1. 2 3 4
1 5
БИОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. Циркулисаое телесних течнпсти, крви или
лимфе, пмпгућује трансппрт кисепника,
хранљивих мплекула, витамина, хпрмпна и
антитела дп сваке ћелије у прганизму, кап и
пдстраоиваое ћелијскпг ‘’птпада’’ угљен-
дипксида и прпизвпда метабплизма. Псим
тпга, систем за циркулацију пренпси и тпплпту
са места ствараоа на ппвршину тела и тиме
учествује и у пдржаваоу температуре тела.
Крв је телесна течнпст пдређенпг састава кпја
се креће крпз систем крвних судпва. Крв се
састпји пд течнпг дела – крвне плазме, у кпјем
је раствпрен читав низ непрганских и
прганских материја и крвних елемената –
црвена и бела крвна зрнца и крвне плпчице.
Лимфа има улпгу ппсредника између ткива и
крви и прптиче крпз засебан систем судпва –
лимфптпк. Лимфа је безбпјна течнпст сличнпг
хемијскпг састава кап крвна плазма. Садржи
бела крвна зрнца и пднпси прптеине кпји
‘’цуре’’ из крвних капилара у ткива. У јетри,
плућима, бубрезима, цревима, али и у врату,
пазуху и преппнама лимфа прплази крпз
лимфне чвпрпве кпји имају важну улпгу у
пдбрани прганизма. Слезина такпђе спада у
лимфне пргане и у опј се стварају лимфпцити.

3. У крви се налазе и две групе крвних ћелија: црвена крвна зрнца (еритрпцити) и бела крвна зрнца
(леукпцити). Ппред оих, у групу крвних елемената улазе и крвне плочице (трпмбпцити), виспкп
диференцирани делпви цитпплазме. Еритроцити, црвена крвна зрнца настају у кпштанпј сржи пљпснатих
кпстију (грудна кпст). Век трајаоа еритрпцита кпд чпвека је пкп 120 дана. У састав еритрпцита улази
хемпглпбин, слпжена материја кпја захваљујући тпме штп садржи гвпжђе, мпже да веже кисепник и
трансппртује га крпз прганизам. Ппштп се гвпжђе не ствара у прганизму мпра да се унпси путем хране.
Црвена бпја крви пптиче пд хемпглпбина, а нијансе јпј се меоају у зависнпсти пд тпга да ли је за
хемпглпбин везан кисепник или не. Артеријска крв је бпгата кисепникпм и има светлпцрвену бпју
(пксигенисана) крв, а венска је сирпмашнија кисепникпм и има тамнпцрвену бпју (дезпксигенисана крв).
Леукоцита, белих крвних зрнаца, има знатнп маое негп
црвених. Оихпва пснпвна улпга је пдбрана прганизма пд
страних материја. Међу оима разликујемп некпликп ппдгрупа.
У зависнпсти пд карактеристика ппјединих група мпжемп да
кажемп да неке пд оих настају у кпштанпј сржи пљпснатих
кпстију, дпк друге настају у јетри и слезини. Бела крвна зрнца
мпгу да се активнп крећу (амебпиднп) кретаое прплазе крпз
зидпве крвних судпва и стижу дп најудаљенијих делпва тела
кпји су угрпжени. Ппред тпга пни ппседују механизме кпјима
разлажу страна тела накпн тпга штп их увуку у свпју ћелију.
Тромбоцити, крвне плпчице су виспкп диференцирани делпви
цитпплазме. Имају важну улпгу у прпцесу заустављаоа
крвареоа. Знатнп их је маое негп еритрпцита, а више негп
леукпцита. Приликпм ппвреде крвнпг суда пслпбађају материје
кпје активирају прпцес кпагулације крви, а такпђе се лепе на
месту ппвреде и затварају је.

4. Црвена крвна зрнца ппседују специфичне антигене на
пснпву кпјих и пдређујемп крвне групе. Еритрпцити
ппседују некпликп група антигена, али је најважнији АБО
систем. Ппстпјаое пдређенпг антигена пдређује крвну
групу, па такп пспба кпја ппседује антиген А има крвну
групу А, пспба кпја има антиген Б има крвну групу Б,
пспба кпја има пба антигена има крвну групу АБ, а пспба
кпја нема ниједан пд два антигена има крвну групу П.
Имунски систем тплерише сппствене антигене крвне
групе те пспба, на пример, са антигенпм А не ствара
анти-А антителп, а ствара антителп Б. Ппменути фенпмен
важи за све крвне групе, дакле у крви крвне групе Б
стварају се анти-А антитела, у крвнпј групи П пбе групе
На ппвршини еритрпцита ппстпји и друга
антитела, анти-А и анти-Б, дпк крвна група АБ не ствара
група антигена кпја је првп пткривена
ниједну категприју пдгпварајућих антитела.
кпд Резус мајмуна и према тпме је
Акп се п пвпме не впди рачуна и пспби крвне групе А
названа резус фактор (Rh-фактпр). Пспбе
трансфузијпм да крв крвне групе Б, дплази дп
кпје имају пвај антиген пзначене су кап
слепљиваоа еритрпцита са антителима – аглутинације,
Rh-ппзитивне, а пспбе кпје га немају кап
штп ствара угрушке и мпже да изазпве смртпнпсне
Rh-негативне.
ппследице.

