Циркулација

Violeta Djuric
Violeta Djuricprofesor biologije à V ekonomska skola '' Rakovica''; Ekonomska skola ''Nada Dimic''
1
Б И О Л О Г И Ј А
Виолета Ђурић
Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’
Фебруар 2016
2 3 4
5
Циркулисање телесних течности, крви или
лимфе, омогућује транспорт кисеоника,
хранљивих молекула, витамина, хормона и
антитела до сваке ћелије у организму, као и
одстрањивање ћелијског ‘’отпада’’ угљен-
диоксида и производа метаболизма. Осим
тога, систем за циркулацију преноси и топлоту
са места стварања на површину тела и тиме
учествује и у одржавању температуре тела.
Крв је телесна течност одређеног састава која
се креће кроз систем крвних судова. Крв се
састоји од течног дела – крвне плазме, у којем
је растворен читав низ неорганских и
органских материја и крвних елемената –
црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице.
Лимфа има улогу посредника између ткива и
крви и протиче кроз засебан систем судова –
лимфоток. Лимфа је безбојна течност сличног
хемијског састава као крвна плазма. Садржи
бела крвна зрнца и односи протеине који
‘’цуре’’ из крвних капилара у ткива. У јетри,
плућима, бубрезима, цревима, али и у врату,
пазуху и препонама лимфа пролази кроз
лимфне чворове који имају важну улогу у
одбрани организма. Слезина такође спада у
лимфне органе и у њој се стварају лимфоцити.
Леукоцита, белих крвних зрнаца, има знатно мање него
црвених. Њихова основна улога је одбрана организма од
страних материја. Међу њима разликујемо неколико подгрупа.
У зависности од карактеристика појединих група можемо да
кажемо да неке од њих настају у коштаној сржи пљоснатих
костију, док друге настају у јетри и слезини. Бела крвна зрнца
могу да се активно крећу (амебоидно) кретање пролазе кроз
зидове крвних судова и стижу до најудаљенијих делова тела
који су угрожени. Поред тога они поседују механизме којима
разлажу страна тела након тога што их увуку у своју ћелију.
Тромбоцити, крвне плочице су високо диференцирани делови
цитоплазме. Имају важну улогу у процесу заустављања
крварења. Знатно их је мање него еритроцита, а више него
леукоцита. Приликом повреде крвног суда ослобађају материје
које активирају процес коагулације крви, а такође се лепе на
месту повреде и затварају је.
У крви се налазе и две групе крвних ћелија: црвена крвна зрнца (еритроцити) и бела крвна зрнца
(леукоцити). Поред њих, у групу крвних елемената улазе и крвне плочице (тромбоцити), високо
диференцирани делови цитоплазме. Еритроцити, црвена крвна зрнца настају у коштаној сржи пљоснатих
костију (грудна кост). Век трајања еритроцита код човека је око 120 дана. У састав еритроцита улази
хемоглобин, сложена материја која захваљујући томе што садржи гвожђе, може да веже кисеоник и
транспортује га кроз организам. Пошто се гвожђе не ствара у организму мора да се уноси путем хране.
Црвена боја крви потиче од хемоглобина, а нијансе јој се мењају у зависности од тога да ли је за
хемоглобин везан кисеоник или не. Артеријска крв је богата кисеоником и има светлоцрвену боју
(оксигенисана) крв, а венска је сиромашнија кисеоником и има тамноцрвену боју (дезоксигенисана крв).
Црвена крвна зрнца поседују специфичне антигене на
основу којих и одређујемо крвне групе. Еритроцити
поседују неколико група антигена, али је најважнији АБО
систем. Постојање одређеног антигена одређује крвну
групу, па тако особа која поседује антиген А има крвну
групу А, особа која има антиген Б има крвну групу Б,
особа која има оба антигена има крвну групу АБ, а особа
која нема ниједан од два антигена има крвну групу О.
Имунски систем толерише сопствене антигене крвне
групе те особа, на пример, са антигеном А не ствара
анти-А антитело, а ствара антитело Б. Поменути феномен
важи за све крвне групе, дакле у крви крвне групе Б
стварају се анти-А антитела, у крвној групи О обе групе
антитела, анти-А и анти-Б, док крвна група АБ не ствара
ниједну категорију одговарајућих антитела.
