Sukob, rešavanje sukoba, medijacija u okviru radionica veština komunikacija u projektu "Želim da ostanem u Srbiji" Autor: dr Gordana Đigić, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu

1. SUKOB I REŠAVANJE SUKOBA
TRENING ZA UČENIKE
Projekat
„ŽELIM DA OSTANEM U SRBIJI “

2. CILJEVI RADIONICE
- razumevanje mehanizama nastanka i eskalcije
sukoba
- uočavanje povezanosti između različitih stilova
postupanja u sukobu i ishoda komunikacije
- povezivanje različitih veština komunikacije u
proces konstruktivnog rešavanja sukoba

3. NASTANAK SUKOBA
• Nerazumevanje poruka
• Pogrešne interpretacije i vrednovanje
• Uverenja, stavovi (stereotipi, predrasude)
• Neslaganje
• Interesi

4. FAZE ESKALACIJE SUKOBA
• Neslaganje (teškoće u komunikaciji,
nerazumevanje)
• Lični antagonizam i odbranaštvo (glavni
problem postaje druga strana u sukobu,
počinje uzajamno napadanje)
• Ekspanzija problema (stari i nerazrešeni
problemi ponovo ulaze u igru)
• Napuštanje i prestanak dijaloga (emocije nas
preplavljuju i više nismo u stanju da mislimo i
razgovaramo)
• Slike neprijatelja (sukob se pretvara u ličnu
borbu dveju strana, drugoj strani pripisujemo
brojne loše oobine)
• Otvoreno neprijateljstvo (želja za uništenjem
druge strane)
• Polarizacija (strane u sukobu više nisu u stanju
da dele ni isti prostor, potpuno se razdvajaju ili
vode rat)
Konstruktivni
potencijal
Destruktivni
potencijal

5. PSIHOLOŠKI MEHANIZMI KOJI
DOPRINOSE ESKALACIJI SUKOBA
AFEKTIVNI
- Odbrana integriteta – osujećenje naših potreba (ali i želja,
namera...) doživljavamo kao napad i preduzimamo kontranapad;
tako reagujemo i kad neosnovano očekujemo napad
- Težnja za pripadanjem grupi – rizik: sklonost konformizmu (Aš,
Milgram)
KOGNITIVNI
- Šematizacija, pojednostavljivanje, svrstavanje u kategorije da bismo
lakše mislili – tako nastaju stereotipi i predrasude, neprijatelju
pripisujemo sve negativne osobine
- Fundamentalna greška atribucije – drugi imaju loše namere, moja
greška je slučajna
- Egocentrizam – razvojna pojava – sposobnost decentracije znači da
smo u stanju da prihvatimo da različiti posmatrači imaju različito
viđenje iste činjenice, situacije

6. PRIČA:
Zajedno sa drugaricom ste dva meseca spremali jednu veoma složenu,
zanimljivu i kreativnu prezentaciju sa kojom ste učestvovali na međunarodnom
konkursu namenjenom srednjoškolcima. Konkurs je organizovala Fondacija
Svetske banke za podršku razvoju naučnog podmlatka. Dobili ste obaveštenje
da je vaš rad prihvaćen i uvršten u program završne manifestacije koja će biti
održana u Cirihu, a na kojoj će biti predstavljeni svi prihvaćeni radovi učenika iz
celog sveta. Veoma ste zadovoljni kako ste sve to osmislili i pripremili. Sa
nestrpljenjem očekujete zajednički odlazak u Cirih. Dva dana pred polazak,
drugarica vas uveče zove telefonom i javlja vam da su joj u školi rekli da nije
obezbeđeno dovoljno novca za putovanje dva učenika i da jedno od vas dvoje
ne može da putuje u Cirih. Drugarica predlaže da to budeš ti.
Kako se osećate kada to čujete?

7. KAKO ĆEŠ ODGOVORITI DRUGARICI U
TELEFONSKOM RAZGOVORU, POD USLOVOM DA:
(zapiši rečenicu koju bi izgovorio/la)
A) Vaša kreacija je odlična, tvoja drugarica je manje vešta od tebe u
prezentovanju, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi
ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja..
B) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje
relevantne naučne oblasti, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu
manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na
fakultetu koji planiraš da upišeš.
C) Tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi i nije
mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u
pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš.
D) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje
relevantne naučne oblasti, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj
manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve
vreme studiranja.

