1. 1

2. - Hardver ili računarski hardver (eng. hardware; computer
hardware) je fizički, opipljivi deo računara.
- Hardverska, računarska arhitektura koja se koristi u kućnim računarima se
naziva Von-Neumann arhitektura. Takođe, postoje i druge arhitekture, ali
se mnogo ređe koriste.
- Mogućnosti računara u najvećoj meri zavise od hardvera i njegovih
kvaliteta.
- Koji su osnovni hardverski delovi računara?
2

3. Home
- Osnovni delovi računara mogu se podeliti na:
1. Unutrašnja periferija
2. Uređaji za skladištenje podataka
3. Grafički izlazni uređaji
4. Zvučni ulazni/izlazni uređaji
5. Ulazni uređaji
3

4. Unutrašnju periferiju računara čine:
-Matična ploča
-Procesor
-RAM
-Grafička karta
-Zvučna kartica
-Mrežna kartica
-Napojna jedinica
4

5. - Matična ploča je hardverski deo računara koji veže sve komponente u jednu
celinu i omugućava komunikaciju između raznih delova računara.
- Matična ploča direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima
njenih glavnih delova.
- Glavni delovi matične ploče su:
- Čipset - SATA konektori- USB priključci- Legacy konektor
- Socket - Integrisani delovi- Naponski konektor
- Bios- Memorijski slotovi- PCI slotovi- AGP port- IDE konektori
- Kako matična ploča funkcioniše?
5

6. 6

7. Čipset: Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom i šalje CPU informacije ostalim
delovima, sastoji se od dva dijela: NorthBridge i SouthBridge.
NorthBridge: NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front
Side Bus ili Sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke.
Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a pa sve informacije iz CPU-a idu prvo
preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je sabirnicama spojen na PCI, USB,
zvučni čip, SATA i PATA konektore itd.
Socket: Socket određuje koju vrstu procesora možemo priključiti na matičnu ploču. Zadnji
univerzalni socket koji su podržavali svi proizvođači procesora za PC kompjutere je bio socket 7.
Danas je nemoguće staviti AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket (i čipset).
Ispod ćemo nabrojati neke od najpoznatijih socketa:
Socket 7 - Zadnji univerzalni socket za PC kompjutere
Socket 478 - Za starije Pentium i Celeron procesore
Socket LGA775 - Za nove Intel Pentium 4 proceosore
Socket A - Za stare AMD procesore
Socket 754 - Za AMD procesore
Socket 939 - Za AMD procesore
Socket AM2 - Za AMD procesore
7

8. BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše primitivne fukncije računara i svaki put
proverava svoje stanje kod paljenja računara.
Memorijski slotovi: Služe kao dom za RAM memoriju, obično ih ima više.
PCI slotovi: (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne karte.
AGP port: Accelerated Graphics Port, konektor namenjen za grafičke karte, karakteriše ga veća
brzina od PCI-a.
IDE konektori: Integrated Drive Electronics, služi za spajanje PATA hard diskova, optičkih
uređaja (DVD/CD-ROM/RW), obično nalazimo dva konektora.
SATA konektori: Serial Advanced Technology Attachment, služi za konektovanje SATA hard
diskova, i logično donosi bolje mogućnosti, sam konektor je nešto manji i praktičniji od PATA.
USB priključci: Universal Serial Bus služi za priključivanje vanjskih uređaja, te je najnoviji
standard USB 3.0 koji je mnogo brži od starog USB 2.0.
Legacy konektori: Stari i prevaziđeni konektori, još su uvek tu radi podrške starih uređaja iako se
sve manje koristi, odlikuje ga mala brzina.
Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu, nisu se previše mijenjali.
CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osvnovne postavke, takođe sadrži u sebi sistemski sat.
Integrisani dijelovi: Večina ploča danas ima već ugrađene audio (zvučne), mrežne pa i grafičke
čipove.
Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju (od napojne jedinice), te je
raspodjeljuje ostalim dijelovima na matičnoj ploči.
8