Ако се о овоме не води рачуна и особи крвне групе А
трансфузијом да крв крвне групе Б, долази до
слепљивања еритроцита са антителима – аглутинације,
што ствара угрушке и може да изазове смртоносне
последице.
На површини еритроцита постоји и друга
група антигена која је прво откривена
код Резус мајмуна и према томе је
названа резус фактор (Rh-фактор). Особе
које имају овај антиген означене су као
Rh-позитивне, а особе које га немају као
Rh-негативне.
Срце човека је четворокоморно, преградама
издељено на две преткоморе и две коморе.
Лева и десна страна срца функционишу као
две пумпе: лева страна пумпа искључиво
оксигенисану крв у тело, док десна страна
пумпа дезоксигенисану крв у плућа. У
питању је снажна пумпа која се згрчи и
опусти скоро три милијарде пута током
живота човека и том приликом испумпа чак
190 000 тона крви. Зидови преткомора су
тањи од зидова комора, што је логично
будући да имају ‘’мање посла’’ јер пумпају
крв само до комора. Зидови комора су
дебљи, и то нарочито леве коморе, која
пумпа крв на велику дистанцу, односно у сва
ткива, до малог прста на нози.
Између преткомора и комора налазе се
залисци, тролисни са десне стране срца, а
дволисни са леве, који усмеравају крв из
преткомора у коморе не дозвољавајући
враћање крви у супротном смеру.
Отвори између десне коморе и плућне
артерије, као и леве коморе и аорте,
снабдевени су полумесечастим залисцима
који не дозвољавају да се крв врати у срце
кад је опуштено.
Систем органа за циркулацију између осталог,
разноси кисеоник. Организам се кисеоником
снабдева преко плућа. Из ваздуха који удишемо
кисеоник прелази у плућне капиларе, где се
везује за хемоглобин. Овако кисеоником
обогаћена крв се сакупља у ситне, а затим све
веће вене и напушта плућа преко четири плућне
вене, које се уливају у леву преткомору. То су
једине вене у организму кроз које протиче
оксигенисана крв.
Аорта одводи крв богату кисеоником из леве
коморе, а затим се, што више одмиче од срца,
грана на све мање судове – артерије, које у
ткивима прелазе у густу мрежу капилара. Спор
проток крви кроз капиларе омогућује размену
гасова и материја. Ћелијама се предају кисеоник
и хранљиве материје, а узимају угљен-диоксид и
производи метаболизма. Ткивни капилари
прелазе у ситне вене, а затим у све веће вене на
путу ка десној преткомори. Из десне коморе се
крв плућном артеријом односи у плућа, где се
обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен-
диоксида.
Ток крви од десне коморе, преко плућа до леве
преткоморе назива се мали крвоток, док велики
крвоток почиње од леве коморе, иде преко ткива
и завршава се у десној преткомори.
Срце се грчи аутоматски и наставља да се грчи још неко
време и када се изолује из организма. Ту особину има
захваљујући измењеним мишићним ћелијама, које
називамо предводничким, а које су груписане у СА чвор
(синоатријални чвор) у зиду десне преткоморе. Ове
ћелије имају способност самосталног стварања импулса
који се шире на мишићне ћелије преткомора и дају ритам
за грчење преткомора. Истовремено се импулси преносе
и у други, АВ чвор (атриовентрикуларни чвор) који се
налази између преткоморе и комора. Задатак АВ чвора је
успоравање ритма што омогућује да се прво згрче
преткоморе и убаце крв у коморе, а тек за њима коморе.
Из АВ чвора импулси се брзо преносе специјализованим
спроводним влакнима Хисовог снопа.
Међутим, иако ради аутоматски, срце је под контролом
нервног система, и то оног дела који ради независно од
наше воље – аутономног нервног система. На
предводничким ћелијама завршавају се крајеви
симпатичких и парасимпатичких влакана. Већ смо рекли
да ова два система раде антагонистички: када један ради,
другом је смањена активност и обрнуто.
Центар који регулише рад срца налази се у продуженој
мождини. Нервне ћелије овог центра спонтано шаљу
импулсе нервом до СА чвора срца диктирајући миран
тонус од око 75 откуцаја у минути.
Поред нервног система, на рад срца утиче и ендокрини
