Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.
N ade7.da Milenkovic’

KAKO up
NAJLAKSE
UPROPASTITE
RODENO one

Uvrnuti priruénik za pamctne roditelje
n :3 . ,..   "‘“““-‘fim. 
E  Wild‘;  i% . g_; 
.’®3 -lg fig  3
~:   v‘~t_; ~u ft‘. .. ,1:__)“ ‘

iv

1,, ‘

  *®-:3; E
 n «m...
Nadeida Milenkovic’

KAKO up
NAJLAKSE
UPROPASTITE
RODENO oar: 

[vrnuti priruénik la pametne roditelje

Ilustrovao ° Dobro...
Kreativni centar

mnuémcl
knjiga pctnacsta
deveto imdanie
Autor

Nadeida Milenkovié

llustrovao
Dobrosav Bob Zivkovié

Lek...
Poklanjam ti ovu knjigu
zato éto

EIEIDEJEIDEIUEICIEJCI

‘ ncpotrehno prccrlati T

mislim da si divan roditeli

tek sada s...
n :3 . ,..   "‘“““-‘fim. 
E  Wild‘;  i% ‘gt
. ’®3 -lg fig  3
~:   v‘~t_; ~u ft‘. .. ,1:__)“ ‘

iv

1,, ‘

  *®-:3; E
 n «m. ...
A ako ste ovu knjigu kupili scbi — okre-
nite brzo prethodnu stranu i pravite se kao
da piéete posvctu! 

Pa,  neéete valj...
Sva su deca ista — nemoguéa. 
Razlika ie samo u roditeljima: 
neki od toga prave problem,  a neki ne. 

Slobodanka Lazarev...
7e¢to"m; '(e aeée
Du Ii ste
onukav rocliieli
kukuv sle

oduvek zamisliali
(la éeie Iaiii? 

1. Vaéa omiljena pedagoéka izr...
6. Kada ie vaée dete buéno i

razigrano vi: 

21) ga blago opomenete tako éto ga podsetite
na to kako se jcdnom zavréila n...
Z/ ’j’/ ,0fc{ui‘é écnmé

T
1

i

V 1 , 

i ‘ 1 ‘
‘ i .  . .  J

Dali zaista mislite da je svako kovaé svoje srec’e?  ili v...
Poéaml nuns KROJENJA

LI-: iEkNo lLl iu. As1éNo? 

Kad se beba rodi,  to vam je kao da ste upra-
vo dobili na poklon rolnu...
STARA,  DOBRA MUSTRA:  VI

Kad birate model deteta za sebe,  pazite do-
bro da vas ne zavede dezen materijala — to
§to beb...
Prepravljanie starih modela

San svakog roditelja je da ga dete prevazi-
dc,  da bude bolje od njega i da postigne vi§e
u ...
P0 §NlTU STARIIEG BRATA 11.1 SESTRE

Najbolji naéin za krojenje drugog deteta je-
ste - da ono prvo uzmete za §nit.  Uosta...
Sta uraditi kad vam se pokvari §nit? 

Prvi problem koji moiete oéekivati je da
starije dete odbija da bude uzoran model. ...
I na kraju,  pre nego Eto dobijcte diplomu
visokokvalifikovanog krojaéa dece,  red je da
vam saopEtim i najnovije modne nov...
PRAKTICNE vision ZA 1>o(':1s1'N1111i

Uiygumi guy

umetniéka crtu nu balm,  (jubi ga balm

  
 
 
  
   
 
  
   

dedini ...
7’“? ’W““”'7““

BIRAMO Nuviiéu GLUPOST

Postovani roditelji,  obavestavamo vas da je na proslom sastanku ekoloEkog odbora ...
Predlog br.  3: Predlog br.  5:

Dali spavaE?  Eh,  voleo (volela) bih da mi ie ova

Ali,  molim vas,  pa Eta biste vi odg...
Sfieajfafiteté clamczée éaézuje

,  S'I'A SE KIIVA DE'I'E'I'Il
 (;   _ V H poklon éitatelikama ® I I
I  MULTIPRAKTIK

1 svim...
Kin. 

Neposredno pre izlaska ovogprirziénika 1'2 Etampe,  u redalicijuje stiglojedno otvoreno pi-
smo.  Po Zulaonu 0 juim...
F‘ """"""""""""""""""""""""""""""""""""" "

-Egg/ n’/ an/ a%Z*7zn' / /gag/2/2" /7 

 KAKO DA GA ZBARITE 

 
 
   
   
  
 ...
O
v

5 IT “P‘I"“I 2'
. ..v1 , . 1 . .
_.  A .  ‘ . L . .‘<= .a—J. — -.  -

hi

zalogai za mamu,  zalogai za tatu,  zalogai...
}’-’. e<; ?«z: c'é ; 'e; c'<féc'é azedacrméea, 

V

ZaEto roditelji slaiu svoiu decu,  umesto da lepo kaiu ono Eto zaista ...
j. .»-. :=: ';:  zaista si nemoguc’
(nemoguéa)! 

Prevod:  Dtmas imam los‘ dan,  boli me
glava,  a z’ iznervirali su me na...
PRVA LEKCIJA: 
Jes’,  ti c’e’ mi kaie§! 

Lako je bilo Vuku da kaie:  ,, Pi§i kao §to go-
vori§“ kad je on iiveo u nekom d...
TRECA LEKCIJA: 
Niko te neée voleti kao ja. 

U jednom su psiholozi ipak u pravu:  decu
je najbolie uéiti n_a sopstvenom p...
2fl<cw: c5m€; 'dua. .o; z,'d  zzaem a: mz, ée: 

ft‘ an 1“ r

anal‘ Ii  4‘ . .

‘I’-‘-"2 J W237 A"  . I 

iii i ZEIN  I15 i...
-, V__‘ 1 , ,
1 I "
000:.  .. I ‘. ‘ A. 

*3"--. ' ‘. ‘.~'. n-.  ii";   SE £L? ;’. ;E. ' 7'“? 

Do ovog zakljuéka dosla je...
§1§ajte ih (naroéito po kazni)
da im pamet ne bi otisla u
kosu

      
  
  
 

vucite ih za u§i da
bi bolie Eula

    

p...
caueL'c' cadaaéma, 

Dilema iz naslova je,  naravno,  Iaina.  Decu
treba biti,  ali samo u krajnjoj nuidi i ako ie u
pitan...
Pre nego sto se pozabavimo zakonodav-
nom regulativom problema batina,  nekoliko
uvodnih napomena o pisanim i nepisanim
za...
KRIMINOLOGUA ZA POCETNIKE

zA§1'o 3:11?

DOKAZI SA LICA MESTA

1. Batina je iz raja izasla, 
a vi ielite da vase dete dom ...
KRATKI KURS nonluéxlu VE§1'lNA

Eur Ea 5: Van 6-a

Kurs vodi:  majstorjao Mojne,  nosllac crnog kalsa svaki dan

 

Za one...
5/zmteéé acweté
TRENING RODITEIJSTVA

Kako izabrati pravi sport za dete

Stara izreka kaie da je roditelj najbolji prijate...
Tip ‘I: 

Rodeni sportista ili Ako moguja. ..

Jasno je da,  ako ste se vi aktivno bavili ne-
kim sportom,  ni vase dete n...
Tip 3: V
Neopredeljen ili To mdi ilfvkoviéev
malt’! 

Ako sebe pronadete u ovoj kategoriji,  vi ste
vcrovatno osoba koja b...
O
1':  p 5:
Protivnik iz ubedenja ili Zar sam se
zato borio? 

Ovaj tip roditelja je sesto nepravedno svr-
stavan u pretho...
Sdaflcwlawwzeme

KAKO IlBI'I'I DOSADU

Slusaj prvi: 
DE'l'E'I'Il JE DOSADNO
NA SAV GLAS

Sigumo ste i sami primetili da dec...
Slusaj treéi: 
DE'I'E'I'Il JE DOSADNO, 

ALI ‘I'D NE PRIZNAJE

Zamislimo ovakvu situaciju:  vase dete sedi
i ne radi nista...
it III MI:  I’

4Z4-‘III | |;? ‘l‘V‘‘(""

K’-(‘I5 ', ‘Vl'i'. tF'~ ‘

Iek}:  skirt’-I3’.  I)tI‘l)I'| I? l“»;  III[: .(IJll‘...
ZLATOSUNCE

one RODENO POD SRECNOM
zvrzzoom

Ako ste imali sreée da vam se dete rodi u
ovom znaku,  sigurno ste vec’ prime...
Semja em;  gaémje
IzI. oiBA RODITEIJSKIH RADOVA

Ovih dana je u galeriji Roditeljskog centra otvorena izloiba pod nazivom ...
§'I'A SVE RODITELJ RADI ZA SVOJE DETE
— prikaz najuspeénijih radova —

   

Slika br.  1:
Diptih Rodltelf
straz'ari napmzo...
man‘ 1'

 

     
    
 

mm? »

   
   
 

-'tn? n?n'tiim'ta'm'm'r. i'ra'r.1'm7a*nr*

 
 
 

Rodltelj ispada budala

Ova ...
Slika br.  5:
Roditelj se brulaa

Ova slika predstavlja masovnu scenu u kojoj roditelji-detektivi
na sve naéine,  osim jed...
.-y .  . .  ,—. 

«i : -*. an;  *~»-—+
l rill ; - ‘ C

damn‘ L‘. . mglldo

Fuj,  to kaka! 

Kao prvo,  sram vas bilo §to v...
1 f

TRECA REC: 
U éemuje razliku izmedu
deéalza idevqélca. ’

Da biste razumeli stvarnu razliku medu
polovima,  najvainij...
¢': E'rvn1'A naé: 
Idi pitai tatu! 

ram naé: 
Idi pitai mamu! 

§Es1'A Iuaé: 

Pa lepo sam vam

  

rekla da pitate tatu!...
Decu radaiu ujaci!  Decu ne donose rode

Kao prvo,  od dece svakako treba sakriti Drugo zgodno izvlaéenje iz neprijatnih
é...
._, _—-—

pwcfitadé mm (6%) ; a ado
VEST KOJA VAM JE SIGIIRNO PROMAKLA
CBeqaHo o6eJIe>KeH , Z[aH p0,nM'reJba

IIPOHIJIOCT K...
Wear. /eijezé ct/ adataé ; oL dew
IIPIITSTVO IA IIPOTREBII RODITEIJA

KAKO BACIII/ ITATI/ I PO11]/ ITEJBE
I[A CE JIEIIO II...
}”»2;e/ v,cz»1;c. co’"c4;/ ;’er¢4,a da,  :26 / //v; »., o£é‘«j¢~: 

V
/  ‘'‘‘r‘. '';4->—v‘vv; ‘-'
1.. . -:  . .  .3:

‘-7
...
,, Da li je moja dusica kakila? “, zapitala je Majka,  njuskajuéi negde iza detetovih
leda.  ,, Blzo kaki,  tata ce se lut...
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Kako da najlakse upropastite rodjeno dete
Prochain SlideShare
Chargement dans…5
×