9. Kako matična ploča funkcioniše?
 Jedan od najvažnijih delova matične ploče je
sabirnica. Preko sabirnice idu svi podaci te
tako komponente međusobno komuniciraju.
Brzina sabirnice se mjeri u MHz-ima. Što je
veča brzina to više podataka istovremeno može
brže proći. Najbitnija sabirnica je FSB,
sabirnica koja povezuje Northbridge i CPU, a
kako memorija ide preko northbridge-a FSB-
ova brzina može dramatično povećati
performanse računara. Osim FSB-a, imamo i
druge sabirnice:
 - Memorijska sabirnica spaja northbridge sa
memorijom
 - IDE sabirnica spaja southbridge sa hard
diskovima ili CD/DVD uređajima
 - AGP sabirnica spaja grafičku kartu sa
memorijom i CPU
 PCI sabirnica spaja PCI slotove sa southbridge-
om, također PCI sabirnicu koristi novi PCI
Express (koji se nameće kao zamjena za PCI i
AGP)
9

10. - Procesor ( mikroprocesor, µP ili uP ) je elektronska komponenta napravljena
od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom
sklopu). Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor
(CPU) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i
mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni
procesor (CPU).
- Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira
svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci
u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU
onda može adresirati mnogo više podataka.
- Kako radi CPU?
10

11. - Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi.
Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Pomoću ALU (eng.Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne
matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Procesor prebacuje
podatke s jednog memorijskog mesta na drugi, shodno naredbama, procesor može skočiti
na novi set instrukcija
- Glavni delovi procesora su:
- Artimetričko logička jedinica (ALU) - deo zadužen za sve matematičke kalkulacije
- Registri - jednostavne flip-flop zakačke.
- Program counter - dio zadužen za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za
1, ili je resetuje na 0.
- Intrukcijski registar i dekoder - delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora.
- Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz
dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu
memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
11

12. 12

13. - RAM, (Random Access Memory - memorija nasumičnog pristupa), je jedan od
oblika skladištenja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po
bilo kom redosledu.
- Kod ove vrste memorije podaci se mogu ne samo čitati, već i zapisivati.
- RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladištenje
podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju.
- Uobičajene vrste RAM-a:
- SRAM, skraćeno od engl. Static RAM
- NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM
- DRAM engl. Dynamic RAM
- Fast Page Mode DRAM
- EDO RAM (Extended Data Out DRAM
- SDRAM (Synchronous DRAM)
- SDRAM (Double Data Rate Synchronous DRAM)
- RDRAM ili Rambus DRAM
13

14. - Grafička kartica, grafički adapter, VGA kartica ili video kartica daje i obrađuje dvo-
dimenzionalnu ili tro-dimenzionalnu sliku.
-Grafički procesor (GPU) je glavni dio na kartici, a njegova uloga je prevođenje binarnog
koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. Princip je jednostavan, CPU u
saradnji sa nekim softverom, kao što je 3D računarska igra, šalje informacije grafičkom
procesoru koji potom obrađuje dobijene informacije i šalje ih na monitor. Grafička kartica
se ugrađuje u matičnu ploču, obično u AGP ili PCI Express konektor.
- Glavni delovi grafičke kartice su:
- PCB (Printed Circuit Board) je printana ploča na kojoj se nalaze svi ostali delovi
- GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi binarni
kod u sliku.
- RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), služi za skladištenje najnužnijih
podataka za GPU.
- Konektori: PCI, AGP, PCI Express
- Izlazi:
VGA (Video Graphics Array)
DVI (Digital Visual Interface)
Video in/Video out (VIVO)
14

15. 15

16. - Zvučna kartica je deo koji obezbjeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na sebi
sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne valove u digitalni signal (nule i
jedinice). Zvučni čip se može nalaziti i na matičnoj ploči sa unapred integrisanim
ulazima i izlazima na njoj.
Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja
obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog
Converter) pretvarač. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvučni
procesor koji oslobađa CPU od procesiranja zvučnih signala (ako ga zvučna karta
nema, onda to radi CPU), takođe zvučna kartica ima svoju memoriju. Komunikacija sa
računarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija
sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.
- Najpoznatiji i najbolji proizvođač zvučnih karti je Creative, osim njega
imamo Terratec, C-Media, nVIDIA, Realtek, VIA.
16

17. 17

18. - Mrežna kartica (eng. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za
komunikaciju računara preko računarske mreže.
Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe
postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI utor. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne
kartice, obično se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti priključivanja
više mrežnih uređaja (npr.ADSL modem i mrežni hub) , iako neke matične ploče dolaze i
sa dva čipa, odnosno priključka.
Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 Mbit/s (Gigabit) izvedbama, što označava
propusnost podataka koju može podnijeti jedna mrežna kartica.
- Proizvođači: Cisco, AMD, Intel, 3Com.
18