систем, и то хормон сржи надбубрежне жлезде –
адреналин и хормон штитне жлезде – тироксин који
повећавају снагу и учесталост грчења срчаног мишића.
На основу грађе, крвне судове можемо сврстати у три
категорије: артерије, вене и капилари.
Артерије одводе крв из срца, и то под великим
притиском и зато имају веома дебеле и еластичне
зидове који се истегну сваки пут кад приме ‘’порцију’’
крви коју срце истискује током сваког грчења. Пошто су
зидови артерија еластични, они теже да се врате у свој
првобитни промер када се коморе опусте, и на тај начин
потискују сваку истиснуту запремину крви од срца ка
ткивима.
Вене доводе крв у срце и имају мање еластичне и тање
зидове. Ширећи се, могу да приме већу количину крви,
па кажемо да су резервоари крви. У зидовима вена
постоје залисци, који су грађени тако да усмеравају крв
ка срцу и не дозвољавају да се она враћа у супротном
смеру.
Капилари повезују артеријски и венски систем,
представљају судове ‘’размењиваче’’ јер се у њима
врши размена материја и гасова, како у ткивима,
тако и у плућима. Размена је ефикасна захваљујући
чињеници да је проток крви у капиларима веома
спор, а површина капиларне мреже, код човека,
величине фудбалског терена.
Крвни притисак је резултат рада срца и он
показује максимум за време контракције
срчаног мишића у току систоле, а минимум –
за време опуштања срчаног мишића у току
дијастоле. Код човека средње доби он износи,
у старим јединицима, 120 / 80 mm живиног
стуба (у новим јединицама 16,0 / 10,7 kPa).
Прва цифра означава систолни, а друга
дијастолни притисак.
Пулс представља ритам срчаног рада.
Разликују се артеријски и венски пулс.
Клинички је значајнији артеријски пулс. Он
представља одраз срчане контракције током
које се за кратко време из леве коморе срца у
артерију истисне већа количина крви, услед
чега се истежу зидови артерије. Број
контракције срчаног мишића код одраслог
човека је од 60 до 80 у минуту. Током сна пулс
износи од 50 до 60 .
Артериосклероза је обољење од којег пате већином старије особе. Болест настаје као
последица таложења холестерола, а касније, услед створеног сужења и остали продукти
метаболизма. Услед створених талога крвни судови губе еластичност, што отежава
протицање крви.
Проширене вене су обољење које настају као
резултат слабих венских зидова (који се
местимично проширују) у којима долази до
задржавања крви, па се самим тим спорије враћа у
срце. Најчешће се јављају на ногама и резултат су
дуготрајног стајања.
Хипотензија је болест сниженог крвног притиска. Последице хипотензије су: вртоглавица, брзо замарање,
лоша концентрација, шум у ушима, лупање срца.
Хипертензија је болест повишеног крвног притиска. Болест је подмукла јер не мора увек имати симптоме:
главобоље, осећај притиска у глави, зујање у ушима.
Инфаркт је, у ствари, одумирање дела срчаног мишића које се јавља због зачепљења срчаних крвних судова
којима се срчани мишић снабдева хранљивим материјама и кисеоником. Предуслови појаве инфаркта су
артериосклероза, пушење, гојазност, хипертензија, нерационална журба, немир, страх, стрес и друго.
Обољења крвних
судова
Тромбоза је болест која се јавља када се на зидовима крвних судова створе
мање грудвице, такозвани тромби. Они могу да се откаче са зида и да тако
‘’путују’’ крвотоком до крвних судова у мозгу, плућима или срцу, где узрокују
зачепљење, које изазива тешке последице, па и смрт.
Хемофилија је обољење које настаје услед
немогућности згрушавања крви, те тако и најмања
повреда изазива крварење које се тешко може
зауставити. Наследно је обољење.
Леукемија настаје услед хиперпродукције леукоцита, до које
долази због поремећене функције коштане сржи. То је тешка
болест која се може лечити трансплантацијом коштане сржи
здраве особе или употребом цитостатика.
Анемија или малокрвност је обољење крви које се јавља услед
смањења броја еритроцита или количине хемоглобина у
њима.
Обољења крви
1 sur 11

