Материјал са сајта http://www.sbn.rs/
http://kliknibezbedno.rs/sr/naslovna.1.1.html

Данас се живи брзо. Оно што деца пре
20 година нису могла да замисле,
данашња имају свакодневно.
Да би били модерни и „ин“ и да би са
децом били стално у контакту родитељи
им већ у предшколском узрасту купују
мобилне телефоне и дозвољавају им да
користе рачунар.

Док су мала, деца играју игрице, не
галаме… Родитељи не брину где су, јер су
углавном код куће, у соби... Многи
родитељи веома ретко или уопште не
користе Интернет.
Како расту, деца сама или уз помоћ
неког другог отварају профиле на
друштвеним мрежама...

Родитељи су и даље мирни, јер
дете не скита, код куће је, у соби,
ретко доводи друштво, али многи
не знају с ким се њихово дете
дружи на Интерету...

Нажалост, појавио се
још један облик насиља
који није постојао у
време када су ваши
родитељи били деца.

То је
ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ

Време је да научимо
који су облици таквог
насиља и како да се
заштитимо.

Под дигиталним насиљем подразумевамо све
случајеве у којима неко користи електронске
уређаје (мобилни телефон, рачунар, камеру...)
и интернет да би некога намерно
уплашио,
увредио,
понизио
или га на неки други начин
повредио.

 слање СМС порука увредљивог или претећег
садржаја, узнемиравање телефонским позивима
(лажно представљање, ћутање, вређање,
претње),
 снимање мобилним телефоном или камером,
 прослеђивање и стављање снимака на интернет,
 узнемиравање мејловима,
 различити видови узнемиравања на
друштвеним мрежама на интернету...

Да би дигитално насиље
спречили, односно да не би
постали жртва или неко ко врши
насиље над другим важно је да
правилно користите електронске
уређаје и интернет.

Дигиталним насиљем се не сматрају
случајно, ненамерно наношење
штете и повређивање, као ни
пријатељска задиркивања и
препирке преко телефона или
интернета.

На Интернету има много оних који се лажно
престављају.
Иза неких дечјих слика налазе се одрасли
људи који желе да намаме дете да уради
нешто што није добро.
Полиција: Београд, ухапшен
А.Нешковић (43) због силовања
М.М. (13)

 На интернету се не треба представљати као
неко други.
 Не треба писати личне податке нити податке
својих родитеља.
 Не треба куцкати и разговарати са
непознатима.

► „Хајде на приватни чет“
► „Ја знам неког ко може да ти среди да постанеш
најпознатији модел“
► „Делујеш тужно, реци мени ко те дирао“
► „Ти си моја љубав“
► „Који је твој број мобилног?“
► „Ако ти не урадиш оно што ја кажем, послаћу
твојим родитељима ону твоју слику путем
Интернета“

У школи/граду се не дружите са свима.
Бирате душтво. Не желите тек тако да
приђете баш свакоме и питате: „Хоћеш
ли да будеш мој друг/другарица?“
Ако је тако, онда ни на Фејсбуку не
треба да вам СВИ буду пријатељи.

 Једно од седморо деце (13%) је примило позив (путем чета, е-
маила) за сексуални однос или му је неко пришао у јавности.
 Једно од троје деце (34%) је без своје жеље видело фотографије
нагих људи или људи током сексуалног односа.
 Једно од једанаесторо деце (9%) је било малтретирано или је било
угрожено.
 Једно од двадесет петоро деце (4%) је примило позив за сексуални
однос уз претњу – Манијак који је упутио позив их је питао да се
састану с њим негде; звао их је телефоном или им послао е-маил,
новац или поклон.

 Користите подешавање приватности и
опције као што су „Friends only–
Пријатељи само“
 Дозволите само људима које
познајете у приватном животу да
буду ваши пријатељи
 Ако не знате како се користе та
подешавања питајте особу од поверења
да вам помогне.

О насиљу не треба ћутати, треба
говорити, посебно особама
којима верујете, јер то су особе
које ће вам помоћи.

• За разлику од класичног насиља, дигитално
насилницима пружа – анонимност.
• Жртве могу трпети велику штету, а да
притом немају могућност да се заштите или
одбране.
• Информације пласиране путем дигиталних
медија се јако брзо шире.

Иако појам дигитално насиље, злостављачи и
жртве, најчешће асоцира на манијаке,
педофилију и све друге психопатолошке
структуре личности које угрожавају децу на
интернету, убедљиво је највећи проценат
дигиталног насиља у категорији вршњачког
насиља (Cyber Bulling).

Специфичности окружења на
Интернету, чине овај вид злостављања
све распрострањенијим и по неким
мишљењима чак и опаснијим по
психолошку равнотежу жртве од
традиционалног вршњачког
злостављања.

Традиционално вршњачко малтретирање је увек
било ограничено на одређене контексте (школу,
школско двориште, места где се деца окупљају и
слично).
Дигитално насиље често је континуирано
малтретирање, пропраћено додатним
стресом, јер особе које га трпе немају
где да се сакрију и побегну од
злостављања коме су изложени.

Број сведока сајбер малтретирања је
потенцијално неограничен (на Facebook-у,
Youtube-у, прослеђивањем електронске поште
или компромитујућих СМС порука на велики број
адреса).
Јавно понижење појачава психолошко-емотивни
стрес производећи разарајући ефекат на
перцепцију себе, самопоуздање и изазивајући
депресију, безизлазност и суицидне мисли и
идеје.

Онлajн окружење не пружа довољно
повратних информација о реакцијама онога
коме су узнемиравајуће поруке послате, што
код оних чине насиље смањује осећај да
наноси истинску емотивну и психолошку
штету другој особи, смањујући степен
самоконтроле и увида у степен насилничког
понашања. То знатно отежава заустављање
агресије и малтретирања.

Не треба занемарити ни "sexting",
све израженији код нас, када млади
своје фотографије и клипове
намењене партнеру пошаљу путем
интернета или смс-ом, а они их даље
дистрибуирају путем друштвених
медија.

Насиље не треба да постоји!!!

Ако те неко малтретира док си
онлајн, каже ти нешто
непримерено или чини да се
осећаш нелагодно, никад не
одговарај, већ реци одраслој
особи од поверења.

Ако је неко оставио вређајући
или узнемиравајући коментар
не одговарај му, блокирај га,
да не би даље остављао
коментаре.

И запамти, није твоја
кривица кад добијеш
вређајућу или
неприкладну поруку.

 Информиши се на време.
 Не чини другима оно што не желиш теби да
се догоди.
 Најважније је да упамтите да све што радите
кажете родитељима или одраслој особи од
поверења.

• S.O.S. телефон Министарства
просвете, науке и технолошког развоја
0800 200 201
• и-мејл адреса Посебног тужилаштва
за високотехнолошки криминал
Републике Србије vtk@beograd.vtk.jt.rs
• Нет патрола за пријаву нелегалних и
штетних садржаја на интернету на и-
мејл адресу prijava@netpatrola.rs

• Закон о организацији и надлежности државних
органа за борбу против високо-технолошког
криминала (2006.год)
• Факултативни протокол о продаји деце, дечијој
проституцији и дечијој порнографији, из
Конвенције о правима детета
• Конвенција Савета Европе о борби против
сајбер криминала (2001.год)
• Конвенција о заштити деце од сексуалне
експлоатације и злостављања ( мај 2011.год)