19. 19

20. - Napojna jedinica je hardverski deo koji računaru obezbjeđuje napon i struju.
Napojna jedinica obezbjeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije
koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu
električne energije. Takođe, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori
220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u računaru.
Napojna jedinica ima sopstveno hlađenje.
- Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Električna snaga se mjeri
u W (vatima).
- Glavni naponski konektori su:
- Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje matične ploče
- 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahtjeva CPU-a u ATX ili EPS sistemima
- 6-pinski konektor (za jače PCI Express ili AGP grafičke kartice)
- 4-pinski hard disk, DVD, CD konektori
- Floppy naponski konektor
- SATA naponski konektori (novije napojne jedinice)
20

21. Uređaje za skladištenje podataka čine:
-Hard disk
-Optički uređaji
- Flopi disk
-Flash memorija
21

22. - Tvrdi disk (ili hard disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Na njemu se drže svi podaci
neophodni za pokretanje računara, kao npr. operativni sistem, pa on ustvari
omogućava računaru da zapamti podatke i posle gašenja istog.
- Delovi hard diska:
- Magnetna ploča
- Glava za čitanje/pisanje
- Pobuđivačka kazaljka
- Pobuđivač
- Osovina
- Podaci se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks). Sektor
obično sadrži određeni broj bajtova (npr. 128), i oni su u obliku zaobljenih polukrugova,
dok su staze u obliku koncentričnih krugova. Postoje dve vrste formatiranja, a to su Low-
level i High-level formatiranje. Low-level formatiranje utvrđuje staze i sektore, dok High-
level formatiranje je mnogo poznatije i zastupljenije (standardniformat c:) pa ono
obezbjeđuje da disk može zapisivati datoteke.
22

23. 23

24. - CD (Compact Disc) uređaj služi za reprodukovanje sadržaja koji se nalaze na DVD
mediju. Neki mogu samo prikazivati sadržaj, dok imamo i uređaje koji su u mogućnosti
i snimati nove podatke sa računara ili s drugog CD medija.
- CD-ROM (Compact Disc Read-only memory) je uređaj koji može čitati bilo koju
vrstu CD medija. CD-ROM se obično spaja na IDE sabirnicu na matičnoj ploči koja
služi za protok podataka. Najčešće što zapažamo je brzina jednog uređaja, a koja se
meri u kilobajtima u sekundi. Prvobitna brzina CD uređaja je bila 150 kilobajta po
sekundi, odnosno 1x brzina. Tehnološkim napretkom današnja brzina (teoretska) čitanja
CD medija je 52x odnosno 7.62 megabajta po sekundi.
- CD/RW ("Compact Disc Read/Write") je uređaj koji može snimati podatke na CD
medij. Upravo je to najbitnija razlika između CD/RW-a i običnog CD čitača. Brzina
pisanja na medije je obično 48x ili 52x, no to nije uvijek ostvarivo.
24

25. 25

26. Flopi disk
Flopi disk ili flopi disketa (FDD) je
uređaj za čuvanje podataka koji je bio
glavni prenosivi uređaj do pojave CD-a,
kasnije i DVD uređaja i medija. Skoro
20 godina flopi disk je vladao
računarskim svetom i bio glavni
prenosnik podataka među računarima.
Danas se manje koristi zbog mnogo
većih i bržih CD i DVD medija te USB
fleš stikova, ali flopi disk još uvek nije
potpuno iščeznuo i još se koristi za neke
manje stvari kao što
su drajveri za monitor i start-up diskete.
Na klasičnom flopi disku od 1.44 MB
nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18
sektora, svaki od po 512 bajta..
26

27. Flash memorija
Flash memorija ili Flash EEPROM je
vrsta EEPROM (Electrically-
Erasable Programmable Read-
Only Memory) memorije. Za razliku od
"uobičajene" EEPROM memorije, u Flash-
EEPROM memoriji se bajtovi ne mogu
pojedinačno brisati. Flash memorija se
koristi tamo gdje je bitno da su podaci
pohranjeni na fizičko što manjem mediju
(mp3 plejeri, USB stikovi itd.) Spada u
grupu spoljnih memorija, i ne zahteva
dodatne drajvere za rad od Windowsa 98
pa na dalje. U sebi ima Flash memoriju
(nalazi se na maloj stampanoj ploci)
zatvorena plasticnim ili metalnim
kucistem.
27

