Diplomski rad Aleksandra Končar (2)

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment
Diplomski rad
Franšizing u hotelskoj industriji
Mentor: doc. dr Tijana Radojević Student: Aleksandra Končar 300204/09
Beograd,
2013

2
Sadržaj
UVOD...................................................................................................................................................................................................3
1. OSNOVNE ODREDNICE FRANŠIZINGA......................................................................................................................................4
1.1.RAZVOJ FRANŠIZINGA.................................................................................................................................................................4
1.2.POJAMFRANŠIZINGA..................................................................................................................................................................6
1.3.PODELAFRANŠIZINGA.................................................................................................................................................................8
1.4.TIPOVI FRANŠIZINGA...................................................................................................................................................................9
1.5.POGODNOSTI KORIŠĆENJA FRANŠIZINGA...................................................................................................................................11
1.6.PREDNOSTI I NEDOSTACI FRANŠIZINGA.....................................................................................................................................14
2. UGOVOR O FRANŠIZINGU .......................................................................................................................................................16
2.1.POJAMUGOVORA O FRANŠIZINGU ...........................................................................................................................................16
2.2.VRSTE UGOVORA O FRANŠIZINGU.............................................................................................................................................18
2.2.1. Robni franšizing (franšizing proizvoda) ................................................................................................................18
2.2.2. Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga................................................................................19
2.2.3. Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing.....................................................................................................19
2.3.PRIMENAFRANŠIZINGA ...........................................................................................................................................................20
2.4.UČESNICI U SISTEMU FRANŠIZINGA............................................................................................................................................21
2.4.1. Obaveze davaoca franšize ......................................................................................................................................21
2.4.2. Obaveze primaoca franšize.....................................................................................................................................23
2.5.SISTEMFRANŠIZINGAU HOTELSKOMPOSLOVANJU....................................................................................................................24
3. FRANŠIZING U SRBIJI ................................................................................................................................................................28
3.1.ISTORIJATFRANŠIZINGA U SRBIJI..............................................................................................................................................28
3.2.FRANŠIZING U SRBIJI-POSLOVNI KONCEPTZAEKONOMSKI RAZVOJ SRBIJE..................................................................................32
3.3.CENTAR ZAFRANŠIZING U SRBIJI..............................................................................................................................................34
4.FRANŠIZING U HOTELIJERSTVU U SRBIJI...............................................................................................................................37
4.1.CROWNE PLAZA......................................................................................................................................................................38
4.2.HYATT ...................................................................................................................................................................................40
4.3.HOLIDAY INN..........................................................................................................................................................................43
ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................................................................46
OSNOVNI POJMOVI U FRANŠIZINGU ........................................................................................................................................47
LITERATURA ....................................................................................................................................................................................49
ELEKTONSKI IZVORI.......................................................................................................................................................................50

3
UVOD
Postoji jedan broj specfičnih oblika međunarodnog poslovnog finansiranja koji omogućava da se
finansiranje i poslovne transakcije prilagode konkretnim potrebama pojedinih poslova i
projekata. U ove specifične oblike međunarodnog poslovnog finansiranja pored franšizinga
spadaju: lizing, forfeting, faktoring, time sharing i finansijski konsalting.
Franšizing predstavlja svojevrstan oblik saradnje u području prodaje roba i uslužnih delatnosti.
Sa stanovišta potreba i interesa društva franšizing duguje svoj nastanak i naglo širenje
masovnim potrebama za uslugama. Takav oblik poslovanja zadovoljava ne samo potrebe za
uslugama do sada poznatih uslužnih delatnosti, već i druge specijalizovane i kvalitetne prodaje.
Franšizing poslovi su unajvećoj meri doprineli prodoru i širenju preduzetništva na skoro sve
privredne grane i delatnosti, a pre svega na polje usluga.
Računa se da samo u SAD više od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franšizinga
preko koga se ostvaruju godišnje prodaje vredne više od 800 milijardi dolara, a u Australiji je
njihov broj oko 43 milijarde dolara. Franšizing se proširio na veliki broj privrednih oblasti i sada
je ovaj način poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i srevisiranju,proizvodnji i
prodajihrane (pekare,poslasitičarnice,picerije),ugostiteljstvu(restoranibrzeishrane),hotelijerstvu,
malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i
medicinskim uslugama, osiguranju, fotografisanju, fotokopiranju, pakovanju, transportnim
uslugama, pranju i hemijskom čišćenju, apotekarstvu itd.
Takođe poslednjih godina došlo je do velike ekspanzije franšizinga na domaćem tržištu. Uprkos
činjenici da je nastao davno još uvek nije regulisan zakonom pa se u praksi pojavljuje kao tipski,
formularni ugovor.
Reč je o veoma jednostavnom poslovnom sistemu u kome uspešna kompanija uz naknadu
prenosi svoj sistem uspeha na drugu kompaniju. Ovaj posao je veoma čest u
ugostiteljstvu,hotelijerstvu i drugim uslugama.
Ovaj rad ima za cilj da ukaže na značaj franšizinga kao novog koncepta poslovne saradnje.
Takođe, treba da ukaže na pogodnosti koje franšizing ima za davaoca franšize, proučava
franšizing, razmatra primenu franšizinga u Srbiji kao i u hotelijerstvu. Za kraj, osnovna svrha
ovog rada je da objasni poslovanje najvećih hotelskih lanaca koji posluju po sistemu franšizinga
u Srbiji odnosno Beogradu, kao što su Hyatt i Holiday Inn. Kao i franšizu hotela Crown Plaza koji
bi trebalo krajem godine da počne sa svojim radom u Beogradu.

4
1. Osnovne odrednice franšizinga
1.1. Razvoj franšizinga
Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Nastao je kao metoda
aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i
malim preduzećima.
U srednjem veku u Evropi vladari su davali franšize koje su se odnosile na slobodu određene
privredne aktivnosti na određenoj teritoriji, npr.slobodu trgovine, pravo održavanja pijaca i
sajmova, slobodu obavljanja poslova lokalnih esnafa. Pravna regulacija franšiznog poslovanja
kroz vreme je postala i deo evropskog zakonovodstva.
Isak Singer koji je usavršio šiveću mašinu, da bi prodao više mašina uspostavio je jedan od
najranijih oblika franšizinga. Njegov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je
poznat kao prvi primer franšizinga u Americi. Malo kasnije, jedna od veoma uspešnih franšiza je
franšizing Coca-Cola Džona S. Pembertona 1899. Coca-Cola je uspela da se proširi,prebacujući
teret proizvodnje,skladištenja i distribucije svog proizvoda na lokalne poslovne ljude,koji su
dobili prava punjenja. U zamenu za preuzeti rizik na lokalnom nivou i osiguravanje kapitala za
ekspanziju Coca-Cole dobili su ekskluzivna marketinška i distributerska prava na svojoj teritoriji.
Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. godine u prodavnicama hrane kada je
biznismen mogao koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu.
Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Franšizing je predstavljao metod poslovanja
kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi
voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu
„Financial Times“ kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacionalni promet
on bi bio sedmi najveći na svetu.
Moderni koncept franšizinga započeo je pre 85 godina zahvaljujući Conrad-u Hilton-u koji je
1919.godine započeo tradiciju dobre usluge. Prvi Hiltonov franšizing je otvoren 1967.godine i
sada je preko 70% Hiltona vođeno u smislu franšizinga.

5
Period posle okončanja Drugog svetskog rata doveo je do ekspanzije sistema franšizinga. Čak
90% kompanija koje se danas bave franšizingom nastalo je posle 1954. godine. Treba pre svega
pomenuti Holiday Inn (1954), zatim McDonald’s (1955) i Pizza Hut (1958).1
Moderan franšizing vezuje se za ime Rej Kroka (Ray Crock), osnivača McDonald’s korporacije.
Korporacija je osnovana 1955. godine sa ciljem da širom Amerike uvede restorane po uzoru na
restorane braće Richard & Maurice McDonald, otvoren 1948. u Kaliforniji. Prema ugovoru sa
braćom McDonald, Rej Krok je stekao pravo da odobrava franšize za restorane koji će,kako po
izgledu,tako i po načinu poslovanja biti identični već uspešnom restoranu u Kaliforniji. Za Reja
Kroka svaki aspekt vođenja franšize McDonald’s-a postao je deo sistema koji osigurava da će
iskustvo potrošača u svakom McDonald’s restoranu biti isto i jednako svuda. Krokova teorija se
pokazala toliko uspešnom da se ubrzo proširila franšiznom industrijom.
Prava bujica franšiza dolazi šezdesetih godina prošlog veka u Americi kada su gotovo sve
industrije uzele ozbiljno u obzir franšizno poslovanje za svoje širenje i izvoz. Nakon postizanja
uspeha u SAD,franšizing se proširio i na Evropu, Australiju i Aziju (Coca-Cola,Avis,Kentucky Fried
Chicken).2
Jedna od najneobičnijih oblika franšiza je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se ideja
franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija: Hilton, McDonald’s, Coca-Cola itd. i na
bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu.
First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznad 90
bankarskih središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde americkih dolara).3
Banke koje su bile uključene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu,
razne poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su
takođe dobile od First Interest Bank-e i raznorazne druge pogodnosti. Naravno sve ove banke su
zadržale svoju postojeću vlasničku strukturu. Važno je napomenuti ovu banku, jer kao što je i na
početku navedeno franšizing je nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona
prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima i kompanijama.
1 Kozomora J, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd 2005., str. 492
2 Glušica Z, Franšizing, Beograd 1999., str.325
3 Stakić B, Finansijski i devizni menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str.265

6
Tipični ugovor o franšizi iz sredine 90-ih se značajno razlikuje od svog prethodnika iz 50-ih i 60-ih
godina. Tadašnji ugovor na tri strane narastao je na 50 i više strana i sada davalac franšize diktira
svaki aspekt odnosa. U cilju uniformisanosti, korisnici franšize obično prihvataju, a i plaćaju za to
sve zahtevane sistemske promene, uključujući i ponuđene proizvode, korišćenje trgovačkih
imena i tražena „ trgovačka odela“.
1.2. Pojam franšizinga
Franšiza predstavlja veoma rasprostranjen oblik poslovanja i popularan način rasta i razvoja
mnogih preduzeća. Međunarodno udruženje za franšizu (IFA) je definiše kao kontinuiranu
saradnju u okviru koje davalac franšize određuje dozvoljenu povlasticu u poslovanju i pomaže u
organizovanju, komercijalizaciji i upravljanju, uz određenu nadoknadu od primaoca franšize.4
Postoje različiti pristupi u određivanju ovog veoma rasprostranjenog oblika savremenog
poslovanja. Dosta opširna, ali zato celovita definicija koja kombinuje oba ova najšira pristupa,
kaže da :
„Franšizom primalac franšize (franšizant), samostalni trgovac ili preduzetnik, priznaje davaocu
franšize (franšizeru) direktnu ili indirektnu naknadu prava da određene proizvode i(ili) usluge
plasira korišćenjem imidža, imena, zaštitnog znaka, opreme, obeležja, simbola ili drugih zaštitnih
prava franšizera, kao i njegovih tehničkih i proizvodnih iskustava, vodeći računa o sistemu
organizacije i marketinga koje je franšizer razvio, pri čemu franšizer s jedne strane garantuje
franšizantu pomoć i savet, a s druge strane kontroliše održavanje svoje poslovne koncepcije i
njeno sprovođenje putem instrukcija“.
Polazeći od prirode i dometa franšizinga, najispravnije je njegovo vezivanje za oblast distribucije,
tj. prodaje. U tom kontekstu, on je jedan od oblika vertikalnog sistema marketinga, sastavljenog
u klasičnom smislu od proizvođača, velikoprodavaca i maloprodavaca. Kao kanal prodaje,
franšizing je i alternativna strategija marketinga nekog preduzeća.5
4 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011., str.192
5 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str.95