Recommandé

Систем органа за излучивање par
Систем органа за излучивањеСистем органа за излучивање
Систем органа за излучивањеVioleta Djuric
6.5K vues5 diapositives
Систем органа за циркулацију par
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуVioleta Djuric
3.6K vues8 diapositives
Дисање, варење и излучивање par
Дисање, варење и излучивањеДисање, варење и излучивање
Дисање, варење и излучивањеVioleta Djuric
5.4K vues13 diapositives
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma. par
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Ena Horvat
51.1K vues38 diapositives
Дисање, варење, излучивање par
Дисање, варење, излучивањеДисање, варење, излучивање
Дисање, варење, излучивањеVioleta Djuric
680 vues12 diapositives
krvtijebem2 par
krvtijebem2krvtijebem2
krvtijebem2EuroTruck1
77 vues15 diapositives

Contenu connexe

Tendances

Krvtijebem1 par
Krvtijebem1Krvtijebem1
Krvtijebem1EuroTruck1
116 vues19 diapositives
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe par
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupeppnjbiljana
322 vues17 diapositives
Sastav krvi par
Sastav krviSastav krvi
Sastav krviIvana Damnjanović
12K vues20 diapositives
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica... par
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...nasaskolatakmicenja1
3.4K vues16 diapositives
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje par
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeEna Horvat
50.5K vues26 diapositives
Систем органа за дисање par
Систем органа за дисањеСистем органа за дисање
Систем органа за дисањеVioleta Djuric
6.1K vues4 diapositives

Tendances(20)

Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe par ppnjbiljana
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
ppnjbiljana322 vues
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica... par nasaskolatakmicenja1
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje par Ena Horvat
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Ena Horvat50.5K vues
Систем органа за дисање par Violeta Djuric
Систем органа за дисањеСистем органа за дисање
Систем органа за дисање
Violeta Djuric6.1K vues
систем органа за циркулацију par Maja Simic
систем органа за циркулацијусистем органа за циркулацију
систем органа за циркулацију
Maja Simic1.1K vues
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti par ltixomir
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
ltixomir1.2K vues
Krv par Sone121
KrvKrv
Krv
Sone1214.5K vues
Anatomija krv par jerotije
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krv
jerotije3.4K vues
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa par plavaplaneta
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
plavaplaneta59.1K vues
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje par ppnjbiljana
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
ppnjbiljana108 vues
Fiziologija respiratornog trakta par dr Šarac
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
dr Šarac8K vues

En vedette

Мишићно скелетни систем par
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системVioleta Djuric
9.8K vues7 diapositives
Кости, мишићи и циркулација par
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаVioleta Djuric
5.2K vues5 diapositives
Кости, мишићи, циркулација par
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаVioleta Djuric
7K vues13 diapositives
Нервни систем par
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
6.2K vues15 diapositives
Ендокрине жлезде par
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлездеVioleta Djuric
6.9K vues11 diapositives
Систем органа за размножавање par
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеVioleta Djuric
23.7K vues4 diapositives

En vedette(14)

Мишићно скелетни систем par Violeta Djuric
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
Violeta Djuric9.8K vues
Кости, мишићи и циркулација par Violeta Djuric
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулација
Violeta Djuric5.2K vues
Кости, мишићи, циркулација par Violeta Djuric
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулација
Violeta Djuric7K vues
Ендокрине жлезде par Violeta Djuric
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлезде
Violeta Djuric6.9K vues
Систем органа за размножавање par Violeta Djuric
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавање
Violeta Djuric23.7K vues
Систем органа за варење par Violeta Djuric
Систем органа за варењеСистем органа за варење
Систем органа за варење
Violeta Djuric6.7K vues
Ендокрини и нервни систем par Violeta Djuric
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни систем
Violeta Djuric4.8K vues
Извори генетичке варијабилности par Violeta Djuric
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric14.3K vues
Извори генетичке варијабилности par Violeta Djuric
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric17.9K vues
Наследне болести човека par Violeta Djuric
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
Violeta Djuric24K vues