Kako da najlakse upropastite rodjeno dete

Greske koje roditelji najcesce prave

  • Identifiez-vous pour voir les commentaires

Kako da najlakse upropastite rodjeno dete

  1. 1. N ade7.da Milenkovic’ KAKO up NAJLAKSE UPROPASTITE RODENO one Uvrnuti priruénik za pamctne roditelje
  2. 2. n :3 . ,.. "‘“““-‘fim. E Wild‘; i% . g_; .’®3 -lg fig 3 ~: v‘~t_; ~u ft‘. .. ,1:__)“ ‘ iv 1,, ‘ *®-:3; E n «m. pg. ‘ . 5 I3 s‘: .nn"§I-§: k". ~ "‘ r E _ ‘Z I‘ n ‘ "ii. 55‘; - 5 E . -1.‘ ‘ : I‘ u, .*-71$-3' we in ‘iii ‘ 3: H “:1
  3. 3. Nadeida Milenkovic’ KAKO up NAJLAKSE UPROPASTITE RODENO oar: [vrnuti priruénik la pametne roditelje Ilustrovao ° Dobrosav Bob Zivkovic’ Posveéeno na§im roditel/ ima, bez kojih ova lenjiga nikadanebinastala &
  4. 4. Kreativni centar mnuémcl knjiga pctnacsta deveto imdanie Autor Nadeida Milenkovié llustrovao Dobrosav Bob Zivkovié Lekmr Violela Babié Redaktor Dr Ana Pefiikan, psiholog lzdaie KRBATIVN I CBNTAII Gradi§tanska 8. 11000 Beograd tel. /faks: on 1/34 34 636. 34 34 577, 444 06 59 www. kreativnicentar. co. yu e-mail: info@| u-ca1ivnicemar. co. )u Urednik Liiljana Marinkovié Za izdavafll Dejan Begovié Stampa GRAFIPROF, Crnotravska b. b. Beograd Tuai 5000 copyright © KRBATIVNI cnnmz 2002. ISBN 86-778 I —l02-8 CIP - Katanoruaauuia y nyonmrauuju Hapomsa 6vI6nuo1exa Cpouje. Beorpan 37.01 8.1 (035) Mmnenkosvm, Haneuuxa Kako da najlakiae upropastite rodeno date : uvmuti prirucnik za pametne roditelje I Nadezda Milankovié ; ilustrovao Dobrosav Bob Zivkovié. - [9 lzd. ]. — Beograd : Kreativni oemar, 2002 (Beograd : Grafiprof). — 78 str. iluslr. ; 26 cm. A (Priruénici / Kreativni cemar. Beograd 2 kn]. 15) ‘firai 5000. ISBN 86-7781-102-8 a) Porodiéno vaspitanje — Prirubnici COBISS-ID 100098060 [Bob Zvkovlé ja za ilustraciju ova knjlge dobio nagradu ULUPUDS-a za 1996. godlnu i nagradu novosadskog Sajma knjiga 2:: 1997]
  5. 5. Poklanjam ti ovu knjigu zato éto EIEIDEJEIDEIUEICIEJCI ‘ ncpotrehno prccrlati T mislim da si divan roditeli tek sada shvatam kako ti je bilo ielim da iednog dana ti i ia budemo naibolii roditelii mislim da c'e ti biti potpuno beskorisna ne znam kako drugaéiie da ti kaiem éta oseéam ie bila na rasprodaii ielim da se zajedno smejemo ne ielim da se ikada prepoznaé u njoj i inaée volim da sa tobom sve podelim c’e§ me kroz niu bolie upoznati kad lcasnié na sastanak ia moram da se pravim kao da kupujem knjigu ne razumem da li , ,nepotrebno precrtati“ zapravo znaéi da precrtam ono §to je nepotrebno ili da nema potrebe za precrtavanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - . - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - . . . . . . . - . . . . - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. Ako stc ovu knjigu kupili da biste je nekom poklonili, evo nekoliko predloga za posvetu.
  6. 6. n :3 . ,.. "‘“““-‘fim. E Wild‘; i% ‘gt . ’®3 -lg fig 3 ~: v‘~t_; ~u ft‘. .. ,1:__)“ ‘ iv 1,, ‘ *®-:3; E n «m. pg. ‘ . 5 I3 s‘: .nn"§I-§: k". ~ "‘ r E _ ‘Z I‘ n ‘ "ii. 55‘; - 5 E . -1.‘ .0: I‘ u, .*-71$-3' we In ‘ili 0 3: H “:1
  7. 7. A ako ste ovu knjigu kupili scbi — okre- nite brzo prethodnu stranu i pravite se kao da piéete posvctu! Pa, neéete valjda da neko pomisli kako vain treba priruénik za roditelje! ? Svafita, kao da vi sami ne znate éta je najbolje za vaée dete! ?
  8. 8. Sva su deca ista — nemoguéa. Razlika ie samo u roditeljima: neki od toga prave problem, a neki ne. Slobodanka Lazarevic’
  9. 9. 7e¢to"m; '(e aeée Du Ii ste onukav rocliieli kukuv sle oduvek zamisliali (la éeie Iaiii? 1. Vaéa omiljena pedagoéka izreka ie: a) , ,Batina je iz raja izafila“ — te je stoga nai- primerenija vaéem andeléetu b) , .l(ad mu daé jedan prst, on hoc'e celu §a- ku“ — a po§t0 neéete da vam dete postane ljudoider, dobro c’ete paziti da mu ni§ta ne dajete c) . ,Ko se hvali, taj se kvari“, pa zato vafie de- te nec’e dobijati nepotrebne pohvale 2. Va§e dete ne sme ne§to da uradi. Vi c’ete ga ohrabriti reéima: a) , ,Nemoj cla me brukaé pred ljudima! “ b) , ,Vidi kako ti se svi smeju. “ c) , ,Stalno se ne§t0 pekme2i§, a kad sam ja bio (bila) u tvojim godinama, ja sam. ..“ 3. Kada dete plaée, vi éete: a) pojuriti da zatvorite pro’/ .or (pa ne mom has) ceo koméiluk da slu§a kako se dernja, zar ne? ) b) reéi neubedljivo: ,, Sram te bilo, toliki mo- mak (ili: tolika cura), a plate! “ c) zapretiti ubedljivo: ,, E, a sad c’u da te izu- daram, pa éeé bar znati zaéto plaéeé! “ 4. Vaée dete ie palo. Vi éete: a) pritréati k’o bez du§e i — izgrditi ga éto ne gleda kuda ide b) izudarati ga zato §to je iscepalo pantalone koje ste mu onomad kupili (pa mora nauéi- ti da poétuje tud rad, zar ne? ) c) samo ga ukoriti: ,, Budalo jedna blesava, pa zar ne ume§ ni da hoda§ k’o normalna deca! ?“ 5. Dete ie sluéaino polomilo vazu. Vi éete: a) to odmah odbiti od dieparca (. ,Cist raéun — duga ljubav“) b) uni§tili neku njegovu omiljenu stvar (. ,0ko za oko, vaza za postere“) c) rezignirano konstatovati da je to normalno za nekog ko samo jurca k’o muva bez glave d) sledeéi put ga preventivno izudarati (jer se dete bije , ,pre nego éto ponese kréag na vodu, a ne kad ga razbije“)
  10. 10. 6. Kada ie vaée dete buéno i razigrano vi: 21) ga blago opomenete tako éto ga podsetite na to kako se jcdnom zavréila njcgova igra (, ,‘0c’e§ opet date vodim u bolnicu? “) b) mu Iepo objasnite kako to izgleda neko- me sa strane (, ,Zar ba§ mora§ da urla§ k’o neki kreten? “) c) ga samo upitate da li je svestan da to ne priliéi njegovim godinama (, ,Dokle misli§ da izigravafi glupog Avgusta? “) 7. Dete vam se poverilo da se neéega pla§i. Vi éete: a) reéi samouvereno da nema écga da se plaéi i zavréiti razgovor b) ukazati na pozitivni primer iz komfiilukaz . .Kako se Boban ne pla§i, a vidi koliko je ma- nji od tebe! “ i zavr§iti razgovor c) objasniti da se samo kukavice plaée, a da vi ne volite kukavice i zavr§iti razgovor t__ 8. Vaée dete ie ne§to dobro uradilo. Vi éete: a) se praviti kao da se ni§ta znaéajno nije de- silo (Boie moj, pa to ste i oéckivali) b) mu kupiti najskuplji poklon koji nadete u prodavnici c) ga pohvaliti sa: ,, Dobro je, ali. ..“ i precizno mu nabrojati §ta sve u poslednjih sedam go- dina nije dobro uradilo 9. Mislite da je najbolje vreme za drianje pridika detetu: a) kad ste u gostima b) kad mu dodu drugovi i drugarice c) kad gleda svoju omiljenu seriju d) kad vas neko drugi iznervira 'zyns_z, z_ud agnzys ajsod tuna np 08911 ‘_I]IJ. l_l]0.l](]I2Ill) nunp Soupaf noap ngnrz q; 09 ozynq 32110] 0 a; n_f/ gjzzu -znx auzam nu up afloq — nzymm qggnn Soqz ouo n ‘8o3n.1p nfiag Soqz _m 02717 'o. rqop ayna n2 01 9f 22;; axfman "02/nz of up _m_Ign _1 pm/ auod as tuna 02/V 'a. ~/_tp_1.1d ongzp » tuna _zq up unsgdnu afm _! :y; z1gn.1_1.1q' [nao ‘n3’o18oqz; ng noaspod oz nu sna np 02/au own; tuna nqau an ‘a; nuz gm ‘ -22: _z 0; np ouan.1nN ; f/a,1,1po. z.znqop ygq ozmaupozynas ozy§a1afo2yyo2{ 0; nu azas -pod ozqnmuazza ; aanqnz sna up our -125‘ _1zzaf]§_1zzzs_z gugnxau ns _uoi2o3po ms ‘azugzw 'oummsag — ma; [mo a; ;§a. i np aaufiouzau 1]] oz/ ga; 0/gq afzun/1 02/V «wsm srlizagazr
  11. 11. Z/ ’j’/ ,0fc{ui‘é écnmé T 1 i V 1 , i ‘ 1 ‘ ‘ i . . . J Dali zaista mislite da je svako kovaé svoje srec’e? ili vas, kao roditelja, ta izreka pomalo i vreda, jer preéutkuje ono §to ste vi uéinili za svoje dete? Mislim, nemojmo tako olako zabo- ravljati ko je stvorio tog kovaéa i osposobio ga za zanat. Daklc, nezavisno od toga da li éovek jeste ili nije kovaé svoje sreée, jedno je van svake sum- nje — roditelj definitivno jeste lerojac‘ svog deteta. Ako mcne pitate, ja bih roditelje éak nazva- la magiénim krojaéima, jer samo oni mogu da od izuzetno malo materijala (jedva vidljivog pod mikroskopom) stvore jedan model ili éak vi§e njih istovremeno i to u raznim veliéinama - od S do XXL. Sta iz toga moiemo da zakljuéimo? Pod jedan, da su dcca rastegljiv i zahvalan materijal i, pod dva, da je svaki roditeli, Eak i bez krojaékog kursa, dovoljno kvalifikovan da se bavi ovim poslom. Pitanje je samo da Ii c’e biti Enajderov Segrt ili ekskluzivni krojaé visoke mode. Po§to duboko verujem da se vi kao rodi- telj svrstavate u ovu drugu kategoriju (§to dokazujete i éitanjcm ovog priruénika), ielim da sa vama podelim neke tajne velikih majstora koje c’e vam, sigurna sam, pomoéi da 2ablista- te na modnom nebu.
  12. 12. Poéaml nuns KROJENJA LI-: iEkNo lLl iu. As1éNo? Kad se beba rodi, to vam je kao da ste upra- vo dobili na poklon rolnu najlepfieg materija- la. 1 éim je pogledate, u vama poéinje da se budi kreativni zanos — oseéate neodoljivi po- riv da od tog materijala §to pre ne§to napravi- te. Ali, oprez! Setite se izreke: ,, Triput meri — jednom scci“! Ako ne obuzdate brzopletost i razbaruéenu kreativnost moie vam se desiti da poénete da krojite dete po principu , ,kako padne“, odnosno — da mu date slobodu da bi- ra u §ta ée da izraste, naivno verujuéi da c’ete ga usput prepravljati i doterivati. Pazite dobro, to ée biti kobna grefika, ja da vam kaiem. Jed- nog jutra éete se probuditi kraj potpuno ne- poznatog deteta koje c'e tvrditi da je va§e i bi- c’ete primorani da mu se prilagodavate, a to sigurno nije razlog zbog kojeg ste se odluéili na roditeljstvo, zar ne? Dakle, ako ne ielite da vam se tako neéto desi, morate najpre dobro smisliti kako izgle- da dete koje je bafi po va§oj meri, to jest kakvo je to dete koje ée vam zadavati najmanje bri- ga, a ispunjavati sva vaéa oéekivanja. Evo nekoliko korisnih saveta koji ée vam olak§ati izbor. MODNI TRENDOVI Jedna od najvainijih odluka u kreiranju de- ce jestc — koj i model ielite da dobijete. Nam’- no, nadohvat ruke c’e vam se odmah naéi mnogobrojni priruénici o uzgajaniu dece, kao i jo§ mnogobrojnija rodbina iz koje c’c prosto vrcati korisni saveti. Ali, obratite painju na zamku: svi oni vam bezoéno preporuéuju ono §to se njima dopada ili §to smatraju dobiim i poieljnim modelom, ne vodeéi pri tom raéu- na 0 tome da éete vi, a ne om’, iiveti kasnije sa tim detetom. Zbog toga je vi§e nego jasno da iskljuéivo vi odluéujete o tome kakvo c'e to de- te biti (ono samo, sreéom, neée imati pravo glasa bar joé osamnaest godina! ). Dakle, ne povodite se za modnim trendo- vima. Oni se i tako ponavljaju i u modu nam se stalno vraéaju stvari koje su vec’ jednom ili éak i vi§e puta bile moderne. Da i ne pomi- njem neprolazne modne detalje kao éto su kravata ili crna koktel-haljina. jednom reéju, nemojte se pitati: "Sta je u modi ove sezone? “, vec’: ,, §ta mi najbolje pri- staje? “ A kako c’ete to otkriti? Jedini pouzdan naéin da to utvrdite jeste — isprobavanje! Pa, molim vas, ako probate odeéu koja c’e vam trajati najvi§e nekoliko sezona, zar nije logiéno da probate i dete ko- je treba da vam traje celog iivota? Naialost, jeste logiéno, ali je teéko izvodljivo — decu ipak ne moiete zajmiti i , ,isprobavati“ ih, pod jedan: zato éto ih roditelji nerado da- ju i, pod dva: zato §to su to ipak tuda deca, da- kle, krojena po neéijoj tudoj meri. Doduise, ima roditelja koji se ponafiaju ba§ kao da su uzeli decu na probu — kad zakljuée da im ne odgovaraju, ostave ih i odu da naprave sebi novo dete, ali to vam ne bismo preporufrili, pre svega zato §to gajenje deteta koéta, pa je totalno nepraktiéno da ulaiete u ne§to §to ne- c’ete koristiti. Uostalom, da Ii biste kupili auto pa ga poklonili nekom koga nc volite? ! No, ne oéajavajte, ipak postoji naéin na koji moiete da skmjite dete ba§ po svojoj meri. Sa- mo se prisetite kako biste to uiadili da je 11 pi- tanju garderoba. Taéno, krojili biste - po énitu!
  13. 13. STARA, DOBRA MUSTRA: VI Kad birate model deteta za sebe, pazite do- bro da vas ne zavede dezen materijala — to §to beba moida ima oéi na ujaka, jamice na obrazima na strica i noge (bez uvrede) na te- éu, jo§ uvek ne znaéi i da c’ete morati neko- ga od njih da uzmete za mustru po kojoj c'e- te skrojiti dete. Ako se vi pitate, a pitate se, najbolje je da ono bude , ,pljunuti vi“. Uosta- lom, éta vam fali? ! Moida niste baé poslednji model, ali rekli smo da neke vrednosti nika- da ne izlaze iz mode. Osim toga, vec’ znate sve 0 sopstvenom odriavanju i jednostavni ste za upotrcbu. Na kraju krajeva, i Bog je stvorio éoveka po svom liku i obliéju. Suknja ili pantalone? Jedini problem sa krojenjem po roditelj- skoj mustri je u tome . §to dete najéeéée ima dva roditelja. Naravno, ta éinjenica nije sa- ma po sebi problematiéna. Naprotiv, ona je poieljna, ali samo u sluéaju da roditelji ima- ju usaglaéene stavove oko toga koji deo dete treba od koga da nasledi. Ukoliko se pak di- jametralno razlikuju, pojaviée se problem. jer, kao éto pantalone ne mogu imati jednu kratku, a drugu dugaéku nogavicu, tako ni dete ne moie da bude istovremeno i éutljivo na tatu i brbljivo na mamu (osim ukoliko za svoje dete niste odabrali model , ,kontradik- torna liénost“ za se’/ .onu zima-leto). Elem, éta éiniti kada se sukobe dve rodi- teljske mustre i nijedna ne Zeli da popusti, §to je i logiéno, jer su obe ono najboljc §to se detetu moie poieleti? E, bojim se da c’e po- bedu odneti upomiji i vispreniji, s tim §to su, naravno, sva sredstva dozvoljena. Uosta- lom, ni na modnim pistama ne pobeduje uvek bolji, vec’ onaj ko ima bolju reklamu. Dakle, ukoliko ielite da dete bude , ,p| junu- ti vi“, moraéete malo da pljunete onog dru- gog. Uka’/ '.ite detetu Iepo na sve mane koje , , krase drugog roditelja, podsmevajte se (pred detetom, naiavno) svemu §to ovaj drugi radi, ’ 13 a naroéito nemojte zaboraviti da ironiéno prokomentari§ete sve u éemu dotiéni (dotié- na) nije uspeo u iivotu. Ah, da, svakako se setite da bar jednom dnevno date i pozitivne primere. I2 kom§iluka, naravno, u kojem c’e- te sigurno pronaéi uspeéne i pametne pri- merke koji nimalo ne liée na osobu koja je uéestvovala u stvaranju vaéeg deteta. Ako mislite da niste dovoljno viéni ovakvom sistemu borbe za prevlast gena, pozovite slo- bodno u pomoc’ rodbinu. To kako ona ume da blati , ,drugu stranu“ (sa kojom ste vi sluéaj no u braku) ne bi umeo nijedan politiéar. I nc brinitc za dete — jednog dana c’e vam sigurno biti zahvalno na to] borbi, a cilj opravdava sredstva, zar nije tako? . Naravno, dete ne mora biti baé apsolutno , ,pljunuti vi“. Ono moie biti vi, ali malo dote- ranije. To je, ujedno, i tema sledeée lekcije. . ’ ‘/ I r ’. i I ; 4 ; ‘F ‘I I 3 ,1 5 5 a u 4
