ženke raspoređene u redovima kada ih ima više
od dve. Ljudi imajmuni imaju dve mlečne žlezde (jedna desno, jedna levo), dok ostale
životinje mogu imati desetak ili više.
Oplođenje je unutrašnje – embrioni se razvijaju u materici. Prednji mozak je
najrazvijeniji deo mozga. Zubi se sastoje iz krunice i korena. Dijafragma razdvaja
grudnu i trbušnu duplju i učestvuje u disanju. Srce se sastoji iz dve komore i dve
pretkomore i imaju levi aortin luk. Eritrociti su bez jedra. Dobro su razvijena čula.
6. Iako su svrstani u 1200 redova sisari se dele
u nekoliko osnovnih grupa:
Kopitari
Glodari
Ljiljci
Papkari
Torbari
Bubojedi
Zveri
7. Копитари (Perissodactyla) су ред
биљоједих унгулатних сисара који се
карактеришу непарним бројем прстију.
Иако се хране слично преживарима (
папкарима), имају једноставно грађен
желудац и целулозу варе у цревима. Међу
копитарима има идоместификованих врста
— магарац и коњ.
8. Najpoznatiji glodari su miš, pacov, vjeverica,
dabar, hrčak, morsko prase, činčila i mnogi
drugi. Glodari posjeduju oštre sjekutiće
pomoću kojih sitne hranu, drvo ili grizu
predatore. Većina glodara jede sjemenke ili
biljke. Veličina tijela se od vrste do vrste
razlikuje od oko 5 cm velikog afričkog
patuljastog miša pa do oko 130 cm velikog
vodenprasca, no većina vrsta je veliko između
8 i 35 cm. Većina glodara su noćne životinje ili
su aktivne u sumrak, ali se mogu sresti i po
danu.
9. Slepi miševi, šišmiši, netopiri, ili ljiljci (Chiroptera)
su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog
leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto
razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova.
Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom
dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu,
ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a
neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge
ženke slepih miševa skupljaju se u „obdaništima“ —
kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se
zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov.
Postoji oko 1.100 vrsta slepih miševa na svetu, što čini
petinu ukupnog broja klasifikovanih vrsta sisara.[1]
Izdvajaju se dve glavne grupe.
10. Papkari (Artiodactyla) su veliki red sisara
ungulata koji imaju paran broj prstiju na
nogama („papci"), kao i karakterističnu građu
kostiju skočnog zgloba[1]
. U papkare ubrajamo
svinje, nilske konje, kamile i preživare (među
kojima su najbrojnija grupa šupljoroga goveda
). Red papkara obuhvata oko 220 savremnih
vrsta, koje naseljavaju sve kontinente (u
Australiju su ih uneli ljudi).
13. Звери (Carnivora, лат. caro, carnis — месо и
лат. voro — гутам), представљају ред у оквиру
групе сисара чији се представници одликују
пре свега месождерским начином исхране, те
им је телесна организација прилагођена лову.
Већина врста су брзе, окретне и јаке
животиње. Мускулозни удови су снабдевени
оштрим и кукасто повијеним канџама.[1]
Код мачакаове канџе могу да се
увлаче. Чула су им добро развијена,
посебно вид, слух и мирис, што указује на
свестраност њиховог лова.[2]
