2. Основна правила
наслеђивања
Наслеђивање се прати посматрањем
одређених особина током две или више
узастопних генерација.
Генерација је период развића једне врсте
организама од њиховог зачећа, до момента када
тај организам достигне полну зрелост.
Мендел је изнео теорију о томе да је свака
особина организма под контролом наследних
чинилаца који детерминишу развиће тих
особина.Нејла Имамовић
3. Основна правила
наслеђивања
Након вишегодишњег експериментисања на
баштенском грашку, Мендел је закључио да
постоје два правила наслеђивања:
1. Правило растављања;
2. Правило слобоног комбиновања.
Нејла Имамовић
4. Основна правила
наслеђивања
Мендел је пратио само особине које се
алтернативно испољавају: висока/ниска
биљка, бео/љубичаст цвет, округло/наборано
зрно.
Оформио је посебне леје са биљкама које
су биле чисте линије за одређену особину.
Нејла Имамовић
5. Основна правила
наслеђивања
Нејла Имамовић
Мендел је проучавао начине наслеђивања
следећих морфолошких особина грашка:
Боја цвета: Љубичаста / Бела
Положај цвета: Аксијални / Вршни
Боја семена: Жута / Зелена
Облик семена: Окиругао / Наборан
Облик махуне: Глатка / Наборана
Боја махуне: Зелена / Жута
Висина биљке: Ниска / Висока
6. Основна правила
наслеђивања
Нејла Имамовић
боја цвета
положај цвета
боја семена
облик семена
облик махуне
боја махуне
висина стабла
љубичаста бела
аксијални вршни
жута
зелена
округао наборан
глатка наборана
зелена
жута
висока ниска
Слика 1. На овој слици су приказане
морфолошке особине које је Мендел
пратио у току свог експеримента.
7. Основна правила
наслеђивања
Нејла Имамовић
Мендел је увео ознаке у складу са
претпоставком о дискретним “наследним
чиниоцима”:
Биљке чисте линије са округлим
семеном као АA
Биљке са набораним семеном аа
Ове биљке је назвао родитељском
генерацијом и означио их као Р (парентална
генерација)
9. Затим је укрштао биљке из Р генерације
АА х аа
Из таквог укрштања добијена је прва
потомачка генерација, F1 (прва филијална
генерација)
Биљке F1 генерације увек су имале округло
семе
По својој претпоставци, означио их је као
Аа
Основна правила
наслеђивања
10. Код биљака F1 генерације дозволио је
самооплођење : Аа х Аа, а то је друга потомачка
генерација, F2 (друга филијална генерација)
Семе биљака F2 генерације било је већином
округло (АА или Аа) али јавио се и мањи број
набораних семена (аа)
Три комбинације, од могућих четири, одређују
исти фенотип, округло семе, а само једна (аа)
наборано семе. Према томе, фенотипски однос у
F2 генерацији је 3:1, што је Мендел и доказао
својим експериментом.
Основна правила
наслеђивања
11. Р AA x aa
G A A a a
F1 Aa Aa
G A a A a
F2 AA aA Aa aa
12.
13. Поновивши експерименте са различитим
алтернативним особинама више пута добио
је резултате који су се увек статистички
безначајно разликовали
У F2 генерацији увек је добијао да се једна
особина у односу на другу јавља 3 пута
чешће него друга (3:1)
Основна правила
наслеђивања
14. Особину која се чешће појављивала Мендел
је назвао доминантном (А_)
Особину која се појављивала ређе Мендел је
назвао рецесивном (аа)
Основна правила
наслеђивања
Из ових експеримената Мендел је дошао до
следећих закључака:
1. Да индивидуални фактори наслеђивања
који се не “стапају”, контролишу
наслеђивање свих особина живих бића;
15. 2. Да у F1 генерацији долази до испољавања само
једног од два алтернативна облика особине
(правило униформности);
3. Да при формирању гамета долази до њиховог
раздвајања;
4. Да у F2 генерацији долази до слободног
комбиновања.
Основна правила
наслеђивања
Својим експериментима Мендел је оповргао сва
дотадашња мишљења о “мешању” и “стапању”
телесних течности и случајном преношењу
особина са родитеља на потомке.
16. Основна правила
наслеђивања
Мендел је у првим експериментима пратио
наслеђивање особине коју детерминише само
један пар наследних фактора
Такав тип наслеђивања назива се
монохибридно наслеђивање
Пратећи наслеђивање два или више својстава
истовренмено (дихибридно и полихибридно
наслеђивање), Мендел је дао уверљиве доказе
својих основних правила
17. Дихибридно укрштање
Две особине: облик и боја зрна.
Р генерација: укрстио је биљке округлог
семена жуте боје са биљкама набораног
зеленог семена (ААВВ х ааbb).
F1 генерација: све биљке чија су семена
округла и жута.
Међутим, у F2 генерацији је била сасвим
другачија ситуација.
18. Гамети биљака F1 генерације могу дати следеће
типове гамета: АВ, Аb, аВ и аb
Њиховим спајањем могуће је добити 16
комбинација (генотипова)
F2 генерација је садржала 4 различита
ФЕНОТИПА:
Сразмера ових фенотипова је била:
9:3:3:1
9/16 ОКРУГЛО И ЖУТО (А_В_)
3/16 ОКРУГЛО И ЗЕЛЕНО (А_bb)
3/16 НАБОРАНО И ЖУТО (ааВ_)
1/16 НАБОРАНО И ЗЕЛЕНО (ааbb)
Дихибридно укрштање
19. Панетова мрежа за дихибридно укрштање
F2: AaBb x AaBb
AB Ab aB ab
AB AABB AAbB aABB aAbB
Ab AABb AAbb aABb aAbb
aB AaBB AabB aaBB aabB
ab AaBb Aabb aaBb aabb
20. Трихибридно укрштање
Мендел је извршио и такво укрштање при
коме је пратио три особине: облик зрна, боја
котиледона и боја семењаче.
Р генерација: укрстио је биљке округлог
семена жуте боје семена и сиво-смеђом
семењачом са биљкама набораног зеленог
семена и обезбојеном семењачом (ААВВСС х
ааbbсс).
F1 генерација: све биљке чија су семена
округла, жута са сиво-смеђом семењачом.