Similaire à Циркулација

Krvni sistem kicmenjaka par
Krvni sistem kicmenjakaKrvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjakaNebojsa Lazarevic
1.1K vues20 diapositives
физиологија телесних течности par
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течностиSanja Kovacevic
1.3K vues65 diapositives
Fiziologija kardiovaskularnog sistema par
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
9.4K vues43 diapositives
Ivana Gajic I4 par
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic
343 vues10 diapositives
Krv dara gligorevic par
Krv dara gligorevicKrv dara gligorevic
Krv dara gligorevicMilanka Krivic
1.7K vues32 diapositives
Ivana Gajic I4 par
Ivana Gajic I4Ivana Gajic I4
Ivana Gajic I4Ivana Gajic
408 vues10 diapositives

Similaire à Циркулација(20)

физиологија телесних течности par Sanja Kovacevic
физиологија телесних течностифизиологија телесних течности
физиологија телесних течности
Sanja Kovacevic1.3K vues
Fiziologija kardiovaskularnog sistema par dr Šarac
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
dr Šarac9.4K vues
Fiziologija kardiovaskularnog sistema par dr Šarac
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
dr Šarac10.9K vues
Срце - Драшковић А. par Violeta Djuric
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.
Violeta Djuric347 vues
Fiziologija krvi sanja ilic i5 par Sanja Ilic
Fiziologija krvi sanja ilic i5Fiziologija krvi sanja ilic i5
Fiziologija krvi sanja ilic i5
Sanja Ilic3.8K vues
Krv par Jole222
KrvKrv
Krv
Jole2222.2K vues
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi par ppnjbiljana
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
ppnjbiljana276 vues

Plus de Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца par
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
930 vues2 diapositives
Народи света - Јапанци par
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
195 vues8 diapositives
Бербери Ирена Икер par
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
220 vues9 diapositives
Туарези par
ТуарезиТуарези
ТуарезиVioleta Djuric
324 vues8 diapositives
Биологија ћелије par
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
2.3K vues12 diapositives
Кронова болест - Л.Вудраговић par
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
233 vues16 diapositives

Plus de Violeta Djuric(20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца par Violeta Djuric
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Violeta Djuric930 vues
Народи света - Јапанци par Violeta Djuric
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
Violeta Djuric195 vues
Бербери Ирена Икер par Violeta Djuric
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
Violeta Djuric220 vues
Биологија ћелије par Violeta Djuric
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
Violeta Djuric2.3K vues
Кронова болест - Л.Вудраговић par Violeta Djuric
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
Violeta Djuric233 vues
Менкесова болест - Кантар К. par Violeta Djuric
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
Violeta Djuric200 vues
Гошеова болест - А. Васић par Violeta Djuric
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
Violeta Djuric190 vues
Прогерија - А. Трифуновић par Violeta Djuric
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
Violeta Djuric267 vues
Какаду Невена Стојисављевић par Violeta Djuric
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
Violeta Djuric181 vues
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко par Violeta Djuric
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Violeta Djuric612 vues
Физички, хемијски и биолошки загађивачи par Violeta Djuric
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Violeta Djuric431 vues
Фиорланд - Алекса Бојић par Violeta Djuric
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
Violeta Djuric94 vues
Зов тигра - Марија Јованић par Violeta Djuric
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
Violeta Djuric172 vues
Серенгети - Милош Добродолац par Violeta Djuric
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
Violeta Djuric166 vues
Шар планина - Милица Михајловић par Violeta Djuric
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
Violeta Djuric321 vues
Краљевски национални парк - Александар Ђурић par Violeta Djuric
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Violeta Djuric138 vues
Плитвичка језера - Милица Милићевић par Violeta Djuric
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Violeta Djuric128 vues

Dernier

ICK6-L8.pptx par
ICK6-L8.pptxICK6-L8.pptx
ICK6-L8.pptxAleksandarSpasic5
6 vues9 diapositives
09. -10. WHILE PETLJA.pptx par
09. -10. WHILE PETLJA.pptx09. -10. WHILE PETLJA.pptx
09. -10. WHILE PETLJA.pptxBrankica Jokić
20 vues12 diapositives
ICK6-L10.pptx par
ICK6-L10.pptxICK6-L10.pptx
ICK6-L10.pptxAleksandarSpasic5
5 vues9 diapositives
ICK6-L3.pptx par
ICK6-L3.pptxICK6-L3.pptx
ICK6-L3.pptxAleksandarSpasic5
5 vues5 diapositives
IT8-L2.pptx par
IT8-L2.pptxIT8-L2.pptx
IT8-L2.pptxAleksandarSpasic5
6 vues6 diapositives
ICK6-L1.pptx par
ICK6-L1.pptxICK6-L1.pptx
ICK6-L1.pptxAleksandarSpasic5
7 vues7 diapositives