  14. 14. Prepravljanie starih modela San svakog roditelja je da ga dete prevazi- dc, da bude bolje od njega i da postigne vi§e u iivotu. Pa zato se valjda i muéite i odriéete — da bi vaée dete imalo sve ono éto vi niste! l bilo sve ono §to vi niste! Kako c’ete to postiéi? Lepo! lsto kao da pre- pravljate staru haljinu — malo stisnete, da vas otvori u struku, malo naborate da vam sakrije stomak i eto vama lepo stisnutog i naboranog deteta. Mali problem sa ovim krojaékim zahva- tom je taj §to deca znaju da budu ne'/ .ahval- na. Prosto kao da ne razumeju koliko im Ze- lite dobro — ona jednostavno odbijaju da idu na Easove klavira koje ste vi toliko ieleli da pohadate, ali vam roditelji nisu do’/ voljavali. Za razliku od vaéih roditelja, vi imate toliko razumevanja za svoje dete, a ono, nezahval- no, neée pa neée. jofi ka'/ '.e da mu je to , ,bez veze“ i da bi radije treniralo karate. Jes’, pa da mu neko povredi ruku! Kako ée onda da svira? A sviraée bogami, ne zvali se vi 14 win KIIRS KROJENJA Ako imate starije dete, to znaéi da ste vec' zavréili niii krojaéki kurs i da ste spremni za vi§i nivo. Cestitam. Pre nego §to predemo na lekcije vi§eg kur- sa, mislim da bi bilo dobro da ukratko apsol- viramo §ta smo do Sada nauéili. Kao prvo, znate da se vaspitanju deteta mo- ra pristupiti promiéljeno. Neéete vi to raditi zbrda-zdola, pa §ta ispadne, samo nek‘ je ii- vo i zdravo. Ne, vi éete natenane razmisliti koji vam model najvifie odgovara, zakljuéiti da je najbolje raditi po uzoru, a najbolji uzor ste vi i taéka. (0dnosno, taéka-zarez, jer écte moida odluéiti da napravite bolji model nego éto su vaéi roditelji napravili od vas, §to je i normalno ako se ima u vidu da su oni ipak bili samouki, a ne kao vi: majstor krojaé! ) Druga vaina stvar koju ste nauéili je da ve- rujete u svoj ukus i krojaéko umec'e, tako da vam kod drugog deteta nec’e pasti na pamet da se obazirete na kojekakve modne trendo- ve. To §to babe i dede, psiholozi, priruénici, pa i samo dete imaju ielju da teraju modu i misle da to moida moie i drugaéije, zaista je samo njihov problem. Sto se vas tiée, nek‘ sami radaju ono éto im treba. Vi ste sebi jed- no skrojili, a bogami c’ete i ovo drugo.
  15. 15. P0 §NlTU STARIIEG BRATA 11.1 SESTRE Najbolji naéin za krojenje drugog deteta je- ste - da ono prvo uzmete za §nit. Uostalom, to je formula uspeha i u svim drugim zanati- ina: pisci izdaju nova, dopunjena izdanja svojih knjiga, filmadiije snimaju drugi, peti i sedmi deo bioskopskih hitova, a ostareli pe- vaéi se vraéaju na scenu uz pomoc’ modernih obrada svojih najpopularnijih pesama. Sto je jo§ vainije, starije dete je prosto ide- alan §nit koji c’e vam §tedeti vreme i eiiergi- ju — ne samo zato §to vec’ imate prethodno iskustvo sa istim modelom, vec’ i zato §to c’e starije dete da radi uinesto vas. A i pravedno je, brate, da se malo 0dmori- te i uiivate u plodovima svog rada. Oko prvog deteta ste se toliko baktali: peglali ste pelene, paniéno osluékivali da li di§e dok spava i sve- mu ga briiljivo poduéavali da vam bude po- nos i dika. Drugo bi zaista moglo i samo da se potrudi — ovo starije mu je ceo dan pred oéima pa nek’ — izvoli. Ne moiete iii vi vee- no samo da slu’/ '.ite. Naialost, s decom to ba§ i nije tako jednostavno. I pored svega §to ste uéinili za njih, ona znaju da budu i neposluéna. NI-1POSLU§Nl MATERUALI Prva lekcija viéeg kursa kroienja odnosiée se na materijale koji su teii za krojenje i Ei- venje. Ako ste ikada probali da safiijete neéto od svile, znaéete 0 éemu govorim. Tainan kad sve namestite i poénete da izgarate u kreativnoin zanosu i vec’ vidite kako c’e vam to lepo stajati, svila jednostavno poéne da vam se migolji pod prstima, da vam , ,be2i“ ispod ma§ine, nabira se i guiva toliko da vam dode da sve batalite. E, tu se raspoznaju pravi finajderi. Samo malo strpljenja, reda, rada i discipline i ne- ma tog materijala koji se ne moie ukrotiti, pa makar se zvao i dete. I to starije.
  16. 16. Sta uraditi kad vam se pokvari §nit? Prvi problem koji moiete oéekivati je da starije dete odbija da bude uzoran model. A lepo ste mu objasnili da je ono sada veliko i da nije viée beba i da ne moiete sad i oko njega da tréite, da ne dolazi u obzir da 1 ono hoc’e cuclu i da mora da daje sve igraéke ovom mladem, poéto je to samo beba koja ne razume, za razliku od starijeg koje bi mo- ralo sve to da shvati, jer, zaboga, uskoro ée imati pune dve godine! Da, da, nemojte se ni§ta Euditi — zaista ima i tako nezahvalne dece kojoj ni§ta ne znaéi to §to ih tako veli- kodu§no, pre vremena, promovi§ete u odra- sle osobe. 011a naprosto hoée da ostanu ma- la. Staviée, ima i oiiih koji ée ponovo poéeti da pi§ke u krevet i gaée, samo da bi vas na- sekirali i skrenuli painju na sebe. I umesto da budu uzor mladem, pretvaraju se u veli- ke bebe i brukaju vas pred drugima. Sta to znaéi? Prosto reéeno: pokvario vam se énit koji je obeéavao brzo i Iako krojenje. Naravno, reéenje je novi énit, samo — gde c'ete ga nac’i? Ne zavaravajte se, ,, Burda“ jo§ nije poéela da §tampa énitove za decu. Da- kle, reéenje éete ponovo morati da potraiite u svojoj okolini. Moida u kom§iluku? Pa, si- gurno se moie nac’i neko dete koje c’ete svo- jima moc’i da navodite kao primer, makar morali malo i da slaiete. Zaboga, ne mora va§e dete da zna da je koméijsko tako posIu- §11o zahvaljujuéi batinama kojima ga svakog dana teraju u prodavnicu, niti da je tako tiho zato §to se pla§i roditelja. Vi ukuéanima lepo upakujte samo posledicu (, ,Vidi kako je 011 miran i posluéanl Zaéto se ne ugledafi na i1jega? “), a to éto je mali model nesreéan — i tako nije va§a briga. Pa, ne moiete, pored svoje, jo§ i o kom§ijskoj deci da brinete. Ce- mu sluie centri za socijalni rad, daleko im lepa kuéa? Sta kad model hoée da kreira? Drugi problem koji vam se moie javiti ako odluéite da krojite po §nitu starijeg deteta je — da va§e mlade dete dobije neke Iuckaste ideje i zakljuéi da bi i samo moglo da se ba- vi kreatorskim poslom. Jednom reéju, da odbije da raste po §nitu, a odluéi da raste po svojoj volji, koja ga moie odvesti na sasvini suprotnu stranu od va§e. Ovo je obiéno IlCl”€SiV problem za §naider- ske éegrte i kalfe, ali, po§to ste vi vec’ na vi- §em kursu krojenja, objasniéu vam kako do ovog problema dolazi. Naime, kao §to se mo- ie desiti da inaterijal napadnu moljci, tako i dete napadaju pundravci ili (u teiim sluéa- jevima) besne gliste. I, kao . s"to se moljci is- teruju naftalinom, tako 1 2a decu postoji si- jaset oprobanih telmika kako da ih vratite na pravi put, odnosno uterate u §nit tj. red. Pravilo broj jedan glasiz sve éto pokuéa da uradi po svome, osujetite na samom poéet- ku. Oblaéite ga samo u stvari koje su stari- jem detetu omalile ili, ako baé morate da mu kupite ne§to novo, kupite isto Sto i stari- jem. To c’e mu sigurno saseéi u korenu tu Iuckastu ideju da je ono ne§to posebno. Zatim se potrudite da ga upiéete 11 obdani§- te kod iste vaspitaéice, tako da ga odmalena prepoznaju kao neéijeg brata ili sestru. Jer, kao éto i sami znate, éovek bez imena je éovek bez identiteta. Pa da vidim da Ii c’e i dalje tvrdi- ti da ima svoju liénost ili c’e se, blago meni, predati i uterati u §i1it. Da vidite samo kako ée da raste kao bela Iala — isto tako Iep i prazan.
  17. 17. I na kraju, pre nego Eto dobijcte diplomu visokokvalifikovanog krojaéa dece, red je da vam saopEtim i najnovije modne novosti. Naialost, neke vam se moida nec’e svideti, ali tako vam je u svakoj profesiji: ima mno- go lepih treiiutaka, a ima i padova. No, éim ste se odluéili za roditeljski zanat, valjda ste bili svesni da se ono , ,preko trnja do zvezda“ odnosilo baE na vas. Krenimo od IoEih vesti. LoEa vest: postoji samo iedna savrEena majka-krojaéica koju apsolutno niko ne podvrgava kritici, a to je — majka Priroda. Sve Eto je ona uradila spada u neprolaznu modu i izaziva nekritiéno divljenje. Evo, raz- mislite i sami, da Ii ste ikada éuli nekoga da ima primedbe na to kako je skrojena neka planina ili kako je izveden zalazak sunca? Naravno da niste. Pa, ne kaie se bez razloga , ,savrEenstvo prirode“. Nasuprot tome, ne seéam se da sam ikada éula da je neko dete okarakterisano kao savrEenstvo roditelja. To je ujedno i druga IoEa vest — ne samo da ne moiete stvoriti potpuno sawéeni model, vec’ morate biti spremni i na kritike, najée- Ec’e od krajnje traljavih krojaéa kao Eto su zlonamerne komEinice ili razni rodaci. Iz njihovih usta, a obavezno iza vaEih leda, eu- éete: ,, Vidi samo na Eta liéi“ ili . ,Eh, da sam mu ja roditelj. .." No, ne obazirite se na njih — u pitanju je samo posloviéna zavist kolega iz struke. To vam je isto kao kada prvi put odete kod zubara, frizera ili automehaniéa- ra. Cim vam pogledaju zube, kosu ili auto odmah vas preneraieno pitaju: ,, I(o vam je, zaboga, ovo pre radio? !“ Kao, niko drugi to ne zna tako dobro kao oni, a da bi to i doka- zali, iskritikovac'e éak I vrliunske majstore. Pa, zainislite samo molera koji bi vas, gleda- juc’i slike po zidovima. pitao ko vam je, zabo- ga, tako traljavo okreéio stan. I zato, ne dajte da vas zbune razni kritiéa- ri i savetodavci. Valjda ste nauéili da razliku- jete pacere od pravih majstora? (Ako imate neko drugaéije misljenje o vas- pitavanju dece, baE me iivo zanima gde Ii ste ga samo proéitali. Sigumo u kojekakvim , ,priruénicima“ za roditelje koje sad izdaju na sve strane! SvaEta! ) Ah, da! Zamalo da zaboravim dobru vest: deca rastu, tako da, koji god model da iin namenite, pre ili kasnije c’e im omaliti i postati tesan. Neka ga u zdravlje prerastu! 17 xii’
  18. 18. PRAKTICNE vision ZA 1>o(':1s1'N1111i Uiygumi guy umetniéka crtu nu balm, (jubi ga balm dedini zubi (, ,Vruti' 1'}: u éasu. je 1’ éujes‘ ti mene! /I“) sesmna [J-“bay tutina pamemu gluva premu lmjigama mumino meko SI'C€’ ujuleon tulenut za pruvljenje para tetkina stedljivost c dekme Z, “ I n e ruke tetkina (sa oéeve strane) strust prema pzcu NEPROLAZNI MODNI DETAIJI ZA RODITEIJE Sta nose mame? Mame obavezno nose i taEnu I ceger. U taEi1i nose fotogiafije koje svima pokazuju, u glavi ce- inju koju ne smeju nikom da pokaiu, na glavi nose teret cele kuée, u srcu nadu da c’e im de- te opravdati njihovo postojanje. Sta nose tate? Moda za tate se odreduje po tome kuda su posli. Kad krenu na utakmicu obiéno nose novine na koje c’e da sednu i kojima c'e kod kuc’e da se zaklone od ieninih prigovora. Kad krenu s po- sla nose posao, kad podu u kafanu nose griiu savesti, kad krenu na pecanje nose gliste, sa pecanja ponosno nose sina na rainenima i smuda u meredovu, na letovanje nose stomak od piva, na éerkinoj svadbi najtuinije lice. l8
  19. 19. 7’“? ’W““”'7““ BIRAMO Nuviiéu GLUPOST Postovani roditelji, obavestavamo vas da je na proslom sastanku ekoloEkog odbora osnovano DruEtvo za zaEtitu 7'. ivotne sredine (ali i poéetka i kraja) detinjstva. Njegov glavni (i zasad je- dini) zadatak bic'e borba protiv gluposti koje nesmotreiio izgovaramo deci ili pred iijima. Pr- va akcija koju Drustvo pokreée je nagradna igra , ,Biramo najveéu glupost“. Pozivamo sve za- interesovane da nam Ealju predloge koje éemo uvrstiti u takmiéarsku Iistu. Do tada, proéitaj- te gluposti koje su stigle na osnivaéku skupstinu naEeg Drustva. Predlog br. 1: Koga viEe voliE: mamu ili tatu? Ovo pitanje je glupost zato Eto decu tera da porede kvantitet emocije (kako se to uopEte meri? ) i da se opredeljuju izmedu dve, u su- Etini razliéite vrste ljubavi. Uostalom, Eta bi- ste vi odgovorili kada bi vas neko pitao: koga vise volite — starije ili mlade dete? A dete ili muia (7'. enu)? Predlog br. 2: ‘Aide, poliubi tetu! Ova naredba je glupost zato Eto dete treba da pokazuje emociju koju moida uopEte ne osec’a. Nije obavezno voleti sve tete, zar ne? Pa éaki kad vam doiiesu éokoladu! Zamisli— te da vama direktor naredi da poljubite knji- govodu! Kao, ,, ‘Ajde poljubi ovog éiku zato sto ti je dao platu“.
