Biuolougija

2.  Savremeni način života ima svoje
prednosti i mane. On donosi brz tempo
života, nedostatak slobodnog vremena,
smanjenu fizičku aktivnost, stres,
otuđenost među ljudima. Na
savremenog čoveka štetno utiče
i buka, konzumiranje brze hrane i
udisanje duvanskog dima.

3.  Napretkom medicine, došlo je do izlečenja mnogih
bolesti od kojih se pre nekoliko vekova i manje
masovno umiralo, kao što su: kolera, kuga, velike
boginje, besnilo, dečja paraliza, itd. Ali, zbog
savremenog načina života ljudi, koji redovno
konzumiraju nezdravu (brzu) hranu, pušenje, veliku
količinu buke, stres, nedovoljno sna i kretanje,
bolest nam je opet doskočila.
 Bolesti savremenog čoveka su: artritis, bolesti srca i
krvnih sudova, gojaznost, bolesti zavisnosti, mnoge
vrste raka, moždani udar, itd, i one se zajedno
nazivaju hronične degenerativne bolesti, ili bolesti
savremenog sveta razvijenih zemalja.

4.  Savremeni način života, takođe, je izazvao
i negativne promene u životnoj sredini: voda,
vazduh i zemljište su postali zagađeni, povećao
se nivo buke, živi svet je postao ugrožen
čovekovim aktivnostima, a sve je više proizvoda
koji ljudi redovno koriste, a koji štete njihovom
zdravlju i mogu izazvati: bolesti disajnih puteva,
bolesti organa za izlučivanje, gojaznosti,
oštećenja sluha. Savremeni način života loše
utiče na fizičko zdravlje, ali i na ljudsku psihu.
Mnogo vremena provodimo sedeći, fizički smo
neaktivni, a pritom se loše hranimo. Sve to pre
ili kasnije dolazi na naplatu.

6.  Buka je oblik zagađenja životne sredine. Buka je svaki
nepoželjan zvuk koji se svojom jačinom izdvaja od ostalih.
Ona predstavlja prateću pojavu savremenog načina života.
Posebno je izražena u gradovima i industrijskim
postrojenjima, ali je sve izraženija i u seoskoj sredini i
štetan je za ljude. Štetan je i zvuk u spoljašnjoj okolini,
izazvan ljudskom aktivnošću. Izvori buke mogu
biti prirodni i veštački.
 Prirodni izvori buke su: zvukovi koji proizvode životinje,
zvuk vetra i vode, grmljavine...
 Veštački izvori buke su rezultat ljudske aktivnosti: zvuci
nastali radom saobraćajnih sredstava, muzičkih uređaja,
televizijskih i radio aparata, građevinskih mašina itd.

7.  Jedinica za izražavanje nivoa buke naziva se decibel
(dB). Dozvoljen nivo buke u životnoj sredini propisan je
Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini i on iznosi 40
dB.
 Buka je svaki neželjen zvuk. Ova definicija proširuje se
napomenom da podrazumeva i štetno delovanje zvuka na
ljudski organizam. U zakonu definicija je nešto drugačija i
glasi da buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan
zvuk. U Direktivi EU pod bukom se podrazumeva štetan
zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao
usled ljudskih aktivnosti a koje se eksplicitno navode.
 Štetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi. Pod ovim
se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do
oštećenja organa sluha, povećanja krvnog pritiska i sl.,
nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na
zvuke male jačine.
 Buka dovodi do: povišenja krvnog pritiska, zujenja i
zvonjave u ušima, oštećenja sluha,uznemirenosti,
glavobolje, agresije, itd.

8.  Zvučna zaštita je skup mera kojim se obezbeđuje da
zvuk (buka) pri prenosu od izvora do mesta prijema,
odnosno, u objektu iz jednog u drugi prostor, bude
oslabljen. Zvučna zaštita deli se na:
 zvučnu zaštitu objekata (zgrade, objekti visokogradnje) i
 zvučnu zaštitu u spoljašnjem prostoru.
 Zvučna zaštita objekta se realizuje pogodnim
projektovanim rešenjem i rasporedom prostorija
odnosno izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i
zaštitom od buke.
 Zvučna zaštita u spoljašnjem prostoru obezbeđuje se
prostornim i akustičkim planiranjem,
urbanističkim rešenjem, zvučnim (akustičkim)
barijerama i dr.

10.  Hrana koja se brzo sprema, dobro izgleda, fino miriše, brzo
se pojede i uz to je i jeftina naziva se brza hrana. Tu spadaju:
krofne, pomfrit, hamburgeri, različita peciva, hot-dogovi, kao i
gazirana pića ( pepsi, koka-kola, fanta, itd.).
 Često konzumiranje ovakve hrane može dovesti do
gojaznosti, dijabetesa, povećanja masnoće u krvi,
povećanog pritiska...Štetnom efektu brze hrane su posebno
izložena deca, koja je veoma često unose prilikom večernjih
izlazaka ili za vreme odmora u školi.
 Od gaziranih pića u svetu godišnje umre 180,000 ljudi, dok
je ARTEROSKLEROZA ( začepljivanje arterija usled
prekomerne konzumacije brze ili masne hrane) glavni uzrok
srčanog i moždanog udara od kog godišnje umre 14 miliona
ljudi.
 Brza hrana je popularan naziv za hranu koja se priprema i
služi veoma brzo, a uz to je i jeftina. Savremeni način života
nametnuo je sve češću upotrebu ove hrane u ishrani.

