Književnost i jezik

1. уу цЦ
П О Ш Т А Р М Н Д П Л А Ћ В Н А
БН.11Ж(БН0 СТ Н
К ЗНЕ
И З САД РЖ АЈА
D im itrij e V učenov
Andr ićev roman »Na Drini ćupr ij a« u por odici
evr opsk ih r om ana
Ј о в а н Ј а њ и ћ
Циклус народних песама о другу Тиггу
у настави ј език а и к њиж евности
D uš au Jo v ić
Novo i staro u progr am im a za srpskohr vatsM
m ater n j i j ezik
П а в л е И л и ћ
Н аставно тумачеше ли рик е и њен допринос
к у д т у р и и з р а ж а в а ш а
Радој е Симић
Ск и ца за п рогр ам српск охрватск ог ј език а
v основној ш к оли (ј езичк и део)
1 9 7 7 .
Чланци и расправе — Н астава — Прилози —
Прик ази — Библиографиј а — Х роник а
В Е О Г R А Д

2. Г
К Њ ИЖ ЕВ Н О СТ И Ј ЕЗ И К
ЧАСОП И С Д РУШ Т Ва з а с рп с к о х р в ат с к и ј ез и к и К Њ И Ж ЕВН ОСТ
СР СРБИ ЈЕ И Д РУ ПГГВА ЗА СРП СК ОХ РВАТСК И ЈЕЗИ К И К Њ И Ж ЕВН ОСТ
СР Ц РН Е ГОРЕ
А руштво за српск охрватск и ј език и к њиж евност основа-
ли су 1910. годин е Алексан дар Белић, П авле П оповић и
Јован Ск ерлић. Његовим радом, к ој и ј е прек идан само
за време ратова (1914—1919. и 1941—1946) рук оводили су
председници Јован Скерлић, Павле Поповић, Александар
Белић, М ихаило Стевановић, Д рагољуб П авловић, Д ими-
триј е Вуненов, Борће Бај ић, Слободан М ар к овић и Ж и-
вој ин Станој чић. Часопис Д руштва „ К њиж евност и ј е-
зик у школи
"
покренут ј е 1953, а npeu број изаш ао ј е
1954. годи н е. О д 1956. год ин е н оси данаш њи наз ив .
УреВивачки одбор
др ДУШ АН ЈОВИБ (Београд), мр ДРАГУТИН СТЕФАНОВИЕ (Београд),
мр СТЕВАН М И Ц И Е (Н ови Сад), др РАД ОЈЕ СИ М И Б (Београд),
др МИ ОД РАГ МАТИ ЦК И (Београд), мр СТЕВАН РАД ОВАН ОВИН (Земун),
др БРАН И СЛАВ ОСТОЈИБ (Ни кшић), мр СЛОБОД АНК А БОШ К ОВ
(Београд — секретар редакциј е), мр Ж АРКО БАБИИ (Београд)
Главни и одговорни уредник
Д р РАД ОЈЕ СИМИБ
Д
Ч асопис излази четири пута годиш ње.
Годиш ња претплата 30 динар а.
Цена овом број у 20 динара.
Студенти и ћаци уж ивај у попуст од 50%.
Претплату слати на текући рачун Друштва за српскохрватски ј език и
к њиж евност СР Србиј е 60806-678-10841.
Рукописе откуцане с проредом на машини (до 30 редова на странигда ) слатв
¥редништву: Кнез Михаилова ул. бр. 35, Београд. Телефон 630-089.
Рук описи се не враћају .
Ш тампа: „ САВА МИХИБ "
, Земун, Маршала Тита 46—48

3. К Њ И Ж ЕВ Н ОСТ И Ј ЕЗИ Б
Година X X IV Београд 1977. Број 2—3
Б И 5 Ј1И О Т Е К А
злМ оиЈШЈ Ш iUML.iEGHOCT
Инв. бр. ...
Сигн.... X I^ У-
/ -У
.4 .. - • ИЛОЛОШ К И ФАКУЈ1ТЕТDiirutrijeVucenov УНИВЕРЗИТЕТАУБЕОГРАдЈ
AN DRI CEV ROM AN »N A DRI N I ĆUPRI JA«
U POR OD I CI E V R OPSK I H R OM A N A
Andrićev roman »Na Drini ćuprij a« vredno j e proučiti i sa
stanovišta nj egovog mesta u r azvitku evropskog romana. U ovome
radu biće učinjen pokušaj u tom pravcu. Da bi se to učinilo,
potrebno je pozvati u pomoć neke činjenice koje, osvetljavajući
pitanje šire, pružaju osnove za određene pretpostavke, a onda,
možda, i za zaključke o Andrićevom doprinosu razvitku evropskog
romana kao naratdvne forme, odnosno o nj egovom doprinosu
otvaranju novih puteva za stvaralačko konstituisanj e romanesknih
celiina i šire od jugosliovenskih knj iževnosti.
Jedna od činjenica od koje se može — a možda i mora —
poći jeste da prozmi narativni žanrovi, dakle književne vrste,
sagledani u »normativniim teorij ama knj iževnosti«, izgledaju j asno
razgraničeni, razlučeni jedni od drugih dovolj nim brojem poseb-
nih osobina koje ih karakterišu ltao specifične. To j e, međutim,
samo delimično tačno j er ne samo što ima, i mora biti, prelaznih
oblika između proznih narativnih vrsta nego se i elementi j edne
od vrsta (posebno onih obimom kraćih), ili čak i manj i narativni
oblici u celini, mogu naći u sklopu većih pripovednih oblika;
nekad sačuvavši skoro potpuno svoju celovitost iako su deo velike
narativne forme. Drugim rečima, pripovetka ili novela, pa i aneg-
dota, može biti deo romana; kratka priča ili crtica može biti deo
duže pripovetke, pa i novele, a da ne naruši celovitost ni njihovu
ni svoj u. Tome treba dodati j oš i to da se nekada, a broj takvih
slučaj eva nij e baš sasvim malen, kada j e u pitanj u »normiranj e«
žanrova, definisanje i ocena nekog đela pripovedne proze о tome
koj oj vrsti pripada ne može izvršiti bez kolebanj a. Nastaj u, pone-
kad, kolebanj a, nedoumice, a onda dolazi i do sasvim suprotnih
zaključaka, takvih koj i ise međusobno isklj učuj u. Primera za to
ima čitav niz i u ranij im vremenima, a i u savremenosti .
Navešćemo dva, ne baš i naj iizrazitij a primera iz srpske i slo-
venačke knj iževnosti. Poznato je da se u jednim kritičkim i knji-

4. 180 К њиж евност и ј езнк
ževnoistorij skim radovima Sremčev Pop Ćira i pop Spira pominj u
kao roman, a u drugima kao duža pripovetka. Ivan Cankar j e
svoj e delo Dom maj ke božj e pomoćnice smatrao romanom, dok
ga kritičari i knjdževni istoričari naj češče smatraj u novelom ili
pripovetkom . Takvih primera ima, razume se još, no ovde ih
nečemo navoditi . Može se tim povodom reči da svako od nas, ne
j ednom, dolazi u situaciju da bi se priklonio i j ednom i drugom
mišlj enj u, ma kol iko to u prvi mah izgledalo nelogično i protiv-
rečno. Nameče nam se pi tanj e: zašto dolazi mo u takvu situacij u ?
Svakako zat o što granice između proznih pripovednih vrsta i ne
mogu biti u svim slučaj evima, i za sve slučajeve, sasvim tačno,
j asno i bezuslovnio povučeoe. I ma dela koj a nečim u sebi preko-
rače vrstu, formu, kategoriju, pa se onim što u njima prekoračuj e,
prelazi i prevazilazi definioij u j edne vrste, približavaju drugoj
vrsti. Ovo bi se moglo pokazati i dokazati na stotinak primera
iz j ugoslovenskih i drugih evropskih knj iževnosti, bez velike muke
— ako takvo dokazivanj e bude potrebno. Ovde to nećemo činiti,
nego ćemo poći od toga k ao očiglednog i ono će nam služit i samo
kao činj enica, taonij e: kao j edna od činj enica, od koj e ćemo prići
sagledanju romana, i naročito puteva nj egovog razvitka, dakle,
tokova kroz koj e j e taj razvitak prošao.
Prema nekim teorij ama — a sve teorij e i neće ovde moći biti
uzete u obzir — nastanak romana ih put koj i j e vodio do r azvi-
j ene velike prozne forme išao j e prvo od novele ka nizu novela u
kojima se govorilo o jednom istom licu. To j avlj anj e jednog te
istog lica u nizu ispričanih zgoda, događaja, situacij a ili zbivanja
omogućavalo j e, i omogućilo j e, da se taj niz počne osećati kao
svoj evrsna celina povezana ličnošću koj a se j avlj a u svim delo-
vima toga niza. O tome gde treba tražiti takve početke postoj e
dosta različita mišljenja jer se početak takvog postupka ne sagle-
da na isti način. No nije redak slučaj među teoretičarima knj i-
ževnosti da se početak stavlj a čak u antičko doba, pa se kao na
početke romana ukazuje na dela Satiricon (Saturae) od Petronij a
ili Asinus aureas (Zlatni magarac) od Apulij a, pisaca .iz I , odnosno
I I stoleća naše ere, od koj ih je prvi živeo na dvoru rimskog cara
Nerona, a drugi ponaj više u feničanskom gradu Kartagini (Kar-
tagi). A onda se dalje ukazuj e na to da j e i kasnostarogrčki roman
od trećeg stoleća pa na ovamo skup epizoda povezanih j unakovom
ličnošću. Kao primer se obično navodi Longosov Dafnis i Hloe.
Nema sumnj e da se u tim počecima ova velika prozna forma
vidi kao roman zbivanja jer i Petronij ev Satiricon i znatan deo
kasnogrčkih romana pripadaju tipu avanturističkog ш т апа u
kojem je fabula, zapravo fabule, pustolovnog karaktera. Taj i ta-
kav roman sastavlj en je iz niiza zasebnih avanturističkih događaja
kojima je u središtu jedna te i-sta lionost, jedan te isti »j unak«.
Taj tok razvitka velike prozne forme nastavlj a se u srednjo-
vekovnom romanu, u kojem vitez ili riter postaje »junak« jer se

5. Artdrićav roman Na Drini ćuprij a i ai
on za tu »ulogu«, skoro bi se moglo reći, nametao u tadašnj im
društveno-istorij skim uslovima. Vi tez j e bio profesionalni ratnik,
pa j e bilo »u priro di stvari« da mu se dešavaj u događaj i neobič-
nij i od običnog života, da dospeva u niz avantura u koj ima se
ispolj avao njegov ratnički karakter. Srednji vek j e bio izgradio
i onda nametnuo viteškom romanu lik viteza kao »j unaka bez
straha i mane«. Oin j e u romanu bio predstavlj en kao nesebičan,
veli'kodušan, pobožan, orkvi i svome senioru (po feudalnom rangu
starij em, višem plemiću, velmoži ili vladaru) odan, kao zaštitnik
ženske časti, udovica i sirotinj e. Jednom rečj u, vitez j e u tom
romanu idealizovani junak koj i j e, u borbi između dobra i zla u
svetu i životu, borac za dobro, a onda, pošto on pobeđuj e na
kraj u, i predstavnik pobedomosnog dobra. U t ome j e ona naj-
opštij a osmišlj enost srednj ovekovnog viteškog romana; u tome
treba tr ažiti i videti nj egovu i dej nost. Ali, da bi vđtez pobedio,
potrebno j e bilo da savlada mnoge prepreke, i to nj ihovo savlađi-
vanj e daje glavnu sadržinu romana, koj a se sastoj i .iz niza doga-
đaj a povezanih sa glavnim junakom. A u tome nizu događaj a su
se obično ređale: otmice nedužnih devoj aka, putovanj a u daleke
zemlje kuda j e oteta devoj ka ili žena odvedena od neprij atelj a ili
razboj nika, i niz pust olovina pri tome. Putuj e se, razume se,
konj em ili brodom na j edra. Ovo poslednj e, opet, povezuj e se
sa gusarskim napadima, kao što se prvo povezuje illi prepliće sa
razboj ničkim zasedama, prepadima i sličnim. Pri tome junak često
dospeva u položaj roba koga prodaju, ali on ipak uspeva da se
oslobodi i izvrši zadatak . Ne retko fabula j e zasnovana i na nesla-
ganj u između porodi ca iz koj ih potiču j unak i j unakinj a romana.
Fabula j e bila najvažniji deo r omana i postepeno j e dobila
i utvrđenu, Sitalnu osnovnu shemu zasnovanu na razdvaj anj u dvoj e
zalj ublj enih da bi se oni, posle mnogih neprilika, nezgoda i ne-
srećnih okolnosti, propaćenih dana, nedelj a, a nek ad i godina,
posle mnogo bede, na kraj u ipak sastali, a hrabrost u službi dobra
pobedi la zlo.
U naj dublj i m sloj evima osmišl jenosti viteškog romana na-
Iazila se afirmacij a hrišćanskog optimističkog gledanj a na borbu
između dobra i zla u životu, nalazili su se odj eci hrišćanske etike,
ali i afirmacij a feudalnog poretka sa nosiocem borbe za dobro iz
redova gornj eg, gospodarećeg dela dr uštva.
Pošto j e srednj ovekovni roman dugo traj ao, on j e, r azume
se, pro šao, i morao da prođe, i kro z niz promena prilagođavaj ući
im se, pa i izražavaj ući one promene koj e su se j avlj ale sa društve-
nim razvitkom i tokom istorij e. Mo/ralo j e postepeno prodirati u
roman i drukčij e .sagledanj e, drukčij e vi đenj e života, lj udskih
odnosa, čovekovog položaj a u svetu i lj udskih sudbina. Značaj nu
ulogu u tom razvit ku r omana i u tim nj egovim pro menama
odi grali su Rableovi Gargantua i Pantagruel, a zatim španski pi-
karski ili pikareskni ro man. U pikarskom ili pikaresknom romanu

