TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI

2
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta „Podrška
osamostaljivanju pri kretanju mladih sa invaliditetom kroz
usmeravanje i mapiranje pristupačnih lokacija“ (2019-2-RS01-
KA205-000940), koji je sufinansiran iz programa Erasmus + Evropske
komisije. Podrška Evropske komisije za proizvodnju ove publikacije ne
predstavlja podršku sadržaju koji odražava stavove samo autora i
Komisija ne može biti odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja se može
sadržati u njima sadržanim informacijama.
Publikacija je zajednički rad partnerskih organizacija na projektu.
Nazivi organizacija koje su partneri u projektu koji su doprineli ovoj
publikaciji su: AzBuki (Niš, SRBIJA), Studio Progetto Societa
Cooperativa Sociale (Cornedo Vicentino, ITALIJA i Euro Cosulting
Group (Sofija, BUGARSKA).
(CC) Ova publikacija je licencirana od strane Creative Commons
Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
Niš, Sofija, Cornedo Vicentino
April 2020

3
Table of Contents
POGLAVLjE 1. UVOD U ZAKONODAVNI OKVIR...................................................................4
1.1. Osnovna prava EU.................................................................................................................4
1.2. Prava osoba sa invaliditetom.................................................................................................5
1.3. Važni dokumenti .................................................................................................................10
1.4. Lokalno zakonodavstvo i institucije koje se odnose na rad sa mladima i slobodno vreme 12
Poglavlje 2. Svest o standardima pristupačnosti...........................................................................14
2.1. Pristup zgradama.....................................................................................................................14
2.2. Kretanje unutar objekata .........................................................................................................21
2.3. Izlazak iz zgrade u redovnim okolnostima i evakuacija u slučaju nužde. ..............................27
2.4. Spoljašnje okruženje direktno povezano sa pristupom objektima..........................................32
Poglavlje 3. Dimenzije ranjivosti u mobilnosti..............................................................................38
3.1. Promena prirode prepreka na putu nevidljivih drugima .........................................................38
3.2. Karakteristike mesta za slobodno vreme koje mogu posetetiti mladih sa invaliditetom bez
prepreka..........................................................................................................................................40
3.3. Spektar pomoćnih pomagala i alata ........................................................................................41
3.4. Izražavanje ličnih potreba za podrškom..................................................................................44
Poglevlje 4.Potrebe i izazovi u pružanju podrške.........................................................................47
4.1. Pristupačnost svakodnevnih pitanja u lokalnom okruženju....................................................47
4.2. Vođenje uz pomoć vršnjaka i drugih volontera ......................................................................52
4.3. Stavovi i očekivanja rukovodstva i uslužnog osoblja mesta za slobodno provođenje vremena
........................................................................................................................................................58
4.4. Umetnost deljenja na izletima, razgovoru, poseta mestima za slobodno vreme i druženja....63

4
POGLAVLjE 1. UVOD U ZAKONODAVNI OKVIR
1.1. Osnovna prava EU
POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA EVROPSKE UNIJE
(EUCFR, 2000)
Katalog (lista) zagarantovanih prava koji može biti koristan osobama sa invaliditetom:
1. Ljudsko dostojanstvo
2. Pravo na lični integritet
3. Zabrana mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja
4. Zabrana ropstva i prinudni rad
5. Pravo na slobodu i sigurnost
6. Poštovanje privatnog i porodičnog života
7. Zaštita ličnih podataka
8. Pravo na brak i zasnivanje porodice
9. Sloboda misli, savesti i veroispovesti
10. Sloboda izražavanja i informisanja
11. Sloboda okupljanja i udruživanja
12. Sloboda umetnosti i nauke
13. Pravo na obrazovanje
14. Sloboda izbora zanimanja i pravo na rad
15. Sloboda vođenja preduzeća
16. Pravo na vlasništvo
17. Pravo na azil
18. Zaštita u slučaju odmazde, proterivanja ili izručenja
19. Ravnopravnost pred zakonom
20. Nediskriminacija
21. Kulturna, verska i jezička raznolikost
22. Jednakost muškaraca i žena