28. Grafičke izlazne uređaje čine:
-Monitor
- LCD monitor
- CRT monitor
- Plazma monitor
-Štampač
- Laserski štampač
- Inkjet štampač
28

29. - Monitor ili ekran je uređaj koji služi za prikazanje slova ili slike koji mogu biti
pokretne ili statične. Slika koja se prikazuje na monitoru obično se stvara na grafičkoj
kartici, posebnom sklopu kome je funkcija stvaranje i obnavljanje slike.
- Rezolucija - je broj piksela (pixel), koji su ustvari obojene tačke, na monitoru. Rezolucija je
izražena u brojevima piksela koji se nalaze u vodoravnim i uspravnim linijama monitora.
- Brzina osvežavanja - se odnosi na brzinu osvježavanje slike monitora koja se meri u
hercima (Hz). Što je veća frekvencija to je slika stabilnija i nešto mutnija, ako je brzina
osvežavanja manja onda je slika puno oštrija ali zato i nestabilnija i napornija za ljudsko oko.
- Veličina ekrana - se meri u inčima, neke poznatije veličine su: 15", 17", 19", 21", 22". Kod CRT
monitora se meri dijagonala čitavog monitora što ne predstavlja stvarnu veličinu ekrana, ako
je veličina CRT monitora 17", stvarna veličina samog ekrana je 16".
- Standard prikaza - standard prikaza kod većine monitora ili odnos širine i visine monitora
je 4:3, iako postoje neke manje poznate kao 16:9 koji pretežno služi za DVD filmove na
widescreen ekranima.
Dubina boje - je broj bitova koji sadrži jedan piksel, što je veća dubina boje to je veći broj
boja i nijansi koliko ih može prikazati monitor.
Priključak - može biti analogni (VGA) i digitalni (DVI)
OSD - kontrole na monitoru pomoću kojih se na monitoru podešava kontrast, svjetlina, broj
boja, geometrijski oblik slike i još mnogo toga
29

30. - LCD je monitor čiji je ekran sastavljen od određenog broja piksela koji su poređani
ispred nekog svetlosnog izvora, troši veoma malo električne energije, pa zauzima malo
prostora. LCD radi na principu tečnih kristalnih molekula.
- Tečni kristal je želatinozna masa, koja je smeštena između prozirnih elektroda. Pod
delovanjem upravljačkog napona na elektrode, čestice kristala se orijentišu u određenom
smeru i počinju ispoljavati polarizirajući efekat, propuštajući samo određeni deo
svetlosnog spektra. Propuštanjem željenog dela spektra i blokiranjem neželjenog određuje
se intenzitet i boja svetlosnog elementa (pixela) i na taj način se može generisati slika kao
matrica upravljivih piksela.
Postoje dva osnovna tipa LCD ekrana: monohromatski i kolor. Monohromatski su osetno
jednostavniji i samim tim jeftiniji. Kolor varijante su puno kompleksnije, a samim tim i
skuplje.
30

31. - Katodni monitor ili CRT monitor je grafički izlazni uređaj temeljen na katodnoj cevi.
Ovaj način prikazivanja se koristi u većini današnjih monitora, kao i što se katodna cev
koristi u TV-u, osciloskopu i drugim uređajima. Karakteriše ih velika težina, veliko
zauzimanje prostora kao i visoka potrošnja el.energije, ali zato imaju veoma dobru
kvalitetnu i oštru sliku. Danas, katodni monitori gube primat koji preuzimaju LCD i Plazma
prikazi.
- Ekran CRT monitora se sastoji od miliona sićušnih crvenih, zelenih i
plavih fosfornih tačkica koje svijetle kada ih "udari“ elektron što potom stvara sliku na
ekranu. Unutar katodne cevi, katoda je zagrijana nit koja se nalazi u vakumskoj staklenoj
cevi. Katodno zračenje je ustvari tok elektrona koji stvara elektronski top. Elektroni su
negativni (katoda), dok je anoda pozitivna što privlači elektrone koji su pažljivo usmereni
prema usmerivaču koji ih pomoću magnetnog ili električnog polja u snopovima skreće ka
anodi i ekranu. Ekran je prekriven fosfornim materijalom koji praktično svetli ako je
"pogođen" elektronom. Fosforni sloj se sastoji od crvenih, zelenih i plavih zona pomoću
kojih se dobija boja i na taj način se dobija osnovna slika na ekranu koja se potom filtrira da
bi se dobila konačna slika.
31