6. 182 К њиж евност и ј език
glavna ličnost i li »junak« postaj e skit nica (picaros), dakle, li čnost
sa dna tadašnj eg društva, sasvim suprotna vit ezu, ličnost prezrena
i preziraaaa, bez društvenog i ličnog ugleda, bez doma, bez poro-
dice, bez zaštite močnog društvenog reda i vladaj ućeg poretka.
Sličnost sa vitezom iz viteških romana j e samo u tome što i on
menj a sredine, putuj e i kreće se kroz različite prostore i kraj eve,
dolazi u dodir sa ljudima iz razlioitili društvenih sredina i sloj eva,
koj e vara, ali j oš češće — ismeva. Suprotno većoj ili manj oj idea-
lizaciji kojom j e oboj en viteški roman i j unak u nj emu — vitez,
rableovski i pi karski roman ima satir ičan zvuk i daj e stvarnij u
sliku života, sveta, lj udi i društva. Pikaros (picaros) j e šeret, pre-
vejanko, nekad, i ne retko, ciinik, a uvek podsmevač i ismevač.
U pikarskom romanu život i svet, ljudi i dm štvo sagledaj u se
odole, sa dna života, odakle se ni j e moglo iđeal izovati sliku sveta.
Zato se pikarski roman može smatrati za antitezu viteškog
r o m a n a .
No ako primenimo j ednu drukčiju podelu romana, odnosno
opštij i princip u tipologij i romana, onda bi i vi teški i pikar ski
roman spadali u romane prostora. I u j ednoj i u drugoj od ovi h
vrsta romana, tj . i u viteškom i u pikarskom, autoru, piscu roma-
na, potrebno j e i neophodno »j unakovo« kretanj e kro z prostor ;
romanopisac ga mora provesti kroz niz događaj a, pustolovina i
zbivanj a i dovesti u dodir sa dosta prij atelj ski i j oš više neprij a-
telj ski iraspoloženih ljudi. A u tim događaj ima, pustolovinama i
zbivanjima, u tim isituacij ama u koj e dospeva »j unak« i u tim
dodi rima i odnosima sa raznim lj udima i sredinama u k oj e dospe-
va, »junak« ispolj ava svoj karakter, svoj e poglede na svet, na
društvo i nj egove ideale, na Ijude.
Iz vit eškog romana se kasnij e razvio istorij ski ro man, čij a
struktura počiva na fabuli bliskoj srednjovekovnom viteškom
romanu, o čemu svedoče, na primer, romani Valtera Skota, Puški-
nova Kapetanova kći, Manconij evi, Sj enkijevićevi, Šenoini i drugi
istorij ski r omani. Iz pikarskog ro mana, opet, razvio se društveni
roman. U pomeranj u romana od pikarskog ka društvenom, u toj
prelaznoj fazi razviitka romana, obdčno se napominje da imaju
svoj e značajno mesto romani Engleza Fildinga (Mol Flanders) i
Francuza Le Saža (Žil Blaz, kod nas pr evođen i pod naslovom
H rom i Daba). Roman, međutim, j oš dosta dugo ostaj e roman
prostora, o čemu svedoče, i navode se kao primer, Gogolj eve
Mrtve duse, za koj e se može tvr diti i da su i roman prosto ra i
društveni roman. Za primer, opet, kako poj edine vrste romana
ne umiiru sa j avlj anjem novdh vrsta i oblika romana, nego traju
i dalj e j avlj ajući se naporedo sa novim vrstama, uzimaju se ro-
mani Iljfa i Petrova, u koj ima pustolov omogućuje piscu (pisci-
ma) da osvetli društvene prilike i poj ave svoga vremena nepunih
stotinu godina posle Gogolj a, a više stoleća posle vremena kada
je avanturistički roman bio glavni vid romana. Nije bez značaj a
pi to što se takvim romanesknim postupkom poslužio i tako velik

7. Andricav roman Na Drini ćuprij a 183
pisac svetskog značaj a, Tomas Man u svom romaoau o hohštapleru
Feliksu Kirulu (1955). Ovo, razume <se, nisu j edini, niti usamlj eni
primer i .
Dok j e prolazio u svome razvitku kroz r azne mene, u romanu
su razne nj egove komponente dospeval e, odnosno smenji vale se u
naj dominantnij em položaj u u strukt uri romana. I z toga su onda
proizilazili razlozi za podelu romana na posebne tipove romana
i mogla se razvij ati i ti pologij a romana. To dakako ne znači da u
tome razvi tku nij e bilo i vremena ili etapa kada ta središna ili
naj dominantnij a uloga neke komponente u romanesknom tkivu
nij e bila mnogo ili čak nimalo značaj nij a, istaknutij a, presudnij a
od druge ili drugih komponenata u strukturi romana — kada se
dve i li više komponenata strukture našl o u inekoj vrsti ravnoteže
u značaj u za vid romana — pa i u tome treba tražiti razlike u
klasi fikacij i nekih rom ana j er su ih poj edini teoretičar i stavlj ali
u j ednu tipološku vrstu, a drugi u drugu.
Kad se u ro manu zbivanj a počelo sve više pažnj e po-svečivati
i usredsređivati na glavni lik, na »jiunaka« koji se j avlj a u
svim zbivanj ima, dakle kad j e lon na neki način izbio ispr ed
zbivanj a i sredine, j avi o se roman Mčnosti. U romanu ličnosti da-
vala se životna istorij a glavne ličnosti, obično hrcmološkim redom,
dakle nizanj em zbivanj a u nj enom životu u vremenskom nizu, u
proticanj u vr emena, što j e kao j ednu od posl edica imalo i to da
glavna ličnost, »j unak«, nij e morala više da se bezuslovno kreče
kroz pro stor velik i dalek . »Junak« nij e v-iše morao čak ni da se
makne iz svoga mesta življ enj a. Umasto da se menj aju pro stori
da bi se dobila romaneskna dimenzij a dinamike, nju je davalo
proticanj e vremena.
Često se smatra da je do romana ličnosti došlo svojevrsnom
simbiozom viteškog i pikarskog r omana, nj ihovim prožimanj em,
zapravo razvitkom ro mana od j ednovalentnog u dvovalentni ih po-
livalentni tip romana s obzirom na »iunaka«. Možda se kao primer
može navesti Servantesov Don K ihot od Manče. Servantes j e u
središte ro mana sitavio dva opreona ljudska karaktera: plemenitog
viteza od Manče i nj emu suprotnog Sanča Pansu.
Roman ličnosti nij e mogao traj no ostati vezan samo za spo-
Ijašnj e događaj e d događanje, več je, težeči uvek osvaj anju novo-
ga, morao zaći d u osečajni lioni život glavne ličnosti, »j unaka«.
A iz kretanj a u tom pr avcu j avio se sentimentalni roman Ričard-
sona, Fildinga, Goldsmi ta i drugih, a isto tako, i ne retko, smatra
se da j e iz toga nastao i tzv. ro man o vaspitanj u (kod Nemaca
uglavnom, pa se ukazuj e na Geteovog Vilhelma Maj stera). No ro-
man ličnosti nije ostaj ao samo u navedenim pravoima razvitka
nego se širio i dalj e, novim i drukčij im shkama karaktera »ј хт а-
kovog« i nj egovog odnosa prema spolj ašnj em svetu i društvenom
životu. Za potvr du to me, često se ukazuj e na ruski r oman o su-

8. 184 К њиж евност и ј език
višnom ooveku, ра se kao prameri navode Puškinov Evgenij e
Onj egin, Gončai-ovlj ev Oblomov, Turgenj evlj ev Ruđin.
Pošito roman skoro uvek počiva ma više osnovnih kompone-
nata r omanesknog tkiva i sopstvene strukture, od koj ih su j edne
u nekom romanu razvij enije od drugih, pa su u delu dominantnij e
i po delo karakter ističnij e, to se na razvitak romana može gledati
i kao na razvij anj e onih komponenata nj egovih koj e su u pret-
hodnim, ranij im tipovima romana ostaj ale ili nerazvij ene, ili spo-
redne, dli bar manj e razvij ene od druge ili drugih komponenata,
tj . nekonišćene u punijoj meri za unutrašnj u ili spolj ašnju arhi-
tektoniku r omanesknog dela ili nj egovu osmišlj enost. Kao što se
u romanu prostora, po prirodi stvari, nij e moglo sasvim bez
dimenzij e vremena, mada j e ona bila za roman prostora od margi-
nalnog značaj a, tako se ni u romanu vremena nij e moglo bez
prostora, pa makar i ne bdlo k retanj a kroz nj ega, makar se koris-
tila samo j edna nj egova statično data deonica. Ver ovatno j e onda
pej zaž počeo da dobij a svoj značaj u većoj meri .
I kao što j e u ranij im fazama razvitka r omana moralo da
dođe povremeno do ravnoteže između poj edinih komponenata nje-
govih 'tokom neprekidnog razvoj nog puta, tako se to moralo dogo-
diti i sa komponentama koj e nazivamo prostor i vreme. Naime,
roman prost ora i roman vremena našli su se u narooitoj simbiozi
u obliku ili tipu romana koj i oibično nazivamo roman-epopej a.
Kao na pd mere koji to j asno ilustruj u možemo se, kao što su to
čini li mnogi i ranij e i danas, pozvati na Tolstoj ev Rat i mir, na
Tihi don Mihaila Šolohova, Hod po mukama Aleksej a Tolstoj a, pa
i na Mlade lavove I rvina Šoa, a i na niz drugih romana nastalih
u X I X i X X stol eću .
Među karakteri stične crte r azvitk a romana spada i to da i
poj edini tip romari a ne ostaj e, ili teži da ne ostane, zatvoren u
svoj oj strukturi, da teži većoj širini. Tako j e, na primer , i roman
vremena težio širim zahvatima nego što ih omogućava život j edne
ličnosti , j ednog glavnog »j unaka« — kad se postepeno pretvarao
u roman ličnosti. Iz te težnj e j avdo se tip romana koj i bismo
mogli nazvat i porodičnim romanom, romanom o j ednoj poroddci.
Takav roman j e romaneskna »istor ij a« o više, o nekoli ko naraš-
taj a, o generacij ama j edne porodice. Hteo j e da prekorači vre-
menske ddmenzij e j edne lj udske j edinke, j ednog Ijudskog života,
i da zahvati u vr emenu više, a ono što čini vezu između delova
j este traj anj e j edne porodi ce u više nj enih generaoij a. Primere
da se roman uspešno razvio u t om pravcu imamo u Zolinim Rugon-
-Makarovima, u Golsvortij evim Forsaj tima, Manovdm Budenbroko-
vima d nizu drugih romana takvog zahvata, k oj i pokazuj u kako
j e romanu »post alo tesno u j ednoj »životnoj povesti«, u dimen-
zij ama j ednog ljudskog veka«. Neposredno posle I svetskog rata
j avio se i pokušaj stvaranj a r omana kolektiva, gde j unak nij e
poj edinac ili manjd broj poj edinaca, nego čitava j edna manj a