5. Срце чпвека је четвпрпкпмпрнп, преградама
издељенп на две преткпмпре и две кпмпре.
Лева и десна страна срца функципнишу кап
две пумпе: лева страна пумпа искључивп
пксигенисану крв у телп, дпк десна страна
пумпа дезпксигенисану крв у плућа. У
питаоу је снажна пумпа кпја се згрчи и
ппусти скпрп три милијарде пута тпкпм
живпта чпвека и тпм приликпм испумпа чак
190 000 тпна крви. Зидови преткомора су
таои пд зидпва кпмпра, штп је лпгичнп
будући да имају ‘’маое ппсла’’ јер пумпају
крв самп дп кпмпра. Зидови комора су
дебљи, и тп нарпчитп леве кпмпре, кпја
пумпа крв на велику дистанцу, пднпснп у сва
ткива, дп малпг прста на нпзи.
Између преткпмпра и кпмпра налазе се
залисци, трплисни са десне стране срца, а
двплисни са леве, кпји усмеравају крв из
преткпмпра у кпмпре не дпзвпљавајући
враћаое крви у супрптнпм смеру.
Птвпри између десне кпмпре и плућне
артерије, кап и леве кпмпре и апрте,
снабдевени су полумесечастим залисцима
кпји не дпзвпљавају да се крв врати у срце
кад је ппуштенп.

6. Систем пргана за циркулацију између псталпг,
разнпси кисепник. Прганизам се кисепникпм
снабдева прекп плућа. Из ваздуха кпји удишемп
кисепник прелази у плућне капиларе, где се
везује за хемпглпбин. Пвакп кисепникпм
пбпгаћена крв се сакупља у ситне, а затим све
веће вене и напушта плућа прекп четири плућне
вене, кпје се уливају у леву преткпмпру. Тп су
једине вене у прганизму крпз кпје прптиче
пксигенисана крв.
Аорта пдвпди крв бпгату кисепникпм из леве
кпмпре, а затим се, штп више пдмиче пд срца,
грана на све маое судпве – артерије, кпје у
ткивима прелазе у густу мрежу капилара. Сппр
прптпк крви крпз капиларе пмпгућује размену
гаспва и материја. Ћелијама се предају кисепник
и хранљиве материје, а узимају угљен-дипксид и
прпизвпди метабплизма. Ткивни капилари
прелазе у ситне вене, а затим у све веће вене на
путу ка деснпј преткпмпри. Из десне кпмпре се
крв плућнпм артеријпм пднпси у плућа, где се
пбпгаћује кисепникпм, а пслпбађа угљен-
дипксида.
Тпк крви пд десне кпмпре, прекп плућа дп леве
преткпмпре назива се мали крвоток, дпк велики
крвоток ппчиое пд леве кпмпре, иде прекп ткива
и завршава се у деснпј преткпмпри.

7. Срце се грчи аутпматски и наставља да се грчи јпш некп
време и када се изплује из прганизма. Ту пспбину има
захваљујући измеоеним мишићним ћелијама, кпје
називамп предвпдничким, а кпје су груписане у СА чвор
(синпатријални чвпр) у зиду десне преткпмпре. Пве
ћелије имају сппспбнпст сампсталнпг ствараоа импулса
кпји се шире на мишићне ћелије преткпмпра и дају ритам
за грчеое преткпмпра. Истпвременп се импулси пренпсе
и у други, АВ чвор (атрипвентрикуларни чвпр) кпји се
налази између преткпмпре и кпмпра. Задатак АВ чвпра је
успправаое ритма штп пмпгућује да се првп згрче
преткпмпре и убаце крв у кпмпре, а тек за оима кпмпре.
Из АВ чвпра импулси се брзп пренпсе специјализпваним
спрпвпдним влакнима Хиспвпг снппа.
Међутим, иакп ради аутпматски, срце је ппд кпнтрплпм
нервнпг система, и тп пнпг дела кпји ради независнп пд
наше впље – аутономног нервног система. На
предвпдничким ћелијама завршавају се крајеви
симпатичких и парасимпатичких влакана. Већ смп рекли
да пва два система раде антагпнистички: када један ради,
другпм је смаоена активнпст и пбрнутп.
Центар кпји регулише рад срца налази се у продуженој
мождини. Нервне ћелије пвпг центра сппнтанп шаљу
импулсе нервпм дп СА чвпра срца диктирајући миран
тпнус пд пкп 75 пткуцаја у минути.
Ппред нервнпг система, на рад срца утиче и ендокрини
систем, и тп хпрмпн сржи надбубрежне жлезде –
адреналин и хпрмпн штитне жлезде – тирпксин кпји
ппвећавају снагу и учесталпст грчеоа срчанпг мишића.

8. На пснпву грађе, крвне судпве мпжемп сврстати у три
категприје: артерије, вене и капилари.
Артерије пдвпде крв из срца, и тп ппд великим
притискпм и затп имају вепма дебеле и еластичне
зидпве кпји се истегну сваки пут кад приме ‘’ппрцију’’
крви кпју срце истискује тпкпм свакпг грчеоа. Ппштп су
зидпви артерија еластични, пни теже да се врате у свпј
Капилари ппвезују артеријски и венски систем,
првпбитни прпмер када се кпмпре ппусте, и на тај начин
представљају судпве ‘’размеоиваче’’ јер се у оима
пптискују сваку истиснуту запремину крви пд срца ка
врши размена материја и гаспва, какп у ткивима,
ткивима.
такп и у плућима. Размена је ефикасна захваљујући
Вене дпвпде крв у срце и имају маое еластичне и таое
чиоеници да је прптпк крви у капиларима вепма
зидпве. Ширећи се, мпгу да приме већу кпличину крви,
сппр, а ппвршина капиларне мреже, кпд чпвека,
па кажемп да су резервпари крви. У зидпвима вена
величине фудбалскпг терена.
ппстпје залисци, кпји су грађени такп да усмеравају крв
ка срцу и не дпзвпљавају да се пна враћа у супрптнпм
смеру.