7
Franšizing se može opisati kao sveobuhvatni odnos u kojem jedna strana (davalac franšize)
dodeljuje drugoj strani (primaocu franšize) pravo da radi sa i prodaje proizvode i/ili usluge koje
je proizveo davalac franšize, u skladu sa njegovim uslovima poslovanja i pod zaštićenim
komercijalnim imenom davaoca franšize.6
Iako postoje različite varijante franšiznih sistema i ugovora, tri elementa su osnova svakog od
njih, a to su:
 (renomirani) brend
 izgrađeni i prepoznatljivi poslovni sistem
 naknade za korišćenje
Poznati brend i izgrađen i prepoznatljiv imidž i reputacija uslužnog preduzeća, daju mogućnost
svim članovima franšiznog sistema da imaju koristi od toga, kao i od nacionalnih i lokalnih
promotivnih kampanja koje preduzeće sprovodi. Treba napomenuti da se ponekad dozvoljava
korisnicima franšize da zadrže i neke svoje prepoznatljive elemente i označavanje, ali to se
definiše precizno prilikom potpisivanja ugovora.7
Franšiza je poslovno udruživanje u kojem se uspešni poslovni koncept predađuje sa svog
matičnog terena na neki drugi, po principu „ključ u ruke“.
Franšiziranje se, takođe, može tretirati kao objedinjavanje raspoloživih sredstava i sposobnosti.
Davalac franšize ulaže početni kapital, znanje i iskustvo, a primalac franšize daje svoj doprinos
kroz dodatno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na mnogim i različitim tržištima.
Svako uspešno poslovanje koje ima nameru rasta i širenja trebalo bi da uzme u obzir franšizu
kao mogućnost za svoje širenje. Prednosti koje taj sistem pruža su mnogobrojne, a jedna od
ključnih je i korišćenje resursa drugih ljudi za otvaranje svojih novih poslovnica, što znači da se
poslovanje može brže širiti uz visoko motivisane ljude (investitore, buduće primaoce franšize)
koji će voditi te poslovnice.
6 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011., str.111
7 Veljković S, Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009., str.385

8
1.3. Podela franšizinga
Uzimajući u obzir kretanja kao što su obim prometa, vrste roba u obrtu, delatnost davaoca
franšize, zatim prirodu pravno-ekonomskih odnosa partnera u sistemu poslovanja, možemo
razlikovati četiri tipa franšizinga:
 proizvodno-maloprodajni
 proizvodno-veleprodanji
 veleprodajno-maloprodajni
 uslužna centrala-maloprodavac
Prema onome što nude davaoci franšizinga možemo razlikovati:
 proizvodni franšizing
 uslužno-servisni franšizing
Prema širini tržišnog područja može se razlikovati sa:
 franšiznog prodajnog mesta
 franšizne teritorije
Prema pravcu integracije možemo razlikovati:
 vertikalni franšizing, franšizing parcijalnog uticaja
 horizontalni franšizing
Vertikalni franšizing se odnosi na potpuni uticaj u delu ukupne tržišne aktivnosti partnera. U
zavisnosti od predmeta franšizinga (proizvodnja, trademark, proizvod, usluga) franšizer prati,
kontroliše i utiče na kompletnu realizaciju samo tog segmenta aktivnosti.
Horizontalni franšizing ili integralni franšizing uključuje na poslovnom planu – informisanje,
upravljanje, rukovođenje, organizovanje, instrumente marketing mixa itd.).
Prema obliku prodajnog servisiranja kupca razlikujemo :
 stacionarni (konvencionalni) franšizing, koji je vezan na jednom fiksnom mestu
 mobilni ili ambulantni franšizing, tj. „posao na točkovima“

9
Prema strategiji razvoja davaoca franšizinga razlikujemo:
 diverzifikovani franšizing
 inovatorski franšizing
1.4. Tipovi franšizinga
U teoriji i poslovnoj praksi prisutne su raznovrsne klasifikacije i podele franšizinga.
Tako postoje tri osnovne klasifikacije franšizinga:
 funkcionalna
 predmetna – šira klasifikacija
 predmetna – uža klasifikacija
Funkcionalna klasifikacija polazi od funkcije učesnika u sistemu franšizinga:
 proizvođač – malpoprodavac. Proizvođač daje franšizu za niz maloprodajnih objekata u
kojima se prodaju njegovi proizvodi: Chrysler, Shell, Benetton.
 proizvođač – velikoprodavac. Proizvođač daje franšizu velikoprodavcima za obradu i
distribuciju proizvoda: Coca – Cola, Pepsi;
 sponzor usluga – maloprodavac. Glavna komponenta odosa u ovakvom sistemu je
usluga, oko koje se gradi čitav program: Avis, McDonald′s, Holiday Inn;
 velikoprodavac – maloprodavac. Velikoprodavac formira asortiman ( mix različitih marki
proizvoda različitih proizvođača ) i daje franšizu maloprodavcima za distribuciju
asortimana: Walgreen, Western Auto Stores;
Šira predmetna klasifikacija polazi od ekonomskog smisla transakcija8:
 franšizing proizvodi. Franšiza obuhvata vizuelni identitet, sistem računovodstva, politiku
cena i reklamiranja, vezano za distribuciju proizvoda. Odnosi se na dilere automobila,
benzinske pumpe i sl.
8 Kandić V, Globalni prostup frašzingu u marektingu usluga, Beograd, 1994., str. 61

10
 proizvodni franšizing. Franšiza podrazumeva proizvodnju i velikoprodaju pod okriljem
zajedničkog vizuelnog identiteta i reklamiranja. Odnosi se na punionice pića;
 franšizing poslovnog formata. Franšiza obuhvata ne samo vizuelni identitet, već i
celokupan poslovni sistem. Odnosi se na hotele, fast – food restorane i sl.
Uža predmetna klasifikacija svodi tipove franšizinga na svega dva:
 franšizing proizvoda i trgovinskog imena. Franšiza se odnosi na proizvodnu liniju jedne
kompanije, a primaoc franšize se u poslovanju do izvesnog stepena identifikuje sa tom
kompanijom. Tipični za ovaj segment su dileri automobila i kamiona, benzinske pumpe i
punionice pića. Ovaj tip franšizinga dominira;
 franšizing poslovnog formata. Karakteristično za ovaj tip franšizinga je poslovni odnos
između davaoca franšize i primaoca franšize koji uključuje ne samo proizvod, uslugu i
trgovinsku marku, već i celokupan poslovni format, marketing strategiju i plan,
operativne priručnike i standarde, kontrolu kvaliteta i kontinualnu pomoć i nadgledanje.
Franšizingom poslovnog formata obuhvaćeni su fast – food restorani, supermarketi, lične
i poslovne usluge, iznajmljivanje automobila i sl. Iako je procentualno manje zastupljen u
ukupnoj franšiznoj prodaji u odnosu na franšizing proizvoda i trgovinskog imena,
franšizing poslovnog formata beleži brži rast i zaslužan je za ekspanziju franšizinga u
poslednjim decenijama.
Franšizing poslove možemo grupisati na pokretni i nepokretni franšizing. Kriterijum za podelu je
da li je sedište primaoca franšizinga pokretljivo ili čvrsto. Takođe se pravi razlika između
teritorijalnog i operativnog franšizinga. Kod teritorijalnog franšizinga primaoc franšize može na
svojoj teritoriji novim ugovorom subfranšizingom angažovati i treće lice: subfranšizanta.
Commerce Department SAD deli franšizing na dve generalne kategorije:
 Tradicionalni i
 Franšizing novog tipa.
Tradicionalni franšizing obuhvata proizvođače, vozila, petrolejske kompanije i proizvođače
bezalkoholnih pića.
Franšizing novijeg tipa se još naziva i franšizing poslovnog formata i obuhvata preko trideset
različitih oblasti poslovanja.
U literaturi je najčešća klasifikacija na proizvodni i prometni franšizing.

11
Pored prezentovanih klasifikacija, prisutna je klasifikacija franšizinga na:
 franšizing usluga – predstavlja takav oblik franšizinga kod kojeg davalac franšizinga pruža
primaocu franšizinga paket usluga (pravo korišćenja poslovnog i tehničkog znanja
određenog tipa usluge, pravo davanja usluge pod trgovačkim imenom, žigom, kao i
ustupanje know-how, tehničkih unapređenja, izuma i slično).U okviru ove vrste
franšizinga, dr. Deša Mlikotin Tomić, ukazuje da je moguće razlikovati oblike, delatnosti
koje zahtevaju različite oblike ulaganja, kao i delatnosti intelektualnog karaktera. U
delatnosti visokih ulaganja spada, između ostalog, hotelijerstvo (Holiday Inn, Sheraton,
Hilton, Concored), ugostiteljstvo (McDonald′s, Wendi, Maxim, Kentucky Fried Chicken,
kao i druge radnje takozvanog brzog posluživanja), zakup vozila i opreme (Rent – a Car,
Avis) i slično. U delatnosti manjih ulaganja ubraja, između ostalog, servisiranje, uređenje
vrtova i nasada, sigurnost, kozmetičke salone, rekreaciju, bezgotovinske načine plaćanja
(Diners, American Express) i slične.
 franšizing roba – prometni (poslovni) franšizing uglavnom podrazumeva plasman robe,
proizvoda krajnjem korisniku čijoj realizaciji prethodi sklapanje ugovora između
proizvođača i davaoca franšizinga, odnosno davaoca franšizinga i krajnjeg korisnika.
Ovom prilikom neophodno je ukazati na činjenicu da predmet ovakvih ugovora, najčešće
nije samo trajna ili sukcesivna prodaja roba nego i ustupanje prava isključive prodaje sa
poslovnim znanjem i iskustvom u njenom plasmanu, kao i ustupanje prava korišćenja
trgovačkog imena i žiga, što ukazuje na činjenicu da davaoc franšizinga budućem
partneru stavlja na raspolaganje svoje formule poslovanja, metod plasmana i svoje pravo
industrijske svojine za dobar plasman. Najčešća primena ovog oblika je prodaja
automobila, pića, benzina.9
1.5. Pogodnosti korišćenja franšizinga
Pogodnosti koje korisnik franšize dobija za razliku od preduzetnika koji samostalno kreće u
posao je da u početku poslovanja ima podršku davaoca franšize u obliku kontrole i pomoći, te
davalac korisniku najčešće osigurava edukaciju i praktično iskustvo. U velikom broju slučajeva
davalac franšize prati korisnika i marketinški tokom celog perioda trajanja ugovora. Naravno,
korisnik ima najveću korist u tome što dobija pravo na korišćenje proizvoda kojeg tržište
prepoznaje kao brend.
9 Jović Z, Prabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008., str.126

12
Davalac franšize, osim franšizne naknade i provizije, ima koristi i u nečemu mnogo važnijem:
korisnik franšize osigurava mu osnovne resurse za širenje poslovanja koje bi inače morao
osigurati sam što bi mu značajno finansijski opteretilo poslovanje. U isto vreme davalac franšize
dobija i motivisani kadar jer korisnik franšize vodi posao kao da je u potpunosti njegov, ulaže
novac, vreme i rad u razvoj poslovanja. Na taj način davalac franšize može se brzo širiti i menjati
prema potrebama tržišta bez velikih finansijskih troškova.
Franšiza omogućava brzi pristup poznatom i uspešnom poslovanju koje se dokazalo
originalnošću i inovacijama.
Franšizing Vam daje mogućnost da pokrenete vlastiti posao kako biste osigurali budućnost, a da
ujedno niste prepušteni sami sebi. Kreirate vlastiti posao unutar licence neke svetske
kompanije. Na taj način imate slobodu i kreativnost u organizovanju vlastitog posla dok ste
istovremeno deo mreže internacionalne kompanije, koja Vas podržava dugogodišnjim
iskustvom, znanjem i razvijenom infrastrukturom.
Preuzimanjem franšizinga, preduzeća dobijaju novi poslovni koncept, pod imenom poznate
firme, kao pravno i finansijski odvojeni i nezavisni privredni subjekti. Franšizer svojim
franšizantima daje pravo, ali im nameće i obavezu da posao vode u skladu sa utvrđenim
konceptom poslovanja. Novopečeni preduzetnik dobija stalnu pomoć u marketingu, razvoju,
finansijama i ostalim know-how uslugama. Za sve te usluge franšizer dobija naknadu, najpre
inicijalnu za ulazak u sistem, a kasnije stalnu naknadu zavisno od prometa i bruto prihoda.