9. Andrićev roman Na Drini ćuprij a 185
ljudska skupina. Takvi su oneki Remarkovi romani, Glazerov ro-
man Klasa 1902, pa d romani Prežihova Voranca: Doberdob (po-
vest o j eđnom batalj onu u I svetskom ratu), Jamnica i Požganica.
Sve iono što j e podsticalo razvatak i j avlj anj e novih oblika
romana i time i sve razuđenij e nj egove t ipologij e nij e ovi m iscr-
peno niti j e moglo bi ti ; ni kad su u pi tanju vrste sa naj šir im
zahvatom (treba, svakako imati u vidu, na primer , i r omane cik-
luse i romane-reke), ni kad su u pitanj u oni r omani sa užim
zahvatom (roman toka svesti , na primer, koj i j e j edna od kon-
sekvenci r azvi tka r omana lionost i , ili rom ana vrem ena). N o m o-
ramo se vratiti osnovnim kretanj ima u razvitku r omana. Ona su
tekla, s j edne strane, od romana prostor a k a romanu vremena,
a, s druge strane, od povezivanj a ispr ičanih zbivanj a koj a pove-
zuj e jedna ličnost, j edan »j unak«, ka romanu epopeji , koj i pove-
zuj e neki istorij ski značaj an događaj i lj udske sudbine u roma-
nesknu celinu. Imao j e, međutim, razvitak pripovedne proze i pr i-
mere gde se tek nagoveštavao put ka romaou labavij im poveziva-
nj em zasebnih cel ina samo spolj ašnj im sponama. Za to nam može
poslužiti lcao primer Bokačov Dekameron, koji , razume se, nij e
roman, ali se na nj emu može vi deti како se, makar i samo spolj a,
mogu praviti veće ili čak velike prozne celine. Tu, u Dekameronu,
sponu čine pričaoci, naratori, pošto autor najpre stvori uslove za
narativnu situacij u koj om se mogu obunvatiti nm oge i različite
zgode, događaj i i situacij e. Kasnij e, u porodičnom romanu —
razume se u znatno koherentnij em smislu — spaj anj e u veču
romanesknu celinu vršilo se, i vrši se, na osnovu pripadnosti ini za
ličnosti j ednoj porodi ci iako su one iz raznih generacij a. Roman-
-epopej u vezuj e u celinu neko velilco događanj e, kao što su, na
primer, Napoleonov pohod na Rusiju, Oktobarska revolucij a i gra-
đanski rat, drugi svetski rat, itd. Tako j e postaj alo mogućno pro-
širivati i proširitd zahvat romana dalj e od individualne životne
istoii j e, dati mu dimenzije u vremenu koj e premašaj u »j edan
lj udski vek«.
Andrićev roman Na Drini ćuprij a j e r oman vremena ili, j oš
doslednij e rečeno, roman vremena. Sa zahvaćena četiri stoleća
romansij er se ni j e mogao ograničiti na životnu povest j ednog
»j unaka«, a ni ti na »istorij u« j edne naše porodice, j er j e na ovim
geografskim širinama i dužinama nemoguće pratiiti jednu porodicu
u desetak ili dvadeset ak nj enih nairaštaj a. To uostalom raij e mogao
učiniti ni Zola, ni Golsvorti , ni Man, ni iko drugi. I kod nj ih su
ipak date samo tri-četiri porodične generacij e. Predstaviti na ro-
maneskni način proticanj e vremena kroz skoro četiri stotine go-
dina bio j e nesumnj ivo težak zadatak pred k oj im se naš roman-
sij er našao. Mor ao se naći diu gi način za spaj anj e delova u ro-
m an esk n u celi n u .
Da bismo problem što potpunij e shvatili, moramo neprestano
imati na umu da se s p a j a nj e d e l o v a — j er se roman, kao

10. 186 К њи ж евнрст и ј ези к .
velika pr ozna celina i sastoj i, i mora sastoj ati, iz delova, koj i su
međusobno povezani čvršće ili labavij e — vrši nekad j akim unu-
trašnji m sponama i stvaranj em celovitosti r azličite prirode, nekad
skoro samo spolj ašnj im kompozicionim ni tima, veštij e i li manje
vešto ispredenim i upredenim, a nekad i na j edan i na drugi način
i u razfi čitom odnosu između oba.
Verovatno ne treba posebno dokazivati da odnos i zmeđu
celine romana i nj egovih delova u smislu genetičkom, dakle po
nastanku, može da bude veama različit . Nekada pisac ima u osnov-
nim crtama zamišlj en roman u nj egovoj celini , pa onda gradi
delove. No može biti i sasvim suprotnih postupaka: da naj pre
načini manj e a celovito prozno delo — pripovetku, novelu, kratku
priču i li cr ti cu, pa tek posle krene ka romanesknom obliku. Pri-
mere za ovo poslednj e ne moramo tražiti u stranim knj iževnostima
kad ih imamo i u našoj . Poznato j e, na pri mer, da j e Sima Ma-
tavulj naj pre napisao i obj avio pri povetku Kalco j e Pj evalica izli-
j ečio fra Brnu i da nij e u tom trenutku ni pomišlj ao da napi še
roman o Bakonj i, pa se na pisanj e romana odlučio tek na podsti-
caj i nagovaranj e od strane prij atelj a ili poznanika. Pri mer ovaj ,
međutim, nij e usamlj en. Zato neka bude dopušteno da se kao
j edna od pretpostavki o nastanku ro ra ana Na Drini ćuprija iznese
i takva da j e ovaj roman svoj e početke imao u nekoliko zasebnih,
međusobno nezavisnih pripovedaka, novela i kratkih priča. Koliko
je takvih zasebnih, međusobno nezavisnih manjih proznih celina
bilo, Ш moglo biti, verovatno se neće nikada doznati .
Ova pr etpostavka o prethodno nastalim zasebni m delovima
koji su se posle našli u strukta ri romana polazi od činjenice da
Ivo Andrić do završetka drugog svetskog rata nij e bio napisao i
obj avio nij edan roman, dakle veću romanesknu celinu, i da j e i
zbog toga mogućna pretpostavka da j e roman Na Drini ćuprija, u
genetičkom smislu, niz novela, pripovedaka i kratkih priča, spoj e-
ni h u veću n ar at ivnu cel inu n a sasvi m osoben n ači n .
Možda treba imati u vidu i neke biografske elemente. Danas
j e poznato da je Ivo Andrić kao pomoćnik ministra spolj nih pos-
lova nosio u velikoj meri rad toga Ministarstva na svoj im plećima,
što j e tražilo mnogo vremena, energij e i nerava, pa je i iscrplji-
valo tog čovelca nevelike fizičke snage i nežnog zdravlj a. Ni amba-
sadorska dužnost u Berlinu nij e bila ništa lakša. I da nij e bilo
rata, verovatno da Ivo Andrić nikada ne bi postao romansijer.
Ovako, došavši posle mnogih peripetija koje je sa osobljem jugo-
slovenske ambasade preta rio po izbij anju rata — prvo zadržan
u Nemačkoj , a zatim putujuoi daleko naokolo da bi stigao do
Turske i preko nj e u svoju zemlju, on se potpuno povukao iz sva-
kog j avnog života odbij aj ući da sarađuj e sa domaćim kvislinzima
i okupatorom. Usamljen, a ne hoteći da pod okupatorom objav-
ljuje svoju prozu, Andrić j e, verovatno, bio napisao mekoliko no-
vela i pripovedaka, pa mu se — to j e, razume se, samo hipoteza

11. Andrićev ro man Na Drini ćuprij a 187
— nametnula mi sao o nji hovom spaj anj u. Pi sac, pripovedač po
vokacij i, a sabij en ratom u sobu, Andrić j e imao više vremena za
stvaranj e koj e ga j e prenosalo u dra ga vremena i u nj egovoj ima-
ginacij i stvaralo slike lj udskih sudhina u dra kčiji m životnim sre-
dinama i okolnostima, u j ednom dra gom svetu; ali slike obima
pripovetke i novele, što j e predstavlj alo nj egov dotadašnj i vid
naracij e.
No pitanj e spaj anj a tih novela, pripovedaka i kratkih priča
u romanesknu celinu nij e moglo ibiti lako. Vi deli smo teze o na-
staj anj u r omana nizanj em novela, epizoda, događaj a, zbiivanj a po-
vezanih j ednom i stom ličnošću ili j ednim krugom ličnost i koj e su
savremenici . I sto tako smo mogli uočiti kako su se stvarale veće
romaneiskne celiine u porodi čnom r omanu, koj i j e »slikao« životne
istorij e dvaj u, trij u ili i više generacij a j edne porodice ili por o-
dične loze. Vi deli smo da se širina romaneskne fo rme osvaj ala i
time što se životna povest junaka slikala stavlj anj em u okvire
krupnih astorij skih zbivanj a od svetskog značaj a, ali ipak ograni-
čenog traj anj a. Dakl e, zahvaćeno vreme nij e moglo preći vremen-
ske dimenzdj e veće ili šire od trajanj a tri-četiri naraštaj a u pr oti-
canj u vremena. Te dimenzij e nisu mogle pokriti ni statinu godina
ili j edva boliko. Vremenski raspon Andrićevog romana bio j e, me-
đutim, veći od »iskustva« evropskog romana, od osvoj enog ro-
manesknog postupka. Zato j e trebalo naći dra kčij e »vezdvno
tkivo«, dra kčij e niti koj e spaj aju u celinu, pa da budu obuhvaćena
čitava četiri stoleća. Ukazano j e već dosta puta da j e takvo »ve-
zivno tkivo« u ovom romanu nađeno u višegradskom mostu.
Postupak stvar anj a romaneskne celme morao j e biti speoifičan i
ni j e se m ogao j ače osloniti na stečena i skustva u r azvitku
romana »staroga sveta«. Pa ipak, Na Drini ćuprij a j e roman koji
j e savladao naj veći vremenski raspon vezujući vrlo davna i sko-
r ašnj a vr emena.
Pretpostavci da su nastanku romana Na Drini ćuprij a pr et-
hodili nastanci zasebnih malih narativnih proznih celina može,
možda, poslužiti kao deli mičan argumenat , na primer , i to što se
u r omanu posle »pripovetke« o građenju mosta »pričanj e« nastav-
lja o događajima koji se odigravaju čitavih stotinu godina posle
toga, dakle posle či tavog j ednog stoleća o koj em se ništa ne ka-
zuj e. Načinu na koj i j e roman povezan u celinu to ni šta ne smeta,
j er on nosi u sebi dra kčij u »logiku« kompozicij e, neuobičaj enu i
nenađenu u poznatom razvitku romana kao žanra: da se celina
stvara na osoben način, tj . da se delovi od koj ih j e sastavljena
j asno uočavaju, a da to opet ne r azbij a tu osobenu celovitost r o-
manesknog organizma.
U romanu j e — reklo bi se — petnaestak novela, pripove-
daka i kratkih priča, koj e su i zasebne celine. Jedna od nj ih j e
ona o građenju mosta, кој а j e sasvim zaokruglj ena pripovetka sa
svoj om veoma razvijenom »radnj om« i svojim glavnim ličnostima,

