1. СРЦЕ
ЈОВАНА ПЈЕВИЋ I2
ЕКОНОМСКА ШКОЛА „НАДА ДИМИЋ“

2. СРЦЕ
 Срце је двофазна мишићна пумпа која својим ритмичким
контракцијама прима крви из вена, и потискују је уз артерије.
На тај начин срце омогућава стални проток крви кроз
циркулациони систем и нормалну размену материја у ткивима.
Постојећи физиолошки механизами регулишу срчани ритам и
на тај начин прилагођавају његов рад, тренутним потребама
организма.

3. Основни податци:
•Дужина - 13 до 15cm
•Ширина – 9 до 10cm
•Просечно људско срце тежи
од 250 до 300 грама
•Током једног часа кроз срце
прође 300 литара крви
•У једном дану људско срце
направи око 100.000 откуцаја

4. Положај срца:
Срце је смештено асиметрично у
средњем и доњем делу
средогруђа грудног коша, готово
увек с леве стране између
унутрашњих страна левог и
десног плућног крила, иза доње
половине грудне кости и суседних
ребара хрскавица, а испред
другог дела кичменог стуба, аорте
и једњака.

5. Грађа срца:
Унутрашњост срца се
може поделити на леву
(артеријску) и десну
(венску) половину.

6. Десна предкомора
•У десну предкомору улива се горња шупља вена и доња шупља вена. С
обзиром да се горња шупља вена улива у десну предкомору са горње
стране, а доња шупља вена са доње стране, вертикални пречник десне
преткоморе у том делу је најдужи.
•Испод и испред ушћа доње шупље вене улива се корoнарни синус.
•Горња шупља вена доводи крв из главе, врата, обе руке и грудне
шупљине. Доња шупља вена доводи крв из трбушне и карличне дупље и
обе ноге. Коронарни синус доводи крв из срчаних вена. Тако се у десној
предкомори скупља целокупна венска крв тела.
•Током систоле из десне предкомoре крв се потискује кроз десно
артивенско ушће у десну комору.

7. Лева предкомора
•У леву предкомору уливају се четири плућне вене. По две вене доводе
артеријску крв из сваког плућнг крила. Најдужи пречник ове шупљине је
попречан што одговара смеру плућних вена.
•Зид леве предкоморе је гладак и раван изузев у предњем издвојеном
делу који се назива ауркула.
•Крв из леве предкоморе потискује се кроз лево атриовенитиркуларно
ушће у леву комору.

8. Десна комора
•Десна комора има облик тростране пирамиде којој је база окренута
према преткомори, а врх према врху срца. Попречни пресек ове
шупљине је троугласт. Леви зид се избочује у шупљину, и образује
међукоморну предкомору. На бази десне комoре налазе се два
отвора: десна предкоморно-комора или атриовентрикуларно ушће,
које лежи десно у ушће плућног стабла које лежи лево.
•У десној комори присутна су три папиларна мишића, од којих је
најразвијенији предњи папиларни мишић.
•Крв из десне комре потискује се током систоле кроз десно артеијско
ушће у плућну артерију.
•Десно артеријско ушће образује три полумесечаста залиска.

9. Лева комора
•Лева комора има облик купе. База коморе је окренута према
предкомори, а врх се подудара са врхом срца. Попречни пресек
леве коморе је округао. Мишићи леве коморе су изражено
дебели, и дебљи су од зида десне коморе. Десни зид образује
срчану међукоморску преграду која претежно образује
мускулатуру леве коморе и има већу дебљину. Мањи део
међукоморне преграде је танак и не садржи мишићна влакна.
•На бази леве коморе налазе се лево атриовентиркуалрно ушће
које лежи лево и аортно ушће које лежи десно. На левој комори
такође се разликује улазни део који носи назив лат. Trabecualae
carneae и излизани део који је глатких зидова.

10. Велики крвоток
•Почиње у левој комори из које
полази аорта. Она разноси крв
по читавом огранизму. У таквим
се ћелијама предаје кисеоник, а
у крв улази угљен-диоксид.
Редукована крв се шупњим
венама враћа у десну
предкомору срца, а одатле иде
у десну комору.

11. Мали крвоток
•Почиње у десној комoри из
које полази плућна артерија
која се затим грана на десну и
леву артерију која редуковану
крв односи у плућа. У плућима
се крв оксидује и враћа
плућним венама у леву
предкомору.

12. Стварање и спровођење импулса
•Почиње у десној комори из које
полази плућна артерија која се
затим грана на леву и десну
артерију која редуковану крв
односи у плућа. У плућима се
крв оксидује и враћа плућним
венама у леву предкомору.

13. Занимњивост
• Срце почиње да куца четири седмице након зачећа и не
зауставља свој рад све до смрти.
• Сваки дан, срце ствара довоњно енергије да се камион вози
32 km.
• Волумен крви које срце пумпа може да варира у широком
опсегу, од пет до тридесет литара у минути.
• Срце може да настави да куца, чак и када је одвојено од
тела, све док има адекватно снабдевање кисеоником.
• Женско срце је мање од мушкараца цак 25% и због тога мора
да пумпа 6 пута више да би провело исту количину крви корз
тело.

14. Литература
• https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%89%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE_
%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B5
• https://biologijafa.wordpress.com/