5
23. Prava deteta
24. Prava starijih osoba
25. Integracija osoba sa invaliditetom - Unija prepoznaje i poštuje pravo osoba sa invaliditetom da
imaju koristi od mera namenjenih obezbeđivanju njihove nezavisnosti, socijalne i profesionalne
integracije i učešća u životu zajednice.
26. Pravo glasa i kandidovanja na izborima za Evropski parlament
27. Pravo glasa i kandidovanja na opštinskim izborima
28. Pravo na dobru administraciju
29. Pravo pristupa dokumentima
30. Pravo na efikasan pravni lek i na pošteno suđenje
31. Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranu
32. Načela zakonitosti i srazmernosti krivičnih dela i kazni
33. Pravo da se za isto krivično delo dva puta ne krivi ili kažnjava u krivičnom postupku
34. Ombudsman
1.2. Prava osoba sa invaliditetom
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD,2006)
Svrha i principi CRPD
Svrha ove Konvencije je promovisanje, zaštita i osiguranje punog i jednakog uživanja svih ljudskih
prava i osnovnih sloboda svih osoba sa invaliditetom i promovisanje poštovanja njihovog
inherentnog dostojanstva.
Osobe sa invaliditetom uključuju one koji imaju dugotrajna fizička, mentalna, intelektualna ili
senzorna oštećenja koja u interakciji sa raznim barijerama mogu ometati njihovo potpuno i efikasno
učešće u društvu na ravnopravnoj osnovi sa drugima.Respect for inherent dignity, individual
autonomy including the freedom to make one’s own choices, and independence of persons;
➢ Nediskriminacija;
➢ Potpuno i efikasno učešće i uključivanje u društvo;
➢ Poštovanje razlike i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i
čovečanstva;
➢ Jednakost mogućnosti;
➢ Pristupačnost;
➢ Ravnopravnost muškaraca i žena;

6
➢ Poštovanje evolutivnih kapaciteta dece sa invaliditetom i poštovanje prava dece sa
invaliditetom za očuvanje identiteta
Prioritetna prava osoba sa invaliditetom važna za implementaciju ACS2 Youth projekta
Član 24 - Obrazovanje
1. Države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja
ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države potpisnice će osigurati
inkluzivni obrazovni sistem na svim nivoima i celoživotno učenje usmereno na:
a. Potpuni razvoj ljudskog potencijala i osećaja dostojanstva i sopstvene vrednosti i jačanje
poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudske različitosti;
b. Razvoj ličnosti mladih sa invaliditetom, talenata i kreativnosti, kao i njihovih mentalnih i fizičkih
sposobnosti, do njihovog najvećeg potencijala;
c. Omogućavanje efikasnog učešća osobama sa invaliditetom u slobodnom društvu.
2. U ostvarivanju ovog prava, države potpisnice će osigurati da:
a) Osobe sa invaliditetom nisu isključene iz opšteg obrazovnog sistema po osnovu invaliditeta i da
deca sa invaliditetom nisu isključena iz besplatnog i obaveznog osnovnog obrazovanja ili iz srednjeg
obrazovanja na osnovu invaliditeta;
b) Osobe sa invaliditetom mogu pristupiti inkluzivnom, kvalitetnom i besplatnom osnovnom i
srednjem obrazovanju ravnopravno sa drugima u zajednicama u kojima žive;
c) Omogućeno je prilagođavanje individualnim zahtevima;
d) Osobe sa invaliditetom dobijaju potrebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja kako bi se
olakšalo njihovo efikasno obrazovanje;
e) Efikasne mere individualne podrške pružaju se u okruženjima koja maksimiziraju akademski i
društveni razvoj, u skladu sa ciljem pune inkluzije.
3. Države potpisnice će omogućiti osobama sa invaliditetom da nauče veštine života i društvenog
razvoja kako bi im se omogućilo puno i ravnopravno učešće u obrazovanju i kao članovi zajednice.
U tom cilju, države potpisnice će preduzeti odgovarajuće mere, uključujući:
a) Olakšavanje učenja Brailleovog pisma, alternativnog pisma, dodataka i alternativnih načina,
sredstava i oblika komunikacijskih i orijentacionih i mobilnih veština i omogućavanje vršnjačke
podrške i mentorstva;
b) Olakšavanje učenja znakovnog jezika i promocija jezičkog identiteta zajednice gluvih;
c) Osiguravanje da se obrazovanje osoba, a posebno dece koja su slepa ili gluva, odvija na
najprikladnijim jezicima i načinima i sredstvima komunikacije za pojedinca i u okruženjima koja
maksimiziraju akademski i društveni razvoj.