11.  Sva ova jela sadrže visoke energetske vrednosti i visoki
sadržaj masti i aditiva, to jest dodataka koji hrani daju ukus i
produženu svežinu. A uz to, jedva da ima vitamina i minerala.
 Brza hrana je hrana napravljena instantnačinom. Brza hrana
je jedan od simbola modernog zapada i nužda brzog načina
života, koji ima sve brži I stresniji ritam. Lanci restorana brze
hrane su simbol globalizacije i uticaja Amerike.
 Brza hrana je termin i vrsta hrane koja se u restoranima brze
hrane, vrlo brzo priprema i servira i usto je i jeftina pa zbog
toga se naziva brza hrana, no ona se još ponekad naziva
i junk food . U svetu su posebno pupularni hamburgeri (kao
što je Big Mac, dvostruki hamburger), mesni
hamburgeri te pomfriti, to jest prženi krumpirići, ali i gazirana
pića, najčešće Coca-Cola. U SAD-u brza hrana
najpopularnija je, osobito kod dece i tinejdžera. U brzu hranu
spadaju hamburger, hot dog, brzo pripremljena piletina,
gazirana pića (pripremljena uz brzu hranu) itd.

12.  Neki ljudi misle da je brza hrana vrlo dobra za zdravlje, te
zbog toga njihova prehrana uglavnom sadrži brzu hranu.
Ostali ljudi smatraju da je takva hrana loša za zdravlje i da je
vrlo nekvalitetna, jer ona sadrži mnogo masti i šećera, može
naškoditi osobi koja ju je pojela u velikim količinama, te,
posedice, da uzrokuje debljinu, tzv. pretilost. Može uzrokovati
i ostale zdrastvene probleme, a najčešće su
bolesti srca, diabetes mellinus, visoki holesterol u krvi,
dijabetes kod mlađe dece, te začepljene krvne žile. Kritizirala
ju je italijanska grupa Slow Food koja je govorila i o rizicima
brze hrane.
 Najpoznatiji restoran brze hrane je McDonald's. Uz
McDonald's, popularni su i KFC, Burger King, Wendy's, Taco
Bell, Wimpy, Pizza Pizza te Pizza Hut.
 Brza hrana uz još brži stil života, zajedno s visokim nivoima
stresa ostavljaju strašne posledice po zdravlje. Nažalost, sve
veći broj ljudi u regiji pati od pretilosti, te psihičkih oboljenja.
Jedan od krivaca za to stanje jesu životni faktori, manjak
fizičke aktivnosti i nezdrava ishrana.

14.  Gojaznost je prekomerna telesna masa nastala usled
povećanja masnog tkiva u organizmu, iznad 30% kod žena i
iznad 25% kod muškaraca. Ona je posledica prekomernog
unosa hrane ili nedovoljne potrošnje. To što svaki drugi
čovek u Srbiji ima prekomernu telesnu masu ne znači da
gojaznost nije bolest, već da ima epidemijske razmere. U
Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, gojaznost (obesitas)
označena je šifrom E66.
 Srbiji je 13,2 odsto dece umereno gojazno, a 7,5 odsto
gojazno, što su brojke koje zabrinjavaju stručnjake. Svako
peto dete koje je stanovnik naše zemlje ima prekomernu
težinu.
 Gojaznost je i faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2,
smanjujući osetljivost tkiva na insulin, a dijabetes tipa 2
pogoršava aterosklerozu.
 Gojaznost je bolest koju je Svetska zdravstvena
organizacija 1997. godine proglasila za bolest epidemijskog
karaktera.
 Svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu
težinu, posmatrano od 1997-2007.

16.  Pušenje je udisanje dima nastalog sagorevanjem lista
duvana. Godišnje od posledica pušenja umre 6 miliona
ljudi. Srbija je zauzela neslavno treće mesto u Evropi po
broju pušača. Nijedan sastojak duvanskog dima (od njih
4000) nije koristan za čoveka, a 43 su dokazano
kancerogena. Najveći udeo u sastavu duvanskog dima
imaju: nikotin, ugljen-monoksid i katran. Nikotin izaziva
ZAVISNOST!
 Pušenje može biti: aktivno i pasivno.
 Aktivno pušenje je namerno udisanje duvanskog dima
iz cigareta, cigara ili lula.
 Pasivno pušenje je udisanje duvanskog dima kada se
boravi u prostoriji u kojoj se puši.