12. 188 К њиж евн ост и ј език
а i sa svoj om unuitrašnjom osmišlj enošću. Druga bi bila ona o
poplavi, u koj oj ova prirodna stihija daj e povoda za stvaranje
daleko manje pripovedne celine, isa nešto manje narativnog inten-
ziteta, sa manj e tragične potresnosti. Treća ima u osnovi odj ek
Karađorđevog ustanka u Višegradu. Četvrta zasebna celina j e ona
o lepoj Fati Avdage Osmanagića, dzvanredna narativna specij a
neospom e umetničke vrednosti i literarne l epote. Peta bi bila
nešto razređenij e tkanj e o dolasku Austr o-Ugara, o okupacij i Bos-
ne i Hercegovine i o »incidentu« sa Ali lhodžom Mutavelićem. Šesta
bi bdla ona o Milanu Glasinčaninu i nj egovoj propasti. Sedma,
opet, ona koj a j e »i spletena« oko austrij skog voj nika, stražara na
mostu, Feduna, i koj a priča o zbivanj ima s nj im i o nj egovoj
sudbini. Posebnu narativnu ceiinu čine i poglavlj a o Lotiki, koj a
deluju kao zaokm glj ena pripovetka, zatim opet ona o Ćorkanu,
pa o Alilhodži . . .
Verovatno da ne bi trebalo posebno dokazivati narativnu
celovitost , ali i zasebnost poj edinih od navedenih narativnih pri-
povednih celina, pa i razlike u nj ihovom komponovanj u, j etr j e
to u naj većoj mogućnoj meri očigledno. Sporno može bit i, čini se,
samo to koliko t akvih zasebnih celina u tromanu ima, odnosno
koliko ih j e naj pre nastalo, pre opredelj enj a autor ovog da iz toga
sačini r oman. Može se, nadme, pretpostaviti i to da su neke ove
manj e narativne celine nastale pre, a neke posle opredelj enj a da
to bude roman, ali su i j edne i druge pisane pripovedačkim i no-
veličkim postupkom. Sem toga, u romanu se mogu nazreti i tako-
zvani vezivni delovi koji su mogli bi ti dopisani i kasnij e iz potrebe
da se iz zasebnih proza mogne stvoriti romaneskna celina. Takvih
mest a, začudo, čini se, da i nema svuda gde bismo ih oćekivali .
Sagledavajući Andrićev stvar alački postupak u okvirima r az-
vitka evropskog romana, možemo kao j edan od zaklj učaka izvesti,
možda, i taj da j e ovaj naš r omanopisac — da bi rešio problem
spolj ašnj e kompozicij e romana Na Drini ćuprij a — napustio pre-
đeni put evropskog romana i našao svoj e, originalno rešenj e, dotle
j oš nenađeno. A to »rešenj e« j e u savladavanj u raspona od četi ri
stoleća u vr emenu — mostom koj i sve to vreme traj e. Pa ipak,
možda se ne bi zato mogli opredeliti za mi šlj enj e da j e »j unak«
romana ćupr ij a. Ona j e samo spolj ašnj a spona kompozicij e. Unu-
trašnj a osnova kompozicij e j e odnos u vremenu između čovekovog
dela i čoveka. Čovek j e mera stvarima, i Na Drini ćuprij a j e ro-
man kojd j e osmišlj en ljudskim sudbinama, zbivanj ima sa čove-
kom, oko čoveka i u čoveku. Zato most ne može bi ti glavni »j u-
nak«. On j e samo izvanredno nađena dimenzij a koj om se meri
život čovekov, smisao i granice čovekovog življ enj a, kojom se meri
lj udsko tr aj anj e u vremenu i čovekova sudbina, a u dužem proti-
canj u vremena sudbina lj udi. On j e neočekivano sredstvo koj im
j e Andrić sveo u romanesknu celinu takav vremenski raspon koj i
j e u »iskustvu« evropskog romana izgledao nesvodlj iv. I time j e
razvitku evr opskog romana dao izvanredan, originalan doprinos,

13. Andr ićav r om an N a Dr ini ćupr ij a 189
jer j e delove romana povezao u celinu na način kako to pre njega
nij e učirnio niko, našavši nov način kompozicij e koj im j e od delova
stvorio čvrst romaneiskni organizam. On j e pokazao kako se manj i
narativni oblici mogu naći u veoim pripovednim celinama saču-
vavšd i svoju prvobitnu celovitost, a ne narušivši celovitost ni nj i-
hovu ni svoj u. Možda se može tvrditi da j e Andrič u ovom romanu
i romansij er i pripovedač i novelista u isto vreme i da pri tome
romansij er ne umanj uj e domet pripovedača i noveliste, a nove-
lista i pripovedač uimetnički domet romansijera. Zato — ali ne i
samo zato — Andrić ovim r omanom ulazi u isto r ij u ne sam o
evropskog romana nego i u teoriju romana, posebno nj egove ti po-
logij e, i nj egovo ime mora biti upi sano među imenima romansij era
koj i su menj ali i bogatili tokove evropskog romana.

14. М иодраг С. Лалевић
Њ ЕГОШ ЕВ BY K М АН Д У Ш И Н
(историј а и поезиј а)
И у нај новиј е време се одрж ава наш интерес питањем
лирик е у Горск ом виј енцу. И наш ј е часопис дао томе места.
Међутим, оно што ј е у том смислу нај снаж ниј е као л>убавна
лирик а, љубавни израз, а то ј е сан Вук а Мандушића, обично
се пренебрешва. Туж балица сестре Батрићеве к ао да стој и сама
на врхунцу у спеву у овом смислу. Да треба баш овом сну
Мандушићеву посветити већу паж њу, особито у настави, то ј е
ван свак е сумње. Не мож е се говорити о Његошевој лирици у
спеву а не поклонити пуну паж њу баш овом сну. Тај велики
значај истак ао ј е у свој ој познатој студиј и О Горск ом виј енцу
Павле Поповић ј ош пре седамдесет и шест година (1901). Он
ј е пребацио Његошу што ниј е разрадио мотив о љубави, што
Његош не пушта у ак циј у „ оне основне моторе к ој и крећу л>уд-
ску душу
"
, па ј е стога Мандушић узалуд „заљубљен у Милоњи-
ћа снаху
". Сем тога, П. Поповић карактерише Мандушића као
оообена ј унака: „ Он ј е од оне фамилиј е к оји бој воле ради
бој а, кој и се туку чим им се прилика укаж е, ж иве за свој ра-
чун , раде на свој у руку , самовољно, независно, недисциплино-
вано. Он ј е делиј а, делипала, ј уначина, чудњак , особењак ,
згранов, будалина, задрта будалина." К олико ј е и ј едно и друто,
што Његош ниј е више паж ње пок лонио љубави Мандушићевој
и сама к арак теристика Вука Мандушића, у свему претерано,
неоправдано, писао сам пре 25 година (Стварање, св. 10—11,
год. 6, Цетиње 1951). Сад се указује потреба да се о томе ј ош
п о н е ш т о к а ж е .
Да мотивиш емо нек е ствари и из овога довде, к ао и у
ономе што ће доћи потом, треба се задрж ати на личности Вука
Мандушића, историј ск ој личности његовој . И његов подвиг,
борба и погибиј а то заслужују, па и осветљавај у и прву при-
медбу Поповићеву, а потпуно руше његову другу примедбу —

15. Његошев Вук М андушић 191
карактеристику Мандупшћеву. А у тај светлости треба гледати
овог ј унак а и к ад се говори у опш тено о Горск ом виј енцу, и
к ад се к арактеришу личности, и особито к ад се говори о лир-
ск им местима у спеву и о самом завршетк у спева. К ад се
Мандушић сагледа у тој светлости, не к ао производ маште, ма
и Његош еве, него к руте историј ск е стварности, ове се мора
обасути новом оветлошћу. А то заслуж ују и Његош, и његов
спев, па и сам Мандушић.
Мандушић се доселио с народом у Шибеник из залећа,
испод Турак а или из места непрек идно угрож аван ог турск им
нападима, у подручј е Млетачк е Републик е, на к ој у се у хриш-
ћанству, особито у нашим областима под Турцима, полагала
велик а и готово ј едина нада. Дефинитор Никола Руж ић ј е по-
дигао тај народ на устанак против Турак а. Крај ем фебруара
1648. прешао ј е Мандушић Млечићима, а већ 31. ј ула исте го-
дине погинуо, те ј е тако његово уск ок овање (не хај дук овање!)
трај ало свега пет месеци. „Али ј е за то к ратк о време успео да
се борбом и смрћу прослави." Аоредан Фосколо, млетачки про-
ведитор, пише да ј е 3. јула 1648. саслушан Вук Мандушић о
свој ој провали на К ључ: девет к онак а залазе у турско подручј е.
Y Фоск оловој се депеши к аж е да ј е „ влашк и к апетан Манду-
шић иск ушан у свим потребама, доиста врло храбар, али уј ед-
но и смотрен, што ј е необично својство за људе његова к ова.
"
Y ј едној другој депеши Фосколо ј авља сенату о томе да треба
Мандушића наградити, „ј ер ј е он на к рај ини циј ењен више
него иј едан други
"
. Али то Мандушић не дож иве, ј ер Дервиш
Ск опљак , босански паша, сиће у Аивно ј ула 1648, упути у К ота-
ре свог ћехај у Хусеин-бега са 4000 људи да се освети одметну-
тим Морлацима. Хусеин сиће, опљачка крај и врати се у Книн.
Фоск оло шаље Илиј у Смиљанића, већ прослављеног ускок а,
с котарским, а Мандушића са шибеноким ускоцима, к ад Ман-
душић изгуби главу 31. јула. Већ 1. августа, дакле сутрадан по
Мандушићевој погибији, саслушан ј е Смиљанић, па дознајемо
да је ускока било око 700, да су били раздељени у две чете,
од којих је једну водио Смиљанић, другу Мандушић. Мандушић
ј е био заробљен и после неколико часова Турци му одсекоше
главу. Илиј а га ј е сахранио. — А 2. августа, два дана после
Мандушићеве погибиј е, на записнику изј ави харамбаша Мартин
Милок овић да ј е Мандушић дошао с око 200 шибенских Влаха
(тј . Срба) да се придруж е Смиљанићу. Мандушић није био за
то да се Турци нападну, јер их ј е било много више него ускока,
али је попустио на захтев Смиљанићев. Вук се јуначки борио:
убио је четири Турчина. Али му је у борби рука одсечена, па
је жив ухваћен и потом погубљен. — Сличне податке даје на
записнику и харамбаша Матија Михаљевић 1. августа, кад и
Смиљанић. Фосколо ј авља млетачком сенату: „Из Шибеник а
стиж е потврда вијести о погибији ј адног Мандушића којему
нек Господ Бог подари рајоко насеље, — погибији коју ј е он