32. -Plazma monitor (engl. plasma display panel – PDP)
je vrsta pljosnatog ekrana koja je tipična
za plazmu TV. Naziv “plazma” dolazi od
građe svakog piksela (tačke) koja je u biti
fluorescentna cev. U stvarnosti plazma TV
ima par miliona takvih malih fluorescentnih cevi.
Fluorescentna cev je svetlosni izvor u kojem se
vidljiva svetlost dobija na fluorescentnom sloju
pobuđenim ultraljubičastim zračenjem koje
nastaje
električnim izbojem u smesi živine pare i
plemenitih
gasova. Svaki piksel zapravo sadrži tri ćelije koje
imaju tri različite primarne boje i kombinacijom
napona signala može se postići različita boja koju
vidimo na ekranu.
32

33. Štampač
Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst
ili oboje) ispisuju sa računara na papir.
Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se
štampači koji ne koriste računar za ispisivanje
slika, već je moguće odštampati sliku direktno
iz memorije foto-aparata.
Štampači sa direktnim zagrevanjem štampaju
tako što zagrevaju papir koji menja boju pod
uticajem toplote. Primer ovakve vrste štampača
su telefaks uređaji (u zadnje vreme postali su
rašireni i mlazni telefaks uređaji, jer faksovi
koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu
vremenom blede).
33

34. Laserski štampač
Laserski (eng. Laser) štampači štampaju
na papir pomoću lasera, koji osvetljava
bubanj i time naelektriše površinu bubnja.
Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na
naelektrisane delove bubnja lepe fine
čestice mastila u prahu, papir prelazi
preko bubnja i prah ostane na papiru. Na
kraju papir prolazi kroz grejač koji zapeče
prah na papiru. Najefikasniji je u
ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo
veće brzine od igličnih štampača (od 4-20
stranica u minuti). Postoje i laserski
štampači u boji.
34

35. Inkjet štampač
Inkdžet (engl. Inkjet) štampači (sa
mastilom) štampaju tako što iz
rezervoara mastila (engl. cartridge)
mlazom gađaju papir: u svakoj sekundi
ispali se oko 50.000 kapljica mastila.
Postoje rezervoari za crnu i kolor
štampu. Mlazni štampači su
najefikasniji za štampanje slika u boji,
jer se mogu kupiti već za nekoliko
hiljada dinara.
35

36. Zvučne ulazne/izlazne uređaje čine:
-Mikrofon
-Zvučnici
-Slušalice
36

37. Mikrofon
- Mikrofon je električni uređaj koji akustične talase koji
do njega dopiru pretvara u
električne analogne ili digitalne signale, koji kasnije
mogu biti sprovedeni do drugih uređaja koji iste mogu
da pamte, obrađuju ili reprodukuju. Mikrofoni se koriste
u svakodnevnom životu
(telefona, kasetofona i diktafona (za snimanje zvuka),
slušnih pomagala, u radiju, televiziji, muzičkoj
i filmskoj produkciji itd.)
- Postoji više vrsta mikrofona:
- Kondenzatorski ili elektrostatički
- Elektret kondenzatorski
- Dinamički
- Ugljeni
- Piezoelektrični
- Laserski
- Dinamički zvučnici kao mikrofoni
37

38. Zvučnici
- Računarski ili multimedijalni
zvučnici su vanjski zvučnici opremljeni sa
muškim priključkom koji se uključuje
na zvučnu karticu. Računarski zvučnici su
obični pojednostavljeni stereo sistemi bez
radia i ostalih integrisanih stvari.
Postoji mnogo različitih zvučnika, od
najobičnijih stereo zvučnika pa sve do
7.1 surround sistema sa naprednim opcijama.
- Proizvođači:
- Logic3
- Logitech
- Hewlett-Packard
38

39. Slušalice
Slušalica odnosno slušalice su jedan ili par
malih zvučnika koje korisnik drži u blizini svoga uha da bi
mogli čuti zvuk koji izlazi iz nekog izvora kao: pojačalo, CD
uređaj, walkman, iPod, telefon, računar.
39

40. Ulazne uređaje čine:
-Tastatura
-Miš
-Skener
-Web kamera
-Gamepad - Joystick
40

41. - Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću
mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija
koje računar izvršava.
Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim slovima,
brojevima, znakovima ili funkcijama. U većini slučajeva pritisak na taster
prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno
je pritisnuti i držati više tastera istovremeno ili u određenom redosledu. Pritiskom
na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol već se oni koriste za određene
operacije na samoj tastaturi.
41

