2. Јелени припадају великој породици Cervidae која
броји више од сто врста. Свака врста се разликује,
осим по висини и тежини, и у облику лица, боји,
шарама на роговима...
Осим обичног јелена, овој породици припадају и
лос, ирвас, срндаћ, пуду, соб, елк...
3. Јелени су распрострањени свуда у свету, осим у
Аустралији и на Антарктику.
У Европи су распрострањени у шумама око већих
река - Дунава, Саве и Драве, али и у брдским и
планинским пределима Немачке, Пољске, Чешке,
Мађарске, Словачке, Словеније...
У Србији их има највише у Војводини.
4. Дужина тела јелена износи од 225 до 275cm. Могу бити тешки
од 125 до 300kg, а кошуте од 70 до 130kg.
Рогови су заштитни знак свих мужјака у овој породици. Осим
да би се показали пред женкама, служе им и да се туку са
другим јеленима у време сезоне парења. Рогови су најбрже
растуће ткиво међу свим организмима на земљи. Расту из
коштаних израслина на челу животиње. Научници тврде да,
уколико бисмо јелену хируршки одстранили рогове и
пресадили на неки други део њиховог тела, они би и тамо
наставили да расту. Јелен мења рогове више пута у току
живота, и то углавном после сезоне парења. Прве праве
рогове добијају када напуне годину дана. Они су у почетку
мекани на додир, сунђерасти, а тек с временом очврсну у кост.
Када јелен трља рогове о камен или стабло, не значи да их
оштри, него да су рогови нови и да са њих струже кожасто
ткиво.
Кинески водени јелен је једина врста која нема рогове.
Женка ирваса такође има рогове.
5. Јелени имају невероватно добро развијено чуло
слуха. Уши могу да померају у свим правцима а да
том приликом ни не мрдну главом. Исто важи и за
чуло мириса и управо захваљујући томе могу да
нањуше предаторе и када су веома удаљени. Једни
друге упозоравају на опасност тако што подигну
репић.
Јелени се сваке сезоне боре за нову женку.
6. Парење се одвија у нижим пределима у августу и
септембру, а на планинама у септембру и октобру.
Тек у сезони парења се мужјаци приближавају
женкама и тада долази до међусобне борбе за право
на парење. Трудноћа кошуте траје 33-34 недеље, а
пред порођај се издваја из крда и тели се
у мају или јуну и обично отели једно или ређе два
младунца. Тек рођено теле тешко је 7 до 12 kg.
7. Младунче срне и срндаћа је лане. Када
се роди, оно има беле пеге по телу које
нестају с временом, како расте.
Потребно им је само двадесет минута
након рођења да устану и почну да
шетају.
8. Јелен је преживар и храни се искључиво
биљном храном. У природи једе изданке и
пупољке разног шумског растиња, разне
траве, плодове дивљег и питомог кестена,
дивље крушке и јабуке, гули кору нарочито
меких лишћара, јер преко коре добија
минералне соли. Али, најрадије једе
кукуруз, јечам, зоб, раж и остале врсте
усева.
9. Највећи члан ове породице је лос. Настањује
северне пределе Европе, Сибир, Канаду и
Аљаску. Одрасли мужјаци могу бити и тежи
од 600 килограма, али то им нимало не смета
да трче веома брзо кад затреба, чак 60
километара на сат. Са распоном од скоро два
метра, њихови рогови сматрају се највећим у
породици. Лопатастог су облика и тешки су
око 20 килограма.
10. Јелени су саставни део митологија и
култура многих народа.
Још током палеолита настајали су
пећински цртежи, како животиња, тако и
људи са јеленским роговима. Све старе
културе су познавале неки облик
обожавања јелена. Тако се срећу
у келтској, грчкој и нордијској
митологији, као и у хришћанству.
11. Људи од давнина из различитих
разлога лове јелене. Са једне стране ловом се
добија месо, као и кожа и крзно. Са друге стране лов
може бити спортска активност, током које највише
страдају мужјаци због својих рогова. Једна
врста срна је припитомљена и од ње се не користи
само месо, кожа и крзно, него и млеко, а може и да
служи током преноса терета.
За изумирање многих врста крив је лов, као и
уништавање природног станишта. Врста Шомбургков
јелен је истребљена у 20. веку, а друга
врста, Давидов јелен је избегла ту судбину
захваљујући узгоју у европским узгајалиштима, али
још се сматра крајње угроженом врстом.
