![• Pri stalnom otporu od 1kΩ, meriti
jačinu struje za različite napone.
Izmerene vrednosti uneti u tablicu i
nacrtati grafik.
• Ponoviti merenje sa većim otporom.
I [ 10-3
A] U [ V ]
0 0
2 2
4 4
6 6
8,1 8
10,1 10
U [ V ]
I [mA]
0
2
4
6
8
10
12
0 2 4 6 8 10 12
R
A](https://image.slidesharecdn.com/omovzakon-160227170230/75/omov-zakon-3-2048.jpg?cb=1666658938)
![Eksperimentalno je vršena provera
Omovog zakona i na osnovu
rezultata merenja dobijeni su ovi
grafici.
Koliki su bili otpori upotrebljenih
otpornika?
• U kolu predstavljenom na slici menjan je napon i
otpornici, izračunaj kako se menjala vrednosti napona na
otporniku br.2 i popuni tabelu.
R1
R2
U
U2
U (V) R1
(kΩ) R2
(kΩ) U2
(V)
12 100 200
6 25 10
24 5 20
6 0,25 0,1
10
5
20
I [ A]
U [ V]](https://image.slidesharecdn.com/omovzakon-160227170230/75/omov-zakon-8-2048.jpg?cb=1666658938)
Contenu connexe
Tendances
Tendances(20)
En vedette
En vedette(20)
Similaire à Omov zakon
Similaire à Omov zakon(20)
Plus de zoranang
Dernier
Dernier(15)
Omov zakon
- 2. Zavisnost jačine struje od napona • Pri promeni napona, posmatrati intenzitet svetlosti sijalice. • Kada sijalica jače svetli? • U kom slučaju ampermetar meri jaču struju? 1,5V Demonstracioni ogled: 1,5V 1,5V
- 3. • Pri stalnom otporu od 1kΩ, meriti jačinu struje za različite napone. Izmerene vrednosti uneti u tablicu i nacrtati grafik. • Ponoviti merenje sa većim otporom. I [ 10-3 A] U [ V ] 0 0 2 2 4 4 6 6 8,1 8 10,1 10 U [ V ] I [mA] 0 2 4 6 8 10 12 0 2 4 6 8 10 12 R A
- 4. Georg Simon Om (1787. - 1854.), je bio nemački fizičar. Istakao se radovima s područja elektriciteta i magnetizma. Formulisao je zakon prema kojem je jačina struje koja prolazi kroz provodnik proporcionalna naponu (Omov zakon). Proučavao je nastajanje toplote u provodniku kroz koji protiče struja, a bavio se i različitim problemima iz područja akustike. Merna jedinica električnog otpora om (Ω) nazvana je po njemu.
- 5. Omov zakon za deo kola • Kakva je veza između napona,struje i otpora? • Jačina električne struje u nekom delu kola ,upravo je srazmerna naponu na krajevima tog dela kola a obrnuto srazmerna njegovom električnom otporu. • Ako je na krajevima otpornika od 1 Ω , napon 1V onda kroz njega protiče struja od 1A. R U I = Ω = V A
- 6. • Izračunaj nepoznate fizičke veličine i popuni tabele. napon (V) jačina struje (A) otpor (Ω) 25 8.3 50 7 75 5.8 100 5 125 4 150 3 175 2.7 200 2 napon (V) jačina struje (A) otpor (Ω)
- 7. • Izračunaj nepoznate fizičke veličine i popuni tabelu. napon (V) jačina struje otpor (Ω) dužina provodnika površina preseka provodnika supstanca 3 1.5 A 1m Cu 6 50 cm 2 mm2 Fe 8 4 A 1 mm2 Al 24 2 A 0,5 cm2 Al 25 mA 100 2 mm2 Cu 10 A 50 2m Cu 200 0.25m 10 mm2 Fe 2 A 150 cm 5 mm2 Cu 2 mA 500 10 mm2 Cu 100 mA 300 0,02 cm2 Fe 5000 5 MA 1 mm2 Fe 12 200 A 5 mm2 Al
- 8. Eksperimentalno je vršena provera Omovog zakona i na osnovu rezultata merenja dobijeni su ovi grafici. Koliki su bili otpori upotrebljenih otpornika? • U kolu predstavljenom na slici menjan je napon i otpornici, izračunaj kako se menjala vrednosti napona na otporniku br.2 i popuni tabelu. R1 R2 U U2 U (V) R1 (kΩ) R2 (kΩ) U2 (V) 12 100 200 6 25 10 24 5 20 6 0,25 0,1 10 5 20 I [ A] U [ V]
- 9. • U provodniku od konstantana preseka 1mm2 jačina struje je 1A. Koliko su na ovom provodniku udaljene dve tačke između kojih je napon 1V? (p=5·10- 7 Ωm) constantan electron jon metala • Kolika je jačina struje u provodniku i koliko elektrona je prošlo kroz njega za 1min,ako mu je otpor 2 oma a napon na krajevima je 19,2 V?