17.  Pušenje bilo koje vrste dovodi do: raka pankreasa, usne
duplje, želuca, bešike, jednjaka, ždrela, pluća, grla, jezika,
arteroskleroze, infarkta, moždanog udara, oboljenja krvnih
sudova, gubitka deteta u trudnoći, slabljenja imunog sistema
novorođenčeta i trudnice, itd. U većini evropskih zemalja
potpuno je zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom i
javnom prostroru. Ova zabrana propisana je i u našoj
zemlji Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti
duvanskom dimu. Međutim, ovim zakonom nije u potpunosti
zabranjeno pušenje u zatvorenom javnom prostoru. Naime,
zakon dozvoljva pušenje u propisano obeleženim zatvorenim
javnim prostorijama.
 Pusenje se,u odnosu na ostale faktore rizika, smatra
najrizičnijim za pojavu raka pluća. Poznato je da u
duvanskom dimu nije pronađena nijedna korisna
komponenta, ali je do sada potvrđeno prisustvo vise od 4000
stetnih, od kojih su 43 kancerogene. O ozbiljnosti I težini
problema pušenja i udisanja duvanskog dima govori
I podatak da je 31.maj proglašen Svetskim danom borbe
protiv duvanskog dima.

18.  Pušenje je među raznim staroameričkim kulturama bilo
uobičajeno i u prvom je redu imalo obredno značenje. Prvi
podaci o pušenju zapisani su u dnevniku Kristofera
Kolumba 1492. godine gde je opisano kako Indijanci motaju
list duvana i pale ga s jedne strane, a s druge uvlače dim u
pluća te ga potom izdišu. Prvi pušači u Evropi su Kolumbovi
mornari, a Španjolci prvi Evropljani koji 1595. godine
uzgajaju duvan u svojim prekomorskim kolonijama, te ga
uvoze u Evropu pod imenom "tobacco". Pušenje se potom
proširilo Evropom.

19.  Pušenje je glavni rizični čimbenik za razvoj raka bronha
i pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine,
jednjaka, bubrega, mokraćnog mehura, gušterače, a i rak
vrata maternice i neki oblici leukemije češći su kod osoba
koje puše. Pritom je sasvim svejedno je li reč o aktivnom ili
pasivnom pušaču. Kod bolesnika s astmom pasivno pušenje
izaziva nelagodu, pa i izravno astmatični napad, a kod
male dece dovodi do učestalijeg bronhitisa, upale pluća,
astme, drugih bolesti disajnih puteva i smanjene plućne
funkcije te akutne i hronične upale srednjeg uha. Sindrom
iznenadne smrti ,takođe, je češći kod dece izložene
duvanskom dimu.
 Pušenje lule i cigara je manje štetno od pušenja cigareta.
Duvanski dim iz lule i cigara se ne uvlači u pluća, kao kod
cigareta, nego se pućka. Duvan za lulu i cigare obično sadrži
manje nikotina od duvana u cigaretama, a ugljeni filtri
uobičajeni u lulama zadržavaju znatno više nikotina i katrana
od filtara u cigaretama. Takođe, pušači lula i cigara u proseku
popuše znatno manje duvana dnevno nego pušači cigareta.
Duvani za lulu i cigare ne sadrže otrovne i kancerogene
aditive koji se koriste u cigaretama za podizanje razine
nikotina i poticanje ovisnosti.

20.  Svetsko istraživanje o upotrebi duvana kod mladih
provedeno u Hrvatskoj 2006. godine, među školskom
decom od 13-15 godina, ukazuje na veliku izloženost
dece pasivnom pušenju. Čak 92,2% dece izloženo je
pasivnom pušenju kod kuće, a 93,3% učenika sadašnjih
pušača izloženo je duvanskom dimu na javnim mestima.
Više od polovine učenika (60,5%) misli da im šteti pasivno
pušenje, a 67,2% učenika misli da pušenje treba zabraniti
na javnim mestima. Izloženost pasivnom pušenju
odražava ne samo proširenost navike u društvu (odrasloj,
u ovom slučaju roditeljskoj populaciji), već i svest o
pušenju kao društveno neprikladnom načinu ponašanja
potpomognutu zakonskim odredbama o ograničavanju
upotrebe duvanskih proizvoda na javnim mjestima.

22. 1. Manuel Uribe, rodom iz Meksika, bio je najteži živi
čovek sveta. Umro je prošle godine usled
otkazivanja jetre.
2. Jill Drake je postavila rekord za najglasniji
zabeleženi vrisak jačine 129 dB, što je otprilike
jačina zvuka koji ispušta motor aviona pri
poletanju.
3. Paul Hunn je postavio rekord za najglasniji
zabeleženi podrig, čija je jačina zvuka iznosila
107.1 dB, što je približno jačini zvuka motorne
testere i pneumatskog čekića.

24. 1. Bret Enrajt i Nik Nikora su za 14 sati
napravili svetskog rekordera, hamburger
težak 352 kg, koji je postao najveći
hamburger koji je ikada napravljen.
2. Najskuplji hamburger košta 333.000$, a
napravio ga je Mark Post, od mesa koje je
gajeno u laboratoriji iz matičnih ćelija krave.

26.  Anđela Stanojević
 Jelena Petkoski
 Emilija Nikolić
 Lana Stojmenović
 I 5 – SS
 2017.