7
4. Da bi pomogle u ostvarivanju ovog prava, države potpisnice će preduzeti odgovarajuće mere za
zapošljavanje nastavnika, uključujući nastavnike sa invaliditetom, koji su kvalifikovani u
znakovnom jeziku i / ili Brajevom pismu, i na obuku profesionalaca i osoblja koji rade na svim
nivoima obrazovanja. Takva obuka treba da obuhvati svest o invaliditetu i upotrebu odgovarajućih
alternativnih načina, sredstava i oblika komunikacije, obrazovnih tehnika i materijala za podršku
osobama sa invaliditetom.
5. Države potpisnice će osigurati da osobe sa invaliditetom imaju pristup opštem tercijarnom
obrazovanju, stručnom usavršavanju, obrazovanju odraslih i cjeloživotnom učenju bez
diskriminacije i na ravnopravnoj osnovi sa drugima. U tom cilju, države potpisnice će osigurati da
se osobama sa invaliditetom obezbedi odgovarajući smeštaj.
Član 25 - Zdravlje
Države potpisnice prepoznaju da osobe sa invaliditetom imaju pravo na korišćenje najvišeg nivoa
zdravlja bez diskriminacije na osnovu invaliditeta. Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće
mere da obezbede pristup osobama sa invaliditetom zdravstvenim uslugama koje su rodno osetljive,
uključujući i rehabilitaciju u vezi sa zdravljem. Države potpisnice će naročito:
a) Obezbediti osobama sa invaliditetom isti raspon, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne
zdravstvene zaštite i programa koji se pružaju drugim licima, uključujući i oblasti seksualnog i
reproduktivnog zdravlja i javno-zdravstvenih programa za povećanje nataliteta;
b) pružanje zdravstvenih usluga potrebnih osobama sa invaliditetom, posebno zbog njihovih
invaliditeta, uključujući ranu identifikaciju i intervenciju po potrebi i usluge dizajnirane da
minimiziraju i spreče dalje invalidnosti, uključujući decu i starije osobe;
c) pružaju ove zdravstvene usluge što je moguće bliže lokalnim zajednicama, uključujući ruralna
područja;
d) Zahtevati od zdravstvenih radnika da osobama sa invaliditetom pružaju isti kvalitet usluga kao i
drugima, na osnovu slobodnog i informisanog pristanka, između ostalog, podizanjem svesti o
ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom. kroz obuku i
objavljivanje etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu;
e) zabraniti diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pružanju zdravstvenog osiguranja i životnog
osiguranja tamo gde je to osiguranje dozvoljeno nacionalnim zakonom, a koje se pruža na fer i
razuman način;
f) Sprečiti diskriminatorno uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvene usluge ili hrane i tečnosti
na osnovu invaliditeta.
Član 27. Rad i zapošljavanje
1. Države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad, ravnopravno sa drugima; ovo
uključuje pravo na mogućnost za zarađivanje za život slobodno izabranim ili prihvaćenim na tržištu

8
rada i radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i dostupno osobama sa invaliditetom. Države
potpisnice će čuvati i promovisati ostvarivanje prava na rad, uključujući one koji steknu invaliditet
tokom zaposlenja, preduzimajući odgovarajuće korake, uključujući zakonodavstvo, između ostalog
i:
a) Zabraniti diskriminaciju na osnovu invaliditeta u vezi sa svim pitanjima koja se tiču svih oblika
zaposlenja, uključujući uslove selekcije, zapošljavanja i rada, nastavak zaposlenja, napredovanje u
karijeri i sigurne i zdrave radne uslove;
b) Zaštititi prava osoba sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, na pravedne i povoljne uslove rada,
uključujući jednake mogućnosti i jednaku nadoknadu za rad jednake vrednosti, sigurne i zdrave radne
uslove, uključujući zaštitu od uznemiravanja i naknadu žalbi;
c) Osigurati da osobe sa invaliditetom budu u mogućnosti da svoje radno i sindikalno pravo izvršavaju
ravnopravno sa drugima;
d) Omogućiti osobama sa invaliditetom efikasan pristup opštim programima tehničkog i
profesionalnog usavršavanja, uslugama smeštaja i stručnom i stalnom obukom;
e) promovisanje mogućnosti zapošljavanja i napredovanja u karijeri za osobe sa invaliditetom na
tržištu rada, kao i pomoć u pronalaženju, dobijanju, održavanju i povratku na posao;
f) promovisanje mogućnosti za samozapošljavanje, preduzetništvo, razvoj zadruga i pokretanje
sopstvenog posla;
g) zapošljavanje osoba sa invaliditetom u javnom sektoru;
h) Promovisanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u privatnom sektoru kroz odgovarajuće politike
i mere, koje mogu da uključuju pozitivne akcione programe, podsticaje i druge mere;
i) Osigurati da se osobama sa invaliditetom na radnom mestu obezbedi adekvatno mesto za rad;
j) Promovisanje sticanja radnog iskustva osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada;
k) Promovisati profesionalnu i profesionalnu rehabilitaciju, zadržavanje posla i programe povratka
na posao za osobe sa invaliditetom.