13
Tabela 1: Elementi sistema franšizinga izabranih marki korporativnih lanaca
Marka(korporativni
lanac)
Minimalni broj
sobana objektu
Godišnja
nadoknada za
franšizu
(royalty)
Taksa za
marketing i
rezervacije
Inicijalni ulog
(članarina) u
USD
Courtyard by
Marriott (Marriott
International)
80 5,5% od prihoda 2% marketing
1% rezervacije
50.000
Sheraton Hotels
(Starwood Hotels
and Resorts
Worldwide)
150 5% od prihoda 1% marketing 40.000
Staybridge Suits
(Intercontinental
Hotels Group)
80 5% od prihoda 2,5% marketing 40.000
Izvor: Cook R., Yale L.,Marqua J., Tourism-The Business Travel,Pearson Prentice Hall, New Jersey, 2006., str.198
 marka je izuzetno značajna za funkcionisanje sistema franšizinga velikih hotelskih
lanaca. Oni putem marke „preslikavaju“ svoju poslovnu politiku na franšizante. Marka je
osnova diferenciranja, kako usluga, tako i nadoknada za njih. U njeno stvaranje i razvoj
franšizer je morao da uloži mnogo napor, sredstava i vremena-franšizant to ne mora, ali
zato mora da plaća sve pogodnosti koje za njega proizilaze iz korišćenja konkretne marke
ili više njih. Generalno, najveća takva pogodnost je što davalac praktično svoj goodwill
(poslovni kvalitet vezan za ime) prenosi na primaoca franšize.
 očigledno je da je royalty najvažnija nadoknada. Ona je vezana za efikasnost kojom
primalac obavlja poslovne operacije za sve vreme trajanja ugovora o franšizingu.
Franšizant relativno brzo nadoknadi sredstva data za inicijalnu taksu (članarinu), ali zato
kroz royalty ima stalnu obavezu da uspešno posluje. Jedan od ključnih uslova da to
postigne je da ima odgovarajuće kadrove na svim izvršnim i rukovodećim nivoima.
Davalac ima bitan interes u pogledu royalty-a, jer kroz njega ostvaruje sve najvažnije
prednosti ugovora o franšizingu.10
10 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010., str. 101

14
1.6. Prednosti i nedostaci franšizinga
Prednosti i nedostaci franšizinga se mogu analizirati sa mikro i makro nivoa, odnosno sa aspekta
poslovnog interesa učesnika u franšizingu i sa šireg društveno-ekonomskog aspekta.
Franšizni mehanizam davaocu franšize pruža mnoge prednosti. Najveća prednost se ogleda u
uspostavljanju prepoznatljivosti marke. U poređenju sa punim vlasništvom, franšizing
omogućava brzu tržišnu penetraciju i uvećanje brand-name kapitala što davaocu franšize daje
prednost nad konkurencijom.
Raspoređivanjem troškova reklame na sve primaoce franšize lakše se dostiže ekonomija obima u
promociji.
Svaki primalac franšize postaje novi profitni centar davaoca gde ovaj pored jednokratne
upisnine u sistem i royalties-a, stiče profit i kroz prodaju pribora i materijala, opreme, izvođenje
građevinskih radova, izdavanje lokacija.
Davalac franšize ostvaruje disperziju rizika tj. smanjuje poslovni rizik i delom ga prenosi na
primaoca franšize. Ostvaruju se niži troškovi nabavke, opreme, reklamnog i promotivnog
materijala zbog ekonomije obima.
Davalac franšizinga rešava problem motivacije menadžera, jer su menadžeri primaoci franšize
ujedno i vlasnici svog biznisa osetljiviji na potrebu kontrole operativnih troškova, osetljiviji na
potrebe lokalnog tržišta i spremniji da ulože više napora u razvoj tržišta.
Prednosti koje primaoci franšize navode da stupe u franšizni odnos i delom žrtvuju svoju
ekonomsku samostalnost su evidentne jer one omogućavaju dobijanje trgovinskog imena,
proverenog proizvoda ili usluge, pomoć pre i posle otvaranja, profesionalne reklamne kampanje,
ekonomiju obima u nabavci tj. niže cene inputa, manji iznos potrebnog kapitala za orpočinjanje
biznisa i manji poslovni rizik. Primaoc franšize odmah na početku rada dobija zamah
prosperiteta jer sve što dobija od franšizera, prethodno je temeljno proučeno i ispitano kao što
su asortiman, komercijalna politika, spoljašnji izgled objekta, unutrašnje uređenje objekta,
izlaganje proizvoda i sl. Time franšizant smanjuje rizik od eventualnog pokretanja nerentabilnog
biznisa, a za šta će i banke kod ocene boniteta komitenta prilikom odobravanja kredita,
respektovati činjenicu postojanja iza potencijalnog korisnika, uspešnog davaoca franšize.
Dok konvencionalni mali biznismen od banke može da očekuje podršku na bazi 1:1
(zajam/sopstvena sredstva), primalac franšize koji koristi paket finansiranja iz banke može da

15
očekuje da se ovaj racio poboljša do 2:1. Znači da i do dve trećine ukupnog kapitala za početak
operacije, uključujući trajna obrtna sredstva, može biti obezbeđeno na taj način.
Franšizing na makro nivou može imati značajne društvene i ekonomske doprinose, prvenstveno
u vidu smanjenja stope nezaposlenosti, efikasnog aktiviranja malih preduzeća, razvoja
poljoprivrede,unapređenja bilansa plaćanja zemlje, poboljšanja položaja potrošača i privatizacije
maloprodajnih i uslužnih delatnosti.
Osnovni nedostatak franšizinga je taj što celokupna franšizna operacija povećava troškove i do
10% od ostvarenog prometa što opredeljuje nivo ostvarene dobiti svih učesnika u franšizingu. Za
davaoca franšize nedostatak može biti u tome što mu ostali ne franšizni deo poslovanja može
biti ugrožen obraćanjem pažnje i usmeravanjem napora na franšizing. Pored toga, javljaju se i
dodatni troškovi administrativne, operativne i pravne prirode vezani za opsluživanje
disperziranih lokacija na kojima treba održati operativne standarde poslovanja.
Ostvareni profit davaoca franšize iz franšiznog dela biznisa je manji nego profit ostvaren u
objektima pod sopstvenim vlasništvom.
U franšiznom mehanizmu mogu da se jave problemi u vezi sa kontrolom biznisa od strane
davaoca, a mogu da se jave i divergentni interesi davalaca i primalaca franšize kada su u pitanju
nivoi tržišne penetracije i izbor lokacije u slučajevima kada davalac namerava da uvede novog
primaoca franšize koji bi delimično mogao da ugrozi stečene tržišne pozicije već postojećeg
primaoca franšize.
Jedan od nedostataka franšizinga su i sudski sporovi primaoca i davaoca franšizinga, što ima
posledice davaoca franšize kako u domenu imidža, tako i u visini odštete.
Za primaoca franšize ovaj poslovni aranžman pored prednosti i sigurnosti, donosi ograničenje
slobode i znatno sužen prostor za sopstvenu inicijativu. Pored toga, primalac može u momentu
kupovine franšizinga, da ne sagleda realno prodajni potencijal što bi u budućnosti bitno uticalo
na nivo ostvarenog profita. Zato je potrebno da se pre konačne odluke o pristupu franšizingu
realno procene svi aspekti takve poslovne odluke.

16
2. Ugovor o franšizingu
2.1. Pojam ugovora o franšizingu
Ugovor o franšizingu spada u neimenovane ugovore sui generis odnosno ugovore koje zakon
nije posebno regulisao, jer čine novu vrstu ugovora, gde nema razrađenih kriterijuma, pošto se
radi o novoj tvorevini. Dakle, kako zakonske odredbe o imenovanim ugovorima nisu
promenljive, bar ne neposredno, tumačenje ugovora o franšizingu mora se vršiti prema opštim
pravnim načelima ugovornog prava, pa stoga pri zaključenju svakog ugovorao franšizingu treba
detaljno predvideti sva prava i obaveze stranaka i pažljivo ih i jasno regulisati.11
Ugovori su napravljeni po meri franšizera i usmereni su na održavanje visokog kvaliteta i striktne
kontrole hotelskog produkta, odnosno na uspešno pozicioniranje ili repozicioniranje hotelske
marke ili nekog njenog brenda. Primena franšize je najzastupljenija u poslovanju međunarodnih
hotelskih lanaca i grupa. Prvenstveno je vezivana za kompaniju Holiday Inn koja je pomoću nje
ostvarila transformaciju verifikovanom markom. Na taj način svi hotelski interesenti, bez obzira
na veličinu i tržišnu snagu dobijaju mogućnost povezivanja i obezbeđenje partnerskog odnosa sa
multinacionalnim hotelskim kompanijama. Sa druge strane, davaoci franšize uspešno verifikuju
svoje marke i brendove na novim tržištima. Većina hotelijera koji žele da se izbore za svoje
mesto na tržištu ulaze u sistem franšize, da bi mogli:
 koristiti brendirane marke i tako privući platežno sposobnu klijentelu
 imati pristup centralnim rezervacionim sistemima i bazama podataka
 koristiti afirmisane sisteme, dizajn, procedure i metode
 poboljšati hotelski menadžment i uvesti adekvatno znanje i obuku
 imati lakši pristup tržištu kapitala.
Početkom novog milenijuma, veliki broj međunarodnih hotelskih kompanija strategiju rasta i
razvoja usmerava kroz različite vidove franšize. Podaci časopisa Hotels svedoče o nivoima
zastupljenosti u ukupnim kapacitetima pet vodećih hotelskih korporacija za period 2001-2008
godine.
11 Draškić M, Ugovor o franšizingu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983, str.154

17
Tabela 2. Vodeće franšizing korporacije za period 2001-2008. godine
Korporacija Smeštajni objekti 2011. 2008.
Franšiza Franšiza
Wyndham (Cendant) 6.396 6.455 6.544
Choice 4.997 4.392 5.570
Hilton 2.259 1.492 2.463
Marriott 2.632 1.168 1.922
Carlson 890 682 929
Izvor: www.hotels.com
U hotelskoj industriji ustanovljena je standardna forma ugovora o franšizi. On ima određene
elemente na osnovu kojih se vrši diferenciranje između pojedinih hotelskih lanaca. Treba uzeti u
obzir da je veliki broj franšizera uložilo znatna finansijska sredstva i napor da bi formirali imidž
hotelske marke, razvijajući sopstveni brend hotelskog lanca na međunarodnom tržištu. Ta
ulaganja im omogućavaju tržišnu poziciju i rejting. Standardni elementi hotelske franšize sa
stanovišta obaveza franšizanata po pravilu su:
 Članarina – predstavlja inicijalni ulog za ulazak u sistem franšize. U hotelskoj industriji
ona se određuje u fiksnom iznosu po jednoj hotelskoj smeštajnoj jedinici (soba,
apartman, studio), uz postavljanje donjeg limita u pogledu broja smeštanjih jedinica.
 Taksa za ostvareni promet (royalty) – predstavlja tekuću naknadu koja se izražava
procentualno na osnovu bruot prihoda po smeštajnoj jedinici.
 Rezervaciona taksa – predstavlja naknadu za korišćenje rezervacionog sistema i može se
obračunavati dvojako: kao unapred određeni, fiksni iznos po rezervaciji ili kao
procentualni iznos, na bazi prihoda po smeštajnoj jedinici.
 Taksa za oglašavanje – predstavlja propagandu i najčešće se utvrđuje unapred. Čest je
slučaj da se taksa za oglašavanje utvrđuje na osnovu posebnih promotivnih programa
franšizera i franšizanata. 12
12 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011,str.193

18
2.2. Vrste ugovora o franšizingu
Klasifikacije koje imaju manji pravni značaj jesu sledeće: prvo „nepokretni i pokretni franšizing“,
zavisno od toga da li je sedište primaoca franšize čvrsto ili pokretljivo. Drugo, operativni
franšizing (koji ne omogućuje subfranšizing) i teritorijalni franšizing (koji omogućuje primaocu
franšize da na svojoj teritoriji angažuje novim ugovorom i treće lice).
Treće, „tradicioni franšizing novog tipa''. Najveći značaj ima podela, koja se uostalom, i najviše
sreće u poslovnoj literaturi, na robni franšizing (franšizing proizvoda) i prometni (poslovni)
franšizing (franšizing usluga). Neki autori ovoj podeli dodaju i proizvodni ili industrijski
(tehnološki) franšizing.
2.2.1. Robni franšizing (franšizing proizvoda)
Robni franšizing (franšizing proizvoda) je takav franšizing kod kog proizvođac (davalac
franšizinga) ustupa izabranom trgovcu prava na isključivu prodaju određenog proizvoda ili grupe
proizvoda na tačno određenoj teritoriji radi prodaje krajnjem korisniku (kupcu).
Prodaja krajnjem korisniku ostvaruje se putem dva kupoprodajna ugovora, od kojih je jedan
zaključen između davaoca franšizinga i primaoca franšizinga, a drugi između primaoca
franšizinga i kupca.
Predmet ovog ugovora nije samo predmet ustupanja prava isključive prodaje, nego i poslovnog
znanja i prodaje te robe, kao i ustupanja prava korišćenja poslovnog imena i žiga. Ipak, primalac
franšizinga je samostalan trgovac i prema trećim licima nastupa pod svojim sopstvenim imenom
i u svoje ime i za svoj račun.