16. 192 К н»иж евност и ј език
приј е смрти осветио смрћу петорице Турака. Био ј е заиста хра-
бар вој ник , скроман и нек ористољубив вој вода, свој ство на
к ој е се врло риј етк о наилази к од овог народа, к ој и се у већини
мож е да назове грабљивим. Кад би му успјело да што упљачка,
све би подиј елио међу вој нике, кој и су га стога љубили, што-
вали и слушали онолик о к олик о су га се Турци бој али. Ја сам
ж иво осј етио његов губитак , ради штете к ој а ће отуда настати
за опћу ствар
"
(Б. Десница, Вугс Мандушић, Магазин Сј еверне
Д алмациј е, 1934, 26, 30; П. К олендић, Посиловићево „ Наслаће-
ње"
, Загреб 1915, 23).
После свега овога, дак ле, морамо нек ак о друк чиј е гледати
у тог епск ог ј унака, ј унака и заљубљеног витеза из Горског
виј енца. Он нам се сад ј авља у пуииј ој светлости, к ао да ј е
растао с хај дук -Вељк ом, к ој и му ј е доста личио. Вук а народна
песма више пута спомиње к ао ј унак а. Јанк о од К отара ј адик уј е
за Мандушићем траж ећи га: „Бе си, Вуче, мој а десна рук о, /
Мене прође мој е четовање
"
, у другој песми Смиљанић гине а
Вук га смртно рањена пита: „Да те носим, побро, моме двору, /
Мој а мати да ти ране вида, / Л>уба мој а да стере постељу, / Сеј а
мој а да те водом пој и"
, а овог нагнутог делиј у спомиње песма:
„К ој и нема ниј еднога друга; Насред пута ноге прекрстио, / А
к ад Вуче осј етио Турке, / И он скочи на ноге лагане: / Три
стотине глава отсиј ече
"
, па његове брке памти песма, к ао и
Његош : „А к ој и ви црне брк е веж е, / Оно ј есте Мандушићу
Вуче"
(в. наведени рад у Стварању). Занимљиво ј е да ни његов
лирски темпераменат ниј е заборављен у народној песми: ж ени
се Милић Барј актар, девер ј е Мандушић, девој ку на коњу сти-
ж е у рок , а Вук к ликуј е: „ Стани, к уме, стани, стари свате, /
Стани, побро, Милић-Барј актаре! / Уставите свирке свек олик е,
/ Угасите сватск е давориј е, / Уз ј елике прислон те барј аке, / Да
скинемо са к оња ћевој ку." Так о ј е и његов џефердар познат у
песми : сам Вук свој у пушку назива „шаром млетачкињом
"
:
„ К ој ано ј е у Млеци к ована. Три к овача три недеље дана, / Три
к овача и три помагача
"
. И Његош га спомиње у свом „Шћепану
Малом" : „На сриј еди разбој ишта змај Мандушић коло виј е."
Y „Горск ом виј енцу
"
пак дато му ј е особито место, па се и сам
спев и завршава апотеозом његову џефердару.
За уобличавање ове витешке личности, ми ћемо се задр-
ж ати на оној последњој сцени у спеву да би се заокруглио
Вуков лик баш у ономе как о га ј е осећао и сагледао к ао ј унака
сам Његош . Сетите се те сцене: истрага ј е завршена, чита се
извештај из Дупила о победама, владика Данило плаче, а игу-
ман Стефан се смеј е. Одј едном: „Биј е неко у врата од куине,
да их сломи; мисле да ј е луд
"
, па и сам слепи игуман к аж е:
„К ад ј е радост са свакој е стране, / Нек уљезе и та
'
луди к нама,
/ Да нам кућу напуни смиј еха." Отварај у врата кад „ево Вук
Мандушић, намрачио се и црни му брци пали на изломј ене
токе, џефердар пребј ен носи у руке, и сј еда код огња сав крвав,

17. Његошев Вук М андушић 193
никоме ни помоз
'
Бог (не назва). Зачуде се кад га оваквога
виде.
"
И сам владика Данило ј е зачуђен, па изговара: „Ш то ј е,
Вуче? Грдно ли изгледаш! / Вићу да си с крваве пољане, / Газио
си негђе ватру ж иву: / И Бог знаде, до тебе самога, / Је ли ик о
ту жив претекао; / Ер без муке не прскај у токе, / Ни се ломе
такви џефердари / Те с' од витке жице саковани."
На то Вук , сломљен, прича потанко о борби око Радунове
куле и свом злом удесу на крај у бој а:
„И у боју к од биј еле куле Цефердара држ ах пред очима —
Олова ми ток е изломиш е, П рестриж е га, остала му пуста
А у раздвој бој а к рвавога, (плаче),
Најпотоња к ој а пуче турск а — П о ремик у, к а да трск а бјеше!"
Так ав витез — плаче над сломљеним ток ама и особито над
пребиј еним џефердаром. И ј адикуј е потресниј е него у туж ба-
лици над ј единим сином:
„Више ж алим пуста џефердар а Y хиљаду другиј ех пуш ак ах
Н о да ми ј е рук у ок инула. Познати га шћаше к ада пук не.
Ж а ми га ј е к а роднога сина, П а сам дош а до тебе, владик о:
Ж а ми га ј е к а брата роднога, На мору ј е од свашта мај сторах,
Еро бјеше пушка мимо пушке, Би л
'
ми могли пушк у
Срећан бј еше а у бој ит бјеше; прек овати?"
Ок о њега рук е не превиј ах,
Свагда бј еш е к ао огледало;
Овај витез без мане и страха одмерава свој у љубав према
пребиј еном џефердару: више ј е цени него да ј е руку изгубио;
ж али га к ао роћеног сина, к ао рођеног брата, ј ер ј е то била
пушка мимо пушке: срећан, убојит, чист као огледало, пуцањ
му се разлик овао у хиљаду друтих пушак а! И молба: има ли
мај стора да му прекују џефердар?
А владик а преломи завршним стиховима спева уздиж ући
славу и џефердару и јунаку износећи, исповедајући ж ивотпу
м у др ост п р ол азн о ст и : у т еш н е р еч и п р ед сп у ш т ањ е завесе н ад
спевом чој ства и ју наштва:
„Мрк и Вуче, подигни брк ове, Н и прек ова бистра џефердара!
Д а ти виђу ток е на прсима, Здраво твој а глава на рамена, —
Д а преброј им зрна од пушак ах, Ти ћеш пушк у другу набавити,
К олик а ти ток е изломиш е. А у рук е М андушића Вук а
Мртву главу не диж е из гроба, Биће свак а пушк а убој ита!"
(Владика му потом даје из свој е одај е ј едан добар џе-
фердар.)
То ј е историј а и то ј е песма народна и Његошева о Вук у
ј унаку. А сад да се задржимо на Вуку „од крви и меса"
, да се
осврнемо на оне „основне моторе који крећу људску душу
".
Његош се с особитом паж њом задрж авао на личности
Мандушића Вука. Вукова му је судбина несумњиво била поз-

18. 194 К њиж евност и јези к
ната. Мећутим, онај интимни Вук , к ако га ј е дао у сну, сањању
(а то управо и ниј е сан него снивање, сањање у кој ему прича
стварност, оно што ј е на ј ави дож ивео), ниј е морао бити реа-
лан, из ж ивота Вук ова изваВен. Ништа мање вредности, значај а
и дубине у њему ниј е дато уж ивљавањем самог песника у лич-
ност к ој а под јуначким оклопом витештва има људск о срце и
људска осећања. Има нешто што надвлаћуј е у ж ивоту. Ак о ј е
истина да humanum erare est, да ј е грех, грешити људска осо-
бина које се не мож е ослободити делом или помишљу (у по-
гребној се песми моли баш за то опроштење грехова дела или
помисли!), што човек чини делом или помишљу, ствар тако
треба и сагледати. И бесмртни су богови грешили, а камоли
смртни људи, ма били и херој и, полубогови класик е.
Поћемо ли од библијског учења да ј е прво била нирвана
(Иск они бје слово, и слово бје у бога, и бог бје слово . . .), чо-
век ј е створ бож анск е оиле, v њему ј е творац оличио себе да-
ј ући му свој облик , изглед (мећутим: обрнуто — човек ј е њега
створио по подобију свом, себи налик, с телом, рукама, главом,
ногама . . .). То ј е сусрет бож анства и његова дела: бог и човек ,
бошчовек . Крвно ј е сродство директно, непосредно, праволи-
ниј ск о, млечно пак побочно, попречно. Отуд ј е и телесно гре-
шење у људском смислу наследно, од човек а (тј . од телесног,
„ћаволск ог"
). — Бож анско ниј е наследно, оно ј е од бога дато
човеку. О њега се не сме грешити ј ер прети смртни грех души.
К рвно ј е сродство од Адама и Еве и њихова порода, к ад се
сестре удај у за браћу, браћа се ж ене сестрама, с њима имај у
дород. О људск о се мож е грешити, природно ј е — и то ј е смртни
грех доцниј ег учења. Али о људским гресима, о ономе што ј е
људск о, суде људск и судови и зак они, људск а санк циј а. То
в аж и з а н ар у ш а в а њ е к р в н о г и м л еч н о г ср о д ств а , м ад а с у н е-
ј еднак е теж ине. Дебела или ј ак а к рв ј е ј ача него танк а крв,
него млечна сродност. Породица ј е људск а зај едница, људство,
љу д и .
Кумство ј е бож анска установа. То ј е духовно, не телесно
сродство, и оно тиме надмаш уј е значај ем оно ш то ј е телесно,
ћаволско, грешно итд. Кумство ј е од бога. А бог ј е „стари
крвник " : он не да ни да се подиш е Вавилонска кула, па стој и
к ао претња и пред земал>ск ом силом Марк овом к оју треба сло-
мити („ј а од бога старога крвник а"
). Не доиушта се људству
да се дохвати бож анске моћи, силе и снаге. Бож анск а ј е моћ
ломи, к рши, сатире. Бож анск о ј е неприк основено, у њ се не сме
и не мож е дирати, оно се не сме и не мож е нарушавати ј ер ј е
вечно, над ж ивотом и над смрћу. К у мство ј е бож ански зак он,
бож анск а догма. Оно стоји у народу изнад телесног, сродничког
по к рви или по млек у , изнад људск ог-телесног. Оно ј е за „ цар-
ство духовах"
, што би рекао Његош. То ј е за „више сфере"
, не
за земљу, за тело, пут и путеност, Огрешење ма к акво према

19. Њ егош ев Вук М аддуш ић 195
кумству, смртни ј е трех к ој и се не иск упљуј е, ј ер за њ душа
страда у телу и тело одвој ено од .душе. Свих седам смртних
грехова се не мере с грехом према к умству. И братимство, по-
братимство, иак о га ј е понекад и црква трпела (сетимо се
Сказаниј а о писменех К онстантина Филозофа, где се помиње
„кровој адениј е
"
при братимљењу, што црква већ прогони), и
оно ј е грех телесни, земаљск и, људски . Једна од десет заповести
божјих упозорава: „Не чини прељубе!" То је смртни, телесни
грех, људски, земаљски. То ј е прописао Јехова и дао Мој сеј у .
То ј е за ж ивот земаљски . Инцест, родоскврњење, то ј е земаљ-
ск и , с м р тн и гр ех .
Кумство ј е изнад свега тога; оно ј е бож анск о, нити ј е
крвно, нити сродничко да би био инцест у његову скврнавље-
њу. Оно ј е нешто више, изнад свега. Народ ј е пресретао путник а
на друму, у шуми, у глади, болести да прихвати новороћенче
и да га к рсти, да буде к ум на позив онога што држ и дете и
моли за крштење: „Кумим те богом и светим Јованом!" При-
зива га у име творца, сведрж итеља, створитеља, ј еднога Бога
хришћанск ог и народног. То се не одбиј а; мора се прихватити
(сем у изопаченим условима кад она Кучанка с новороћенчетом
позива првог човек а да дете к рсти у име Бога и светог Јована,
а он га посече!). Неприхватање к умства у так вим прилик ама ј е
смртни грех већи од других грехова. Јер, умреће ж ивот некрш-
тен! К умство се ни у к ој ој прилици не гази, не ск рнави , не
обешчашћуј е. То ник ад нису имали да суде људск и него бо-
ж ански зак они, вера. Светиња ј е погаж ена, бож анство ј е увре-
ђено, изазвано нарушавањем „вечног зак она небеск ог
"
о све-
тости к умства. То ј е к ао светиња над светињама у народном
ж и в о т у .
К ад смо сагледали Вук а у прир одној величини, ма колик о
херој ск ој , утолик о и опасниј ој да се не падне у поноре паклене,
дај те да га сагледамо и у другој оветлости, изнутра, из њега
с а м о г а , и з њ ег ов е к р в и и њ ег о в а м ес а .
Мож е ли се то двој е мирити? Мож е ли бити у ј едноме
двој е: и ж иви, смртни Вук , од к рви и меса, онај витез што
онак о гине за свој нар од и за свој у веру, уверење, завет, сло-
боду (све ј е то овде исто!), по оној Његошевој : „К ад крв
проспем ради свој е вј ере, / Не бој им се к летве ни другога!
"
,
где ј е вера — уверење, исповедање, увереност, мудрост ж ивот-
на, слобода и правда к ао нај виши домет и кум, кумство, бо-
ж анск и зак он . . . То с ј едне стране, историј ске, отворене, без
маште, стварне, опипљиве к ао што ј е његова смрт на витеш ки
начин исповедила уверење за шта се бори . . . А с друге ј е стра-
не Вук већ не ни у ок лопу, ни с ток ама, ни с џефердаром, голо-
рук и празнорук , али са срцем у грудима, само с њим, у ноћи,
мрк лој и немој , к ад се исповедај у други зак они, други ред,
лични, свој , унутрашњи, непатворен и неск ривен, што се к аж е