  20. 20. Predlog br. 3: Predlog br. 5: Dali spavaE? Eh, voleo (volela) bih da mi ie ova Ali, molim vas, pa Eta biste vi odgovorili? pamet, a one godine! Naroéito ako spavate. Ovo ie glupost iz prostog razloga Eto ie svaka pamet odliéno prilagodena svoiim godina- ma, bar dok ne prode pubertet. Osim toga, ieste Ii zaista sigurni da biste voleli da ste mladost proveli kao dosadni, predvidliivi staréiéi koji samo gledaiu kako se drugi pro- vode? Ili ipak mislite da su gluposti koie ste radili bile tako slatke? Predlog br. 4: Budi dobar i lepo se provedi. Ova ielia roditelja ie glupost, ier su te dve stvari naiéeEc'e nespojive. Ako se iskreno pri- setite svog detinistva, priznaéete da ie naibo- Iii provod bio iedino onda kada niste bili , ,dobri“ (bar ne u onom znaéeniu te reéi ko- ie roditelji obiéno imaiu na umu). Citat sa osnivaéke skupEtinc DruEtva za za- Etitu iivotne sredine (all i poéetka i kraia) detinistva: Jednomje neleo rekao da nema glupib odgovora, vec’ samo glupib pitanju. Neko drugi ic, vcrovatno nekom drugoin pri- Iikoin, rekao da papir trpi sve. Ovom, tre- éom prilikom, ia c’u rec’i: aleo vecfpapir tipi sue Qlu/ Jostt). deca ne moraju. Budite ma- lo pailiiviii kada se obraéate deci i nemojte im govoriti niEta Eto biste sami proglasili glu- poEc’u, samo kada bi uloge bile obrnute. N. M. , predsednik DruEtva 20
  21. 21. Sfieajfafiteté clamczée éaézuje , S'I'A SE KIIVA DE'I'E'I'Il (; _ V H poklon éitatelikama ® I I I MULTIPRAKTIK 1 svim éitateliliama koje nam posaliu svoie recepte polilaniamo variaéu koiom moiete em da kuvate, em da vaspitavate. SEF 11111111113 PREPORUCUJE flé/ Zéé. ' 9, ° FILE MAMINO (speciialitet la goste) ° PHASE TATINO 0 ° SVINJO JEDNA (speeiialitet za iednu osobu) 8,0 0 ° SLONE JEDAN (speciialitet za ti-apavu osobu) ' ' KRAVO GLIIPA Q - éuluio BLESAVA «- gr) - SOME! (1-ibliispeciialitet) » 0 ° STOKO! (speciialitet za vise osoba) ‘. .‘ i . . . -E3
  22. 22. Kin. Neposredno pre izlaska ovogprirziénika 1'2 Etampe, u redalicijuje stiglojedno otvoreno pi- smo. Po Zulaonu 0 juimom infortm'szmju gradmia redakcijaje duirm da ga objewi, ali se ovom prililaom ogmduje 0:! tag nevaspitanogpostupka, jer smatra da m'je u retlu otvura- ti tuda pisma ijoE ib slati tako otnorerm. B S. Anonimnom pos'i(/ 'aocu: lepo teje majka vaspitalal OTVQRENQ PI§MQ RODITELJIMA: SITA SAM SVEG/ - Postoji neka éudna stvar u vezi sa tim jeiom. Ponekad pomi- siim da je ono mojim roditeijima najvainije na svetu. Neéete verovati, aii oni me svakog dana pitaju jedno te isto: ,Da Ii si jela? " Ako jesam, odmah mi zaviruju u stomak: te Eta sam je- Ia ("A zasto nisi ono Eto smo ti ostaviii u fri2ideru? “), te koliko (, Da Ii si BAS SVE pojeia? "), pa onda "Je I‘ hoéeE da umres od giadi — vidi kako si igoljaval“ (Naravno, za njih je igoijav svako ko bez problema moie sebi da veie pertiel) A ako siuéajno nisam ruéala. .. E, to bi stvarno trebalo da vidite. Islednik broj jedan (mama): ,Za§to nisi? " Islednik broj dva (tata): ,Kako nisi giadna? Pa svako norma- Ian bi ogiadneo do ovog doba! " , 'Ajde samo nekoiiko zaiogajéiéa, meni za Ijubav. “ (Opet mama. ) "Jasno ti je vaijda da neéeE iéi napoije ako prvo ne ruCa§. “ (Tata) Posebna zanimljivost u nasoj kuéi su nedeijni ruékovi. Pa sav normalan svet zna da moras biti gladan taéno u dva popodne i da ti se ba§ tada mora jesti supa i rinfiajs. I ono Eto dode posle. I koiaéi oko kojih se mama toliko trudila! "Pa kako ti se sad ne jedu! ?", reéi Ce ona uzrujano. "A pro§1e nedelje si rekia da ti se jedu. Pa, za koga sam ja spremaia? " Ali, gresite ako mislite da moji roditelji stalno insistira- ju na tome da puno i Eesto jedem. Naprotiv, u gostima su me oduvek teraii da ponavijam ono éuveno: ,Hva1a, ne mogu", narc- éito kad na red dodu kolaéi. Pa se vi sad snadite u tome ako moiete. Ja ne mogu. Kao Eto ne mogu ni da im objasnim da sam dovoijno odrasia da sama za- kijueim kada sam giadna a kada ne, da ne smeta meni nego nji- ma to Eto se éorba ohiadiia, da neéu pokvariti apetit ako pre ruéka pojedem neEto siatko i da, na kraju krajeva, imam veé trideset pet godina! 22
  23. 23. F‘ """"""""""""""""""""""""""""""""""""" " -Egg/ n’/ an/ a%Z*7zn' / /gag/2/2" /7 KAKO DA GA ZBARITE - Korism' recepti Ieojima c’ete namumiti dete du / Iojede sve iz tanjiru: 9 ° Zdravlie na usta ulazi ili zasto treba : da poiede i ono Eto nc voli. de i iilavo meso. ' - Tuéi ée te deca ovolicka kao ovai krompiric’ ili zaEto ne sme da ostavi éak III presolieni zalogai. I I i 5 I I I E I i ° Meso pravi meso ili zaEto treba da ie- '1? i I I I I i I ° A deca u Biiafri gladuiu ili zaEto i mora da se poiede i baiati hleb. ° zato Eto ie vreme za ruéak ili i zaEto treba da ie gladno kad ie to vama naizgodiiiie. ° 0d ovoga ie Popai postao iak ili . zaEto trebadaiede spanac’ (bIiak! ). / ° 0d ovoga ie porastao Ki-alievic’ . Marko ili zaEto treba da piie riblie ulie. . ° 0d ovoga c’e ti porasti rep ili zaEto ne sme da piie kafu.
  24. 24. O v 5 IT “P‘I"“I 2' . ..v1 , . 1 . . _. A . ‘ . L . .‘<= .a—J. — -. - hi zalogai za mamu, zalogai za tatu, zalogai za medu. .. Ako ielite da vam dete izraste u nesebiéno stvorenie, morate ga od malena uéiti da ne bude samoiivo I da ne iede iz liéne koristi. Naprotiv, svaki zalogai treba da ima poEtanskI iig osobe u éiie ime puiuie u stomak Dakle, po zalogai za svakog ukuéanina, a uko- liko primetite da ste sipali detetu viEe nego Eto vas ima u porodI— ci, slobodno dodaite na spisaki one koii nisu u bliskom srodstvu sa vama — dete c’e se radovati da poiede malo I za kuinove, napu- Etenu decu, politiéke partiie. .. Moiete tek misliti koliku c’e mu ra- dost priéiniti da iede za svoi bicikl III 2a vaE auto, naroéito ako mu obiasnite da c'e I oni da porastu od toga. = Aim brzo sve ne poiedeE — doéi c’e maca da to odnese Ovo ie pouéan metod da vaEe dete shvati zakone sveta odraslih I 11a vreme poéne da se priprema za odgovome funkciie koje ga éekaiu. Pogledaimo Izbliza Eemu ga sve uéi pretnia da c’e maca (alter- nativno: stariii brat ili neko Iz komEiIuka) doéi I poiesti ono oko éega se dete i1ec’ka. Kao prvo, zakliuéiée da ie svet pun grabliivica koie na svakom koraku vrebaiu da otmu tude, zatim, da uvek ima onih koii ho- c’e ako vi neéete, EtavIEe, onih koji c’e iedva doéekati svoiu Eansu, kao I to da roditelii nec’e uvek biti tu da ga zaEtIte od napasnika. Moram priznati da c’e zbog svih tih zakliuéaka dete moida biti malo prestravlieno surovoEc’u sveta koji ga éeka, ali c’e bar nau- éiti da mora da se bori za sebe. Ako niEta drugo, nauéiée da brzo I halapljivo iede, Eto ie savrEena podloga za pretvaranie u budu- c’eg biznismena. Ako pIiuneE, prebiéu tel Idealan recept koii ée dete nauéiti da bespogovorno guta uvrede u iivotu. A bolie da ih guta nego da IspaEta Eto ie isterivalo pravdu. UPUTSTVO ZA KORISCENIE RECEPATA: Kada pripremate dete po receptiina obratite painiu na srazmeru: sve sastoike treba dodavati pomalo (koliko zahvatite medu prste), inaée bi moglo da vam presedne. Priiatno! /556/212' / ?/ 56%/ n’/ za/ nZflb7zn
  25. 25. }’-’. e<; ?«z: c'é ; 'e; c'<féc'é azedacrméea, V ZaEto roditelji slaiu svoiu decu, umesto da lepo kaiu ono Eto zaista misle? Zato Eto laii uvek nekako bolie zmée od istina, a I krac’e su. Posle laii bespogovorno dola- zi taéka ili, ioE bolie, znak uzvika, dok Istina izaziva pram lavinu deéiih pitania. Uostalom, uverite se I sami na nekoliko primera prevedenih speciialno za ovu priliku. U I ‘r : : Kad porasteE, kazaée ti se samo. Prevod: Nelagodno mije da ti sada pric'am 0 tome. ZaEto ie u ovom sluéaiu ipak bolie rec’I lai? Prvo, zato Eto ne ostavlia mesta drugim pita- niima, kao Eto su: ,_. A zaEto ti ie nelagodno? I Eta uopEte znaéi , ,neIagodno“? A zaEto se od- rasli stide? I zaEto ie , ,to“ sramota? Dai da vi- dim. ..“ (Dali ste I vi primetili da deca gotc- vo uopEte ne uzimaiu vazduh izinedu pita- nia, III, ako to I uéine, nastave da vas gledaiu . .onako“? ) Pored toga, bolie ie da dete sazna odgovor na neki drugi naéin, tim pre Eto ie vama ne- priiatno. Zar niie bolie da mu , ,to“ ispriéa neki vrEniak? DoduEe, moida ni vrEniak ne zna pravu Istinu I moida c'e napraviti viEe Etete nego koristi, ali, boie moi, ionako c’e veé negde proéitati sve 0 . ,tome“ — ove novi- ne min 0 svakakvim glupostima, pa ée vali- da I 0 toi. i: ':: Ako IaieE, poraEc’e ti nos kao Pinokiiu! Prevod: Strub me je da neéu moéi da otlmjem kada me lilies‘ izato ielim (la se obezbedim i mwedem te da uvek gavoris‘ istlnu (meni). ZaEto ie I u ovom sluéaiu bolie da izgovo- rite Iai? Zato Eto se naidelotvorniie vaspitne metode zasnivaiu upravo na strahu I prisili. Eh, gde bi nam krai bio samo da se ne pla- Eimo posledica! Evo, na primer vi — da Ii bi- ste poEtovali zakon kada se ne biste plasili kazne?
  26. 26. j. .»-. :=: ';: zaista si nemoguc’ (nemoguéa)! Prevod: Dtmas imam los‘ dan, boli me glava, a z’ iznervirali su me naposlu :7 uops'te ue zntmi boc’u If uspeti da zavrs'im sve .970 me jos‘ éeka, a najmdiie bib da S[)tlL'lIIIl ll! olputujem negde daleko, ali m’ to ue mogu, s'to sve skupa moz'tIa 1' n(]e tako strafino, ali mi se sada takvim c'im', jer imam Io§ dan, boli me glava, a 1 iznervirall 311 me na poslu. .. §ta da vam kaiem kad ovaj primer prosto govori sam za sebe. Dovoljno je samo pre- brojati reéi, pa se uveriti da jc iai jednostav- nije reéenje. Doduée, mo7'. da c’e dete pomi- sliti da ne§to sa njim nije u redu (ono naiv- no veruje da se samo igra), ali éovek zaista ne moie u svakom trenutku da misli na de- Eju osetljivu du§u, naroéito ako ima lo§ dan, ako ga boli glava, pa su ga joé i iznervirali na poslu, a. .. 26 pure . ":: Ionako neéeé razumeti. Prevod: Ne znam uija. Naravno da je boljc reéi detetu da je suvi- §e malo da bi shvatilo, nego mu priznati da ni vi, tako veliki, ne znate za§to avion ne pad- ne, kako slika stigne u televizor i odaklc ro- di bebe koje raznosi po odiacima. Pa neéete valjda da pogre§no zakljuéi da ste glupi i da izgubi poverenje u vas? Kao da nije dovoljno to §to vas vec’ pobeduje u tetrisu i drugim vi- deo igricama! Zato jc bolje da dete poveruje da je ono glupo kad tolike stvari ne moie da razume, nego da vi potpuno izgubite autoritet u nie- govim (i svojim) oéima. Jer, dete ée ionako za koju godinu ncpobitno dokazati da je pa- mctno, Eto se za vas ne moic tvrditi. : ‘:1: Ako ne budeé dobar (dobra) do- c’i c’e Babaroga po tebe. Prevod: Nema prevotla, jerje ovo ist1m1!Babaroge zaista dolazepo one koji nisu dobri! * . '"; : Pa i budala bi do sada shvatila! Prevod: .9! Pa zar baé sve mora da vam se prevodi? Zar vam nisam hiljadu puta lepo obiasnila da je la’/ '. bolja i delotvornija od istine? Budi bog s vama!
  27. 27. PRVA LEKCIJA: Jes’, ti c’e’ mi kaie§! Lako je bilo Vuku da kaie: ,, Pi§i kao §to go- vori§“ kad je on iiveo u nekom drugom vre- menu. Volela bih da ga vidim danas. Ba§ me zanima kako bi se snaéao medu ovim | judi- ma koji ni ne misle onako kako govore, 21 ka- moli da pi§u. Zbog toga je naroéito vaino da svoje dete na vreme pripremite za Zivot. Mislim, pravi iivot, a ne ove ameriéke TV limunade u kojima se stalno ne§to izvinjavaju i po sto puta u jednoj epizodi ka'1'. u: . ,Volim te“ i , ,l ja tcbe“. Ma ieste li ih samo videli kako se prenemaiu sa de- com? Te kao: ,, Da Ii imafi neki problem? “. te: ., Nema veze, ja tebe razumcm“ i sve takve ne- ke stvari. Kao na filmu, éto bi se reklo. Lako je njima da tako govore kad im je tekst neko drugi napisao i jo§ c’c dcbelo da im plati da to i odglume. Da ih vidim samo kakvi su sa pra- vom decom! I (la Ii oni muievi i u stvamom iivotu toliko pcru sudove i donose ienama doruéak u krevet? Sve se plaisim. No, vi, naravno, ne vcrujete viée u Deda Mraza, Boiié Batu i druge bajke za malu de- cu. A bogami ni deca ne bi smela da se odga- jaju na takvim priéicama. §ta c’e biti danas- —sutra kad ih iivot uzme pod svoie? Kad ne bude vas da ih branite? Zbog toga ih vi, bla- go meni, na vreme nauéite kako stvari zaista stoje i pripremite ih za realne situacije. Kao, na primer, na zaljubljenost. '/ /LQM/ ze»; em a¢z; fl,, ;0ud. .w:7,'6 DRUGA LEKCIJA: Gde ti ie samo pamet? ! Prvo i najvainije je — nikako ne pokazati da si se zaljubio! Nauéite, stoga, dete da ni- kada ne zove telcfonom svoju simpatiju. Ako éujete da okreée brojéanik, obavezno prove- rite koga zove, pa ako se ispostavi da je upra- vo nameravalo da se ponizi, brzo prekinite vezu i ispriéajte mu sve posledice koje bi ovaj nesmotreni Ein mogao izazvati: onaj (ili ona) s druge strane Zice c’e pomisliti da je va- éem detetu stalo (Eto je moida taéno, ali ne opravdava nesmotrenost! ), a zatim to zlou- potrebiti. Kako? Lepo — vuc’i c’e va§e dete za nos. Ako imate sina, sigurno vec’ moiete da zamislite te male kaéiperke koje se uspijaju i prenemaiu, a onaj va§ samo §to ne §eni pred njima. Ako imate éerku, stvar je jo§ go- ra: ti huligani jo§ od malih nogu smiéljaju samo kako da je iskoriste. A ona, glupaéica, samo ih gleda onim svojim okicama i ne trepée. No, sreéom ste vi joé uvek tu da svo- joj deci predoéite Sta ih éeka i §ta zapravo ona druga strana smera. Pa vi bar najbolje znate §ta ste sve radili drugima! To vas i éini najkorisnijim savetodavcem, zar ne? Moida c’e va§e dctc malo plakati kad bude éulo koje ga sve uiasne stvari oéekuju od osobe koju trenutno oboiava, ali ne kaie se diabe da je ljubav slepa. Sto pre detetu otvo- rite oéi, to bolje po njega. I ne slufiajte kad vam kaiu da svi moraju proéi kroz sopstve- no iskustvo. Cemu sluie roditelji ako ne to- me da decu, za njihovo dobro, spreée da pa- te, makar pri tom i malo bolelo.