9
2. Države potpisnice osiguravaju da osobe sa invaliditetom ne budu držane u ropstvu ili kao sluge i
da budu zaštićene, podjednako sa drugima, od prinudnog ili obaveznog rada.
Pixabay.com
Član 30. - Učešće u kulturnom životu, rekreaciji, slobodnom vremenu i sportu
1. Države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom da učestvuju ravnopravno sa drugima u
kulturnom životu i preduzeće sve odgovarajuće mere da osiguraju da osobe sa invaliditetom:
a) uživanje u pristupu kulturnim materijalima u pristupačnim formatima;
b) uživanje u televizijskim programima, filmovima, pozorišnim i drugim kulturnim aktivnostima, u
pristupačnim formatima;
c) Uživanje u pristupu mestima za kulturne predstave ili usluge, kao što su pozorišta, muzeji,
bioskopi, biblioteke i turističke usluge, i, koliko je to moguće, uživanje u razgledanju spomenika i
lokalitetima od nacionalnog kulturnog značaja.
2. Države potpisnice će preduzeti odgovarajuće mere da omoguće osobama sa invaliditetom
mogućnost da razvijaju i koriste svoj kreativni, umetnički i intelektualni potencijal, ne samo u svoju
korist, već i za obogaćivanje društva.
3. Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće korake, u skladu sa međunarodnim pravom, kako
bi osigurale da zakoni koji štite prava intelektualne svojine ne predstavljaju nerazumnu ili
diskriminatorsku barijeru pristupu osobama sa invaliditetom kulturnim materijalima.
4. Osobe sa invaliditetom imaju pravo, podjednako sa drugima, na priznavanje i podršku svog
specifičnog kulturnog i jezičkog identiteta, uključujući jezike znakova i kulturu gluvih osoba.

10
5. U cilju omogućavanja da osobe sa invaliditetom ravnopravno učestvuju u rekreativnim, zabavnim
i sportskim aktivnostima, države potpisnice će preduzeti odgovarajuće mere:
a) Da podstakne i promoviše učešće osoba sa invaliditetom u najvećoj mogućoj meri u sportskim
aktivnostima na svim nivoima;
b) Osigurati da osobe sa invaliditetom imaju priliku da organizuju, razvijaju se i učestvuju u
sportskim i rekreativnim aktivnostima specifičnim za osobe sa invaliditetom i u tom cilju podstiču
pružanje, podjednako sa drugima, odgovarajućeg uputstva, obuke i resursa;
c) Osigurati da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim, rekreativnim i turističkim mestima;
d) Osigurati da deca sa invaliditetom imaju jednak pristup sa ostalom decom kako bi učestvovala u
igrama, rekreaciji i rekreaciji i sportskim aktivnostima, uključujući one aktivnosti u školskom
sistemu;
(e) Osigurati da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji su uključeni u organizaciju
rekreativnih, turističkih, zabavnih i sportskih aktivnosti.
1.3. Važni dokumenti
Ovo su pravni akti međunarodnih i regionalnih organizacija, tj. Saveta Evrope. Najrelevantniji
pravni akt ovog nivoa je Evropsko socijalno poglavlje (ESC, COE, 2015). Propisi ESC-a pružaju
posebnu zakonsku zaštitu osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na nezavisnost,
socijalnu integraciju i učešće u životu zajednice. Jedan od glavnih ciljeva ESC-a je da promoviše
njihov pristup zapošljavanju kroz sve mere kojima se podstiče poslodavce da zapošljavaju i
zadržavaju zaposlene osobe sa invaliditetom u uobičajenom radnom okruženju i da prilagode uslove
rada potrebama invalida ili, gde je to nije moguće zbog invaliditeta, organizovanjem ili stvaranjem
zaštićenog zaposlenja prema stepenu invalidnosti. U određenim slučajevima, takve mere mogu
zahtevati korišćenje specijalizovanih službi za smeštaj i podršku.
Praksa Evropskog suda za ljudska prava (ECHR)
Glavni slučaj ECHR-a koji se odnosi na osobe sa invaliditetom odnosi se na pritvor. Ovde će biti
predstavljeni neki od njih.
1. Pravo na život (član 2 Konvencije) Smrt gluvoneme osobe u policijskom pritvoru Jasinskis protiv
Latvije 21. decembra 2010.
Podnosilac predstavke se žalio na smrt svog pritvorenog gluvonemog sina u policiji. Potonji je
zadobio teške povrede glave pri padu niz stepenice, odveden je u lokalnu policijsku stanicu i smešten
ćeliju na 14 sati, jer su policajci verovali da je pijan. Podnosilac predstavke se takođe žalio na
neefikasnost usled istrage o smrti njegovog sina. Evropski sud za ljudska prava presudio je da je došlo
do kršenja člana 2 (prava na život) Evropske konvencije o ljudskim pravima u okviru njenog
značajnog dela. Ponovila je da član 2 Konvencije ne samo da zahteva od države da „namerno“ ne