Циркулација

  • 1. 1 Б И О Л О Г И Ј А Виолета Ђурић Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’ Фебруар 2016 2 3 4 5
  • 2. Циркулисање телесних течности, крви или лимфе, омогућује транспорт кисеоника, хранљивих молекула, витамина, хормона и антитела до сваке ћелије у организму, као и одстрањивање ћелијског ‘’отпада’’ угљен- диоксида и производа метаболизма. Осим тога, систем за циркулацију преноси и топлоту са места стварања на површину тела и тиме учествује и у одржавању температуре тела. Крв је телесна течност одређеног састава која се креће кроз систем крвних судова. Крв се састоји од течног дела – крвне плазме, у којем је растворен читав низ неорганских и органских материја и крвних елемената – црвена и бела крвна зрнца и крвне плочице. Лимфа има улогу посредника између ткива и крви и протиче кроз засебан систем судова – лимфоток. Лимфа је безбојна течност сличног хемијског састава као крвна плазма. Садржи бела крвна зрнца и односи протеине који ‘’цуре’’ из крвних капилара у ткива. У јетри, плућима, бубрезима, цревима, али и у врату, пазуху и препонама лимфа пролази кроз лимфне чворове који имају важну улогу у одбрани организма. Слезина такође спада у лимфне органе и у њој се стварају лимфоцити.
  • 3. Леукоцита, белих крвних зрнаца, има знатно мање него црвених. Њихова основна улога је одбрана организма од страних материја. Међу њима разликујемо неколико подгрупа. У зависности од карактеристика појединих група можемо да кажемо да неке од њих настају у коштаној сржи пљоснатих костију, док друге настају у јетри и слезини. Бела крвна зрнца могу да се активно крећу (амебоидно) кретање пролазе кроз зидове крвних судова и стижу до најудаљенијих делова тела који су угрожени. Поред тога они поседују механизме којима разлажу страна тела након тога што их увуку у своју ћелију. Тромбоцити, крвне плочице су високо диференцирани делови цитоплазме. Имају важну улогу у процесу заустављања крварења. Знатно их је мање него еритроцита, а више него леукоцита. Приликом повреде крвног суда ослобађају материје које активирају процес коагулације крви, а такође се лепе на месту повреде и затварају је. У крви се налазе и две групе крвних ћелија: црвена крвна зрнца (еритроцити) и бела крвна зрнца (леукоцити). Поред њих, у групу крвних елемената улазе и крвне плочице (тромбоцити), високо диференцирани делови цитоплазме. Еритроцити, црвена крвна зрнца настају у коштаној сржи пљоснатих костију (грудна кост). Век трајања еритроцита код човека је око 120 дана. У састав еритроцита улази хемоглобин, сложена материја која захваљујући томе што садржи гвожђе, може да веже кисеоник и транспортује га кроз организам. Пошто се гвожђе не ствара у организму мора да се уноси путем хране. Црвена боја крви потиче од хемоглобина, а нијансе јој се мењају у зависности од тога да ли је за хемоглобин везан кисеоник или не. Артеријска крв је богата кисеоником и има светлоцрвену боју (оксигенисана) крв, а венска је сиромашнија кисеоником и има тамноцрвену боју (дезоксигенисана крв).
  • 4. Црвена крвна зрнца поседују специфичне антигене на основу којих и одређујемо крвне групе. Еритроцити поседују неколико група антигена, али је најважнији АБО систем. Постојање одређеног антигена одређује крвну групу, па тако особа која поседује антиген А има крвну групу А, особа која има антиген Б има крвну групу Б, особа која има оба антигена има крвну групу АБ, а особа која нема ниједан од два антигена има крвну групу О. Имунски систем толерише сопствене антигене крвне групе те особа, на пример, са антигеном А не ствара анти-А антитело, а ствара антитело Б. Поменути феномен важи за све крвне групе, дакле у крви крвне групе Б стварају се анти-А антитела, у крвној групи О обе групе антитела, анти-А и анти-Б, док крвна група АБ не ствара ниједну категорију одговарајућих антитела. Ако се о овоме не води рачуна и особи крвне групе А трансфузијом да крв крвне групе Б, долази до слепљивања еритроцита са антителима – аглутинације, што ствара угрушке и може да изазове смртоносне последице. На површини еритроцита постоји и друга група антигена која је прво откривена код Резус мајмуна и према томе је названа резус фактор (Rh-фактор). Особе које имају овај антиген означене су као Rh-позитивне, а особе које га немају као Rh-негативне.