19
2.2.2. Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga
Prometni (poslovni franšizing) odnosno franšizing usluga predstavlja takav franšizing kod kog
davalac franšizinga pruža primaocu franšizinga čitav niz (paket) usluga (ustupanje prava
iskorišćavanja poslovnog i tehničkog znanja određenog tipa usluge, kao i prava davanja usluga
pod trgovačkim imenom, žigom i drugim znakovima razlikovanja - spoljna oprema, recepti,
oprema i uređaji, dizajn, kao i ustupanje know-how-a, tehničkih unapređenja, izuma i drugih).
Reč je, pravno posmatrano, o svojevrsnom licenciranju raznovrsnih predmeta licencnih
ugovora,koji tek kad su sjedinjeni i kad je izvršena njihova određena kombinacija, čine
jednoobraznost i standardizovanost opreme i usluge što upravo odlikuje ovu vrstu franšizinga.
Ova vrsta franšizinga najčešća je u oblasti hotelijerstva (Holiday Inn, Intercontinental, Hilton i
drugi) i ugostiteljstva (McDonald's ,Maxim, Moule a Gateay i drugi), kao i u mreži benzinskih
stanica, perionica, hemijskog čišćenja,trgovine automobilima i dr.
2.2.3. Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing
Industrijski (proizvodni-tehnološki) franšizing je takav franšizing čiji predmet nije samo prodaja
određene robe, već i proizvodnja odnosno obavljanje nekih faza tehnoloških procesa
proizvodnje (uglavnom hrana i piće).
Kod ovog franšizinga primalac franšizinga obavlja samo deo tehnološkog procesa, jer bitne
sastojke, kao što su razni začini, smese i slično, zavisno od vrste proizvoda, kupuju od davaoca
franšizinga.
Ovaj tip franšizinga ograničen je za sada na proizvodnju bezalkoholnih pića (Coca Cola i drugi),
pekarskih proizvoda, piva.

20
2.3. Primena franšizinga
Svaki pojedinačni međunarodni hotelski lanac, shodno svojoj poslovnoj koncepciji, određuje
članarinu i visinu taksi, koje su podložne čestim promenama i retko kad su ujednačene zas va
nacionalna tržišta.
Treba napomenuti da se franšiza javlja na onim tržištima gde nema iskristalisanih lidera i gde je
visok stepen fragmentacije. Nijedan učesnik na tržištu nije u stanju da utiče na konkurenciju
ukoliko ne prevaziđe fragmentisanost. Franšiza umanjuje lokalne kontrole, kao najvažniji uzrok
fragmentacije, pošto se menadžment hotela poverava vlasnicima – menadžerima -
franšizantima.
Na taj način hotel može nesmetano da razvije osobine internacionalne firme sa centralizovanim
funkcijama. Pošto predstavlja veoma popularan način rasta u međunarodnom hotelijerstvu
mogu se navesti sledeći primeri njene uspešne primene u praksi:
 Wyndham Worldwide (Cendant Corporation) predstavlja najveći svetski franšizing
hotelski lanac. To je čista franšizing hotelska kompanija, što znači da čitav portfolio
posluje pod sistemom franšize – odnosno da ne poseduje hotelske kapacitete u
vlasništvu. Cilj poslovanja je obezbeđenje usluga za franšizanta, tako da se povećava
zauzetost ukupnih kapaciteta. To se postiže pružanjem spectra usluga, kao što su
marketinške kampanje na nacionalnom ili regionalnom nivou, obuka kadrvoa, poseban
system kontrole kvaliteta za hotele franšizanta, besplatan telefonski system rezervacije
za klijente, system finansijske asistencije za vlasnike hotela koje sadrže analizu protoka
novca I globalni hotelski informacioni system – Project Power Up za razvoj menažmenta.
Zauzvrat, od franšizanta dobijaju naknadu baziranu na prodaji. Kao dodatni izvor
prihoda, Wyndham Worldwide naplaćuje rezervacione i marketinške usluge.
 Choice Hotels International postaje hotelski franšizing lanac nakon napuštanja posla sa
nekretninama. Razdvajanjem od Sunburst Hospitality Corporation, posluje kao čista
franšizing kompanija. Poslovna strategija je bazirana na razvoju sistema franšize u
strateškom marketing una teritoriji SAD. Menadžment sistem kompanije Choice Hotels
International pod nazivom Profit Manager dizajniran je da pomogne franšizantu da
dostigne optimalni nivo profita i konkurentnosti. Prisutan je u preko osamsto smeštajnih
objekata hotelskog tipa na severnoameričkom tržištu. Uspešnost ovog sistema
potpomognuta je tehnološkim programom podrške pod nazivom Technological Support
Program koji omogućava plaćanje zaiteresovanim članovima putem lizinga. Kao poseban
sistem podrške aktiviran je internet menadžment sistem. U ostatku sveta Choice Hotels
International razvija strategiju master franšize. Takođe, nudi svojim komitentima system

21
finansija, obuke I usluge u Silver Spring trening centru koji pripada samoj kompaniji.
Centar je poznat po kursu pod nazivom Total Lodging By Choice, koji je obavezan za sve
franšizante. Drugi kursevi odnose se na marketing, sisteme rezervacije, ljudske resurse,
odnose sa javnošću I finansijski menadžment. Franšizne naknade naplaćene od
brendiranih marki hotela koji pripadaju kompaniji Choice Hotels International variraju.
Kao deo njihove godišnje naknade, franšizanti mesečno plaćaju kompaniji Choice Hotels
International od 3,5% do 5,25% od ukupne zarade. Takođe, plaćaju između 1% I 3,5%
marketinšku naknadu i između 1,25% I 1,75% naknadu za rezervacije. Primera radi,
početna naknada varira oko tri stotine američkih dolara, po smeštajnoj jedinici, sa
minimalnom naknadom između dvadesetpet I pedeset hiljada američkih dolara.13
2.4.Učesnici u sistemu franšizinga
2.4.1. Obaveze davaoca franšize
Učesnici u sistemu franšizinga su davalac i primalac franšiznga koji ugovorom reguliše
međusobna prava i obaveze.
Davalac franšizinga poseduje jak poslovni sistem, ugled, znanje, savremenu organizaciju rada,
znak koji uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. On je lider sistema i dominira u poslu, obavlja
funkciju razvoja, marketinga i finansiranja i traži saradnike tj. primaoce franšizinga koji treba da
ulože rad i kapital a da pri tome zadrže pravnu i ekonomsku samostalnost.
Davalac franšizinga ustupa primaocu franšizinga isključivo pravo prodaje proizvoda i usluga i
najčešće se obavezuje da ista ili slična prava neće dati drugima, a primalac se obavezuje da
prodaje isključivo ugovorene proizvode ili usluge pod znakom davaoca franšizinga i po njegovim
uputstvima. Davalac franšize ustupa trgovačko ime, znak i jednoobrazni kvalitet poizvoda i
usluga,oznaku firme, skraćeni naziv firme, poslovni znak i dr.
Zatim ustupa znanje i iskustvo – know-how iz oblasti tehnike i marketinga i vrši obuku kadrova
primaoca franšizinga. Nadalje, davalac franšinga pruža pomoć oko pronalaženja poslovnog
13 Svorcan N, Strategija hotelske marke, Beograd, 2011,str.195

22
prostora, gradnje ili adaptacije istih, stara se da prodajna mesta budu identičnog igleda, dizajna,
boje, načina poslovanja, kvaliteta robe i usluga, uslova prodaje (servisa, garancija, održavanja,
rezervnih delova), nameće primaocu franšize nabavku opreme ili direktno od davaoca
franšizinga ili od njega preporučenih dobavljača. Davalac franšizinga takođe može primaocu
pružati pomoć u upravljanju preduzećem, analizi tržišta, određivanju asortimana, vođenju
knjigovodstva, obračunu poreza i sl.14
Davalac franšize je preduzetnik koji je:
 Vlasnik jedne robne marke i vizuelnog identiteta prepoznatljivog na tržištu
 Nudi niz proizvoda/usluga/tehnologija klasičnim distributivnim kanalima
 Razvio metodu prodaje i rada koja je isprobana i ažurirana u pojedinačnim centrima
 U stanju da prenese drugima svoje metode, iskustva i znanja preko obuke stalnog
savetovanja
 Ima razvijenu svoju kompaniju, tako da je u stanju da razvija dalje svoje metode i
rukovodi franšiznom mrežom.15
Davalac franšize naplaćuje prihode od primaoca franšize koji mogu biti u četiri osnovna oblika :
 jednokratna upisnina u sistem
 royalties
 izdvajanja za propagandu
 prodaja robe i oreme.
Kada je reč o jednokratnoj upisnini u sistem radi se zapravo o ceni ulaska primaoca franšize u
sistem i praticipaciji u ustanovljenoj reputaciji i nagomilanom goodwill-u. Davalac franšize ovim
prihodom naplaćuje svoj profit i pokriva niz inicijalnih troškova kao što su obuka, izbor lokacije,
dizajn objekta, pomoć pri otvaranju, operativni priručnik i sl.
Royalties se naplaćuje mesečno ili godišnje, kao procenat od prodaje koju ostvari primaoc
franšize i uobičajeno se kreće od 2 do 5% od ukupnog prometa za odnosni period. Jedan deo
royalties-a je profit za davaoca franšize, a drugi deo se odnosi na troškove obezbeđenja paketa
kontinuiranih usluga i pomoći primaocu franšize.
14 Jović Z, Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008,str.129
15 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011,str.112

23
Što se tiče izdvajanja za propagandu, njih primaoci franšize plaćaju mesečno, kao procenat od
prodaje. Kod ovog izdvajanja nema direktnog profita za davaoca franšize ali se korist ostvaruje
kroz goodwill i reputaciju koja se nagomilava u sistem. Procenat izdvajanja za ovu svrhu se
obično kreće od 2,5 do 4% ali su često mogući i drugi iznosi, kao i mogućnost da izdvajanje za
propagandu bude inkorporirano u iznos royalties-a.
Četvrti oblik prihoda davaoca franšize potiče od prodaje robe i opreme primaocima franšize i od
rentiranja ili sub-rentiranja lokacija primaocima franšize.
Svaki poslovni odnos zasnovan na takvom ugovoru kao što je ugovor o franšizingu, mogu da
prate i određeni problemi i teškoće u realizaciji. Davalac ne sme da ignoriše pitanje izbora i
strukture franšizanata i organizacije franšize uopšte; odnose sa vladom zemlje u koju je dao
franšizu; mogućnosti da obezbedi kontrolu standarda i proceduru u radu franšizanata.
2.4.2. Obaveze primaoca franšize
Primalac franšizinga je obavezan da obezbedi poslovni prostor i opremi ga prema zahtevima
davaoca franšizinga, da drži zalihe proizvoda koje nabavlja od davaoca franšizinga ili dobavljača
kojeg on odredi i da primenjuje sve standarde i uputstva poslovanja i čuva ugled i bonitet
preduzeća.
Primalac franšize je nezavisan preduzetnik odgovoran i izabran od davaoca franšize, a ima
sledeće karakteristike :
 Veliku volju za afirmacijom
 Raspolaže potrebnim sredstvima
 Želi da usko sarađuje i sa drugima
 Želi da radi unutar sistema i po zadatim pravilima
 Pristupajući mreži stiče pravo na upotrebu svih elemenata koji su predmet ponude:
metod, sistem ili konw-how, proizvodi, marka i imidž, pomoć pre, za vreme i nakon
otvaranja i dr.