  28. 28. TRECA LEKCIJA: Niko te neée voleti kao ja. U jednom su psiholozi ipak u pravu: decu je najbolie uéiti n_a sopstvenom primeru. Za- to i vi morate biti do- sledni u veibanju ko- munikacije. Ako je, na primer, va§e dete uradi- lo ne§to dobro (spremi- lo sobu, postavilo sto iIi opralo sudove), nemoj- te se odmah razneiiti i ne§to mu se zahvaIjiva- ti. Recite mu: ,, Pa dobro je da si se najzad setio (setila) da to uradié“ — i prestanite da pridajete vainost tom éinu. lzazi- vanje oseéaja krivice uvek pali i dokazano je da je bolje vaspitno sredstvo od pohvala, ve- rujte mi na reé. L‘ su- protnom bi vam se mo- glo desiti da dete poéne vec’), rec’i ée vam prvom CETVRTA LEKCIJA: Videc’e§ ti kad bude§ bio roditelj. Zato iskoristite priliku dok su jo§ pod va- éim krovom i obuéite ih za sve buduc’e odno- se. Kad jednom nauée da skrivaju prava osec’a- nja i da manipuIi§u nji- ma, biée im | ak§e u ovom svetu u kojem je Iai prirodna pojava. Na- ravno, to joé uvek ne znaéi i da su postali ne- ranjivi, ali od neéeg se mora poéeti. Zivot c’e ih tesati dalje. A ako pone- kad budu imali utisak da su usamljeni ili ieljni ljubavi, bar c’e umeti da cene sve §to ste za njih irtvovali. Ako vam se uéinilo da sam bila malo gruba sa vama, verujte mi da ja to la va§e dobro. Vreme je da shvatite da je rodi- roditeIj? ). A da stvar bu- davas ucenjujeiiiviod teljstvo surov zanat — stare slave. - , toliko surov da ga se . ,A sec’a§ Ii sekadsam -- ' _ klone éakioni iz Legije ono. ..“ (pospremio sto, f. ‘ ___V K ‘ stranaca (dali ste ikada o rala sudove ili éta ' _- l. 3’ ‘ W éuli da ‘e neko od n‘ih P _. _, Ag, 1 I prilikom kad odluéite da ga ne pustite napolje. Deca su lukava, pazite §ta vam kaiem, i iedva doéekaju da vas zbog neéega drie u éaci. A ba§ to nikako ne smete dozvoliti. Ne zbogvas, vec’ zbog njih samih, za njihovo dobro. Mora- ju da shvate da u iivotu nema cile-mile. Zar mislite da ée se nac’i jo§ neka budala koja c’e ih tako bczrezervno voleti i opra§tati im gre- éke? Ne, dragi moji, ono §to roditelj uradi za svoje dete, to niko drugi ne bi. Sreéom! de gora, niko vas na to ne upozori, kao da po- stoji neka preéutna zavera roditelja protiv naivnih koji jo§ ne znaju éta ih oéekuje kad dobiju dete. Svi vam samo priéaju bajke o svojoj slatkoj deéici i prepriéavaju vesele ancgdote. A Zivot nosi neke sasvim drugaéije teme i probleme — §to c’e i va§a deca razu- meti, jednom kad i sama postanu roditelji. E, to je ujedno i prva dobra vest za vas: kad dodu unuci, najzad éete i vi imati nekoga ko- ga ne morate da vaspitavate i koga moiete jednostavno samo da volite. Dotle, driite se.
  29. 29. 2fl<cw: c5m€; 'dua. .o; z,'d zzaem a: mz, ée: ft‘ an 1“ r anal‘ Ii 4‘ . . ‘I’-‘-"2 J W237 A" . I iii i ZEIN I15 ii i Nauka je odavno utvrdila da ljudi odrede- nih profesija (soferi, novinari, piloti, rudari) éesée obolevaju od nekih bolesti nego ostali deo populacije (npr. profesionalno oboljenje sluibenika zove se , ,sIu2avkino koIeno“! ). Ovih dana, sa Instituta za kakoseonozvase stigia je vest da je otkriveno i profesionalno oboljcnje specifiéno samo za roditelje, a to je — amnezija, odnosno delimiéan ili potpuni gubitak paméenja, praéen istovremenom potrebom obolelog da , ,popuni praznine“ i izgublieno seéanje nadoknadi novim uspo- menama. Bolest se pojavljuje vec’ na samom poéet- ku roditeljskog staia, da bi se razmahala u skolskom periodu (deteta, a ne roditelja! ) i trajala do kraja iivota (roditelja, a ne dete- ta! ). Smatra se da ie oboljenje nasledno, mada postoje i tumaéenja po kojima je ono virusnog porekla i zarazno, a prenosi se obiéno na roditeljskim sastancima. Kako se amnezija manifestujc? Poéetni simptomi se, kao sto je vec’ reéeno, mo- gu javiti u prvim danima roditeljstva, a prepoznaju se po reéenicama tipa: _. ,Kad sam ja bio beba uopste nisam pIakao! “ ili , ,SpavaIa sam kao jagnje po éitavu noé“. Kako dete raste tako se prosiruju i ru- pe u memoriji obolelog roditelja: on se , .taéno“ sec’a da je prohodao pre prvog rodendana, pre drugog teéno progovorio dva jezika, a pre treéeg nauéio da éita i pise. (Preporuka Iekara: proverite na c'iji rodendan se misli. ) Kad sam ja. .. U literaturi je posebno obradena deIimié- na amnczija koja je vczana samo za odrede- ni period (obiéno skolski) ili odredenu ak- tivnost (najéesée Ijubavnu). Kliniéka slika tzv. ,. §koIske amnezije“ iz- gleda ovako: roditclj sc , ,scc’a“ da je imao sve petice ili bio najboiji iz matematike, da je mnogo i svakodnevno uéio (i to pre igranja), svako veée spremao knjige i Sta c’e da obuée ujutro, da nikada nije gnjavio roditelje da mu pomaiu oko domaéeg, da je uvek znao gde mu se sta nalazi, bio najjaéi ili najured- niji u razredu -— jednom reéju, da je bio pot- puna suprotnost svom detetu. Lek za ovu bolest jos nije taéno utvrden i Iekari se pribojavaju da nec’e ni biti. Zasada samo preporuéuju: suoéite obolelog sa nie- govim roditeljima i starim skolskim svedo- éanstvima ili starim skolskim drugovima ko- ji ée mu moida osveiiti seéanje. Jos jedan mali kuriozitet za kraj: sluéajevi delimiéne amnezije, koja se odnosi na | ju- bavni iivot osobe, zabeleieni su i kod ljudi koji nisu roditelji, pa se neki nauénici boje da je u pitanju epidemija.
  30. 30. -, V__‘ 1 , , 1 I " 000:. .. I ‘. ‘ A. *3"--. ' ‘. ‘.~'. n-. ii"; SE £L? ;’. ;E. ' 7'“? Do ovog zakljuéka dosla je grupa samo- stalnih istraiivaéa svakodnevnog govora iz malog melanholiénog mesta Tuibalice krai Tugaljeva. Na tribini pod nazivom . ,Smeh — Iek ili bolest“, organizovanoj ove jeseni, predsednik Drustva za istraiivanje svako- dnevnog govora dr Tugomir Slinic’ upoznao je javnost sa zanimljivim metodama i re’/ .ul— tatima rada ovog Drustva. , ,Nesumnjivo je da je smeh ne samo zara- zan vec’ i smrtonosan“, saopstio je gospodin lgraéka-plaékal Nastavak tribine bio je posveéen prevenci- ji. Podriavajuéi onu narodnu: ,, Bolje spreéi- ti nego Ieéiti“, Druétvo za istraiivanje svako- dnevnog govora najenergiénije zahteva od roditelja da reaguju éim primete prvc znake smejanja. U tu svrhu preporuéuju se pret- nje: ,, Igraéka-plaékal“ i , ,Samo se ti smej, a posle c’e§ da pIaée§! “ 30 Slinic’ tuino. ,, To nam dokazuju izreke kao sto su: ‘To je, da umres od smeha’ i ‘Crk’o sam (ili altematimo: ‘Puk’o sam’) od sme- ha’. A posto narodna mudrost lepo kaie da ‘gde ima dima, ima i vatre’, moiemo zakIju- éiti da se ne bi bez razloga govorilo ‘umreti, puc’i iIi crc’i’ od smeha, ako to ne bi bilo i za- ista moguéc. “ Naialost, joé nisu utvrdeni uzroci koji do- vode do ovakvog tragiifnog ishoda, ali se smatra da moraju imati neke veze sa men- talnim zdravljem pojedinca, sto se najbolje vidi iz izreke: ,, Smeje se k’o Iud na brasno! “ Ove pretnje imaju se koristiti svaki put kad dete poéne da se bezrazloino smeje, a posto je smeh bez razloga (ili bar bez nama jasnog raz- loga) karakteristiéan za deéji uzrast, Drustvo preporuéuje da sc na svaki smeh reaguie spre- éavanjcm istog. Jer, dete treba na vreme da shvati uzroéno-poslediéne veze sveta odraslih: ko se smeje, taj c’e posle da plaée i obmuto — ako se ne smejes, neécs plakati. Dakle, o7.biIj- ni Ijudi su sreéni, samo sto to ne pokazuju.
  31. 31. §1§ajte ih (naroéito po kazni) da im pamet ne bi otisla u kosu vucite ih za u§i da bi bolie Eula povremeno im lupite samar; to c’e im izbistriti ne dajte im da mnogo priéaju, ier hi im jezik mogao toliko porasti da vise ne moie da stane u usta! s'aliiteil1 éesto u prodamicu (narodito onda kad im dode drus'tvo da se "§7‘3iU). , [er se noge razniaju hodaniem I svakako ih nemojte vuc’i za nos!
  32. 32. caueL'c' cadaaéma, Dilema iz naslova je, naravno, Iaina. Decu treba biti, ali samo u krajnjoj nuidi i ako ie u pitanju samoodbrana. No, da ne bi bilo zabune ili zloupotrebe batina kao vaspitnog metoda, prvo éemo definisati po- jam samoodbrane, a potom i poiam krajnje nuide. Skreéem vam painju na éinjenicu da se ovo poglavlje ne bavi samo fomialno-pravnom, vec’ prevashodno sustinskom stranom ovog problema i zato vas molim da ga pailjivo pro- éitate. Trebaée vam, moida vec’ koliko sutra. rfl"'_
  33. 33. Pre nego sto se pozabavimo zakonodav- nom regulativom problema batina, nekoliko uvodnih napomena o pisanim i nepisanim zakonima. Istorijski gledano, opravdanost batina se prvi put javlja u obiéajnom pravu, koje je po- nekad, a naroéito u nekim krajevima, éak i vainije od kriviénog zakonika. Ako za primer uzmemo obiéajno pravo Leke Dukadinija, vi- deéemo da se veéina nepisanih kodeksa odr- '/ Tala do nasih dana i da ima éak i vec’i znaéaj od vaieéih zakona. Dakle, da bi se nesto smatralo dozvoljenim nije neophodno da bude i zapisano, a naroéi- to ne i da je zakonski regulisano. U tom smi- slu, a imajuéi prethodno u vidu, pravo jaéeg moiemo smatrati potpuno vaieéim. Primera za takvu tvrdnju je mnogo. [stori- ja nam nudi bezbroj dokaza da je od davni- na u tradiciji naseg naroda da koristi bogom dano pravo jaéeg i da se poziva na njega u svim situacijama koje nisu zakonom predvi- dene. Tako je i Marko Kmljevic’ preorao dru- move ne zato da bi na njima nesto zasejao, veé zato sto je znao da ie jaéi od Turaka, a i nerviralo ga je da stanuje pored puta kopm stalno neko prolazi. U sluéaju da vas neko prijavi zbog zlosta- vljanja dece, predlaicm vam da se pozovete na nepisani Roditeljski zakonik koji se, kao i kanoni Leke Dukadinija, smatra pravosna- inim, bez obzira na éinjenicu da se oslanja na obiéajno, a ne na kriviéno pravo. Za slu- éaj da od vas zahtevaju i da objasnite Elan na osnovu kojeg bijete dete, pozovite se na , ,pravo na samoodbranu u krajnoj nuidi“. . , c 0- - . -‘ Pravo na samoodbranu je poznato svakom zakonodavsmi, samo sto neka razliéito tu- maée uslove pod kojima se ono (pravo) mo- ie primenjivati. Da vidimo kako to izgleda u Roditeljskom zakoniku. Clan 13. Roditeljskog zakonika decidirano navodi da svaki roditelj ima pravo na samo- odbranu i to u sledeéim sluéajevima: — ukoliko mu preti opasnost da se suoéi sa sopstvenom greskom; — ukoliko mu preti opasnost da mora pri- znati poraz, to jest priznati detetu da je ono ipak bilo u pram; — ukoliko mu preti opasnost da shvati ko- liko je slabiji od sopstvenog deteta; — ukoliko mu preti opasnost da doiivi po- raz koji bi bitno ugrozio njcgov autoritet u sopstvenim ili tudim (pre svega detetovim) oéima. Clan 13. Roditeljskog zakonika takode ka- ie da pravo na samoobmanu, pardon — sa- moodbranu, nastupa automatski u situaciji krajnje nuide. . , Y I pl I ‘ I ‘i I ~ I I -' 1 ‘ . I : . Krajnja nuida nastupa onda kada su po- troseni svi drugi argumcnti za razumno raz- resenje konflikta. To znaéi da ste iscrpli sve logiéne razloge zbog kojih bi moralo da bu- de po vasem, a to su: Dok si pod mojim krovom, ima da me slu§a§! Kad ja kaiem, tako ima da bude! Ti vrlo dobro znas sta se desava deci koja ne slusaiu roditelie (poiede ih mrak, odvedu ih u popravni dom, po- staju samostalni umetnici. ..)
  34. 34. KRIMINOLOGUA ZA POCETNIKE zA§1'o 3:11? DOKAZI SA LICA MESTA 1. Batina je iz raja izasla, a vi ielite da vase dete dom smatra , ,rajem na zemlji“. 2. Batina ima dva kraja, te se trudite da uvek drlite onaj koji vam po pram jaéegi pripada. 3. Prevencija, _ jer ako je sada, dok je jos tako malo i slabo, jaée od vas, sta ée biti kad stvarno i fiziéki ojaéa? » ‘h 4.lvas su tukli G‘: - V . . ’ ‘ ’‘§ pa sta vam fall? @ &V . ’ -. % ~ In An . Ako ipak 1' da{/ ‘e imate dilemu, slobodno nam ptfiite. Na vasia pisma c’e, [mo 1' do sada. odgovarati vas dr Vent advokat 35
  35. 35. KRATKI KURS nonluéxlu VE§1'lNA Eur Ea 5: Van 6-a Kurs vodi: majstorjao Mojne, nosllac crnog kalsa svaki dan Za one neuke roditelje, Ieoji sejos nisu odvaéili da izudaraju dete, evo nekoliko nadasve korisnih zabvata preuzetib 112 drevnib borilaékib vestina 1. Terajte dete da vas gleda pravo u oéi Prvo i najvainije pravilo svih borilaékih spor- tova je: gledanje protivnika u oéi. Ovaj obiéaj je atavizam koji smo genetski nasledili od Zi- votinja — , ,oEi u oéi“ sa neprijateljem (a dete vam jeste neprijatelj, zar ne? ) omoguéava da ga zastrasite svoiim izrazom Iica, kao i da pro- verite postoji Ii opasnost da uzvrati. 2. Ne dozvolite da vas zagovara Cuveni borbeni poklié uveibanog roditelja: ,, Da nisi pisnuo (pisnula)! “ spreéava dete da, pametno kakvim ga je Bog dao, zapode- ne razgovor sa vama i na kraju vas ubedi da zapravo i nema razloga za ljutnju, a naroéito ne za batine. 3. Ne dajte mu da plaée jer je poznato da deéje i ienske suze mogu da razneie, éak i da razoruiaj u, naroéito one slabije. 4. Naterajte ga da vam kaie zasto ste ga tukli Naravno, dete c’e prvo da se pravi neuko, ali kad vas pita: ,, Zasto me sad bijes? “, samo ga prostrelite pogledom i recite: ,, Znas ti vrlo do- bro“ i ono c’e morati da vas podseti zasto ga bijete: pa ne moiete ni vi sve da pamtite. To- Iiki su vas nervirali u iivotu i zamerili vam se da me ne bi éudilo da vam se pobrkaju razlo- zi. E, pa ako nec’e da dobije batine zbog vaseg sefa ili éak nastavnice likovnog koja vas je uvredila u petom osnovne, nek se brzo prise- ti i kaie vam zasto ga bijete. Moida se i predo- mislite kad éujete oko éega je poéelo. 36 S. Budite nepopustljivi Da vam se ne bi desila stvar opisana u po- slednjoj reéenici prethodnog stava, morate stalno veibati kondiciju i volju. Kondiciju, da ne biste posustali na pola posla, a volju — da vam se ne bi desilo da se predomislite. Jer, jedna od najvainijih stvari u vaspitanju jeste — roditeljska doslednost. (Ako mi ne veruie- te, zavirite u bilo koji drugi priruénik 0 rodi- teljstvu. ) Dakle, ako ste detetu zapretili da éete ga izu- darati — to i uradite, bez obzira na njegovo iz- vinjenje. Cak i ako se saialite ili predomisli- te, izudaraite ga zbog pedagogije. * 6. Naterajte ga da vam se izvini Nauéite ga da postane borac dostojan postova- nja. Kad se borba okonéa, naterajte ga da vam se — po svim pravilima borilaékih sponova — pokloni i izvini sto ste morali da ga bijete. 7. Ali, pre svega ovog — proverite da li je dete i fiziéki jaée od vas pa, ako jeste, vi se njemu Iepo poklonite i iz- vinite. jer, moida vase dete nije éitalo ovai priruénik i nema nameru da pesnici progle- da kroz prste! (*0vaj vaspitni metod se ne odnosi samo na batine, vec’ i na mnoge druge situacije. Ako ste detetu rekli da sa njim ne govorite ili da ga vise ne volite, drlite se toga bar nekoliko dana, ma sta dete u meduvremenu radilo. Pa valjda je bolje da i vama i njemu bude ru- ino, ali pedagoski, nego da vam bude lepo, a bez vaspitnog znaéaja. )