  • 5. Срце човека је четворокоморно, преградама издељено на две преткоморе и две коморе. Лева и десна страна срца функционишу као две пумпе: лева страна пумпа искључиво оксигенисану крв у тело, док десна страна пумпа дезоксигенисану крв у плућа. У питању је снажна пумпа која се згрчи и опусти скоро три милијарде пута током живота човека и том приликом испумпа чак 190 000 тона крви. Зидови преткомора су тањи од зидова комора, што је логично будући да имају ‘’мање посла’’ јер пумпају крв само до комора. Зидови комора су дебљи, и то нарочито леве коморе, која пумпа крв на велику дистанцу, односно у сва ткива, до малог прста на нози. Између преткомора и комора налазе се залисци, тролисни са десне стране срца, а дволисни са леве, који усмеравају крв из преткомора у коморе не дозвољавајући враћање крви у супротном смеру. Отвори између десне коморе и плућне артерије, као и леве коморе и аорте, снабдевени су полумесечастим залисцима који не дозвољавају да се крв врати у срце кад је опуштено.
  • 6. Систем органа за циркулацију између осталог, разноси кисеоник. Организам се кисеоником снабдева преко плућа. Из ваздуха који удишемо кисеоник прелази у плућне капиларе, где се везује за хемоглобин. Овако кисеоником обогаћена крв се сакупља у ситне, а затим све веће вене и напушта плућа преко четири плућне вене, које се уливају у леву преткомору. То су једине вене у организму кроз које протиче оксигенисана крв. Аорта одводи крв богату кисеоником из леве коморе, а затим се, што више одмиче од срца, грана на све мање судове – артерије, које у ткивима прелазе у густу мрежу капилара. Спор проток крви кроз капиларе омогућује размену гасова и материја. Ћелијама се предају кисеоник и хранљиве материје, а узимају угљен-диоксид и производи метаболизма. Ткивни капилари прелазе у ситне вене, а затим у све веће вене на путу ка десној преткомори. Из десне коморе се крв плућном артеријом односи у плућа, где се обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен- диоксида. Ток крви од десне коморе, преко плућа до леве преткоморе назива се мали крвоток, док велики крвоток почиње од леве коморе, иде преко ткива и завршава се у десној преткомори.
  • 7. Срце се грчи аутоматски и наставља да се грчи још неко време и када се изолује из организма. Ту особину има захваљујући измењеним мишићним ћелијама, које називамо предводничким, а које су груписане у СА чвор (синоатријални чвор) у зиду десне преткоморе. Ове ћелије имају способност самосталног стварања импулса који се шире на мишићне ћелије преткомора и дају ритам за грчење преткомора. Истовремено се импулси преносе и у други, АВ чвор (атриовентрикуларни чвор) који се налази између преткоморе и комора. Задатак АВ чвора је успоравање ритма што омогућује да се прво згрче преткоморе и убаце крв у коморе, а тек за њима коморе. Из АВ чвора импулси се брзо преносе специјализованим спроводним влакнима Хисовог снопа. Међутим, иако ради аутоматски, срце је под контролом нервног система, и то оног дела који ради независно од наше воље – аутономног нервног система. На предводничким ћелијама завршавају се крајеви симпатичких и парасимпатичких влакана. Већ смо рекли да ова два система раде антагонистички: када један ради, другом је смањена активност и обрнуто. Центар који регулише рад срца налази се у продуженој мождини. Нервне ћелије овог центра спонтано шаљу импулсе нервом до СА чвора срца диктирајући миран тонус од око 75 откуцаја у минути. Поред нервног система, на рад срца утиче и ендокрини систем, и то хормон сржи надбубрежне жлезде – адреналин и хормон штитне жлезде – тироксин који повећавају снагу и учесталост грчења срчаног мишића.