42. Miš je jedna od bitnih komponenti svakog desktop
računara i funkcija mu je da se pomoću njega
pomera kursor na ekranu monitora.
Kada pomerimo miša po nekoj relativno hrapavoj površini,
kuglica se pokrene i „zavrti“ zupčanike. Optoizolatori
registruju pomeranje zupčanika i šalju signal u elektronski
sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv računaru i
šalje mu ga.
Miševi se proizvode za PS/2 i USB priključak, dok je
postojala i stara verzija sa serijskim priključkom. U
budućnosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB
standardom.
Danas najviše koriste optički miševi, dok se bežični i
laserski miševi još uvek probijaju na tržište običnih
korisnika zbog još uvek relativne skupoće. Do danas postoji
nekoliko vrsta miševa:
- Miš sa kuglom
- Optički miš
- Bežični miš (RF miš i bluetooth miš)
- Laserski miš
- Biometrički miš 42

43. - U oblasti računarstva, pojam skener (eng. scanner) ima više značenja. Pojam skenera slika
se odnosi na optički ulazni uređaj koji omogućava da se crtež, fotografija ili štampani,
odnosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajući kompjuterski programi mogu da
obrade. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je postupak kojim se slika (dokument) pretvara
u oblik pogodan za prenos, obradu i čuvanje u elektronskom formatu:
- Ručni skener radi na principu ručnog prevlačenja uređaja preko skeniranog objekta.
Može da skenira ravnu površinu širine do 10 cm i to crno-belu, sivu skalu i kolor. Rezolucija
je do 800 dpi (tačaka po inču) i obično imaju najviše do 12 bita po boji. Namenjen je
skeniranju manjih površina, sličica, odnosno logotipa.
- Položeni, stoni, desktop skener je najčešća vrsta skenera u kućnoj i poslovnoj
upotrebi zbog dobrog odnosa cene i radnih performansi. Obično koristi A4(210×297mm)
ili A3(297×420mm) format papira i može da skenira u punom koloru. Rezolucija položenih
skenera može da se kreće do 5400 dpi i više.
- Prolazni skener snima dokument tako što se isti provlači kroz njega. Telefaksi su
najjednostavniji primer.
- Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120
mm. Ti uređaji su specijalno napravljeni za ovu svrhu. On radi na principu obrtnog nosača
koji pokreće slajdove ispred sočiva i optičkog senzora. Rezolucija je, na 36 mm dužine filma
4000 linija, odnosno samog skenera maksimalno 2700 lpi (linija po inču).
43

44. Web kamera (eng. web camera,
webcam) je kamera koja prenosi slike u
stvarnom vremenu koristeći se World
Wide Web-om ili nekim drugim video
callingprogramom. Web kamera je vrsta
video kamere koja se direktno spaja
na računar u svrhe prenošenja video
signala preko interneta. Većinom se
koristi za prenošenje video konferencija,
te za uspostavu vizuelnog kontakta kod
razgovora preko interneta, odnosno
preko neke vrste instant messaging
programa.
44

45. - Gamepad je vrsta upravljača koji se drži sa obe ruke gde
se oba ručna palca koriste za upravljanje samim
komandama koje se nalaza na upravljaču. Obično gamepad
sadrži od direkcijskih dugmića (gore, dole, levo, desno) na
desnoj strani i akcijskih (obično dugmad koja imaju
određenu funkciju u nekoj igri) na levoj strani.
Smer upravljanja se obično upravlja pomoću četiri-ugaonog
šeširića u obliku plusa (tzv. D-pad), dok skoro svi moderniji
upravljači imaju i analognu dršku sličnu džojstiku ali
mnogo manjih dimenzija.
- Džojstik (eng. joystick) je računarski periferni deo ili
uređaj koji sadrži neku vrstu drške pomoću koje se vrši
upravljanje. Većina džojstika je dvo-dimenzionalna sa dve
ose kretanja, ali i tro-dimenzionalni džojstici postoje.
Džojstik je obično postavljen tako da signalizira kretanje po
X osi ako se drška kreće levo ili desno, dok se po Y osi
kretanje vrši ako se drška pomera gore ili dole.
Džojstik se osim u računarskim igrama upotebljava i u
kontrolnim mašinama kao što su liftovi, kranovi, bageri, itd.
45