  36. 36. 5/zmteéé acweté TRENING RODITEIJSTVA Kako izabrati pravi sport za dete Stara izreka kaie da je roditelj najbolji prijatelj detetu. Najnovija istraiivanja pokazuju da je taj navod ispravan u jos jednom sluéaju: roditelj je i najbolji trener svom detetu, jer — de- te je vasa krv, a to najbolje dolazi do izra’/ '.aja u sportu, gde krv, meso i ostali materijali igraju vainu ulogu. Dakle, posto je dete , ,vi u malom“, logiéno je da c’e sport kojim ée se (ili neée) ono baviti zavisiti iskljuéivo od vasih sklonosti. Zbog toga, da biste lakse utvrdili sta je najprimerenije va- sem detetu, prvo pronadite sebe u nekoj od sportsko-roditeljskih kategorija. Casopis . .TRENlNG RUIJITELJSTVA" u novom broju ekskluzivno objavljuje: - Vaino to uéeswovall, rekao Io Lafonien, a ne Kuberlcn! - Kako do vase don postane iumpion us some sedam dana ° Sum svoi Incision Kuko froniruii iivco u :10 Iekcllu - lspovosil: Dete me is nokcuflralo!
  37. 37. Tip ‘I: Rodeni sportista ili Ako moguja. .. Jasno je da, ako ste se vi aktivno bavili ne- kim sportom, ni vase dete ne moie da padne daleko od klade. Ne samo da mora da moie sve sto ste i vi mogli, vec’ treba i da postigne ono sto vama nije poslo za rukom. Mora da pobedi na tumiru u kojem je vas mrzeo su- dija, ude u tim koji vas nepravedno nije pri- hvatio ili dobije med-aij u koja vam je za dlaku izmakla. Naialost, uvek postoji moguénost da je vase dete povuklo malo vise gcna od drugog roditelja i da uopste ne voli sport, ali vas sportski duh ne sme da poklekne pred ta- kvom preprekom. To sto moida vise voli bo- jice nego loptu ne. znaéi nista. Cak i ako vam trener ili nastavnik tiziékog kaiu da vase de- te nije talentovano za sport, ne slusajte ih. Uostalom, pravi trener bi morao da zna da je talenat samo 1%, a rad 99% uspeha. Moguc’e je da je dete nesreéno zbog vaseg , ,krv, znoj i suze“ metoda, ali ipak vi najbo- lje znate da ée vam jednog dana biti zahval- no sto ste ga maltretirali i terali da u cik zo- re radi sklekove ili sto ste mu zabranjivali da se igra sve dok ne usavrsi neki sut ili savlada prepreku koja mu se, na prvi (pa éak i dru- gi, treéi. ..) pogled éini preteskom. Jednog dana, kad se vas san ostvari, kad vi njima po- kaiete ko ste vi u stvari, svi c’e vam se diviti, a naroéito oni koji sada prete da c’e vas prija- viti Drustvu za zastitu dece. 38 Tip 2: Navijaé ili Moies ti to I bolie Za razliku od prethodnog tipa, ,, navijaé“ je roditelj koji se nikada nije aktivno bavio sportom, ali ga to ne spreéava da bude vatre- ni poznavalac jedne discipline ili vise njih. jer, to sto vi igru posmatrate iz fotelje ne si- ni vas nista slabijim trenerom nego sto su to oni na terenu. Stavise, éinjenica da ne use- stvujete daje vam onu neophodnu distancu koja vam pomaie da proniknete u sustinu i razumete razliku izmedu sampiona i be’/ .ve7.njaka. A sigurno je da ne ielite da svo- je dete vidite u ovoj drugoj kategoriji. Ako se vec’ bavi nekim sportom — onda neka u tome i pobeduje. Pustite vi te priée o rekreaciji, razvijanju sportskog duha i drugarstva — moida je kod Lafontena mis bio podjednako vaian kao i lav, ali "/ .ivot nije basna. Sto se vas tiée, izreku , ,Vaino jc uéestvovati“ koriste sa- n1o gubitnici (pa normalno, kad im nista drugo ne preostaje). Uostalom, da Ii su iko- me va'/ '.ne one hiljade anonimnih spermato- zoida koji su, doduse, ,, uéestvovali“ ali ne i pobedili u stvaranju vaseg deteta? !
  38. 38. Tip 3: V Neopredeljen ili To mdi ilfvkoviéev malt’! Ako sebe pronadete u ovoj kategoriji, vi ste vcrovatno osoba koja bas i nema svrsto izgra- dene stavove i koja c’e sport za dete odabrati u zavisnosti od trenda ili lokacije. Ako deca va- sih prijatelja igraju tenis, igraée ga vala i vase. Ili, ako stanujete pored fudbalskog igralista, zar nije bolje da vasa devojsica igra fudbal umesto da je dvaput nedeljno vodite u drugi kraj grada samo da bi trenirala tamo neku parternu gimnastiku? Uostalom, nije ni va- sno sta detetu lesi ili sime bi volelo da se bavi — bitno je da ima neku obavezu, jer c'e ga to najbolje nausiti disciplini (sto posebno vasi za devojsice, koje nec’e sluiiti vojsku). Zbog toga je dobro da se sto pre raspitate 0 moguénostima, moida jos i pre nego sto se dete rodi. I sim saznate koji je sport u modi ili koje se sportske aktivnosti mogu upra- injavati u blizini vase kozmetisarke ili omi- ljenog bifea, napravite raspored za vase bu- duc'e dete. U suprotnom, moiete imati inu- ke da ga ubedite da je ono sto je vama zgod- nije zapravo mnogo zanimljivije od onoga sto se njemu dopada. Pa neéete valjda do- zvoliti da pile usi kokosku? ! 4: Protivnik ili Zar boées da polomis vrat? Tip Uz duino izvinjenje roditeljima koji su se- be prepoznali u nekoj od prethodnih katego- rija (narosito u prve dve), istine radi moram resi da postoje i antisportisti, pa sak i zakle- ti protivnici svih fiziskih aktivnosti. Ta vrsta roditelja se Iako prepoznaje: ako ste dete no- sili ili vozili u kolicima sve do polaska u ske- lu, vi ste verovatno jedan od njih. Ali, nemoj- te misliti da ste zbog toga manje vredni. Naprotiv, verujem da su vasa strahovanja opravdana — hiljadu puta se pokazalo da opasnost vreba na svakom koraku: deci se desavalo da padnu sa Ijuljaske, da progutaju kliker ili, daleko bilo, slome nogu. Zbog toga je nuino ne izlagati ih nikakvim rizicima — nema igranja loptom, sankanja, jurcanja kroz kusu, pa sak ni vikanja. Znate i sami kako se dete Iako oznoji, a onda. .. Ne smem ni da pomislim sta se sve moie desiti ozno- jenom detetu. To sto neki moida misle da ne smete spre- savati dete da se igra i da je prava briga nau- siti ga da se samo suva, neka to oni okase masku 0 rep. §ta fali vasem detetu da lepo sedi kod kuc’e i veze goblen? Goblen? !? Zabo- ga, zar hoc’ete da se ubode iglom? Mosda sa- mo da sedi i crta? Ali sime, kad su flomaste- ri otrovni, a olovke ostre? Ali, ni tu nije kraj vasim mukama! Citanje kvari vid, a u stam- parskoj boji se nalazi olovo, na lutkama su dlake, igraske su pune nekih sitnih delova, poljupcima se mogu preneti pritajeni viru- si. .. A ono jos zapelo da trenira kosarku. Pa kako da sovek ne poludi od brige?
  39. 39. O 1': p 5: Protivnik iz ubedenja ili Zar sam se zato borio? Ovaj tip roditelja je sesto nepravedno svr- stavan u prethodnu kategoriju. lstini za vo- lju, u oba slusaja se radi o zakletim protivni- cima sporta, samo sto , ,protivnik iz ubede- nja“ ima jaku moralno-estetsku pozadinu za svoj stav. On, naime, smatra da su fiziske aktivnosti manje vredne i, samim tim, ne- prirnerene intelektualcima u koje c'e se uskoro ubrojati i njihova deca. Ako se i vi slaiete sa ovim stavom, moram priznati da ste potpuno u pravu. Pa nije valj- da sovek silazio s drveta zato da bi se na nje- ga vraéao? Ko normalan Zeli da radi one smesne pokrete, znojr se I dahée kao neka iivotinja? Zar tim ljudima niko nije rekao da su supermarketi i friiideri i izmisljeni zato da sovek ne bi morao svakog j utra da juri Io- vinu za rusak? Objasnite lepo sve to svom detetu i ispisite ga iz svih sportskih sekcija ili, jos bolje, oslobodite ga nastave fiziskog. A ako nastavnik ima primedbe, pitajte ga kako to da njemu ne smeta smrad iz svlasionice? Vama bi smetao, uostalorn, zbog smrada ste i pobegli sa sela! I kad smo vec’ kod toga, zar ste se zato musili, kupovali klavir i onolika sabrana dela u koinom povezu da bi sad va- se dete jurcalo po livadi za nekom loptom? Ako ste vi morali, ono bar ne mora. Ako niste uspeli da se prepoznate m‘ u jednom od pormdenib trjoova roditelja, to bi moglo da znaéi samo sledeée: ilije vas slusaj toliko tezsale dajos mje obraden 14 I1‘- teraturi ilije vase dete zaista imalo sport- sku sreéu da naleti na izuzeme roditelja. I. ’ S. Izvinite a/20 sam nekoga slusajno faulirala. 40
  40. 40. Sdaflcwlawwzeme KAKO IlBI'I'I DOSADU Slusaj prvi: DE'l'E'I'Il JE DOSADNO NA SAV GLAS Sigumo ste i sami primetili da deca imaju obisaj da vam dodu sa onim svojim suvenim: ,, Meni je dooosadno! “ ida ih taj obisaj spopa- da na najnemoguéijim mestima: u gostima, sekaonicama, ispred saltera ili dok gledate omiljenu scriju. Kako tada da rcagujete? Prvo i najvainije je: niposto ne smete do- zvoliti da vas dete uhvati nespremne, jer bi vam se moglo desiti da, onako zbunjeni, podlegnete provokaciji I posnete da ga zaba- vljate. Zato vam predlaiem da uvek imate spremne komentare kao sto su: a) Uhvati se la usi pa igraj! b) Kakvo si ti to dete kad ti je stalno dosadno? c) Opet skreées painju na sebe! d) Prekini! Zar ne vidis da imam pametnija poslai? e) Pa neéu valjda}: date zabavIjam? ! I) Kako to da meni nije nikad dosadno? g) E, zaista si dosadio (dosadila) i bogu i ljudima sa tim svojim kmesanjem! h) Nemoj da mi izvodis besne gliste! Naravno, nijedan od ovih komentam neée usiniti da vasem detetu bude manje dosadno ‘niti c'e mu resiti problem, ali to nam i nije cilj, . zar ne? Vl nec’ete da ono prestane da se dosa- iiuje vec’ da prestane vama da dosaduje! Slusajdrugi: DE'I'E'I'II| JE DOSADNO, ALI SE NE VAJKA Za razliku od prethodne kategorije, posto- je i deca koja se tiho dosaduju i ne osekuju nista od vas. Ali, ipak ste vi jedan odgovoran roditelj i jasno vam je da treba nesto da usi- nite. Samo — sta? Posto znam koliko vam tesko pada da gle- date taj detetov nezainteresovani izraz Iica i slusate njegovo patetisno uzdisanje, najefi- kasniji nasin da to otklonite je — sklonite ga s osiju. Neka se dosaduje negde gde vam ne- c’e srnetati — tako bar neéete vise morati da ga preskasete dok usisavate. Naravno, pravi roditelj zna da to nije do- voljno. Mislirn, to sto c’e se dete dosadivati u drugoj sobi. Zato je poseljno da ga podstak- nete. Da mu ulijete malo energije. Probajte prvo izokolnom rnetodorn: , ,Gde ti je, bre, mladost? U tvojim godinama mene nisu mogli da sw'tIaju u kuc’u, a vidi ti — samo se izlesavas i prewées osima. Mrzi te da iivis. Kaiem ja — to je sito, pa besno! “ Ako to ne upali, odnosno — ako dete nasta- vi da prevrée osima (sto c’e najverovatnije i si- niti), pokusajte da ga direktnije podstaknete, na primer nabacivanjem oseéaja krivice: ,, Pa- zi, molim te — dosadno ti je! Eh, sto meni ni- je bar ponekad dosadno. Ali, ne moie ni da mi bude kad po ceo dan moram da rintam, da sredujem za vama, zaradujem pare, spre- rnarn, opravljam. .. I niko da me malo odme- ni. More, niko ni , ,hvala“ da mi kaie. “ Ukoliko se desi da I posle ovoga nastavi da prevrée osima, to nikako nec’e znasiti da ovaj metod nije bio dobar vec’ da je moida kraj- nje vreme da vase dete odvedete kod osnog Iekara.
  41. 41. Slusaj treéi: DE'I'E'I'Il JE DOSADNO, ALI ‘I'D NE PRIZNAJE Zamislimo ovakvu situaciju: vase dete sedi i ne radi nista! U stvari, ne radi nista korisno. (Dobro, moida saska nos, ali to nije korisno u nekom sirem smislu. ) Sta c’ete raditi? Kao prvo, kada dete blene u prazno, to je alarm koji zahteva brzu akciju, sak i ako vam dete tvrdi da se ne dosaduje. (Ne dajte se optereéivati tvrdnjama psihologa da deca mastaju. Uostalom, mastate i vi, pa vas to ne spresava da istovremeno perete sudove ili auto, je Ii tako? ) Dakle, potrebno je detetu odmah organizo- vati neku aktivnost kako bi prestalo da se do- saduje. Moglo bi, na primer, da usi. A ako je vec’ uradilo domaéi, tim bolje — neka usisa prasinu ili bar pospremi svoju sobu (tamo je ionako takav krs da niko ne sme da ude unu- tra). Potorn bi moglo da. .. ali, ne moram bas sve da vam crtam. Pa vi sami najbolje znate sta bi sve trebalo da se sredi u vasoj kusi. Slusaj setvrti: DETE CI'l'A STRIPOVE jasno je kao dan: ako sita stripove to je si- guran znak da mu je dosadno. (Zasto bi, inase, bilo tako zaludno, zar ne? ) A ako mu je dosadno, to znasi da treba prirneniti savet iz treéeg slusaja! Pustite vi to sto neki tvrde da stripovi i cr- tac’i mogu imati vainu funkciju u razvoju de- teta. Kaiite i sami, sta to tako vaino ono mo- '/ '.e da nausi o pravdi, dobroti, prijateljsmi ili semu ih vec’ ti stripovi use, a sto nije vec’ sa- znalo od vas ili u skoli? Uostalom, ni vi niste sitali stripove. Dobro, nije bas da ih niste sitali. Moida ponekad. Nekoliko. Ali, to su zaista bili dobri stripovi, a ne kao ovi danas. Onda je bio Fantom, Mo- desti Blejz, Alan Ford, Flas Gordon, Zagor i (like, Talisni Tom, Rip Kirbi. .. A to je, prizna- c’ete, nesto sasvim drugo. Ili moida i nije? Slusajpetiz VAMA SI! DOSADNI OVI SAVE'I'I Dosadilo vam je da vam razni pametnja- kovic’i sole pamet kako da vaspitavate svoje dete? Pa, sto onda malo ne isprobate savet iz slusaja bro] 3? Umesto da se tu dosadujete, bolje bi vam bilo da pospremite svoju sobu!