24
Franšizing je oblik poslovanja u kome se primaocu franšize omogućava da u određenom roku
vodi poslovanje pod imenom i na način kako to odredi davalac franšize. Sve to vreme davalac
ima pravo da nadgleda poslovanje onoga kome je dozvolio da pod njegovim imenom nešto
prodaje ili radi. Najveća prednost ovakvog poslovanja jeste što osim brenda i standarda,
omogućava smanjeni rizik u poslovanju. Suština ovakvog načina poslovanja je da se firme u
razvoju ili privatnici sa ograničenim kapitalom priključe većim sistemima i steknu sigurnost u
svom poslovanju.16
Dok se franšizing kod najvećeg broja preduzeća iz drugih oblasti i delatnosti koristi pre svega za
uključivanje malih preduzeća (preduzetnika), kod hotelskih lanaca to često nije slučaj. Primaoci
franšize, naročito u međunarodnim poslovima, mogu da budu i velika, jaka preduzeća sa jednim
ili više hotelskih objekata.
Primalac mora da računa sa sledećim: da je u velikoj meri zavisan od davaoca franšize i da
dobrim delom gubi samostalnost u poslovnoj politici, pogotovo u pogledu asortimana usluga (i
nabavke) i cena; da deli sudbinu celog sistema franšizinga; da mora uredno i kontinuelno da
snosi odgovarajuće troškove itd.
2.5. Sistem franšizinga u hotelskom poslovanju
Razvoj sistema franšizinga u međunarodnom hotelskom poslovanju jasno pokazuju da su
njegove prednosti daleko veće od mana koje sadrži. Jednostavan dokaz za to su veliki
korporativni lanci iz SAD, kao pioniri međunarodnog hotelskog poslovanja, dosta rano poćeli sa
primenom franšizinga: Holiday Inn je otvorio prvi objekat u Memfisu 1952. godine, a dve godine
kasnije počeo je sa operacijama franšizinga; Ramadin prvi hotel počeo je sa radom 1954, a prvi
franšizirani objekat 1959. godine. Hilton je sa franšizingom počeo nešto kasnije (1965.godine).
Pri tom treba imati u vidu da je 90% svih kompanija koje se danas bave franšizingom, nastalo
posle 1954. godine. Razvoj je bio brz i ne samo da je obezbeđivao prodor na nova tržišta, već i
širenje sistema franšizinga koji su kasnije počeli da primenjuju i hotelski lanci van SAD.
16 Radojević T, Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011,str.112

25
Najveći korporativni hotelski lanci i danas široko koriste sistem franšizinga u nacionalnim i
međunarodnim razmerama. U tome i dalje prednjače hotelski lanci iz SAD. Sve to potvrđuju
podaci iz naredne tabele. 17
Tabela 3: Rang lista 10 najvećih hotelskih lanaca-davalaca franšize
Korporativni lanac
(zemlja)
Ukupan broj hotela Broj franšiziranih
hotela
% učešća franšiziranih
u ukupnom broju
hotela
1.Wyndham Hotel
Group(SAD)
7.043 7.016 99,6
2.Choice Hotels
International(SAD)
5.827 5.827 100,0
3.InterContinental
Hotels Group(Velika
Britanja)
4.186 3.585 85,6
4.Hilton Hotels
Corporation(SAD)
3.265 2.774 85,0
5.Marriott
International(SAD)
3.178 2.079 65,4
6.Accor(Francuska) 3.982 1.129 28,4
7.Vantage Hospitality
Group(SAD)
845 845 100,0
8.Carlson Hotels
Worldwide(SAD)
1.013 840 82,9
9.Starwood Hotels and
Resorts
Worldwide(SAD)
942 437 46,4
10.LQ Management
LLC(SAD)
721 337 46,7
UKUPNO 31.002 24.869 80,2
Izvor:Hotels,jul 2009
17 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010,str.96

26
Rast hotelskih lanaca na nacionalnim i međunarodnim razmerama na bazi sistema franšizinga
praćen je i određenim problemima u odnosima davalaca i primalaca franšize. Među njima je
neophodno izdvojiti sledeća dva:
1. Prvo, davaoci franšize uvek nastoje da kontrolišu teritorijalni razmeštaj primalaca,
odnosno lokaciju, pogotovo ako realno može da se računa i sa daljim širenjem
franšizanata na nekom prostoru, tj. pojavom podfranšizanata. Stoga pored individualne
franšize koja se daje samo jednom primaocu (koliko će ih biti zavisi od politike
franšizera), može da se ide na tzv. master franšizu (franšiza se daje primaocu za
određenu regiju u kojoj može sam da se širi ili da ustupa tu franšizu drugima, dakle
podfranšizantima) ili na kombinaciju obe.
Choice Hotels International, kao što je ranije navedeno, svoj hotelski portfolio gradi
isključivo na sistemu franšizinga i svih deset brendova koje daje franšizantima su
prilagođeni odgovarajućim tržišnim segmentima. Prilagođavajući svoju poslovnu kulturu i
stil upravljanja potrebama maksimalne marketinške orijentacije u poslovanju, ovaj
korporativni lanac je formirao regionalne timove menadžera i rasporedio ih tako da budu
u blizini franšizanata – svojih poslovnih partnera. Regionalni menadžeri korporacije sa
svojim timovima kontrolišu po 45 objekata i pomažu franšizantima u prodaji, obuci
osoblja, održavanju kvaliteta i konsolidaciji poslovanja.
2. Drugo, brojna pitanja u odnosima primalaca i davalaca franšize otvaraju se u vezi sa
cenom. Počev od cene samog „paketa“ franšize, pa do različitih interesa u vezi sa
njenom visinom, međusobnim obračunima naknada u tekućem poslovanju i drugim
pitanjima. Sve to se i načelno i konkretno rešava ugovorom, ali uvek postoji mogućnost
da se ispolje nastojanja za što povoljnijom pozicijom u odnosu na drugog ugovarača.
Međutim, cena je uvek najvažnija sa aspekta potrošača. Opšte je poznato da veliki hotelski lanci
u objektima koje imaju u svom sistemu franšizinga u svetu, imaju i ujednačene cene. One su
odraz standarda usluga koje ti hoteli pružaju, pa su samim tim u najvećoj meri standardizovane i
cene. To je velika prednost međunarodnih hotelskih lanaca – potrošač ne samo da precizno ili
delimično zna kakvu će uslugu dobiti u hotelu konkretnog lanca, već i koju će cenu za to da plati.
Istovremeno, to je i elemenat zaštite potrošača, a minimalne razlike u cenama koje mogu da se
pojave između hotela istog lanca u različitim zemljama ili regijama odraz su lokalnih faktora
(uslova izgradnje ili adaptacije, poreza i sl.).

27
Međunarodni hotelski lanci, posebno InterContinental i HolidayInn, koristili su svoje sisteme
franšizinga za širenje na prostorima bivše SFRJ. Pored ostalih pozitivnih uticaja, za Srbiju je
značajan svakako i onaj koji je vezan za njihovu iskustvenu i uslovno rečeno, obrazovnu ulogu –
počev od upoznavanja sa savremenim poslovnim tehnikama i sistemima, pa do obuke većeg
broja izvršnih i rukovodećih kadrova. Takvi multiplikativno uticaji biće od koristi i u
budućemrazvoju, ne samo u pogledu korišćenja novih uvoznih franšizinga, već i stvaranja
odgovarajućih domaćih sistema u hotelskom poslovanju.18
18 Čačić K, Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010, str.98-103

28
3. Franšizing u Srbiji
3.1. Istorijat franšizinga u Srbiji
Na porast značaja franšizinga za ekonomski razvoj uticala su tri podsticajna faktora: potreba za
širenjem, nedostatak kapitala i potreba da se prevaziđe prostorna udaljenost. Franšizing u
oblicima u kojima danas postoji razvio se u SAD, gde je tokom 50‐tih, 60‐tih i 70‐tih godina XX
veka pokazao svoje najveće potencijale da utiče na razvoj jedne ekonomije. Međutim, pored
pozitivnih efekata, bilo je na žalost i onih negativnih, oličenih u mnogobrojnim pokušajima lakog
i brzog bogaćenja, prevarama i drugim kriminalnim radnjama.
Zemlje Istočne Evrope franšizing ’’osvaja’’ krajem 80‐tih i početkom 90‐tih godina i to uglavnom
’’preko’’ restorana brze hrane. Danas se pojedine zemlje iz ovog dela Evrope mogu pohvaliti
značajnim stepenom razvijenosti franšizinga, kao što su Mađarska i Rumunija. Međunarodna
asocijacija za franšizing ‐ IFA u SAD osnovana je 1960. godine, a u Evropi je 1972. godine
osnovana Evropska franšizna asocijacija, koja danas okuplja 17 nacionalnih franšiznih
asocijacija. Sve do početka 80‐tih godina gotovo 90% ovakvog načina poslovanja bilo je vezano
za severnoameričko tržište. Danas polovina franšiznih mreža ima svoja sediša u zemljama van
SAD.
Kada je u pitanju Republika Srbija, razvoj usluga odvijao se u specifičnim uslovima i po mnogim
pokazateljima nije pratio savremena kretanja. Kasnija očekivanja su se ispostavila kao realna.
Naime, u procesu tranzicije, uslužne delatnosti u Srbiji dobile su dinamičniji razvoj u poređenju
sa poljoprivredom i industrijom. Mesto i uloga uslužnog sektora u ekonomskom razvoju Srbije u
tom smislu predstavljaju strateški značajno pitanje. U kontekstu franšize i uopšte franšiznog
poslovanja u Srbiji, preovlađujući stav većine građana ne deli istu naklonost mnjenja poput one
u zapadnim zemljama, pa čak i onima u okruženju. Naime, većina ljudi ne razume šta je franšizni
sistem poslovanja ili zna tek ponešto o njemu, ne razumevajući mogućnost franšiznog
poslovanja kao vrste pomoći u razvoju srpske privrede.
Isto tako, iako model franšizinga krupnim koracima ulazi u Srbiju, prednost ovog načina
poslovanja u srpskim poslovnim krugovima i dalje nije na potrebnom nivou. U tom smislu,
popularizacija koncepta franšiznog poslovanja u Srbiji predstavlja jedan od ključnih aspekata
bržeg ekonomskog razvoja srpske privrede i njenog uključivanja u svetske i evropske
integrativne tokove i poboljšanja konkurentske pozicije domaće privrede.

29
Svrha istraživanja i analize postojećeg franšiznog poslovanja u razvijenim zemljama, ogleda se u
podizanju svesti o prednostima i potencijalnim mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji, kao
i unapređenju slobodnog preduzetništva kroz isticanje ključne uloge franšize u otvorenom
poslovnom sistemu privrednih društava.
Franšizing je u Srbiju, odnosno u bivšu SFRJ stigao veoma rano, već na samom početku svoje
evropske ekspanzije, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada počinje uvoz američkih
franšiza. Strane tj. američke franšizne mreže Coca‐Cola, Avis, Hertz, Diners Club International,
Intercontinental, Hyatt, American Express, Delifrance, McDonald’s zaključuju sa tadašnjim
jugoslovenskim preduzećima veliki broj ugovora. Ti su pravni poslovi sklapani pod veoma
različitim nazivima. Tako su neki ugovori nosili naziv ugovor o članstvu (Avis‐Autotehna), ugovor
o punjenju i distribuciji (Coca‐Cola‐ Slovin), ugovor o tehničkoj saradnji (Intercontinental‐hotel
Espalanade), a jedan od retkih ugovora o franšizingu zaključen tih godina pod sopstvenim
nazivom bio je ugovor između Diners Club International i General Turista.
Međutim, bez obzira na različite nazive, svi su ovi ugovori predstavljali ugovore o franšizingu.
Zamah franšizing poslovanja doneo je našoj zemlji i drugu fazu u razvoju franšizinga. Domaća
preduzeća shvataju prednosti širenja svojih sistema putem ovog koncepta, tako da se druga faza
ostvaruje kroz izgradnju domaćih franšiznih mreža krajem osamdesetih godina, a još više
početkom devedesetih godina prošlog veka. To su bili Montenegro Express, Tigar, Pekabeta, C
Market, Yumco i drugi koji su otpočeli sa manje ili više uspeha kreaciju i prodaju svojih franšizing
paketa.
Početkom 90‐tih godina, kada franšizing postaje moda u ondašnjoj Jugoslaviji, osnovana su i
profesionalna udruženja franšizinga i to najpre, maja 1991. godine ‐ Srpska federacija za
franšizing sa sedištem u Nišu. Nakon toga u Novom Sadu se osniva Jugoslovenska franšizing
asocijacija kao još jedno nacionalno udruženje franšizinga, čija je uloga bila u aktivnom odnosu
prema poslovnom okruženju u promociji franšizing koncepta, informisanju, u savetodavnim
uslugama i u posredovanju prilikom uvoza stranih franšiza, stvaranju baze podataka o
postojećim franšizing sistemima koji posluju u zemlji i drugo.
Početak povratka franšizinga u Srbiju obeležio je ulazak nekoliko moćnih franšizing sistema u
proteklih nekoliko godina, pre svega u oblasti modne industrije (Zara, Springfild, Mango, Oviesse
i dr.). U 2003. godini uzeta je franšiza Office 1 Superstore u oblasti prodaje kancelarijskog
materijala, tehnike i nameštaja, a najpopularniji i najrašireniji franšizni sistem, svakako i zbog
niske cene, postala je mađarska franšiza za prodaju peciva Fornetti.