20. 196 К њи ж евност и ј език
— „као у сну
"
, а одисха сан и ј есте . . . Јер, у томе ј е сва суш-
тина, битност, оно што ј е основно, главно.
Вук ј е ј унак , у оклопу, мрк и брци, озбил>ност, потресеност,
он плаче над пребиј еним цефердаром. Тронут јунак над
мртвим „другом
"
, џефердаром. Али ј е Вук и од крви и меса,
човек с осећањима, дубоким поривима, исконским у човеку и у
ж ивотињи да се свети и да воли, да воли и да се свети, да убиј а
и да се ж ртвује. И нада све у обема приликама — и над пре-
бијеним џефердаром и на завршетку туж балице снахе Мило-
њића — он плаче; плаче рањен због пребиј еног џефердара без
којег ни он неће бити онај јунак без мане и страха, плаче раз-
неж ен гласом и лепотом снахе бан а Милоњића и ж али ш то над
њим не нариче, да бар тиме утоли свој у ж еђ, свој у неисказану,
притај ену љубав, „и ј а плачем ка мало диј ете" .
Одговорност за одсутност свести сведена ј е на нулу. То ј е
празнина у свести и у савести, ггустош, ништавило. Сомнамбул
који у ону убиј е или се сам убиј е — не одговара. Ако ј е и док а-
зано. А сан ј е док азано одсуство свести и савести, морала.
Свесност се не сме огрешити ни о бож ј е ни о земаљске зак оне.
Несвесност ј е друто. Иако ј е у Мандушићу и део људск ог и део
бож анск ог, ј едно влада у ј едном, друго у другом стању. Свес-
тан, он ј е одговоран и богу и људима; несвестан — ник оме. Али
кад настане борба између људског и бож анског у човеку, то ј е
свесност. Мандушић ј е на ј ави ј едно, у сну друго. Свест и савест
према несвести, сну. Y свесном стању не сме се ни по к ој у цену
огрепшти о к умство. Ниј е ту у питању ј едноставно кума него
кумство, свесност породице, братства, племена. То ј е народна
мера и народни суд изј едначен с бож анским, неприк основеним.
Y кумству ј е бож анство, бог, свети Јован. Y сну, несвесно, у
мислима к ој е тињај у под прагом свести у будности, сад, у сну
уск рсавај у, оне оу ј аче од човек а, њиме неумитно владај у, њиме
управљај у, он им се несвесно подај е. И Мандушић се отвара к ао
к њига. И чуј е питања, и одговара у сну. Наслућуј е из питања
да ј е по среди снаха Милоњића, бај на као вила у праскозорј у,
обнаж ена, коса пала, очи, снага и глас. Он то чуј е. Готово то
и ниј е сан него ј ава, али дата у сну, к ао сан. Смртни грех према
снаси не постој и, ј ер ј е овде подсвесно, несвесно проговорио
оно што не би ни за џефердар ни за свој у главу на ј ави рек ао.
Осећања, то ј е друга ствар. Она владају у сну, сном. ^ спавана,
латентна страст ј е проговорила док спава, ускрсавај у, буде се,
распламсавај у снаж на осећања кој има не мож е владати, ј ер ј е
свест успавана, ј ер ј е схватање моралне одговорности усахнуло,
помрачено, па су и та осећања без греха, безгрешна; сан ј е
несвесно стање, неодговорно стање. Етички закони нису овде
Едипов к омплек с. Нема оскврњења, ни обесвећења, ни обеш-
чашћења, ни скврнављења. Бож ански етички зак они нису нару-
шени ни мишљу зни делом, ј ер ј е то сновиђење, сан. Човек из-

21. Његошев Вудс Мандуш ић 197
над свега са свим свој им порочним, исконеким, страшћу, успа-
ван ј е и зато плаче „ к а мало диј ете
"
, невино, безазлено, на ма-
тери н и м гр у д и м а и л и за м ат ер и н и м гр у ди м а, и звор ом ж и вот а
и љубави. Он слуша како та лепа уста наричу, како те лепе очи
плачу, оплакуј у , и — плаче над самим собом: дивне ли га очи
оплак аш е . . . А то ниј е сан, причање сна онда к ад то раде и
други главари, к ад вој вода Батрић позива: „Да причамо снове
при кретању !
" — к ад сви к азуј у ј еднак сан (стихови 2380. и
даље), него v ј едној мрк лој ноћи к ад „ свак спава
"
а само Ман-
душић изазван прича свој е сновићење, управо у сну прича
стварност, што ј е дож ивео, из правога, свесног ж ивота к ад се
нашао. Па и тада, у сну, исповеда велик у, свету истину о све-
тости кумства: „Да ниј есам с баном Милоњићем / Деветостру-
ко кумовао, / Бих му младу снаху утрабио, / Па с њом бј еж а
главом по свиј ету.
" — Друш м речима: На част вама слава и
оруж ј е, да ниј е свети Јован мећу нама, ј а бих свет на главу,
па у свет с њом; оставио бих племе и славу, част и породицу,
па за љубав и с љубављу беж ао у свет где ме ник о не зна . . .
То ј е настрој ење к азано на уста оног витеза што џефердаром
коси неприј атеља, што смрти гледа у очи на ограшј у и не треп-
н е о к ом , а о в д е п ад а у п о н о р е ст р а ст и и — п л ач е „ к а м а л о д и -
јете". А и шта би друш витез кад ј е скинуо оклоп и оруж је
и огољен у људск о тело и страст к ој а њиме влада! Ок лоп овог
ритера пук ао ј е на прсима и бук нула ј е у сну страст к ој а ј е
тињала на ј ави. Невитеш к а прилик а за витеза; али ј е он овде
само човек од крви и меса, са срцем кој е гори. Y душу ј уна-
кову се не мож е продрети. Она ј е ок ована обзирима, стегом,
влашћу и слашћу, изнад свега моралом и крутим зак онима
народнога схватања, неписаним зак онима моралним . Али к ад
га бог Морфеј огрне сном као егидом, Мандушићева свест ј е
затај ила, отвара се голо срце његово. К ао к ласични трагични
ј унаци к ој и се боре измећу двеј у љубави и подлеж у ономе што
ј е ј аче. Судбини се не мож е избећи, фатум ј е ту, па и Његош
дај е суптилну и психолошки и морално тачну мотивациј у : ус-
иава га, одузима му свест, помрачуј е савест и о постој ању и о
моралноме и о витештву, отк рива нај тананиј е нити, разбиј а те-
лесни оков материј е, те из јунака гране она дотле притај ена,
латентна светлост, „ онај природви и снаж ни вулк ан
"
(Ствара-
ње, 625).
Так о ј е све отк ривено, али ниј е нарушен витешк и лик
херој а, ј ер се и он сам покрива светињом, кумством (Да ниј е-
сам с баном Милоњићем / Деветоструко кумовао, / Бих му
младу снаху уграбио . . .). Али и у сну му се намеће свесна оба-
веза светог кумства да га се сне мож е отрести. А Вук све прича
у сну, чак се мож е рећи не сања; то што прича то ј е стварност
коју ј е он дож ивео, али се сад, ту, у сну подао и прича а не
сања, ж иво износи стварно збитиј е кој е се одиграло к ад се
он десио, кад ј е у к олиби кума бана Милоњића заноћио и видео

22. 198 К њиж евност и ј език
у ноћи, на месечини лепоту банове снахе. To ј е приповедање
у сну, али приповедање стварности с ј едним отк ривањем к ој им
се прекорачуј е саи али изриче стварност — о томе шта би ура-
дио да ниј е к умства. Зато Његош спушта оловни сан на очи
Вукове, али не помрачуј е сваки делић него к омбинуј е сан и
ј аву, измећ'
ј аве и сна. Штити славу његову, али ј е хтео да
укаж е, као на свој , властити случај (Ноћ скупља виј ека), да
к ао испод владичанск ог чина отк риј е дубоку љубав и дивљење
л еп о ти , а д а с е н е ос к р н ав и св ет ост м и т р оп о ли т ск ог , м о н аш к о г
сна. Остао ј е и витез у ок лопу и с пребиј еним џефердаром,
али ј е одшк ринута и визиј а његова унутрашњег ж ивота — ње-
гова љубав а не само дивљење лепоти снахе Милоњића.
И к о сад да не понови сцену! Сви спавај у. Мандушић у
сну говори („е он у сну ка на ј ави збори"
). Питају га да није
у свађи с Милоњићем. Он одговара да му нешто око снахе
збори, а комедиј аш Роган и слични њему Јанко ослушну, и Вук
прича к ао на ј ави:
Вук М андуш ић :
К н ез Ј ан к о :
Вук М андупшћ :
К н ез Ј а н к о :
Вук М андуш ић :
Љепша му ј е од виле биј еле!
Н ема пуно осамнаест љетах,
Ж иво ми ј е срце пони Јела.
Рашта ти ј е срце пони јела?
И ма раш та! ругаш ли се збиља?
Рашта друге нема на свијету !
Д а ни јесам с баном М илоњићем
Д еветорострук о к умовао,
Бих му младу снаху уграбио,
Па с њом бј еж а главом по свиј ету .
Н е ђетињи, к ук ала ти мај к а,
Збиља ти је сву памет попила!
Ал'
ј е ћаво али су маћи.је,
Али неш то теж е од обо.је:
К ад ј е вићу ђе се сми је млада,
Сви.јет ми се ок о главе врти.
П а све могах с ј адом прегорети,
Н о ме ђаво ј едну вечер нагн а,
Y к оли бу н оћи х М илоњић а.
К ад пред зору, и н оћ ј е мј есечна,
Ватра гори насред сј енок оса,
А она ти однек уда доће,
YKpaj ватре сједе да се гриј е;
Чу.је да свак спава у к олибе,
Тада она ви.јенац расплете;
П аде к оса до ниж е п о.јаса;
П оч е к осу низ пр са чеш љати
А танк иј ем гласом нарицати
К ак о славља са дубове гране.
Туж и млада ћевера Андриј у ,
М и ла си на М илоњић а бан а,
К ој и му ј е ланих погинуо
Од Турак а у Д угу к рваву ;
П а се снахи не дао острићи :
Ж алије му снахин в
'
ј енац било

23. Његош ав Вук М аидуш ић 199
Н его главу свог сина Андриј е;
Туж и млада, за срце уј еда,
Очи горе ж ив.ј е од пламена,
Чело ј ој ј е љепше од мј есеца —
И ј а плачем к а м ало диј ете.
Благо Андриј
' Ве ј е погинуо,
Д и вне ли га оч и оплак аш е,
Д ивна ли га у ста ож алиш е!"
Несумњиво, ј една од нај онаж ниј их наших љубавних песа-
ма са свим елементима к оји су учинили ок вир мотивишући
поступак и самог владик е Рада и његова ј унак а на два витешк а
поља, с мачем и џефердаром и у љубавној грозници . . . Ниј е
ово, дакле, ни будалина ни пиј ани бекриј а, него целовит витез
к ој и би стао уз раме врсним класичним ј унацима и хај дук-
-Вељк у, — к ој и падај у за част и славу, али и ж иве ж ивотом
овоземаљским, телесним и страсним, љубавним . . . Мандушић
ј е помирио бож анско с људским, а песник дао нај дубљу, нај -
слож енију љубавну песму . . . Сад ј е ј аено зашто ј е Његош баш
т а к о п о с т у п и о .