  42. 42. it III MI: I’ 4Z4-‘III | |;? ‘l‘V‘‘("" K’-(‘I5 ', ‘Vl'i'. tF'~ ‘ Iek}: skirt’-I3’. I)tI‘l)I'| I? l“»; III[: .(IJll‘-«IV wt: Slllllllllll w; ~‘«. -—t_; . -tar"-wt | Ig: IIAn<II('- . 'nn'. rt‘-Ir-. tin”. II’-:3: in nu: _r). ".jg: uIm< vtsi '-'. 'I)rI‘I: B:Irt. ‘1'n I: i£3I‘II)a:1II‘. :1+ -‘I: il'I(‘-III 9)-‘rm’ -A7‘-'r4i"~l Ik I I‘. r: '~Ii, »'. ,. C.'r-/ ‘.If I rrHI(i)u" ll dlir‘-VAIIV. Vllll’-ll Iv. tujluj unlit’-III I‘-If in"-It; -< it». 'L1rj'l; ‘1I n; ctIIrI‘IuIet* tnituv. [~. , In Im’f»‘». §1I, ‘I’-1nI‘: ‘.l| t(l II’-3141!‘. In tin”-Illlli II’ II? -j1(‘| l'-li~. tl§: (ll‘-. DETE RODENO POD ZVEZDOM PADALICOM Decu rodenu u znaku Trapadoze najlakse c’ete prepoznati po tome sto im od prvog da- na sve ispada iz ruku i usta. Razlog za to le- ii, naravno, u poloiaju zvezda prilikom za- sesa. Da ste, kojim slusajem, u tom trenut- ku gledali nebo, umesto sto ste imurili, si- gumo biste videli zvezdu padalicu. E, zbog nje c’e Trapadoze tokom detinjstva sesto padati, a padaée, bogami, i sve sto im se nade pod rukom. Ponekad ée im sak uspevati da obore stvar i ne dodimuvsi je. A posto je to njihova sudbina, nije na vama da joj se suprotstavljate i ispravljate je, vec’ da joj pomasete da se ispuni. Zbog toga, sim primetite da se dete pribIi- iava nekom predmetu, preventivno vrisnite I pojurite da zastitite dotisni predmet. Pazite, veoma je vaino da vas ne savlada panika i da greskom ne viknete: ,, Pusti to! “, jer bi vam se moglo desiti da vas dete poslusa I zaista pusti kristalnu vazu — na pod! Da biste izbe- gli ovakve greske u komunikaciji, neophod- no je da neprestano veibate pravu koman- du; vrisnite: ,, Ne diraj to! “ sim vidite da se dete pomera, pa makar samo da bi ustalo iz krevetisa. Ili, jos bolje, snimite vrisak na ka- setofon, tako da ga slusa i dok spava — kaiu da se u snu najbolje usi. 43 A kad smo kod usenja, evo nekoliko prak- tisnih saveta. Kao sto i sami znate, vise se ne prave izdriljive igraske. Zato ne dozvolite de- tetu da ih ispituje i zaviruje u njih, jer one, jadne, posle toga sigumo vise nec’e biti iste. Uostalom, ako ga zanima kako nesto radi, nek pita vas. Drugo, ako dete pokusava da sastavi neku igrasku, bilo da ju je samo polomilo, bilo da ste je takvu kupili (lcgo, slagalice, ,, uradi sam“ i sI. ), sastavite je vi umesto njega. Nje- mu to i tako ne bi poslo za rukom, a vama je to odlisna prilika ne da se malo igrate, veé da detetu pokaiete kako se' to radi. Ividesete na sebi da su tasne prise psihologa da se najbo- lje usi putem pokusaja i pogresaka. Narosi- to ako vas pri tom niko ne ometa resima: ,, Pa zar ne vidis da to ide tamo, a ne tu! “ i ako vam neko pruia bezrezervnu podrsku i divljenje kao sto to verovatno sini vase dete u tom trenutku. A kad obavite posao, biéete prijatno izne- nadeni rezultatom: ta sreéa, to samopou- zdanje i taj ponos, pa to se prosto ne moie opisati. Zato i ne pokusavajte da preprisate detetu niti da mu pomognete da se sledeéi put i samo tako oseéa. Zar to sto ima takvog roditelja nije dovoljan razlog za ponos? Hej, nije to mala stvar kad uspete da za samo tri dana sastavite one igraske na kojima Iepo pi- se da se sastavljaju , ,za tri godine i vise“. Sva- ka sast!
  43. 43. ZLATOSUNCE one RODENO POD SRECNOM zvrzzoom Ako ste imali sreée da vam se dete rodi u ovom znaku, sigurno ste vec’ primetili da je ono savrseno. Toliko savrseno da ga uopste ne treba vaspitavati. A ako bas insistirate na tome, moiete I da ga vaspitavate, ali samo na javnim rnestima ili u gostima. No, pre nego sto u potpunosti objasnim ovaj znak, volela bih da vas upoznam sa sa- rnirn nazivom. Zlatosunce potise od kornbi- nacije istosnjaskog I zapadnjaskog horosko- pa I u oba slusaja znasi: Bog, boianstvo, sa- vrscnstvo kojem treba te'/ '.iti — na Istoku je to sunce, a na Zapadu zlato. Nasi horoskopi obisno koriste varijacije ovog imena, kao sto su , ,ZIato mamino“ I , ,Sunce tatino“. jedini problem koji se sa decom rodenom u ovom znaku mo’/ '.e pojaviti je neodgovaraju- c’i podznak. Naime, ukoliko majka smatra da joj je dete rodeno u znaku . ,ZIato marnIno“, dokofitc misli da mu je podznak , ,Sunce II II kalajisano“, moguse je osekivati stanovito ne- suglasje u vaspitanju. Isti je slusaj I ako otac misli da je detetov znak , ,Sunce tatino“, a majka smatra da mu je podznak , ,Boga Ii * % ti poljubim“ ili , ,Videc’es ti svoga boga kad ti tata dode kuc’i“. 4% Zasto ove kombinacije neusaglasenog znaka I podznaka mogu prouzrokovati pro- bleme? I2 jednostavnog razloga sto sc zbu- njivati dete: ono nec'e znati da Ii je boianstvo u malom (sto bi sa punim pravom trebalo da misli o sebi) ili mali probisvet koji stalno nesto gresi. Ako na ovom mestu dozvoIjava- te jedan savet iskusne prorosice, relda bih vam da 0 njemu svakako mislite kao 0 bo- ianstm — u iivotu c’e I tako imati dovoljno prilika da posumnja u tu postavku. Naravno, moguée je da c’e vase Zlatosunce ponekad preterivati u igranju uloge malog Boga, pa mu se moie desiti da od vas oseku- je I ono sto niste spremni da mu date (ili bar ne u tom danu u rnesecu). Ukoliko posne da vam se bacaka po ulici ispred izloga, nemoj- te misliti da to ima ikakve veze sa vama I va- sim nasinom vaspitavanja. Razlog Ieii u konstelaciji zvezda za koju vi niste odgovor- ni i tome naprosto nema Ieka. Doduse, ino- Zete probati neke stare, proverene metode, kao sto su: da utrsite u prodavnicu i kupite mu to sto je poielelo ili pak da pozovete u pomoc’ milicajca, Babarogu ili ono sime vec’ plasite dete -— mada iskreno sumnjam da ée bilo sta od toga biti delotvorno. No, ne osaja- gvajte — Zlatosunce je rodeno pod sreénom zvezdom, pa ée se nekako vec’ izvuéi I be’/ . vaseg vaspitanja (ili uprkos njemu). sa-*4? 16 at év
  44. 44. Semja em; gaémje IzI. oiBA RODITEIJSKIH RADOVA Ovih dana je u galeriji Roditeljskog centra otvorena izloiba pod nazivom Sta sve roditelj ra- di za svoie dete. Radove su izloiili roditelji svih profesija, uzrasta, rasa, nacionalnosti, svih verskih, politiskih I religijskih opredeljenja, kao I svih obrazovnih I statusnih nivoa. Ovako neosekivano veliki odziv I podjednaka zastupljenost roditelja po gotovo svim zarnislivim kri- terijumima iznenadili su I sam iiri, koji je naknadno odlusio da ova izloiba postane trajna postavka galerije. Katalog sa ove izlo’/ be speciialno za vas priredio je nas suveni likovni kritisar Milenkovic’ od Basve. (Prim. redalacije: Unapred se tlzvinjavamo zbog moguée nerazumljivosti teksta koja je, uostalom. 1' razumljiva kada se ima u vidu da gaje pisao lileozmi / eritisax) 'QVr‘. VmVmVmV vnv"‘vn‘v’§Y 'I'I'li1'! »1'fiIm'mIiI'(.5 . ¢'= ' .5 E .5 .5 F5.- . @- F’: E '0
  45. 45. §'I'A SVE RODITELJ RADI ZA SVOJE DETE — prikaz najuspeénijih radova — Slika br. 1: Diptih Rodltelf straz'ari napmzoru Prvi deo diptiha zove se éekam tako da me ne vidis}. Slikom dominira fi- gura zabrinutog roditelja koji u kasne noéne sate ‘ stoji na prozoru i éim ugleda da mu se dete vra- éa kuéi, on brzo gasi sve- tlo i leie, praveéi se kao da vec’ odavno tvrdo spava. 46 Za razliku od njega, drugi deo diptiha pod nazivom Cvelzam tako da me vidis‘ prikazuje roditelja koji ostaje na prozoru i onda kad ugleda da se dete vraéa kuc’i. §tavi— ée, dotiéni roditelj se napadno tru- di ne samo da bude primeéen dok éeka, vec’ i da dete primi k znanju koliko se roditelj u meduvremenu nasekirao - dete to treba da za- kljuéi po gomili opufiaka i tableta (za smirenje, pritisak, glavobolju, kontracepciju. ..), kao i po p0dig- nutoj telcfonskoj sluéalici iz koje istovremeno odgovaraju milicajci, vatrogasci, pogrebna druétva, bol- nice, urgentni centri i nekoliko bunovnih roditelja éija deca mo- ida znaju gde bi joé moglo da se traii izgubljeno jedinée.
  46. 46. man‘ 1' mm? » -'tn? n?n'tiim'ta'm'm'r. i'ra'r.1'm7a*nr* Rodltelj ispada budala Ova slika jc parafraza , ,Stra§nog suda“. Na njoj vidimo rodi- telja u trenutku kada na roditeljskom sastanku od razrednog starefiine upravo saznaje da mu je dete bilo bolesno i to bar‘) onog dana kada je bilo zdravo k’o dren (da kucnem u drvo). Umetnikova ruka nam je bravurozno doéarala taj trenutak spoznaje — pailjivi posmatraé moie videti kako se lice rodite- lja preobraiava od iznenadenja do zabczcknutosti, kako se za- tim izobliéava od ljutnje, da bi se ponovo smirilo i to u trenut- ku kada roditelj odluéuje da slaie razrednog starefiinu i potvr- di detetom priéu. (Ono éto se ne moie proéitati sa slike je to da roditelj laie kako bi dete zaétitio od neopravdanog i ukora, a sebe od neopravdanog ukora §to ga je tako vaspitao. ) Medutim, prava i neproccnjiva vrednost ove slike Ieii u Ei- njenici da je umetniku po§lo za rukom da nam doéara kako se roditelj zaista oseéao u tom trenutku — da bi to postigao, on mu je jednim maestralnim potezom kiéice docrtao ma- gareée u§i. Sta je umetnik zapravo hteo da ka'1'. e ovom slikom ne zna- mo, ali znamo Sta je roditelj posle rekao detetu (videti naslov slike). , PAQU. Wm I A , L‘JEM§J. U A ' L'J§J. Ul‘JL'J‘J ' A ', l'J. 'J. L'J. U.
  47. 47. Slika br. 5: Roditelj se brulaa Ova slika predstavlja masovnu scenu u kojoj roditelji-detektivi na sve naéine, osim jednog, pokuéavaju da saznaju da li njihovo dete pu§i, da li ima simpatiju i da li se, ne daj boie, drogira. U pr- vom planu slike vidimo jednog roditelja upravo uhvaéenog u pre- turanju po diepovima i ékolskim torbama svog deteta. Drugog roditelja zatiéemo kako kleéeéi prisluékuje pred vratima decje sobe, izlaiuéi se opasnosti da dete naglo otvori vrata i zatekne ga u tom poniiavajuéem poloiaju. Treéi roditelj je prikazan kako se §unja po ibunju, prepada diogere, neza§tic’ene starice i manija- ke-egzibicioniste, a sve u ielji da zatekne svoie dete corpus delic- ti sa cigaretom, u éemu, naravno, ne uspeva, ali ga zato jedna sa- vesna penzionerka izudara kisiobranom. U pozadini se nazire jo§ jedan roditelj. On, preruéen u hipika, obilazi oko kafiéa i diskaéa pokuéavajuéi da sazna sa kim se to nje- govo dete druii i za§to mu je lep§e tamo nego u rodeno] kuc’i. Na kraju potrage, kada onako malaksao a maskiran zaspi na klupi u parku, biva uhapéen zbog remeéenja javnog reda i mira, zbog éega ujutro puca bruka u koméiluku, naroéito kada se sazna da je dete moralo da ide u stanicu milicijc kako bi potvrdilo njegov identitet. U razgovoru sa umetnikom koji je naslikao ovo remek-delo sama- jemo da je medu prvim skicama predstavio i roditelja u isknenom razgovoru sa dctetom, ali je zakljuéio da bi ta scena bila okarakteri- sana kao kié, te ju je u finalizaciji slike prosto izbacio s platna. _ | |llIllllllltn- tmllllllmv 0. G3: TOW‘ - ~.4/ -. -N , ; . C —. ' ‘>7 , _ _ 2 -. -f _. ._ & / Liéni osvrt na izloibu: Kada ovako pogledamo sve saleupljene radove, dobijamo zaista impresivnu slika 0 tome §ta su sve roditelji u stanju da urade za svoje dete. A §toje najdivmje, om‘ zauzvrat zai- sta mita ne oéekuju od svoje dece — samo nek su z'iva izdrava. .. 1' nek nu vreme zavrs'e fakultet, zaposle se, pametno se oéene (udaju), rode zlamu dec'icu i brinu 0 svojim osta- relim roditeljima ( 1' to tim redosledom). Pa, pitamja vas. zarje to mnogo? Naroéito u po- redenju sa svim §toje za njih uradeno? 48
  48. 48. .-y . . . ,—. «i : -*. an; *~»-—+ l rill ; - ‘ C damn‘ L‘. . mglldo Fuj, to kaka! Kao prvo, sram vas bilo §to vas ovakve stvari uop§te zanimajul Nemojte, molim vas — uhvaéeni ste u éitanju ovog teksta i ne po- kuéavajte sad da se pravdate! Taéno, niste vi- ée mali, ali svejedno bi trebalo da se stidite: sramota je sramota. Znate i sami da se 0 ne- kim stvarima nc priéa. Naroéito ne 0 onima koje su nam toliko bitne u Zivotu. A ako sad joé poénete da dirate , ,tu stvar“ na koju ste pomislili — naéisto éu da se §lo- giraml Ma, ‘aj’te, molim vas, kakvo upoznavanje sebe, kakvi bakraéi! Priéajte vi to nekom drugom —- argumenti su na mojoj strani. Pre svega, _. ,to“ je prljavo. Zatim, od , ,toga“ se suéi kiéma (ne pitajte '3-‘—— me kako to znaml). Kao treée, ali ”"’ * ne i najmanje stra§no: od . ,toga“ se ' moie poludcti, daleko bilo. Jeste li se prepali? Ne bih volela da sad ispadne kako ne smete vi§e ni u WC. Fiziologija i higijena su neéto drugo — mi ovde govorimo 0 neprime- renoj radoznalosti i nepo’/ '.eljnom zada- voljstvu, a to su, priznaéctc, neke sasvim druge stvari. ,,0ne“ stvari. Bezobrazne. 0-, . 7?‘ l*: lE~-:3: Odakle dolaze bebe? Po§to je ovo jedan ozbiljan tekst za pamet- ne roditelje, nec’u vas gnjaviti glupostima kao éto su rode i leptiri kupusari, vec’ c’u od- mah prec’i na stvar: verovali ili ne, bebe na ovaj svet dolazc sa drugih planeta! Ako mislite da sam pala s Marsa kad mo- gu da tvrdim ovako neéto, znajte da ste za- malo u pravu. Naime, ja sam, kao i sve de- vojéice, pala s Veneae, a s Marsa padaju sa- mo deéaci! Da, da, a to §to za om teoriju jo§ niste éu- li ne znaéi da je ona netaéna. Uostalom, ni vi deci ne priéate 0 seksu, pa to ipak ne znaéi da njega nema, zar ne? Ukoliko ielite da saznate malo vi§e o deci sa Marsa i Venere, proéitajte sledec’i pasus — ako vas nije sramota, naravno.