8. RUBINOV MODEL STILOVA
POSTUPANJA U SUKOBU
UVAŽAVANJEDRUGOG
malovelikoveliko
PLIŠANI MEDA
(prilagođavanje,
povlačenje)
B
DELFIN
(saradnja)
D
malo
KORNJAČA
(popuštanje,
povlačenje)
C
AJKULA
(takmičenje,
pobeda)
A
malo veliko
UVAŽAVANJE SEBE
(VAŽNOST PREDMETA SUKOBA)

9. - U kojoj meri se sagovornici slušaju u svakoj od
ovih situacija,
- Koju vrstu poruka upućuju jedna drugoj,
- Kakav je verovatni nastavak komunikacije i
ishod,
- Da li se u nekoj od ovih situacija približavaju
rešenju? Zašto?

10. SUKOB DVA BRATA
- Marko, zvao me Joca da odemo do sportskog centra. Kaži
mami da sam tamo. ]ao, ja odoh.
- Šta? Kako to misliš? A ja? Idem i ja sa tobom.
- Ma jok, tamo je moje društvo, neću da te vučem sa
sobom.
- Vodićeš me! Inače ću mami da kažem za onu činiju što si je
slomio, štetočino!
- Ucenjuješ me, je li? E, baš neću da te vodim!
- Moraš da me vodiš, nikad me nisi vodio, i prošli put si me
zeznuo!
- Ma, ne dolaziš u obzir, balavac, makar ni ja ne otišao...

11. MAPIRANJE POTREBA
stariji brat mlađi brat
potrebe potrebe
strahovanja strahovanja
PREFORMULISANJE PROBLEMA - POTREBE
POČETNI PROBLEM - POZICIJE

12. VEŽBA – 3 grupe od po 4 člana
• Setite se primera nekog sukoba.
• Svaka grupa bira jedan sukob na kome će raditi.
• Najpre uradite mapiranje potreba obeju strana u sukobu.
• Na velikom papiru zapišite početne pozicije strana u sukobu, a zatim
preformulišite problem tako da ga prevedete na nivo potreba.
• Premostite kanjon čije litice predstavljaju početne pozicije učesnika
u sukobu, ispisujući konkretne rečenice na stikere. Dvoje iz grupe
neka bude u ulozi jedne strane, a dvoje u ulozi druge strane u
sukobu. Naizmenično zapisujte rečenice koje izgovara jedna, pa
druga strana u sukobu. Stikere lepite tako da oni čine delove mosta
iznad kanjona.
Vreme za grupni rad: 25 minuta

13. PREDSTAVLJANJE REŠENJA:
• Da li ste rešili problem ili ste se približili
rešenju?
• Da li je proces tekao ravnomerno ili je bilo
vraćanja unazad?
• Koje su poruke doprinosile napretku u
rešavanju, a koje su kočile proces?

14. MEDIJACIJA – POSREDOVANJE U
REŠAVANJU SUKOBA
• Proces u kome neko treći (neutralna strana)
interveniše da bi pomogao dolaženje do
najboljeg prihvaljivog rešenja (u skladu sa
potrebama i interesima koji stoje u osnovi
konflikta)
• Medijator omogućava stranama u sukobu da
problem sagledaju na drugačiji način, da se
međusobno čuju i razumeju potrebe one
druge strane

15. ZADACI MEDIJATORA
• Definisanje mesta i vremena održavanja sastanka
• Koordinacija samog sastanka, pravila rada
• Omogućavanje stranama u sukobu da se međusobno čuju
• Prikupljanje informacija o nastanku i toku sukoba (od obeju
strana)
• Omogućavanje stranama u sukobu da razumeju pozicije,
osećanja i potrebe koje leže u njihovoj osnovi
• Omogućavanje stranama u sukobu da naprave listu
mogućih rešenja, da ih evaluiraju i zajednički se odluče za
jedno koje je realno i prihvatljivo obema stranama
• Pomoć učesnicima u stvaranju dogovora o budućim
aktivnostima

16. TOK PROCESA MEDIJACIJE
1) Započinjanje, priprema, predstavljanje, pravila
2) Izlaganje i jasno definisanje problema (slušanje,
mapiranje)
3) Shvatanje suštine problema, nalaženje rešenja
(decentriranje, preformulisanje problema)
4) Izbor i procenjivanje rešenja
5) Donošenje odluke
6) Izrada plana primene izabranog rešenja i
zapisivanje dogovora
7) Praćenje primene rešenja i evaluacija procesa
medijacije - završavanje