24. M i l o sa v Ž . ć ar k i ć
N E K A OD L I N GV O ST I L I ST I ČK I H OB E L E Ž JA PO E M E
»A R I L JSK I A N Đ E O « B . M I L JK OV I ĆA
Milj kovićeva poema Arilj ski anđeo, iz zbirke Vatra i nista,
izgrađena j e pretežno od lir skih elemenata. Ostvareni niz li rskih
pasaža povezanih osnovnom ortom dij aloške prisutnosti neretko
prelazi u monološka izražavanja, zatvarajući poj edine lirske kru-
gove. Prisustvo dij aloga j e samo prividno. Glavni akteri poeme
anđeo i pesnik izvan su govom e situacije. Anđeo j e nosilac obj e-
katske funkcij e, on j e tu kao nemi sabesednik, onaj kome se
upućuj e, bez dozvole na sopstveno kazivanj e. Zato pesnikov mo-
nolog dominira i postaj e glavni pokretač t oka radnj e (bez rad-
nj e) — u stvari, inicij at or svih pesnikovih duhovnih lutanj a i
zadiranj a u suštinu stvari i bića. Ta poema kao takva predstavlj a
j ednu veliku životnu temu, ili j oš bolj e, ona j e tema svih tema
koj e su uzimale vidna mesta u stvaralaštvu B. Milj kovića. Pesnik ,
često vođen želj om da prodre u suštinu življ enj a i razotkrij e egzi-
stencij alna pitanj a, nit i j e video, niti j e mogao videti anđela —
centralnu figuru poeme čiija j e poj ava u pesniku izazvala duboku
zamišlj enost nad obilj em životne stvamosti , к ао — »anđela hr iš-
ćanskog neba«, već kao deo uokvirenog, neprolaznog vremena.
Pesnik se nimalo nij e itrudio da mu da srednjovekovna obeležj a,
ni na poetskoj , ni na j ezičkoj razini. On j e pre osavremenjen,
iščupan iz prošlosti, oličenj e j e uhvaćenog, lconzerviranog vreme-
na u r arn u manastirske freske sa izvesnim smislom vanvremenlj a
supr otst avlj enog svemu prolaznom kao i pesnilcovoj trenutnoj
pr isutnosti .
Samim mestom u poemi , pojmovno i j ezički istaknut, anđeo
obeležava prkosno odupir anj e vremenu i predstavlj a simbol stal-
nosti i neuništivosti oko koga se i spr epletala sva ostala simbolik a
i metaforika poeme. Relacij e anđeo — pesnik osmišlj avaj u j ezič-
ke fenomene diktirajući njiihove naj bliže kontakte.
1. Pošto nij e moguće navesti celu poemu (zbog idužine), opi-
saćemo nj enu kompoziciju da se donekle stekne uvid u forma-

25. Ar ilj ski anđeo 20 1
tivnu i st rukturalnu izgrađenost . Nju saoinj avaju V pevanj a, 304
stiha, 1814 reči, ne raounajući pauze i znake interpunkcij e. Ras-
pored po pevanj ima izgleda ovako:
prvo pevanj e čine 5 strofa; 1 — 2 sa po 8 stihova; 3 — 5 sa
po 4 stiha; ukup-no 28 stihova;
drugo pevanj e čine 16 str of a; sve sa po 6 stdhova; ukupno
96 st ihova;
treče pevanj e j e bez strof a; ukupno 36 stihova;
četvrto pevanj e j e, takođe, bez strof a; ukupno 46 stihova;
peto pevanj e čine 24 strofe; sve sa po 4 stiha; ukupno 96
st i h o v a .
Ovi podaci nedvosmisleno otkrivaj u dominantnost parnih
broj eva u poemi. Izuzev pevanj a koj ih j e pet d pet strofa u prvom
pevanju — sve ostale organizacij e: strofa u pevanj ima, stihova u
pevanjima, stihova u strofama, stihova u poemi, reči u poemi,
obeležena :su parndm brojkama. Pii metna nedoslednost uklapa se
u opštu istrukturu poeme кој а ne teži ujednačenosti, harmonij i
strofa unutar pevanj a, a ni sama pevanj a nisu međusobno uslov-
Ij ena, te na tom polju vlada primetna konfuzij a i aritmij a koj a j e
prvenstveno odraz sadržinske podvoj enosti i razj edinj enostd, pro-
izašle iz Milj kovdćevog stvaralačkog metoda podređenog ideji sve-
obuhvatnosti bitnih životnih činilaca veoma važnih u pesnikovoj
poetskoj uobrazilj i sveta. A svet, po nj emu, zasnovan j e na oči-
glednim suprotnostima usmerenim u raznim pravoima koj a naru-
šavaj u postoj eća j edinstva stvar ajuoi evidentne nerede među stva-
rima. Pesnik, opterećen ovakvim viđenj ima i saznanj ima, intuitiv-
no ih prenosi na plan sadržine i forme koj e zbog toga i stoj e u
međusobnom odnosu skladnog nesklada. Razbij enost sadržaj a
uslovlj ava nesklad forme koj i, da j e pr oveden do kraj a, imao bi
određenu stilsku vrednost . Međutim, nj ega narušavaj u česte odre-
đenosti : ponavlj anj a, rime, vezani stih — na koj ima pesnik svesno
insistira u cilj u povezivanj a difuziao ispolj enog sadržaj a, osloba-
đaj ući ga česte napetosti i preterane emotivne ekspanzij e; to j e
rezultiralo u uj ednačenij em i mirnij em toku stiha, a strofa j e
dobij ala ustalj enij i obldk (drugo i peto pevanj e).
Posmatr ajmo treću strofu iz petog pevanj a
Bilj ka te m iisLi; moj um se isali
Smelo u cvet koj i i romčno gleda
Labanj u рг аипи. K o p ticom isceli
Ponor proleću ibezazl anosti preda.
Sastavlj ena j e iz niza segmenata nosilaca nelogičkog
»smisla«. Ali prenesen na plan kionoitativnosti »smiisao« post aj e
nosilac veće količine informaoij e, u prvom redu, svoj im nesvaki-
dašnj im sklopom, selekcij om j ezičkih j edinica podignutih na nivo
simbola. Nj ihovim neobičnim kodiranj em pesnik iz nj ih izvlači

26. 202 К њиж евност и ј език
raznoliku suštinsku bitnost, а sam tekst, gledan u celini, dobij a
zavidnu poetsku viisinu.
Neophodno j e da u navedenim sti hovima ukažemo na funk-
cionalnu prisutnost rime i opkoračenj a. Rima i vezani stih saoi-
nj avaju tradicij u umetničke lirike, daj ući j oj određene stilske
karakteristike. B. Milj kovi ć se primetno naslanj a na tu tradicij u
koristeći nj en oproban način građenj a stiha i strofe, i to ne samo
u poemi već i u većem delu svoga stvaralaštva. Ali svoj om izr azi-
tom pesničkom indiviidualnošću upotr ebe tdh izražaj nih sredstava
postiže veliku efikasnost . Poj ava opkor ačenj a isklj učivo služi pove-
zivanju stihovnog i smisaonog sadržaj a koj i su često kontradik-
torni. Rime imaj u nešto drukčij u službu; one svoj im ustalj enim
ponavlj anj em istovetnih glasovnih sekvenci, svoj om određenošću,
svoj om simetričnošću i mestom u stihu (kraj stiha) poj ačavaj u
melodij ske efekte poeme.
Jednu od veoma važnih stilskih osobenosti predstavlj a i si la-
bi čka struktura stihova u poemi. I sticano je već da poema sadrži
304 stiha. Tabela koj a sledi pokazuj e karakterističan r aspored
stihova po pevanj ima i nj ihove silabičke vrednosti :
Poema j e ispevana u različitim vrstama stihova neujednače-
nog razmeštaj a. Broj čano se izdvaj aj u j edanaesterci i dvanaester-
ci, j er od ukupnog broj a stihova — 304, na nj ih otpada 245, što
iznosi 80,6% , dok su ostale četiri vr ste stihova zastuplj ene sa
samo 59 stihova, ili ukupno 19,4%. Dominacij a j edanaesteraca i
dvanaesteraca ima određenu usmerenost i ukazuj e na ugledanj e
na stare uzore — a zsna se da j e j edanaesterac bio omilj eni stih
umetničke poezij e, d počeo se ustaljivati u nj oj na početku XIX
veka1
, pa pr eko Mušickog, Boj ovića, Sterij e, Radičevića, Zmaj a,
Ilića, i drugih postigao zavidna stii ska obeležj a — ali j e punu
afirmacij u doživeo tek sa poj avom Dučića, Rakića pa i Šantića
— koj i su svoj a najbolj a pesnička dela ispevali u j edanaestercima.
1 Žarko Ružić, Srpski j amb i narodna metrika, Beograd, 1975.

27. Ar ilj ski anđeo 203
Ovome svakako treba dodati i Duoićev ne mali doprinos otkriva-
nju nesumnj ivdh siIabičкоtonskih kvaliteta dvanaesteraca. Otuda
ie i j asno, zašto u poemi ikna 80,6% j edanaesteraca d dvanaeste-
raca, dok su ostale četiri vr ste stihova zastuplj ene sa 19,4%. Njima
se pesnik, očigledno, poslužio da bi razbio silabičku monotoniju
(kojiu bd uslovlj avala česta upotreba j edanaesteraca i dvanaeste-
raca), a samim tim unosio j e živost i dinamiku u r itam i melodij u,
gledano sa nivoa celokupne poeme. To j e j oš j edna u nizu od
stilsk ih osobenosti ovog mladog pesnika, koj i j e u mnogo čemu
bio novator , i ako bez velikog knj iževnog i skustva, ali sa retkim
pesničkim talentom i osečanj em za impulse istdnske poezij e.
Takođe, ni metrička struktura stiha nij e ustalj ena. Ipak j e
dominantan j amb, koj i poemi daj e patetičan ton uz energičnost
i borbenost . Svakako da su j ampske tendencije odraz specifdčnog
pesndkovog odnosa prema klj učnim pdtanjdma dotaknutim i une-
koli ko opredmečenim u samom sadržaj u poeme.
2. Zbog prevelikog broj a fonema u poemi nemoguće j e pra-
titi sve nj ihove fonetske i fonološke osobenosti u čij oj di strdbucdj i
leži određeni stdlogeni potencij al. Stoga j e samo usmerena pažnj a
na završne delove stihova kao i staknuta mesta u koj ima po pra-
vilu dolazi do naj veće koncentracij e stilskih fenomena. Tabela
koja sledi pokazuje vokalske i konsonantske brojčane vrednostd
završndh slogova po stdhovdma dpevanj dma.
Uz prdkazanu šemu treba napomenutd da od 43 konsonamtska
završetka fdnalni h slogova nj dh 30 su zvučni , te sa svdm vokalskim
zavr šecima pripadaju zvučnoj klasi glasova, na fonetskom planu.
Posebnu kategorij u lconsonanata čine sonanti, kojih j e 25, oni se
svojom prir odom unekoliko približavaj u vokalima; a nj ihov spe-
cifi čan akustički uti sak daj e posebnu emocionalnu boj u tekstu.
Sonanti se po broju j avlj aj u ovim redom : M(17), N(4), V(2), J(2).
Od preostalih zvučnih suglasnika beležimo ove glasove: D(3), G(l ),
Z(l ). U odnosu na zvučne konsonante, i uopšte, na zvučne glasove,
gledano sa fonetskog ndvoa, broj bezvučnih j e neznatan, samo 13,