30
U toku 2007. godine u Srbiju je ušao američki Re/Max, svetski lider na tržištu nekretnina, koji sa
gotovo 7.000 agencija i 120.000 agenata u 70 zemalja predstavlja jednu od deset najbrže
rastućih franšiznih koncepata na svetu.
Na tržište Srbije je u toku 2007. godine ušao i zanimljivi master franšizni koncept promovisan
početkom iste godine pod nazivom I Quit Smoking (IQS) čiji je davalac kompanija iz Irske I Quit
Smoking International Ltd. koja nudi atraktivan program odvikavanja od pušenja. Sve
popularnije usluge treninga, fitnesa i wellness‐a kao izuzetno atraktivne u svetu, uvoze se i na
domaće tržište, pa je tako tokom 2008. godine potpisan pojedinačni ugovor sa američkim
davaocem Contours Express international LLC za obavljanje usluge treninga i vežbanja.
Pored uvoza stranih franšiznih koncepata, novi kvalitet u razvoju franšizinga na našem tržištu
predstavlja izgradnja domaćih franšizing sistema u raznim oblastima pa tako sopstvene mreže
grade AMC (Afrodite Mode Collection) u oblasti ženske mode, DIS u oblasti veleprodaje, Com
Trade za distribuciju kompjuterske opreme i softvera, E‐Dućan u oblasti kupovine preko
interneta, Dve šmizle, Mini Maxi, Rakia Bar, Krofna bar i dr. Ovakva kretanja daju za pravo
tvrdnjama, po kojim izvoz domaćih franšiza i realno treba da postane sledeća, ne tako daleka,
faza u razvoju franšizinga u Srbiji, iako je do pre samo neku godinu takvu mogućnost bilo teško i
zamisliti.
FORNETTI
FORNETTI je kompanija prisutna na evropskom tržištu od 1997. godine kada je otvorena fabrika
u Mađarskoj. U međuvremenu ovaj brend se proširio i prisutan je u više od 26 zemalja sa preko
10.000 franšiznih jedinica. Preduzeće Fornetti Mini Peciva d.o.o. je osnovano 2002. godine i već
je 2004. godine u svojoj novoizgrađenoj fabrici u Subotici započelo domaću proizvodnju Fornetti
peciva sa najnovijom tehnologijom i po originalnoj recepturi.
Proizvodnja Fornetti peciva se odvija u automatizovanoj fabrici koja zadovoljava i najstrožije
standarde Evropske Unije kao što su HACCP, ISO22000:2005. Širom Srbije ima više od 350
korisnika Fornetti franšize. Korisniku franšize se obezbeđuje dobro poznata robna marka i
vizuelni identitet, oprema za rad, vitrina i digitalna spot-pećnica uz povratni depozit, iskustvo i
znanje koje se prenosi preko obuke i stalnog savetovanja, podrška u vidu besplatne tehničke,
tehnološke, marketinške usluge, besplatno servisiranje spot-pećnice, besplatna dostava robe,
pristup franšizi bez plaćanja uobičajene "ulaznice".

31
Korisnik treba da poseduje prodajni prostor od 15-20 m2 na frekventnom mestu, želi da radi
unutar sistema po unapred zadatim pravilima. Razlog za kupovinu ove franšize je mala početna
investicija, zagarantovana ekskluzivnost na određenoj teritoriji, konstantno razvijanje novih
proizvoda, savremena i praktična oprema.
ADORÉ CHOCOLAT
U radionici "Čokolada", osnovanoj u maju 2002. godine, prvoj radionici u zemlji koja se bavi
ručnom proizvodnjom pralina i slatkiša od najkvalitetnije uvozne čokolade, po sopstvenim
recepturama baziranim na znanju i iskustvu čuvenih majstora čokolatijera.
aDORé Chocolat je prva radionica čokolade koja je sertifikovala HACCP i ISO9001 standarde u
regiji. Za sad postoje tri maloprodajna objekta u Beogradu i jedan u Novom Sadu. aDORé
Chocolat želi da proširi svoju maloprodajnu mrežu putem franšiznih prodajnih objekata. Ovo je
franšiza za ambiciozne, energične, motivisane, entuzijastične, vredne i prodajno orijentisane
ljude koji vole čokoladu i koji bi uživali da vode radnju sa čokoladnim proizvodima.
Kako biste bili sigurni da ćete uspeti u ovoj vrsti posla, aDORé Chocolat pored prava da se koristi
aDORé Chocolat brand, nudi podršku u vidu oprobanog i potvrđenog koncepta, kao i podršku pri
tekućem i marketing poslovanju, pomoć pri opremanju prostora i odabiru osoblja, sveobuhvatan
trening program zaposlenih i podršku u razvoju i poboljšanju poslovanja.
RAKIA BAR
Redesign d.o.o. je osmislio jedinstveni koncept - Rakia bar, po kome se destilat najfinijeg voća
pije uvek uz meze, kreativnu zakusku u moderno osmišljenom prostoru. Prvi Rakia Bar je
otvoren 2006. godine u centru Beograda. Svaki Rakia Bar nudi više od stotinu različitih vrsta
srpskih, ali i inostranih tradicionalnih pića, koja zadovoljavaju visoke standarde kvaliteta i
dostojno predstavljaju regione iz kojih dolaze.
Svaka rakija u Rakia Baru služi se uz posebnu vrstu mezetluka koje pojačava i uokviruje sam ukus
rakije.

32
Kao začetnik ideje da se tradicionalno srpsko piće prezentuje na drugačiji, savremen način i da
se predstavi kao jedan od vodećih brendova Srbije, Rakia Bar organizuje od 2007. godine i Rakija
Fest, najvažniju manifestaciju posvećenu rakiji u ovom delu Evrope. U 2010. godini Rakia Bar
počinje širenje putem svojih franšiznih jedinica i u ostalim gradovima Srbije i inostranstvu. Kao
prednost franšiznog koncepta izdvaja se prepoznatljiv brend, stručan tim, jedinstvena ponuda,
kreativnost, vizija...
3.2. Franšizing u Srbiji-Poslovni koncept za ekonomski razvoj Srbije
U Srbiji ima od 15-20 domaćih franšiznih mreža i ne postoji evidencija o tačnom broju davalaca i
korisnika franšize.
Postoje tri udruženja za franšizing u Srbiji:
 u Beogradu
 u Novom Sadu
 u Nišu
Domaće franšizne mreže:

33
Inostrane franšizne mreže u Srbiji:
Srbija ima prednosti u poljoprivredi i uslugama s tim što ima najviše franšiznih mreža u
uslužnom sektoru.
Franšizing može pomoći kroz:
 rešavanje pitanja nezaposlenosti
 poslovanje malih trgovaca „pod kapom“ velikih trgovinskih lanaca
 stvaranje novih domaćih franšiznih mreža i njihovo širenje u zemlji i okruženju
Nezaposlenost je jedan od najvećih problema naše zemlje i privrede pa se prednost franšizinga
ogleda u tome da se preskaču koraci, izbegavaju greške početnika i ne zahteva prethodno
iskustvo.

34
Uspeh preduzeća koja su kupila franšizu je veći nego uspeh preduzeća koja su krenula sa
sopstvenom idejom.
Franšizing je takođe jedno od rešenja za socijalni program za zaposlene kojima prestaje radni
odnos.
Isto tako, vlasnici maloprodajnih objekata (Rodić, Mercator, Delta, Metro...) su suočeni sa
jakom konkurencijom pa je zato najbolje rešenje ulazak u sistem franšize (npr. DIS, DELTA
MAXI/PEKABETA) jer se na taj način ostvaruju prednosti kao što su :
 objedinjene nabavke
 popusti
 zajednički marketing
 nema ulaznih troškova
 opstanak
2007. godina je bila prekretnica u razvoju franšizinga u Srbiji:
 Prva konferencija o franšizingu
 Pojava internet sajotva koji promovišu franšizing
 PKS pripremila brošure za promociju franšizinga,serija obuka u 2008.godini
3.3. Centar za franšizing u Srbiji
U cilju podizanja svesti o prednostima i mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji i
unapređenja slobodnog preduzetništva kroz uvećavanje znanja i naglašavanja ključne uloge
franšize u otvorenom poslovnom sistemu privrednih društava, Privredna komora Srbije je
pokrenula aktivnosti na promovisanju i popularizaciji franšiznog poslovanja.
Uzimajući u obzir i nedovoljnu obaveštenost privrednih činilaca o franšizingu, kao modelu
uspešnog poslovanja, nepostojanje aktivnog i sveobuhvatnog mesta i neadekvatne dostupnosti
materijala o najnovijim trendovima franšizinga u svetu, krajem 2007. godine, osnovan je Centar
za franšizing u PKS-Privredna Komora Srbije.
CENTAR za franšizing predstavlja ONE STOP SHOP - centralno mesto, gde svi zainteresovani
mogu dobiti kompetente informacije o franšiznom poslovanju u Srbiji.

35
Smer delovanja Centra jeste naglašavanje ključne uloge franšize u otvorenom poslovnom
sistemu privrednih društava, zaštita franšiznog poslovanja kroz predstavljanje Evropskog Etičkog
Kodeksa, edukacija i udruživanje i uspostavljanje regulative i certifikacije franšiznog poslovanja u
Srbiji.
Njihova želja je da kroz rad što više usmere subjekte prema razvoju i širenju franšiznog
poslovanja, uz pomoć članova koji su već profilisani kroz franšizu, da razrade lokalne programe
delovanja i uspostave kontinuiranu i kvalitetnu saradnju na nacionalnom i međunarodnom
nivou. U njihovim nastupima podvlače i to da je popularizacija franšiznog poslovanja vrlo bitan
faktor za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji.
Cilj PKS-a:
 Sticanje novih znanja o franšizi, kao modelu poslovanja i putokazu kako ga započeti,
stavljajući akcenat na sve aspekte franšize
 Prepoznavanja franšize kao jednog od glavnih ključeva za uspeh u preduzetništvu
 Informisanje poslovne javnosti o najnovijim trendovima, podizanje svesti i profesionalnih
standarda franšize i edukacija sledećih generacija uspešnih učesnika franšizinga
 Uspostavljanje franšizinga u Srbiji kroz kupovinu franšize
 Proširenje poslovne delatnosti kod već oprobanih privrednih sistema kroz kreiranje
franšizinog koncepta
Centar za franšizing PKS Vam nudi pomoć kroz niz aktivnosti:
 Besplatni savetodavni - konsalting: pružanje stručnih i kompletnih informacija
privrednim subjektima i svimzainteresovanim o franšizingu - prepoznavanja franšize kao
jednog od glavnih ključeva za uspeh u preduzetništvu, kako kupiti franšizu, kako napraviti
franšizu
 Upravljanje franšizom u Srbiji prema Evropskom Etičkom Kodeksu, kreiranim s namerom
da služi kao praktični zbir osnovnih odredbi ispravnog ponašanja ljudi koji se bave
franšizama u Evropi
 Pružanje asistencije primaocima franšize pri izboru partnera, povezivanje i uspostavljanje
prvog kontakta sa davaocima i provera stranog partnera, pre upuštanja u pregovore radi
zaštite domaćeg privrednog subjekta
 Organizovanje sastanaka sa potencijalnimdavaocima franšize - srpske kompanije koje su
zainteresovane za proširenje delatnosti kroz franšizni koncept i "in house" treninzi

36
 Organizacija opštih i specijalističkih edukacija o franšiznom poslovanju u Beogradu i Srbiji
 Organizovanje konferencija i okruglih stolova – Najbolje prakse (iskustva iz zemlje i sveta)
 Pružanje informacija ino partnerima - ino davaocima franšize o okolnostima u Srbiji i
asistencija za uvođenje novog brenda na tržište
 Promovisanje i prezentacija domaćih i stranih franšiznih koncepata u Srbiji - kompletna
logistika
 Kreiranje baze podataka sa činicima franšiznog poslovanja na tržištu Srbije
 Učešće na najznačajnijim i najvećim međunarodnim sajmovima franšize i franšiznim
konferencijama
 Organizovanje nacionalnih sajmova franšizinga
 Uspostavljanje kontakta sa nacionalnim asocijacijama za franšizing u Evropi i svetu, u
cilju prepoznavanje razvoja franšiznog poslovanja u Srbiji
 Uspostavljanje koordinacije sa ostalim državnim institucijama, agencijama i NGO