  • 8. На основу грађе, крвне судове можемо сврстати у три категорије: артерије, вене и капилари. Артерије одводе крв из срца, и то под великим притиском и зато имају веома дебеле и еластичне зидове који се истегну сваки пут кад приме ‘’порцију’’ крви коју срце истискује током сваког грчења. Пошто су зидови артерија еластични, они теже да се врате у свој првобитни промер када се коморе опусте, и на тај начин потискују сваку истиснуту запремину крви од срца ка ткивима. Вене доводе крв у срце и имају мање еластичне и тање зидове. Ширећи се, могу да приме већу количину крви, па кажемо да су резервоари крви. У зидовима вена постоје залисци, који су грађени тако да усмеравају крв ка срцу и не дозвољавају да се она враћа у супротном смеру. Капилари повезују артеријски и венски систем, представљају судове ‘’размењиваче’’ јер се у њима врши размена материја и гасова, како у ткивима, тако и у плућима. Размена је ефикасна захваљујући чињеници да је проток крви у капиларима веома спор, а површина капиларне мреже, код човека, величине фудбалског терена.
  • 9. Крвни притисак је резултат рада срца и он показује максимум за време контракције срчаног мишића у току систоле, а минимум – за време опуштања срчаног мишића у току дијастоле. Код човека средње доби он износи, у старим јединицима, 120 / 80 mm живиног стуба (у новим јединицама 16,0 / 10,7 kPa). Прва цифра означава систолни, а друга дијастолни притисак. Пулс представља ритам срчаног рада. Разликују се артеријски и венски пулс. Клинички је значајнији артеријски пулс. Он представља одраз срчане контракције током које се за кратко време из леве коморе срца у артерију истисне већа количина крви, услед чега се истежу зидови артерије. Број контракције срчаног мишића код одраслог човека је од 60 до 80 у минуту. Током сна пулс износи од 50 до 60 .
  • 10. Артериосклероза је обољење од којег пате већином старије особе. Болест настаје као последица таложења холестерола, а касније, услед створеног сужења и остали продукти метаболизма. Услед створених талога крвни судови губе еластичност, што отежава протицање крви. Проширене вене су обољење које настају као резултат слабих венских зидова (који се местимично проширују) у којима долази до задржавања крви, па се самим тим спорије враћа у срце. Најчешће се јављају на ногама и резултат су дуготрајног стајања. Хипотензија је болест сниженог крвног притиска. Последице хипотензије су: вртоглавица, брзо замарање, лоша концентрација, шум у ушима, лупање срца. Хипертензија је болест повишеног крвног притиска. Болест је подмукла јер не мора увек имати симптоме: главобоље, осећај притиска у глави, зујање у ушима. Инфаркт је, у ствари, одумирање дела срчаног мишића које се јавља због зачепљења срчаних крвних судова којима се срчани мишић снабдева хранљивим материјама и кисеоником. Предуслови појаве инфаркта су артериосклероза, пушење, гојазност, хипертензија, нерационална журба, немир, страх, стрес и друго. Обољења крвних судова
  • 11. Тромбоза је болест која се јавља када се на зидовима крвних судова створе мање грудвице, такозвани тромби. Они могу да се откаче са зида и да тако ‘’путују’’ крвотоком до крвних судова у мозгу, плућима или срцу, где узрокују зачепљење, које изазива тешке последице, па и смрт. Хемофилија је обољење које настаје услед немогућности згрушавања крви, те тако и најмања повреда изазива крварење које се тешко може зауставити. Наследно је обољење. Леукемија настаје услед хиперпродукције леукоцита, до које долази због поремећене функције коштане сржи. То је тешка болест која се може лечити трансплантацијом коштане сржи здраве особе или употребом цитостатика. Анемија или малокрвност је обољење крви које се јавља услед смањења броја еритроцита или количине хемоглобина у њима. Обољења крви