11
oduzima život, već i da preduzme odgovarajuće korake u zaštiti života onih koji su pod njenom
jurisdikcijom. Što se tiče osobe sa invaliditetom u pritvoru, trebalo bi više paziti na to da uslovi
odgovaraju njihovim posebnim potrebama. Međutim, u ovom slučaju policija nije podnosioca
predstavke medicinski pregledala kada ga je odvela u pritvor, kao što su posebni zahtevi prema
standardima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT). Nisu mu pružili bilo kakvu priliku
da pruži informacije o svom zdravstvenom stanju, čak i nakon što je neprestano kucao na vrata i
zidove ćelije. Uzimajući u obzir da je gluv i nem, policija je imala jasnu obavezu prema domaćem
zakonodavstvu i međunarodnim standardima, da mu bar pruži olovku i papir kako bi mu omogućila
da iznese svoje brige. Sud je stoga zaključio da policija nije ispunila svoju dužnost da čuva život
podnosioca prijave pružajući mu adekvatan medicinski tretman. Sud je dalje utvrdio da istraga o
okolnostima smrti sina podnosioca predstavke nije bila efikasna, kršeći član 2 Konvencije pod njenim
proceduralnim delom.
1. Arutiunian protiv Rusije
10. januara 2012
Podnosilac predstavke je bio vezan invalidskim kolicima i imao je brojne zdravstvene probleme,
uključujući neuspelu transplantaciju bubrega, vrlo slab vid, dijabetes i ozbiljnu gojaznost. Ćelija mu
je bila na četvrtom spratu zgrade bez lifta; medicinske i administrativne jedinice bile su smeštene u
prizemlju. Zbog nepostojanja lifta, podnosilac zahteva je morao redovno hodati uz stepenice radi
hemodijalize i drugog potrebnog lečenja. Sud je utvrdio da je došlo do kršenja člana 3 Konvencije
(zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja) Konvencije, utvrdivši da domaće vlasti nisu
postupale prema podnosiocu zahteva na bezbedan i primeren način u skladu sa njegovim
invaliditetom, odbijajući efikasan pristup medicinskim ustanovama, vežbanje na otvorenom i svež
vazduh. Posebno je primetio da je podnosilac predstavke, koji je bio invalid i zavisan od invalidskih
kolica, tokom perioda od skoro petnaest meseci, bio prisiljen najmanje četiri puta nedeljno da ide
gore-dole po četiri stepenice na svom putu do i od dugih, komplikovanih i napornih medicinskih
postupaka koji su bili od vitalnog značaja za njegovo zdravlje. Taj napor mu je nesumnjivo zadao
nepotrebne bolove i izložio ga nerazumnom riziku od ozbiljnog oštećenja zdravlja. Stoga nije
iznenađujuće da je odbio da se spušta stepenicama kako bi vežbao u rekreativnom dvorištu, i tako
ostao zatvoren unutar zidova pritvorskog objekta dvadeset četiri sata dnevno. U stvari, zbog svoje
frustracije i stresa, podnosilac prijave je u nekoliko navrata čak odbio da napusti svoju ćeliju i ode
na hemodijalizu koja ga podržava u životu.
Pixabay.com