28. 204 К њи ж евност и ј език
i to: Н(5), Т(5), K(l), S(l ), Š(l ). Na fonetskom planu količine
zvučnih i bezvučnih glasova izraženih procentualno pokazuju ova-
kav odnos: 95,7% prema 4,3% u korist zvučnih. Izvedene statis-
tičke pro cedure pokazuju dominaciju zvučnih efekata; to potvrđu-
j e i snažan akustički doživlj aj poeme. Posmatra li se i ostali deo
Milj kovičevog pesništva, dolazi se do istovetnih rezultata. Akusti-
ka, fonetisko ozvučavanje poetskog sadržaj a, spadaju u njegov
i zr azi t i st i l sk i m an i r .
Iz navedene tabele možemo promatrati , na fonološkom pla-
nu, distinktivna obeležj a koj a imaj u veoma važnu ulogu u fonem-
skom stra ktuiranju teksta. Sasvim j e izvesno da određeni sadržaj i
i različiti metodi nj ihovog umetničkog ispolj avanj a zahtevaj u
adekvatnu selekcdju i kombinaciju j ezičkih sredstava preko kojdh
dolazi do duhovne osmišlj enosti teksta. Na primer, odnos kon-
trastnosti zasnovan na opoziciji vokalnost/ nevokalnost, ako je
očitovana u korist vokalnosti, pojačava ekspresivnost iskaza. A
taj odnos u poemi stoj i : 85,8% prema 14,2% u korist vokalnosti .
Kraj nji slogovi stihova u čij em finalnom položaj u egzistiraju fone-
me visoke tonalnosti (i), (e), (n), (d), (t), (j ), (z), (s), (š), predstav-
lj aju priličnu dominacij u sa 68,2%. Odnos visoka tonalnost/ niska
tonalnost, izražena pr ocentualno izgleda ovako: 68,2% prema
31,8% u korist fonema vi sokih po tonu. Učestala frekvencij a fo-
nema visokih po tonu na svoj način i skazuj e ekspresivnost teksta,
doprinoseči akustičkom doživljaju poeme. Posebna funkcija pri-
pada fonemi (a), tonski neutralnoj u fonološkom smislu, ali opti-
mahio kompaktnoj , s koj om se završava 68 stihova, što j e u pro-
centima 26,1%. Nj eno uočlj ivo prdsustvo uz ostaJe k ompaktne
foneme iz klase konsonanata (h), (k), (g), (š), čij a koncentr acij a
u poj edi nim del ovima poeme stvara određene efekte težine i bola,
što nedvosmisleno govori o pesnik ovom depr esivnom stanju.
3. Gramatički nivo poeme nij e stro že izdiferencir an i nema
neke veće stilske odlike. Obično se kreće u domenu prihvatlj ivih
i uobičajenih kategorija. Jedino od bitne važnosti je pesnikova
česta upotreba vok ativa, koj i od dr ugih imeničkih kategor ij a od-
stupa morfološki i sintaksiokd, često i fonemski . On ima obHk
samostalnih reči, vrši funkcij u dozivne reči, ili iskreće pažnju na
sadržaj izrečen rečenicom koj oj na izvestan način pripada. Moguć-
nosti ugrađivanj a vokativa u kontekst su veoma .raznolike i ne-
predvidlj ive. Takvu osobenost pokazuj u i primeri uzeti iz tkiva
p o em e :
Pr aznO' j e đufolj e. Jao, vr eme, gde <te
Plam en praseca. Osporeni svete?
Asketska ružo, seni oplođena
Cveta m, k r v t i zajm im , a sam b ivam sena.
Cvet šupljom m korn otkmut . O grozna
Sviralo koj a presađuij eš vl ati
Iz pditome doline na litieu što plamti (I I I pevanj e)

29. Arilj ski anđeo 20 5
Uspom eno zlatni p raže zabaraiva!
Vatro bezbolna, o žestino daha
Onog čega nema, primeđbo m0g praha (I V pevanj e)
Bilj ko, pomešanoat smešnu zemlj e i vode
•K ažnjemi blatom , blago prezr i cvetom .
T r ešnj o, nevor ice ,bez ob l iik a sr ca
Lj ud sfc og, zvezdane padavice vruće,
Zvezdo, moj p alkao i m oj e srce prim i
Uigašenom r ukom što foesk r aj iscrpi. (V p evanj e)
Poetski izraz obogaćen na ovakav način vokativom ističe
koinotativnu st ranu teksta i obelodainj uj e primaocu poruke pesni-
k ov di r ek t n i k oin t ak t sa sel ek tii v n i m el em en t i m a i sk aza.
4. Naj vidnij i faktor str uktuiranj a poetskog j ezika predstavlj a
fenomen leksike. Poezij a j e u svom vekovnom bitisanj u izgradila
određene principe pri odabirainj u leksema kao značenj skih oznaka
naj elementarndj ih obj ekata koj i su preko pozioi onih isticanj a i
relacionih spletova sačinj avaH fokuse pesama i konstruktivne ele-
mente nj ihove. Poezij a j e retk o kada pravil a odstupanj a, tu j oj j e
i knj iževna kritika priticala u pomoć osuđuj ući zaobilaženj e usta-
Ij enih pravila. Pa j e stoga mali broj ondh pesnika koj i su u našoj
poeziji išli novim putevima. Na tom polj u se ističu: Sima Miluti-
nović Saraj lij a, Laza Kostić, Momčilo Nastasdj evi ć i Vasfc o Popa2.
Od poj ave ovog poslednj eg pesnika linij a (struj a) nepoštovanj a kli-
širane selekcij e reči dobij ala j e sve šire r azmere prelazeći kod
nekih pesnika u puko pomodar stvo, j er nij e bila plod originalnog
pesničkog izraza i poetske nužnosti .
Stav Branka Milj kovića prema leksici našeg j ezika ne pripa-
da ni j ednoj od pomenutih struj a. Treba u prvom redu imati u
vidu, da j e reč o leksemama koj e čine žižna, centralna mesta,
konstruktivne elemente poeme. Nj egov nači n selekcij e leksičkih
j edinica sadrži tri uočlj iva izvorišta. Frekventna grupa reči —
zemlj a, voda, vazduh, vatra — svoj om naj češćom poj avom i važ-
nij im pozicij ama u tekstu, kako u poemi, tako i u ostalom Milj-
kovićevom pesničkom stvaralaštvu, premašuj u ostale dve grupe
reči. Otkuda to? Svi površni poznavaoci Milj kovića znaj u za nj e-
govu veliiku zaokuplj enost filozofij om. Kr itičari ga obi čno dmenuj u
kao pesnika-filozofa. I dući linij om filozofij e često se zaust avlj ao
na Heraklitovim izvorima učenj a i filozof skim tumačenjima nas-
tanka sveta. Heraklitova četir i praelementa: zemlj a, voda, vazduh,
vatra postaj u konstante Miljk ovićeve pesničke leksike. Tako su
filozofski poj movi prešli u oblast pesničkih simbola. To j est, nji-
hova prava, poj movna značenj a zamenj ivana su preneseinim
značenjdma (metaforskim, metonimij skim, simboličkim), što j e
prevashodno određivalo smisao neposrednog koiitakta sa drugim
2 Diušan Joviić, L ingvostilističke analize, B eogr ad, 1975.

30. 206 К њиж евност и ј език
reoima u ostvareni m modelima iskaza. Tdme se od j ednoznačnosti
reči dolazilo, na poetskom planu, do nj ihove polisemij e, a sa nj om
j e r apidno rasla i količina informacij e.
T.a'ko fo liizu m ene dr ug.i vaz.đuh dišeš
Osleplj en vazduh u t-oj sažet osti (I pevanje)
Vatru, vatru, slepo to obožavanj e
El em enata, . . .
Pr esv i sl u oi v o d i b ez čar ii . . .
N a iulaisbu u zemlj u, k oj a spav a (I I pevanj e)
Kr oz levak cveta u zemlj u, . . . (I I I pevanj e)
Biilj ko, pomešanost smešnu zemlj e i vode
K ažnj enu blatom blago prezri cvet om (V pevanj e)
Druga grupa reči, nešto manj e frekvencij e u poemi — kamen,
bilj e, vreme, praznina — u naj užem j e dodiru sa savremenim pes-
ništvom u oijim strukturama poetskog j ezika zauzimaju naj istak-
nutij a mesta i svojom učestalom upotrebom postaju na izvestan
način, glavne, konstruktivne, fokusne spone, centri informacij e u
dotičnim j ezičkim struk turama. Branko Milj ković j e određenom
distribucijom i neobičnim spregovima ovih reči sa drugim rečima
otkrivao nesumnj ive poetske mogućnosti našeg j ezika i postizao
neverovatne rezultate na konotativnom planu, što i pokazuj u na-
v ed en i n ek o l i k i st iho v i :
I •m.r amor gde mr rn or večne vo de spaj a
Sa kam enom ikome i zrast aj u fc rila
M oje lice to ne u čuidnu bezličnos.t
K oj a mermerom svoj e oči umi (I I pevanj e)
Jao, vrem e st rrno i zr aslo iza lažnog
Susireta čula u a mu (I I I pevanj e)
Kamen j e potčimj en govoru i ziimi (V pevanj e)
Sve istaknute reči poseduj u isti komoditet , prelaze okviire
uobičajenih relaoij a, izvan su svakodnevnog govora. Nose poetske
oznake u gramatički ispravnim iskazima.
Za treću frekventnu grupu reči kao izvor Milj koviću j e po-
služila romantičarska poezij a ljubavne orij entaoij e odakle j e
preuzimao nj ene naj češće ukrasne rekvizite — reči : rul a, cvet,
ptica, srce, zvezda, sunce, san, nada. Upotrebom ovih reči on j e
poj ačavao lirski sloj poeme, stvarao izvesnu notu poetske taj an-
stvenosti i maglovitosti kroz koj u se mestimično probij ao pesni-
kov lični odnos prema životu i svetu — bez i najmanj e trunke
romanitičarskih primesa. Pomenute reči nemaju. ni sličnu funkcio-
nalnu usmerenost i označenost kao kod romantičarskih pesnika.
Ovi ih kor iste kao odraz svoj ih sentimentalnih osećaj a i doživlj aj a;
one su kod nj ih prepune spoljnih efekata sa izraženom formalnom

31. Ar ilj ski anđeo 207
osebujnošću. Milj ković ne teži za nj ihovim isforsiraniim efektima;
suproto o od toga, on ih oslobađa preterane rameženosti i boleći-
vosti dovodeći ih u do tada nepredvidlj ive veze, a kroz ostvarene
relacije one su dobijale pečate neustaljenih značenja i postaj ale
nosioci neuobičaj enih poetskih poruka. Iako već prilično istrošene
i lako saznatljive, one u Milj kovićevoj poezij i dobij aju proširena
funkcionalna polj a ispolj avajući dubinske poj movne i duhovne
veze. Milj ković u njima vidi do sada nevi dlj ivu lepotu, određenu
unutrašnj om njihovom bitnošću; ili pak, u najmanj oj nij ansi zna-
čenj a otkiiva nepoznati smisao koji one svojom postoj anošću ,i
življenj em među nama prikrivajući poseduju.
Cveta itreznog či'je irn e posta nada (I I pevanj e)
Asiket ska r ui o, seni oplođena
Cvetom k rv td zaj miim, a sam 'bi vam sena (I I I pevanj e)
Glavo sve dalj a od srca mom pr ahu
T r ul ež u cv etu o tir ez ni i celiu
N oć k roz pr edele bez nade, u strahu
Prazno i zemlj ano vap i zvez.du belu (V pevanj e)
Milj ković ide čak dotle da onestvari j ednu stvar, jedan
realan poj am, oduzme mu materij alnost — p-revede ga u apstrak-
ciju, da bi iz njega iscedio nevi dljivu pojmovnu suštinu:
Sve j e nest var no idok t raij e i diše;
Stvar an j e cvet čaj a odsu tnost m ir iše
I cveta a cveta v eć odavno nem a (I V pevanje)
Stvarnost ne l eži samo među realnim , materij alnim svetom,
ona j e pre stvam ij a i realnij a u našoj svesti; stvarniji j e odraz
nekog predmeta kao akustioke slike u našem duhu nego viđeni
predmet. Dovoljno j e da u lj udskoj svesti postoj i akustička slika,
na primer, cveta, pa da se već oseti nj egov miris i dočaraj u razno-
like nj egove boj e i oblici. Milj ković se često služio imaginacionom
kombinator ik om nadrealne stvarnosti, zalazio iza suština st vari,
i otuda gledao nj ihove skrivene veze i međusobne uslovlj enosti .
Zato nj egova poeziij a, kao i sama poema, ispolj avaj u u svom
poetskom teksitu zbir duhovnih veza odgovaraj ućih reči, kao ozna-
ka označenih predmeta, poj mova, radnj i.
Kada već posmatramo leksički fi ond poeme, naime selektiv-
nost nj egovu, tri do sada pomenute gr upe reči visoke frekvencij e
spadaj u u kategorij u reči obične, svakodnevne komunikacij e. Me-
đutim, kao što smo vi deli, pesnik im j e dao poetska obeležj a. Na-
suprot nj ima, beležimo poj avu malog broj a .retko predvidlji vih
reči koj e svoj om neuobičaj enošću unose u tekst izvesnu slikovi-
tost, emocional nost, ekspresivnost . To su reči: plam, az,ur, pelud,
liskun. Reči izvan svakodnevne upotrebe irn aj u izrazi te stilske
k v ali t et e.
5. Simbolizam i nadreali zam, dve r azliči te škole, bitno su
uticale na Miij kovićev umetnički postupak konstituisanj a poet-