37
4.Franšizing u hotelijerstvu u Srbiji
Prvi međunarodni hotel koji je otvoren u Srbiji, sredinom sedamdesetih godina prošlog veka,
dobio je članstvo grupacije InterContinental.
Ove 2013. godine biće završena rekonstrukcija ovog hotela koji će poslovati u budućnosti pod
nazivom Crown Plaza.
Nakon njega je otvoren Hyatt. To su bili novoizgrađeni objekti u Beogradu koji su poslovali pod
čuvenim hotelskim imenima.
Kompanija Best Western se pojavila na našem tržištu relativno skoro u okviru postojećih
rekonstruisanih hotelskih objekata, kao što su Hotel M i Hotel Šumadija.
U Beogradu je izgrađen potpuno nov hotel koji će poslovati u lancu Holiday Inn. S toga je važno
dati sažeti pregled osnovnih karakteristika ovih globalnih lanaca koji su se već „odomaćili“ u
Srbiji.19
19 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008., str.161

38
4.1. Crowne Plaza
Crowne Plaza je lanac hotela visoke kategorije koji nudi usluge
poslovnim ljudima.
Spada u grupaciju InterContinental Hotels Group koji uključuju
InterContinental Hotels & Resorts i Holiday Inn Hotels & Resorts. Posluje u više od 52 zemlje
uglavnom lociran u samom centru grada ili u blizini aerodroma i odmarališta.
Prvobitno je formiran ovaj lanac hotela kao „Holiday Inn Crowne Plaza“ i prvi takav hotel bio je
otvoren 1983. godine u Americi u Rokvilu, Mariland. Posle par godina brend se izdvojio kao
nezavistan lanac hotela ali još uvek pod vlasništvom Holiday Inn-a. Prvi Crowne Plaza Resort
otvoren je u Portugaliji u Madeiri 1999.

39
Danas, ovaj brend obuhvata preko 392 hotela širom sveta, u 52 zemlje sa 108,307 soba ( mart
2013) kao i 98 hotela u fazi izgradnje i otvaranja.
1990. godine, InterContinental Hotels Group (IHG) kupio je Holiday Inn grupaciju hotela;
danas on obuhvata luksuzan brend InterContinental Hotels & Resorts, Hotel Indigo, Staybridge
Suits, Holiday Inn Hotels & Resorts kao i Holiday Inn Express.
Jula 2009. godine, Crowne Plaza Hotels & Resorts je proglašen od strane Lodging Hospitality
magazina za vodeći brend u oblasti hotelske industrije.
Hotel Crowne Plaza u Beogradu biće hotel od pet zvezdica, lociran na Novom Beogradu. Hotel je
prvobitno bio sagrađen kao InterContinental Hotel Beograd, deo InterContinental hotelske
grupacije.
InterContinental Hotels Group (IHG) objavio je da je potpisan dogovor sa srpskim firmom „Delta
Nekretnine“ da se otvori prva Crown Plaza u glavnom gradu Srbije, Beogradu.
Nova „Crowne Plaza“ imaće 417 soba, 14 konferencijskih sala kao i veliki izbor restorana i
barova. Uz kompletno renovrianje enterijera kao i eksterijera hotela, veliki stakleni prozori će
takođe biti zamenjeni. Stakleni prozori stari preko 30 godina biće zamenjeni sa novim staklima
sa znatnom uštedom u energiji. Budući da je zgrada zaštićena, stara stakla biće zamenjena
novim ali iste boje i oblika. Što se tiče unutrašnjosti, neće biti značajnijih promena, pošto je po
najvišim standardima prvobitno izgrađen hotel. Tako da 33 godine kasnije nije potrebno
preduzeti velike prepravke.

40
4.2. Hyatt
Istorijat Hyatt kompanije je klasična američka priča o uspehu.
Korišćenjem radikalnog dizajna u građevinarstvu, prihvatanjem ne
malog rizika, otvoren je prvi velelepni hotel koji je ovoj kompaniji doneo svetsko ime. Osnovna
karakteristika novog hotela bilo je hotelsko predvorje sa atrijumom, toranj od 21 sprata uz
ukupni kapacitet hotela od 500 soba. Za arhitekte hotelskih zdanja nije više izazov eliminisanje
viška prostora.
Suprotno tradiciji, to je bilo kreiranje velikih, širom otvorenih javnih prostora uobličenih
atrijumom. Ovi hotelski objekti su zamišljeni tako da ostave nezaboravan utisak na goste, uz
visok stepen glamura.
Primer beogradskog hotela to potvrđuje. Iako je izgrađen pre skoro petnaest godina, on i dalje
predstavlja najreprezentativniji hotelski objekat u našoj zemlji. Treba napomenuti da ovaj delux
hotel u sebi sadrži oba glavna brenda Hyatt kompanije.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka otvoren je prvi Hyatt hotel van SAD i to u Hong
Kongu. Time je ova kompanija počela da prenosi duh Hyatt biznisa u različite kulture i nacije
širom sveta. Nastojanje je da njegovi objekti budu odraz onog što je najbolje u lokalnim
kulturama. Od svih inovacija, u praksi se najupečatljivijim pokazalo otvaranje Regency Cluba,
krajem sedamdesetih godina prošlog veka. To je bio hotel u okviru hotela – zasebna celina, koja
obiluje izuzetnim pogodnostima. Razvoj Hyatt korporacije doveo je do pojave nekoliko različitih
brendova na tržištu:
1. Hyatt Regency koji ima posebne Regency Club spratove, predstavlja najrasprostranjenije
objekte ovog lanca. Većinom su to poslovni hoteli sa lokacijama u gradskim jezgrima ili
pored velikih međunarodnih aerodroma. Mogu biti različitih kapaciteta i komfora.
Regency Club predstavlja hotel u hotelu. Pruža spektar raznovrsnih neophodnih usluga i
pogodnosti ovoj vrsti gostiju.
2. Grand Hyatt odražava grandioznost i prefinjenost. Uključuje i dodatke kao što su
umetnički elementi, programi za posao i odmor, sale za bankete i konferencije sa
vrhunskim standardima, kao i specijalizovane programe keteringa. Grand Hyatt poslovni
hoteli imaju u ponudi i moderne fitnes centre kao i elegantne balske dvorane za
organizovanje prazničnih i koktel zabava na visokom nivou. To su, obično, grandiozni
objekti kapaciteta i do 800 soba namenjeni su isključivo visokoplatežnoj i probirljivoj
klijenteli.

41
3. Park Hyatt gostima pruža veoma poseban i ličan, pretežno evropski stil usluge. To su
obično manji, luksuzni hoteli rezidencijalnog stila. Kapaciteta su do 250 soba. Poslovna
filozofija im je da pružaju osećaj posvećenosti i luksuza. Kao dodatak umetničkom
elementu, Park Hyatt nude i izuzetne objekte za konzumaciju hrane i pića, intimno
okruženje i non-stop lične usluge.
4. Hyatt Resorts predstavlja odmarališne komplekse, prvenstveno namenjene porodicama.
Veličina ovih objekata varira, zavisno od lokacije. Prateći aktuelne svetske turističke
trendove, prednost se daje toplim morima i egzotičnim mestima.
Danas, širom sveta postoji preko dvesta različitih Hyatt hotela kojima upravljaju dve odvojene
podkompanije. Hyatt Internationa Corporation-a sa 90 hotela rasprostranjenih u 39 zemalja i sa
22 hotelska objekta u razvoju i Hyatt Hotels Corporation sa 124 hotela, prvenstveno u SAD,
Kanadi i na Karibima.
Ove dve podkompanije imaju zaseban menadžment, poslovnu filozofiju upravljanja uz
centralizovan sistem rezervacija, jedinstven marketing program i naravno jednog vlasnika –
porodicu Pritzger. Pored hotelijerstva, porodica se bavi nekretninama, preradom drveta i
pomorskom trgovinom. Na čelu svake oblasti nalaze se potpredsednici kompanija, a oblasti su
podeljene po regionima. Njima, takođe, rukovode potpredsednici kompanije, koji su svojim
hotelima, ujedno, i generalni direktori. Iako Uprava deluje veoma jasno hijerarhijski ustrojena,
ona je prilično decentralizovana. Svaki hotel posluje nezavisno i u skladu sa tržištem koje
određena zemlja i njene specifičnosti diktiraju.
To podstiče stalno uvođenje inovacija u poslovanje. Tipičan primer inovacije je program 1-800-
Checkin, koji gostima, na severnoameričkom kontinentu omogućava telefonsku rezervaciju soba
i usluga. Slične inovacije su zlatni pasoš – Gold Passport kao i poseban program nagrađivanja za
stalne goste. Hyatt nudi i Meeting Connection – vezu za sastanke, koja je najsveobuhvatniji
program za pružanje malih usluga na sastancima kao i Meeting Dividends koji planere sastanaka
stimuliše bonus poenima. Ovaj međunarodni hotelski lanac učestvuje i u partnerskom programu
sa Asocijacijom za profesionalni konvencijski menadžment – Professional Convention
Management Association (PCMA). Time, za sopstveni personal, izdaju sertifikate o zvanju
konsultanata eksperata za sastanke.
Hyatt je nekoliko godina imao kazina u svojim pojedinim objektima. Na tom iskustvu, kompanija
je ušla u organizovanje ovakvih igara na rečnim brodovima. Sredinom devedesetih prošlog veka,
otvorila je čuvene Grand Victoria Casino u Elgin-u, u američkoj državi Ilinois i Grand Casino &
Resorts u američkoj državi Indiani.

42
Pažnju zaslužuje program posvećenosti poslovanju. On se najbolje ogleda kroz inicijative vezane
za raznolikost kroz celu kompaniju. Inicijative su svrstane u pet ključnih elemenata i to:
 Posvećenost
 Proračunatost
 Obuka
 Mera
 Komunikacija
U aprilu 2007. godine, ova kompanija uvela je na tržište novi globalni hotelski brend pod
imenom Hyatt Anday. Prema dostupnim podacima, u sledećim godinama predviđa se izgradnja
velikog broja hotelskih kapaciteta novog brenda. Ako se uzme u obzir da je ovo tipično američka
kompanija logično je da se planovi odnose, pre svega, na severnoamreički kontinent.20
Tabela 4: Hyat hoteli u SAD
Lokacija Broj soba Godina izgradnje
Barrie-Ontario-Canada 127 2008.
Chicago 180 2010.
New York 121 2008.
Madison 151 2009.
Milvoki 143 2008.
Dallas 147 2008.
Houston 127 2008.
Baltimore 173 2008.
Midtown Manhatan 220 2008.
Portland-Airport Hotel 127 2008.
San Francisco Airport Hotel 159 2008.
Sacramento 127 2008.
Salt Lake City Airport Hotel 123 2008.
Izvor: Hotel Online Special Raport,2008.
20 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske idustrije, Beograd, 2008.,str.164-166