12
1.4. Lokalno zakonodavstvo i institucije koje se odnose na rad sa mladima i
slobodno vreme
= Srbija
U Republici Srbiji postoje zakonski akti koji se odnose na mlade:
- Zakon o mladima
- Nacionalna strategija za mlade
- Lokalni akcioni planovi koji sprovode Nacionalnu strategiju za mlade
Takođe, postoje pravni akti koji se odnose na rad mladih i slobodno vreme mladih sa invaliditetom.
Na primer, prema Zakonu o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija prema godinama i
invalidnosti.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju osoba sa
invaliditetom i odnosi se na njihova udruženja (član 31) i sportske aktivnosti (član 37).
Važno pitanje svakodnevnog života osoba sa invaliditetom u Srbiji je rad i zapošljavanje. Zakon o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa da se zapošljavanje
osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra zapošljavanjem kod poslodavca bez
prilagođenih radnih aktivnosti, radnog mesta ili radne aktivnosti i radnog mesta.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanjem kod
poslodavca uz prilagođavanje radnih aktivnosti, radnog mesta ili radne aktivnosti i radnog mesta.
Prilagođavanje radnih aktivnosti mora biti prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.
Prilagođavanje radnog mesta je tehnička i tehnološka oprema radnog mesta, instrumenti rada,
prostor i oprema u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.
Prilagođavanje može takođe da uključi profesionalnu pomoć za podršku osobi sa invaliditetom u
započinjanju na poslu ili radnom mestu, kroz savetovanje, obuku, pomoćne usluge i podršku na
radnom mestu, praćenje rada, razvoj ličnih metoda rada i procenu efikasnosti (član 23)
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanjem kod
poslodavca bez prilagođenih radnih aktivnosti, radnog mesta ili radne aktivnosti i radnog mesta.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanjem kod
poslodavca uz prilagođavanje radnih aktivnosti, radnog mesta ili radne aktivnosti i radnog mesta.
Prilagođavanje može takođe da uključuje profesionalnu pomoć za podršku osobi sa invaliditetom u
započinjanju na poslu ili radnom mestu, kroz savetovanje, obuku, pomoćne usluge i podršku na
radnom mestu, praćenje rada, razvoj ličnih metoda rada i procenu efikasnosti (član 24, 25,26).
Aktom o socijalnoj zaštiti Srbije pruža se posebna usluga osobama sa invaliditetom koji su u stanju
socijalne potrebe sa nekim medicinskim statusom - službom lične asistencije. Lični asistent može
biti osoba starija od 18 godina koja se obrazuje da pomaže ljudima sa različitim oblicima
invaliditeta. Grad Niš jedan je od prvih gradova u Srbiji koji promovišu i sprovode ovu uslugu.

13
Kada razgovaramo o lokalnim aktivnostima, vrlo je važna kampanja „Laki kilometar“. Kao deo
prve faze projekta srušeni su ivičnjaci na trotoaru, a postavljene su taktilne trake i bezbednosna
polja za slepe i slabovidne.
Može se zaključiti da Republika Srbija ima čvrst zakonski okvir protiv diskriminacije. Glavni
problemi su siromaštvo i problemi mehanizama za sprovođenje zakonskih odredaba.
= Bugarska
Zakonodavstvo obuhvata različite akte i pravne dokumente, kao što su:
- Nacionalna strategija za mlade;
- Zakon o mladima;
- Pravilnik o uslovima za finansijsku podršku aktivnostima mladih i projektima na nacionalnom i
regionalnom nivou itd.
= Italija
Italijanski Ustav izričito uzima u obzir mlade, član 31. između ostalog glasi: „Republika štiti
materinstvo, novorođenčad i omladinu podstičući institucije potrebne da to učine“ i posvećenost
države da zaštiti mlade ljude je uvek bila karakteristika političke i zakonodavne odluke koje
podržavaju akcije vlade.
Međutim, u Italiji ne postoji poseban nacionalni zakon o mladima. Postoji mnogo zakona usmerenih
na mlade iz različitih oblasti, kao što su: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo, kultura itd. Italija je
2016. godine usvojila reformu trećeg sektora - zakon 6. juna 2016., br. 106 - koji uvodi značajna
poboljšanja u omladinskoj politici, između ostalog i univerzalnu građansku službu. U skladu sa
Zakonom, 6. marta 2017. godine usvojena je zakonska uredba koja se odnosi na uspostavljanje i
disciplinu univerzalne građanske službe.