  49. 49. 1 f TRECA REC: U éemuje razliku izmedu deéalza idevqélca. ’ Da biste razumeli stvarnu razliku medu polovima, najvainije je da znate da je Mars planeta ratnika, a Venera planeta princeza i zbog toga se vaspitanje deéaka i devojéica u potpunosti razlikuje. No, da ne teoreti§em previ§e, evo vam odmah nekoliko praktiénih saveta: MARSOVCI Prvo i prvo, nikako ne smete dopustiti da sc vaé sin pretvori u neku seka-persu. Zato morate biti dosledni u vaspitanju od prvog dana: kao §to vec’ znate, mu§ke bebe su predodredene da nose plam odeéu, stoga dobro pazite da vam se ne potkrade éak ni roze cucla. jer, dovoljan je jedan trenutak nepainje i eto njega kako danas-sutra igra balet. lz istog razloga morate spreéiti i da se igra lutkama — njemu je potrebno oruije, u najgorem sluéaju kamioni, rakete ili alat. Cim otkrijete da se neéega plaéi — prisilite ga da baé to uéini: bacitc ga u vodu, terajte ga da pomiluje psa ili hrabro sedi na klackalici. Pustite vi te teorije o traumama ix detinjstva — zna se kako se ponaéa jedan pravi muékaract Druga vaina stvar je da On ne sme da cmi- zdri. Cim vidite da je poéeo da pokazuje emocije, optuiite ga da je §onja i zabranite mu da se pona§a kao neka iena. Pa nije valj- da pao s Venere? ! Naravno, moguée je da c’e zbog ovakvog vaspitanja jednog dana dobiti éir na dvanaestopalaénom ili infarkt, ali to je cena koju na Marsu svi plaéaju — samo da postanu muékarci, jer iedino takvi mogu da uspostave kontakt sa drugom rasom — Vene- rijankama! ,. u £3’ 1.4m / 4'5 VENERUANKE Sa Venere nam stiiu samo princezc. One su po definiciji slabe, nesamostalne i uglav- nom nesposobne da se snadu na ovoj plane- ti (gde ste videli princezu da brine sama 0 sebi? !). Zato je najva7'. nije da ih odmalena uéite kako da manipuliéu podanicima: ako ih ne§to naljuti, one treba da plaéu; ako ic- le da dobiju ljubav, treba da kmeée (te hlad- no im je, te dosadno im je, te ovo je bez ve- ze, a ono jc glupo. ..), a ako iele da budu sreéne, moraju nac’i nekoga da im to i obel- bedi. Nec’ete valjda da se prctvore u mu§ka- race koje znaju da promene licne u osigura- cu i gumu na automobilu? l ne brinite kako c'e va§a éerka, tako nesa- mostalna, preiiveti u ovom surovom svetu — uvek c'e se naéi neki silediija kome c’e biti za- dovoljstvo da je brani od drugih zala To §to c’e ona, zauzvrat, morati da trpi silediiju i nije ta- ko stra§no. Uostalom, iivot nije bajka. A ako imate joé pitanja u vezi sa , ,onim stvarima“, evo nekoliko dodatnih reéi koje c’e vam sigumo razjasniti i poslednje nedou- mice. (U svakom sluéaju, razjasnile su vaéoj deci ili ste bar tako mislili. )
  50. 50. ¢': E'rvn1'A naé: Idi pitai tatu! ram naé: Idi pitai mamu! §Es1'A Iuaé: Pa lepo sam vam rekla da pitate tatu! ' " 3: I POSLEDNJA REC O '3 , ,ONIM STVARIMA" ' Kako odgovarati na §kakljiva pitania ‘"67 '2 Ako ste proéitali prethodne stranice (a nadam se da , ’ ne spadate u one koji éitaju otpozadi ili na prcskok), 5._ gr, shvatili ste da sa decom uopEte ne treba naéinjati bez- 9 , obrazne teme. Pa ipak, moglo bi vam se desiti da vas a 1 ' uhvate u kliné, onako kako samo oni to umeju, i da budete priinorani da tim nesnosnim deranima date nekakve odgovore. (Na kraju krajeva, moida i oni zai- sta imaju svoie ustavom zagarantovano pravo na infor- misanjc? ) U nameri da vas pripremim za takve nezgodne situaci- je, a po§tujuéi izreku , ,Pametni uée na tudem iskustvu — oni drugi na svom“, predlaiem vam da uéite od najveéih. Zato c’e, kao éto je i red, poslednju rec‘: in ovoj raspravi do- biti jedan od najemincntnijih struénjaka za deéja pitanja i neosporni autoritet u to] oblasti. A ako to nije osoba ko- ja je generacije i generacije uvodila u svet odraslih, onda zaista ne znam ko bi bio pozvaniji da vas posavetuje. Dakle, da vidimo kako je izbegavao da odgovori Volt Dizni, glavom i perom!
  51. 51. Decu radaiu ujaci! Decu ne donose rode Kao prvo, od dece svakako treba sakriti Drugo zgodno izvlaéenje iz neprijatnih éinjenicu da roditelji uopéte postoje. Decu situacija koje nam Dizni nudi ieste da se rada ujak (majéin brat), stric (oéev brat) 1 deca ne radaju vec’ kloniraju, i to po ili ujna. U celoj ovoj postavci jedino je troje od iste vrste. Kloniranje je ujed- ujna sporna, ne zato §to iene ne radaju no i jedini logiéan odgovor na pi- decu (! ) vec’ zato §to dolazi do tanje: kako je moguée da i neie- male zabune prilikom prevo- nje mogu imati decu (osim denja. Naime, u engleskom ukoliko ne ielite da se upe- originalu Pata je tetka (oéeva ili tljate u raspram o seksu majéina sestra), a u srpskom pre i van brakal). prevodu ona je ujna, dakle, uja- ‘ Postoji jo§ jedna va- kova iena, éto bi znaéilo da jc udata za ujaka, ali po§to ona to nije (a nismo saznali ni da je razvedena), verovatno je da je Pata zapravo tetka. . dati stranu 50, Naravno, po§to nema _ 5 - poglavlje o Ve- roditelja, nema ni dece. I nerijankama). ina usluga koju vam Diznijevi likovi mogu uciniti, naroéito ako imate c’erku (pogle- Oni koje bismo po uzrastu Mini i Pata c’e ih, kao mogli tako nazvati zapravo prave ujna—princeze, su sestriéi (sestrina deca), vrlo brzo nauéiti da je eventualno neéaci (§iri devojkama jedini po- pojam koji valjda podra- sao da jurcaju sa jedne zumeva i decu rodaka rasprodaje na drugu, koji nisu u najbliiem da stoje na vagi i usput srodstvu). slupaju svaki auto- U ovom, skoro savr- ’ éenom svetu bez rodi- telja i dece, postoje joé i ba- . mobil za éiji volan - sednu. Nauéiéeih i tome da ljubav ke-nerotkinje i dede koji ta- ulazi kroz stomak kode nemaju svoju decu. | (naroéito ako prave izvrsne Umesto toga oni imaju, poga- pite); date vec’, samo sestriée i sestri- iedino ih ne mogu nauéiti ée svojih sestriéa, odnosno se- kako da se udaju (jer su i striéine i njihove sestriéine. same matore usedelice), Ako ste se zapetljali u éitanju bar ali, brate, red je da se i vi oko onoliko koliko ja u pisanju, zamislite neéega malo potrudite. samo kako je tek deci. A ukoliko se Pa neéete valjda da vam celog ipak osmele da pitaju kako su se rodili 7'. ivota drugi vaspitavaju decu? Raja, Gaja i Vlaja, dok im vi objasnite ko je kome rod i sa koje strane, doc’i c’e vreme da podu u ékolu, a onda nek uéiteljica re§ava te rasprave.
  52. 52. ._, _—-— pwcfitadé mm (6%) ; a ado VEST KOJA VAM JE SIGIIRNO PROMAKLA CBeqaHo o6eJIe>KeH , Z[aH p0,nM'reJba IIPOHIJIOCT KOJA HCI/ [BI/ I Heoqeicmaai-Io . ner1o BpeMe 3a 0130 , uo6a r0111/me I/ i3MaMM. no je Muorofipojne meratie Ha fieorpancrce ym/ me M orcomra ua. ne'rm— urra. OHM rcojm cy ce OBOI‘ cynqanor nonomieaa 3a'reIc. m4 y Pozm'reJbc1coM napxy mviamd cy upmmxy na npncycrsyjy ue— peMoHMja. nHoM nonararby Benaua Ha cnomenmc xcp'rBaMa na- JIMM y ozipacrarby. Ha xomemopaumjm Koja je IIOTOM ycnem/ Lna, npencrasnmm Ynpymerba 6opaua 3a ocno6o‘1jeH: e ne'm1bc'rBa norenonmm cy ce cenmvia POJII/ ITEJBCKMX xcpwaaa. Y roaopmvta rcoje cy TOM npmmrcom ozipxcanzu, ca caoceharbem M , Z[y)KI-II/ IIVI l'IOI. LI’I‘OBaI-beM Haaenen je 6ecicpajaH cimcax cBera urro cy ponmemm xcp'rBo— sama 3a csojy neuy: Henpocnasaae Hohm, zxyra 6:191-ha Han; IIOCT€JbaMa éormbaamx, Heozmacuu Ha rconuepre M y 6MOCKOI'I, Hecaumsene xaabvme, Henojenene Bettepe ca np14ja'reJbmv1a, nenonpmene mico. ne I/ I crymaje, Heocrsapene icapnjepe, npehy- Tane petm 14 rtporyrar-1e yapene, npercm-1y'ra nerosarba, ripene- Bpemenn pan, 6pMra o CB1/IM rcyhHMM Jby6mvII. m1v1a, pa3Bo, u;M mm oc'raHLm y 6pa1<y, TpI'[Jb€H>3. csera 14 cisaxcora. .. Y m-bmsm ymcaxa Koja je TOM npmtmcom orsopena, oc'ra. no je sam/ icano: , ,y me ‘-IM'I‘aBI/ IX renepaumja )K€JII/ fll/ I z1a Mapaamvi HOI. I.ITOBa- rbe 3a cse >icp'r3e icoje cy pomxrrenan nonommim Ha mrrap Ha- mer oz1pacTa1-ba. Hanam ce 11a he osaj CIIOMEHI/ IK noc'ra'm 'rpajHa or1oMeHa 6y, z1yhi/ [M noxonerbmwa. Jep, ;~1cpTBe He cMejy 6mm 3a6opaBJbeHe, am»: ce Taicolje He cMe necmm HM 11a nema r1oc'raHy >1cp'rBe po, zm'reJbcicMx >1cp'raBa. I[par1»i nanm po1m're— Jbm, HeM0jT€ Lia l'[OMI/ ICJII/ IMO zia CT€ cBe T0 pa, z1mm, He :43 Jby6aBI/ I npelvia HaMa Beh I/ I3 Jby6aBI/ I npeMa ; ~xp'rBoBarby. A aico cTe ce My‘{I/ IJII/ I M ozipmiama caMo 3a'ro na 61/: BaM "M14 6am cBe TO Taxo I/ ICTO Bparmm, 6ojvrM ce zia c're nonoao noc'ra. m4 >icp'rBe — osor ny'ra norpemrmx otzercmaan-. a! Arco BaM je 3a y'rexy, 3Haj're 11a heMo Mnarc TO He1coMe Bpa— TI/ [TI/ I, HeICOMe 3a Kora heMo, Kao 14 BM cazza, MI/ ICJII/ ITI/ I 11a je ne- 3aXBaJIaH, a K0 he Tarcofje Bpa'rI/ rrm Hercorvte 3a Kora he jem-ior ziaaa Mmcmrrm zza je He3axBa. naH Kao urro I/ I Baum ponmemm Mncne 3a Bac. “ 53
  53. 53. Wear. /eijezé ct/ adataé ; oL dew IIPIITSTVO IA IIPOTREBII RODITEIJA KAKO BACIII/ ITATI/ I PO11]/ ITEJBE I[A CE JIEIIO IIOHAIIIAJY HA POJII/ ITEJBCKOM CACTAHKY Jenuor jy'rpa ce crrpeivn/ rre H noijme ca Hal/ IMa Ha nocao. I/ Inm- Te npaB0 icon I-bl/ IXOBOI‘ Luecba M nonpmajre Mano c H: uMM 0 cBojMM ponwreabmvta. III/ IT8.jT€ ra na JIM ce ILOJII/ I‘<IHO rIoHau1a- jy, na JII/ I penoBHo no. na3e Ha nocao M noce6Ho ce 3auHTepe- cyjre na JIM oMe'ra_jy npyre norc pane. HoBpeMeHo 31-Ia‘-I8.jHO Ic. nMMajTe I‘JIaBOM, cnaxcme ce ca CBI/ IM 1u'ro med) Icame M no- HoBM're Bmue nyra oHy HyBeHy peqex-muy: ,, I/Ic'ro MM TO M ja roBopuM, a. n’ Lu'ra Bpenm Kan Hehe na Me c. nyu1ajy! “ HapaBHo, jom 6oJBe 614 614.110 Hana 614 Taj Bam pa3roB0p MO- r. ne na c. ny1uajy I/ I cBe rconere M ROJIGPMHMIIE Baumx ponwrenaa. Y TOM cuyttajy 6I»1c're MOPJII/ I na no3oBe're cBoje ponwrenae na npen CBI/ IMa H21/I1VIa jaBHo o6ehajy na he ce y cnenehezvi noJIy— ronuurry Bmue Tpynvrrm M nocmhu 60.1514 ycnex. Ha pac'raH1<y ce jom Mano noxcamrre Ha ponvrrenae M Mcnpr/1- Hajre I-IGICOJIMKO ne'raJBa I/ I3 noponmnor Her/1Bo'ra — Ha rrpvrmep rcaico je Mama rpemrcoivr c'raB1/ma M Tammy Hapariy y Mammy, na cy BaM can use Majmue c14Bon. naBe mm zcaico je Ta'ra upo- 6a0 na IIOIIpaBI/ I cbacynr 3a cmjammy, na je ueo KOMI. I.IMJIyI<'. oc'rao 6e3 cTpyje. Peuvrre rcarco npoc'ro Bmue HeMa're cHare na c I-bl/ lMa 143alje- TE Ha icpaj M 3aMo. m/rre Luecba na MX on Mano npwrerne I/ I no- Bene y pen. I/ I Ha Icpajy, I43Ban1/rre 100 rpaMa read); /me mm uBehe (yrcom/ uco je med) Hcena) I/ I npenajre T0 , ,rcao Mann 3Ha1< naHcH; e“. Azco M nocne cBera Baum ponx/ rreJbM He cxBa're Harco ce BM oceha're Kan oHm ony y Bamy mrcony Ha p0,D; I/ITGJBCICI/ I cac'ra— Haxc — 6ojMM ce na BaM He npeocraje Hmurra npyro Hero na 1u'ro ripe Marypmpare. I[o6pa Bec'r 3a Baez Ha cbaIcy. n're'ry HeMa ponM'reJBcHMx ca- c'raHaHa. 54
  54. 54. }”»2;e/ v,cz»1;c. co’"c4;/ ;’er¢4,a da, :26 / //v; »., o£é‘«j¢~: V / ‘'‘‘r‘. '';4->—v‘vv; ‘-' 1.. . -: . . .3: ‘-7 IT F11", T—‘T"" " ' " V 1141. Generacijski bestseler! Delo koje ée vas ostaviti bez reci! Beskrajna prica — roman ciji éete kraj sami dopisati! —§ 9-. ._§‘7l't" . ._i; . . ..4/II'IiYl7.‘I‘4'. ‘1:. lzuzetno delo savremenog autora . ,Dru- étveni iivot dece — s no§om u svet“ knjiga je koju bi svaki roditelj morao da procita, cim bude bila objavljena. Po Zanru, to je putopisni roman koji govo- ri 0 decjem pokuéaju ulaska u neistraieni svet odraslih — putem noée. To je istovreme- no i suptilan psiholoéki triler prepun zani- mljivih dijaloga koji se citaju vi§e puta, jer se iz prvog ili povrénog citanja ne moie odgo- netnuti sva viéeslojnost i dubina poruka. , ,Izaberi svoju avanturu“ 55 prvi put i za roditelje! ‘ «nil/ I’/ ” . ... -‘---_. ._ . "-‘$3’ “ ' v -- ‘I Posebna zanimljivost romana sadriana je u pokuéaju pisca da omoguci citaocu da po- stane deo avanture tako §to ce sam odabrati zavréetak price. Narocito je vredno istaci stil koji do sada nismo sretali u literaturi, mada je veoma cest u realnom '/ iivotu: dijalozi su, naiine, sve vreme vodeni indirektno, to jest preko Dcteta, tako da ono, na neki nacin, postaje univerzalni transmiter. Ovu tezu autora mo- ida najbolje docarava odlomak koji je prire- divac teksta odabrao za vas.
  55. 55. ,, Da li je moja dusica kakila? “, zapitala je Majka, njuskajuéi negde iza detetovih leda. ,, Blzo kaki, tata ce se lutiti kad vidi da si jos na nosi. Smetas tatici da gleda utakmicu na milu, znas? ‘Aide, lubi ga majka, nemoj date tata gldi. “ , ,Ne slusaj sta ti ona plica“, zabrundao je Otac iz fotelje. ,, U stvali, mamica zuli da zove tete iz kancelarije, pa da sa njima tlaca sta je ko danas lekao i kako se koja Ida- va obukla. To mamica hoce i zato bi da ti sto ple odes u klevetac, sine, a ne zbog ta- tine utakmice, znas. “ , ,A pitai tatu zasto njemu smeta kad mama telefonila“, ponudila je Maika, besmi- sleno premestajuci igracke koje ie trenutak ranije ravnomemo rasporedila oko no- §e. ,, Pitaj ga da li se on to luti sto mamica ima plijatelje, a on in nema? “ , ,Kazi ti mamici“, aaculo se ponovo iza naslona fotelje, ,, da tata ima plijatelje! “ (iarom cigarete ie napravio krug u vazduhu kao da hoce da podvuce svoje reci) , ,sa- mo sto ih ne zvlcka svaki cas telcfonom da laspleda gluposti, nego lepo izade sa nji- ma kao covek. Ali, to gospodi mami smeta. “ , ,l'alavno da joj smeta“, poiurila ie Majka, kao da je samo ovu recenicu cekala, ,, kad sa njima izade k’o covek, a vlati se kuci k’o zivotinja — toliko pijan da pita ka- da se ova kafana 1.atvala! “ , ,Ha-hat“, Ocev smeh se kao kockica leda zakotrljao po parketu. ,, Vidi, sine, kako ti ie mamica duhovita. 1'. -Iola da je to cula od svoie mame, jel sama ne bi nikada smi- slila! “ , ,Kazi ti tati da moiu mamu ostavi na milu. Da nije bilo bake, ja se nikada ne bih udala za tog kletena. Ona ie tvldila da je on fini momak iel joj uvek polubi luku kad dodé. “ Ali. .. Dmgi c'itaoc'e, ovoje mesto no kojem prestaje moja pric‘a, (1 poc'i1y'e tuoja. Razmisli dobro kako se obicno zawiovaju ovnl2ve[)1'ic‘e i sam 11opis'1' kraj. lli odaber1' neko odporzzzderzib recenja: . ~. v>-~~ ' . -a‘ . K”; /‘(’> '7"“‘*- 56

×