- 10. Elektromotorna sila -EMS Napon izvora • U svakom izvoru električne struje,neki vid energije (mehanička,toplotna,hemijska,svetlosna)se pretvara u električnu energiju. • Naelektrisanja se razdvajaju i prenose suprotno od smera pola. • EMS-napon izvora, brojno je jednak radu potrbnom za razdvajanje i premeštanje 1C pozitivnog naelektrisanja sa negativnog na pozitivan pol izvora,unutar samog izvora. q A =ε
- 11. Omov zakon za celo kolo • Jačina struje u celom kolu upravo je srazmerna naponu izvora a obrnuto srazmerna zbiru spoljašnjeg i unutašnjeg otpora. • r - unutrašnji otpor-otpor samog izvora rR I e + = ε ε ε =+ =+ IrU IrIRe U>ε r ε Re A B
- 12. Kratka veza električnog izvora • Ako se krajevi izvora spoje provodnikom malog otpora , dolazi do kratkoj spoja. Kratka veza može nastati i na električnoj instalaciji,kada se dodirnu neizolovani ili loše izolovani provodnici.U svakom kratkom spoju u električnom kolu nastaje veoma jaka struja.Ona može oštetiti električni izvor, ostale delove el.kola a može doći i do paljenja instalacije. r IRe ε =⇒≈ 0 • Da bi se sprečila oštećenja usled kratkog spoja na instalacijama i u električnim uređajima stavljaju se osigurači.Pri kratkom spoju oni prekidaju dovod struje.
- 13. Gustav Robert Kirhof • 1824. – 1887. • Za vreme studiranja objavljuje pravila, pomoću kojih se može izračunati struja, napon i otpor električnih krugova (1845.) • Dao je mnogo značajnih doprinosa u raznim granama fizike: -Postavio zakon o toplotnom zračenju tela, -zaslužan je za otkriće i razvoj spektralne analize; objasnivši apsorpcijske linije u optičkim spektrima stvorio mogućnosti izučavanja sastava nebeskih tela, - otkrio je pomoću spektroskopa elemente cezijum i rubidijum.
- 14. Kirhofova pravila • Prvo pravilo:U svakom čvoru kola,zbir struja koje uviru u njega jednak je zbiru struja koje izviru iz njega. • Drugo pravilo :Algebarski zbir svih elektromotornih sila i padova napona na svim otpornicima u jednoj konturi jednaka je nuli. I1 = I2 + I3 I1 I2 I3
- 15. Primena Omovog zakona i Kirhofovih pravila na strujno kolo redna veza • I = I1 = I2 = I3 = const • U = U1 + U2+ U3 • Re =R1+ R2+ R3 paralelna veza • I = I1 + I2 + I3 • U = U1 = U2 = U3 ... 111 21 ++= RRRe R1 R2 R3 R1 R2 R3
- 16. • Otpornici su na isti izvor vezani kao što pokazuje šema. Izračunaj jačine struja koje protiču kroz njih u oba slučaja. ε = 12 V r = 0,8 Ω R1= 3 Ω R2 = 2 Ω (a) (b) ε,r R1 R2 R3 R1=3 Ω ε = 16 V R2=5 Ω r = 0,2 Ω R3=2,8 Ω • Kolika jačina sruje protiče kroz kolo? • Koliki je napon na svakom otporniku?
- 17. • Četiri iste sijalice su na isti izvor vezane kao što pokazuju šeme. Izračunaj jačine struja koje protiču kroz njih u oba slučaja. ε= 9V R = 6Ω r = 0,6Ω A R1 R3 R2 V3 ε= ? R1= R2=R3=6Ω r = 0,5Ω U3=8V • Tri iste sijalice su vezane na izvor kao što pokazuje šema. Izračunaj napon izvora i jačine struja koje protiču kroz njih.
- 18. Vinstonov most • Vinstonov most predstavlja paralelnu vezu otpornika,sa dve grane u kojima se nalaze po dva redno vezana otpornika.Između tačaka A i B postavljen je ampermetar. R 1 R 3 R 4 R 2 A A B • Promenom otpora podesi se da kroz ampermetar ne protiče struja,što znači da su tačke A i B na istom potencijalu. 43 21 II II = = 4422 3311 RIRI RIRI ⋅=⋅ ⋅=⋅ 4 3 2 1 R R R R = 4 3 21 R R RR ⋅= • Ako je jedan otpor nepoznat lako se može izračunati.
- 19. Šantovanje ampermetra • Gornja granica mernog opsega ampermetra zavisi od njegovog unutrašnjeg otpora Ra ,koji određuje otpor namotaja kalema u ampermetru. A Rš • Da bi se gornja granica mernog opsega povećala , paralelno sa ampermetrom treba vezati otpornik Rš ,šant. I a a R U I = š š R U I = ša III += • Zbog paralelne veze deo struje protiče kroz šant. Ta se jačina struje proračuna i dodaje na izmerenu vrednost koju pokazuje ampermetar.
- 20. Šantovanje voltmetra • Merni opseg voltmetra može se povećati ako se redno sa njim veže predotpor-šant.Pri rednoj vezi kroz njih protiče struja iste jačine, tako da se može izračunati pad napona na šantu. • Ukupni napon tada predstavlja zbir napona na krajevima šanta i napon na voltmetru. šš RIU ⋅= všAB UUU += V Rš voltmetar A B
- 21. • Gornja granica mernog opsega ampermetra je 500 mA, a njegov otpor je 4 oma.Kolika će biti gornja granica njegovog novog mernog opsega ako se upotrebi šant od 0,2 oma? • Unutrašnji otpor voltmetra je 2 kΩ,a maksimalni merni opseg je 100mV. Kolika će biti gotnja granica novog mernog opsega , ako se upotrebi predotpor od od 8 kΩ? 500 mΑ 4 Ω 0.2Ω ampeermetar 100 mV 2kΩ 8 kΩ voltmetar
- 22. A