1. PROSTO ANTIREZONANTNO KOLO
Prosto antirezonantno kolo predstavlja
paralelnu vezu kalema i kondenzatora pa
se zato naziva i paralelno rezonantno kolo.
Svaki induktivni element ima neku
otpornost, dok je otpornost grane sa
kondenzatorom mala pa se može
zanemariti.

3. Kolo je priključeno na prostoperiodični
napon:
pri čemu je, radi jednostavnosti, usvojeno
da je početna faza napona jednaka nuli.
tUtu sin2)( 

4. Kada se sve veličine izraze u kompleksnom
obliku dobija se:
,
Z
U
I 
   
.
L
-Cjj
j
11
2222 













LRLR
R
C
LR
Y
Z 






5. Rezistansa kalema R je mnogo manja od
njegove reaktanse (L) tako da je
kompleksna admitansa kola:
   
.
1
-Cj
1
2 






LL
R
Y
Z 



6. Predhodni izraz će biti realan (odnosno
admitansa minimalana) kada je
susceptansa jednaka nuli:
.
1
,0
1
L
C
L
CB







7. Ova pojava naziva se antirezonancija a
kružna učestanost
pri kojoj nastaje pojava naziva se
antirezonantna kružna učestanost.
Kako je pri ovoj učestanosti jačina struje u
napojnoj grani minimalna ova rezonancija se
naziva i strujna rezonancija.
,
1
0
LC


8. Pri antirezonantnoj učestanosti struja je
minimalana
pa imamo stanje u kolu kao da je otpornost
grane sa kalemom preslikana u otprnost
paralelno vezanog otpornika:
,
)(
p2
0
UG
L
R
UI 

.
)(1
,
)(
2
0
p
p
2
0
p
R
L
G
R
L
R
G





10. U okolini antirezonantne učestanosti
  0 admitansa kola je:
a razlika faza napona i struje:
 
,
1
-Cj
1
p 






L
GY
Z 

.
1
arctg
pG
L
C






11. Napon se može izraziti preko admitanse kola
tako da se dobijaju jednačine iste kao za
rezonantno kolo samo što su struja i napon
zamenili mesta i što se umesto impedanse
javlja admitansa kola.
2
2
p
1








L
CG
I
Y
I
U



12. Kod antirezonantnih kola crtaju se
rezonantne krive U()/ U(0):
.
1
1
1
)(
)(
2
p
0
p
0























G
C
Y
G
U
U

13. Q – faktor antirezonantnog kola je:
,)(
,
02
0
0
p
0
p
0
R
L
L
R
C
G
C
Q
G
C
Q






0
0
2



priperiodajednogtokuusistemuuizgubljenaenergija
prisistemuusadržanaenergija
Q 

14. Zavisnost normalizovane vrednosti napona od frekvencije

15. Kada je  = 0 i kada je otpornost u
kolu zanemarljiva R  0 struja u
napojnoj grani je približno jednaka
nuli, postoje struje u grani sa
kondenzatorom i kalemom. One su fazno
pomerene za ugao od  radijana, pa je
njihov zbir jednak nuli.

17. .j
j
jj
0
0
CL
C
I
L
C
U
L
U
I
U
L
C
UCI





19. Oscilacije u antirezonantnom kolu bi se
neograničeno dugo održavale i ako je
prekinuta veza sa naponom napajanja.
Energija sadržana u kolu bi oscilovala
između kalema i kondenzatora, pretvarala
se naizmenično u magnetnu ili
elektrostatičku.

20. Realno kolo uvek sadrži neku otpornost
( makar i malu) pa se deo energije pretvara
u toplotu. Kada bi se prekinula veza sa
naponom napajanja oscilacije bi prestale.
Trajanje oscilacija zavisi od Q – faktora
kola.

21. Antirezonantna kola spadaju u selektivna kola i
koriste se u radio-prijemnicima. Antena radio-
prijemnika sadrži signale različitih učestanosti
koji se dovode na krajeve antirezonantnog kola.
Da bi iz mnoštva signala izdvojili jedan
podešavamo antirezonantnu učestanost na
učestanost signala koji želimo da izdvojimo (na
učestanosti radio stanice koju želimo da
slušamo).

22. Impedansa kola je maksimalna (admitansa je
minimalna) pri antirezonantnoj učestanosti, pa
će se na krajevima kola pojaviti samo napon
(signal) čija je učestanost jednaka
antirezonantnoj.
Podešavanje antirezonantne učestanosti vrši se,
najčešće, promenom kapacitivnosti, vezivanjem
u kolo kondenzatora promenljive kapacitivnosti.

23. Da bi selekcija signala bila dobra vrednosti
Q – faktor kod antirezonantnih kola treba
da budu od 10 do 100.