43
4.3. Holiday Inn
Holiday Inn se smatra najpoznatijim hotelskim lancem na svetu.
Kao začetnik poslovanja na bazi franšizinga, kompanija je
decenijama usavršavala ovaj poslovni koncept, održavši do
današnjih dana status vodećeg međunarodnog franšizera. Pola
veka dugu tradiciju Holiday Inn hotela započeo je Kemmons
Wilson. Poslovne inovacije, kao što su besplatan parking za
goste, restoran u sastavu hotela, veštačka ventilacija, bazen, telefoni u sobama, led za piće ili
besplatan smeštaj za decu, samo su neke od danas uobičajenih hotelskih standarda.
Opredeljenje za kvalitetan, standardizovan smeštaj srednje klase bio je pravi poslovni potez
sredinom prošlog veka. Još je utemeljivač Wilson ustanovio da njemu gravitira 65 % tržišta SAD.
Potenciranje usluge kao dominante hotelskog produkta, uz stabilnu kontrolu kvaliteta učinilo je
da Holiday Inn postane jedna od najpoznatijih hotelskih marki na svetu. Uspostavljanje
franšizing sistema omogućilo je potencijalnim investitorima, korišćenje ovog svetski poznatog
imena, hotelskoj kompaniji Holiday Inn prodor na nova tržišta. Otvaranjem hotela u Evropi i
Aziji, sedamdesetih godina prošlog veka, počinje internacionalna ekspanzija Holiday Inn-a. U
tom periodu, na svaka od dva dana otvaran je po jedan hotel ovog međunarodnog hotelskog
lanca. Sredinom osamdesetih, ulaskom u poslovni sistem Bassa, Holiday Inn se definitivno
fokusira na globalni razvoj lanca. Kao prioritetna poslovna orijentacija, globalizacija se ogleda i u
dopunjenom imenu – Holiday Inn Worldwide. Intenziviraju se marketinške aktivnosti, proširuju
se i uvode nove linije asortimana.Početkom devedesetih godina glavno sedište ovog globalnog
hotelskog lanca premešta se u Englesku. Sprovodi se specijalizacija, utemeljena na najnovijim
dostignućima globalnog marketinga u hotelijerstvu, tako da danas Holiday Inn predstavlja lanac
sa jednim od najrasruđenijih portfolija globalnih brendova:
 Holiday Inn Hotels & Resorts
 Holiday Inn Select
 Holiday Inn Sunspree
 Holiday Inn Express
 Holiday Inn Garden Court
 Holiday Inn Family Suiters Resorts
 Staybridge Suits by Holiday Inn
 Inter-Continental Hotels & Resorts
 Crowne Plaza

44
Korporacija Bass Hotels & Resorts poseduje preko 3.000 hotela. Poslovima franšizinga se bavi
posebna organizacija Holiday Inn Franchise Services Organization. Delatnost ove organizacije
podeljena je na više sektora koji prate franšizne usluge i obuku, prodaju na globalnom nivou,
strateške alijanse, nabavke, marketing i rezervacioni sistem.
Po strukturi sektora i sadržaja delatnosti, ova organizacija je izgrađena na bazi korporacijskih
standarda u svim domenima poslovanja. U osnovi je primena integralnog franšizing koncepta.
Pri tome se utvrđuju zajednički minimumi, kao baza za diferenciranje i specijalizaciju franšizing
usluga. Na njima se temelji tržišna segmentacija, u saglasju sa postojećim markama, na nivou
imena Holiday Inn.
Na specifičnom tržištu međunarodnog franšizinga u hotelijerstvu, različiti paketi usluga imaju
različite cene. Zastupljen je i teritorijalni princip diferenciranja cena Holiday Inn-a. Utvrđuju se
opšti finansijski okviri za kreiranje paketa franšiznih usluga i konkretizaciju poslova.
Novčani tokovi franšiznih poslova regulišu se primenom posebnih programa za pružanje
finansijskih usluga na nivou Bass Hotels & Resorts korporacije, putem specijalizovanog servisa
pod nazivom BHRC(Bass Hotels & Resorts Capital). Paket finansijskih usluga zasniva se u osnovi
na dva tipa programa – „malom i velikom“.
„Mali program“ uključuje finansijske olakšice franšizantima za nabavku nameštaja, uređaja i
ostale opreme.
„Veliki program“ se odnosi na ulaganja u informacionu tehnologiju. Grupa Bass Hotels & Resotrs
ima sedam izdiferenciranih brendova koji nose proslavljeno ime Holiday Inn. U njenom sastavu
su još dva lanca Inter-Continental Hotels & Resorts i Crowne Plaza, ukupnog kapaciteta sa oko
545.000 soba, u 98 zemalja sveta, čije usluge svake godine koristi oko 150 miliona klijenata.
Franšizing, kao kompleksan poslovna koncepcija, integriše kvalitativni i kvantitativni razvoj.
Nosilac ovog razvoja je Holiday Inn, još uvek najveći pojedinačni globalni hotelski lanac. Planov
razvoja ove kompanije su fokusirani na evrsopsko tržište. Tako je u 2007. godini otvoren i prvi
beogradski hotel. Objekat je kategorisan sa 4 zvezdice, ima 140 soba, a kao posebnost se ističu
dve sobe za osobe sa posebnim potrebama.

45
Praćenje savremenih trendova u hotelskoj industriji doprinelo je otvaranje ovakvog tipa
poslovnog hotela. Njegova lokacija i tržišna orijentacija, u bliskoj budućnosti će oslikati pravo
stanje našeg tržišta i dati detaljniji uvid u pravce daljeg razvoja srpskog hotelijerstva.21
21 Svorcan N.,Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008.,str.167-169

46
ZAKLJUČAK
Kroz rad se jasno vidi da sistem franšizinga pokazuje mnogo više prednosti nego nedostatke,
tako da nedostatke možemo i zanemariti. Primeri privatnih franšiza su mnogobrojni, tako da je
najveći rast franšiznih usluga zabeležen u uslužnom sektoru.
Franšize su rasprostranjene svuda od kafića i kozmetičkih usluga do prodavnica računara i brze
hrane. Franšizing u oblasti hotelijerstva je jako privlačan i garantuje poslovni uspeh uz nešto
sreće i malo truda.
Takođe, franšizing sistem pozitivno utiče na zemlje u tranziciji jer podstiče privredni razvoj i
rešava nezaposlenost kreiranjem novih radnih mesta, a hotelijerstvo kao i turizam su svakako
privredne grane koje imaju velike mogućnosti za razvoj, s obzirom da će u svetu doći do porasta
broja turista a samim tim i tražnje za novim hotelima.
Pojedini podaci pokazuju da najveće mogućnosti za primenu franšizinga mogu se u Srbiji
primeniti u hotelijerstvu, restoraterstvu i seoskom turizmu. Srbija ima potencijale za primenu
ovog načina poslovanja, podjednako na uvođenje inostranih kao i izgradnje domaćih franšiznih
sistema.
Međutim, da bi do razvoja franšizinga u Srbiji došlo mora da dođe do regulisanja zakonskih
osnova, u kojima se nalazi odrednica ovog ugovora. Pored zakonske regulative, potrebno je
pokrenuti preduzetnički duh mladih kroz seminare, preko medija, stimulisati putem povoljnih
kredita i pomoći vlasti na lokalnom nivou.
Potrebno je edukovati stanovništvo i upoznati ih sa terminom franšizinga. Na taj način im treba
približiti ovaj sistem poslovanja kao dostižnim za ulaganje.
Hotelijerstvo kao deo turizma i naše privrede je rastući segment poslovanja. Pretpostavlja se da
će se u narednom periodu ostvariti novi privredni subjekti koji će na tržište plasirati nove oblike
hotelskih proizvoda a samim tim i predstaviti pokretački snagu za razvoj franšizinga.

47
OSNOVNI POJMOVI U FRANŠIZINGU
Franšizing - marketinška metoda reklamiranja proizvoda i usluga kroz isprobanu poslovnu
formulu licenciranu i spremnu za ustupanje, uz finansijsku kompenzaciju, drugim
zainteresovanim stranama koje žele da je kopiraju.
Davalac franšize (Franchisor) - kompanija koja je standardizovala i isprobala svoj poslovni
koncept, ponovljiv i prenosiv i ustupa ga drugim kompanijama zajedno sa markom ili brendom i
sa svimdetaljima koji čine taj specifični poslovni koncept. Taj transfer znanja, iskustva, vizuelnog
identiteta i marke povlači za sobom plaćanje od strane primaoca franšize.
Primalac franšize (Franchisee) - pravno ili fizičko lice, koje potpisom posebnog ugovora prihvata
jedan sistem rada koji od sad čini njegov sistem poslovanja. Tako ulazi u lanac distribucije koji
ima prepoznatljivo ime. Primalac franšize je pravno nezavisna osoba, ali ulaskom u lanac
prihvata sistem rada koji nameće davalac franšize.
Franšizni ćošak (franchise corner) - metoda ustupanja franšiznog paketa trgovcu koji će u
sopstvenom prodajnom prostoru napraviti jedan prostor posvećen toj franšizi, a u drugom delu
će i dalje obavljati svoju prvobitnu delatnost.
Franšizni ugovor - dokument koji usklađuje obaveze i prava obe strane (davaoca i primaoca
franšize) i uslove ustupanja celog paketa između njih.
Franšizni priručnik - detaljni dokument ili "biblija" koji opisuje svaki detalj sistema poslovanja i
procedura poslovanja. Usko je povezan sa radom pilot centra i obukom i trebalo bi da bude
oslonac u poslovanju primaoca franšize kako bi on tu mogao da nađe sve informacije, uključujući
i probleme koji mogu nastati u toku poslovanja. To je tajni dokument koji se nakon potpisa
ugovora prenosi na primaoca franšize i osnova je prenosa znanja i iskustva u toku obuke.
Master franšiza - franšizna prava koja uglavnom podrazumevaju ekskluzivnost na jednoj većoj
teritoriji, a često i na cele države i regione, a predstavlja obavezu prodaje podfranšiza na tom
prostoru.
Paket franšize - sklop svih elemenata koji čine jednu franšizu prenosivom i primenjivom za
presađivanje. To su: marka ili brend, know-how, priručnici, vizuelna identifikacija, obuka,
ugovor, usluge/mašine/aparati, koji su sastavni deo poslovanja.
Tantijemi (royalties) - iznos koji je obično izračunat u procentima od bruto/neto prometa i plaća
se periodično davaocu franšize. Tantijemi služe davaocu franšize da podmiri sve troškove koje

48
ima za tehničku pomoć, pomoć u rukovođenju, stalan konsalting, periodične seminare i
savetovanja i sl.
Ulazna pristupnica (initial fee ili entrance fee) - iznos koji davalac franšize traži od primaoca pri
potpisivanju ugovora. On sadrži: licencu za upotrebu marke i eventualnih patenata, prodaju
franšiznog paketa, priručnik, obuku, tehničku pomoć u fazi otvaranja i lansiranja, ekskluzivnost
na određenoj teritoriji...
Korporativni indetitet (Corporate identity) - homogenost svih unutrašnjih elemenata (boje,
nameštaj, zidne obloge, uniforme...) i spoljašnjih (izlozi, natpisi, reklame...) jednog prodajnog
mjesta. Doprinosi kreiranju imidža marke (brenda) jednog sistema franšize.
Direktne prodajne tačke - prodajne tačke koje su u vlasništvu i kojima direktno upravlja davalac
franšize. One se u nekim situacijama mogu smatrati pilot centrima.
Budžet za reklamu - iznos koji se predvidi za određeni vremenski period (obično godinu dana), a
odnosi se na zajedničku reklamu cele mreže u kojoj učestvuju sve karike u franšiznom lancu.
Doprinos za reklamu - je procenat koji će svaki primalac franšize izdvajati u zajedničku blagajnu
radi reklamiranja cele mreže na nacionalnom nivou.
Know-how - shema tajnog poslovnog koncepta davaoca franšize koji se još naziva i intelektualna
svojina.
Lansiranje - veliko otvaranje franšizne mreže ili samo pojedinačnog prodajnog mjesta u franšizi.
Lay-out - arhitektonski oblik jednog prodajnog mesta u nacrtu sa unutrašnjim uređenjem koje se
zahteva.
Logotip - simbol, grafički prikaz, znak, figura ili kombinacija boja koje identifikuju marku (brend).
Marka ili brend - zaštitni znak pod kojim posluje franšiza. Obično se sastoji od crteža koji
simbolizuje delatnost ili ideju i naziva. Svrha mu je da indetifikuje usluge ili proizvode jedne
kompanije.

49
LITERATURA
1.Čačić K., Poslovanje hotelskih preduzeća, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
2.Radojević T., Finansijsko poslovanje u turizmu i hotelijerstvu, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2011.
3.Kozomora J., Spoljnotrgovinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005.
4.Glušica Z., Franšizing, Beograd, 1999.
5.Stakić B., Finansijski i devizni menadžment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
6.Svorcan N., Strategija hotelske marke, Beograd, 2011.
7.Veljković S., Marketing usluga, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.
8.Kandić V., Globalni pristup franšizingu u marketingu usluga, Beograd, 1994.
9.Jović Z., Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, 2008.
10.Draškić M., Ugovor o franšizingu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983.
11.Unković M., Stakić B., Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
12.Svorcan N., Globalni lanci hotelske industrije, Beograd, 2008.

50
Elektonski izvori
www.biznisplan.net
www.franchising.com
www.biznis-akademija.com
www.fransize.rs
www.pks.rs
www.wikipedia.org

Diplomski rad Aleksandra Končar (2)

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Tendances

Tendances (20)

En vedette

En vedette (13)

Diplomski rad Aleksandra Končar (2)