14
Poglavlje 2. Svest o standardima pristupačnosti
2.1. Pristup zgradama
1. Zakonske odredbe
1.1. EU nivo
Dizajn za sve je „dizajn proizvoda i okruženja koje mogu u najvećoj meri koristiti svi, bez potrebe
za adaptacijom ili specijalizovanim dizajnom“.
Njeni principi su:
- Ravnopravna upotreba. Dizajn je koristan i dostupan za ljude sa različitim sposobnostima.
- Fleksibilnost u upotrebi. Dizajn omogućava širok raspon individualnih sklonosti i sposobnosti.
- Jednostavna i intuitivna upotreba. Upotreba dizajna je lako razumljiva, bez obzira na korisnikovo
iskustvo, znanje, poznavanje jezika ili trenutni nivo koncentracije.
- Uočljive informacije. Dizajn korisniku efikasno prenosi potrebne informacije, bez obzira na
okolne uslove ili senzorne sposobnosti korisnika.
- Tolerancija na grešku. Dizajn minimizira opasnosti i štetne posledice slučajnih ili nenamernih
radnji.
- Mali fizički napor. Dizajn se može koristiti efikasno i komforno i sa minimalnim umorom.
- Veličina i prostor za pristup i upotrebu. Omogućena je odgovarajuća veličina i prostor za pristup,
doseg, manipulaciju i upotrebu bez obzira na veličinu, položaj držanja ili pokretljivost korisnika.
Pristup Evropske unije invalidnosti zahteva uklanjanje diskriminacije i odlučnost da osobe s
invaliditetom trebaju imati ista prava kao osobe bez invaliditeta, ne samo u teoriji već i u praksi.
Standardi su dokumentovani dobrovoljnim sporazumima koji uspostavljaju važne kriterijume za
proizvode, usluge i procese. Standardi, dakle, pomažu da se osigura da su proizvodi i usluge
prikladni za svoju svrhu i da su uporedivi i kompatibilni.
Standardi koji uzimaju u obzir raznolikost potreba stanovništva i njihovu funkcionalnu raznolikost
nakon pristupa Dizajn za sve pogoduju razvoju proizvoda i usluga koji su dostupni svima,
uključujući osobe sa invaliditetom i starije osobe.
Mandat za standardizaciju 473 za uključivanje „Dizajna za sve“ u relevantne inicijative za
standardizaciju koje je Evropska komisija izdala u 2010. godini ima za cilj da se pozabavi
uključivanjem pristupačnosti u proces proizvodnje proizvedene robe i pružanja usluga po dizajnu za
sve pristupe.
1.2. Nacionalni nivo
= Srbija
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju i pruža
mogućnost osobama sa invaliditetom da pristupe javnim zgradama bez ikakve diskriminacije.
Javne i poslovne zgrade, kao i druge javne zgrade (ulice, trgovi, parkovi itd.), moraju biti
projektovane, izgrađene i održavane na takav način da svi korisnici, a naročito osobe sa
invaliditetom, deca i starije osobe, imaju lak pristup, kretanje i boravak ili korišćenje u skladu sa
odgovarajućim tehničkim propisima, koji su sastavni deo standarda koji definišu obavezne tehničke
mere i dizajn, planiranje i uslove izgradnje, koji obezbeđuju nesmetano kretanje i pristup osobama
sa invaliditetom, deci i starijim osobama.

15
Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset ili više stanova moraju biti projektovane i izgrađene
na takav način da svi korisnici, a posebno osobe sa invaliditetom, deca i starije osobe, imaju lak
pristup, kretanje, stanovanje i rad (član 5. Planiranje i Zakon o izgradnji Republike Srbije).
= Bugarska
Pristupačno arhitektonsko okruženje za osobe sa invaliditetom prema važećem bugarskom
zakonodavstvu regulisano je sa tri zakona, a to su Zakon o integraciji osoba sa invaliditetom, Zakon
o prostornom planiranju i Zakon o zaštiti od diskriminacije. Zakon protiv diskriminacije, koji definiše
zaštitu od diskriminacije, uključujući diskriminaciju na osnovu invaliditeta.
Zakon o integraciji osoba sa invaliditetom (ZIHU) je poseban zakon koji reguliše odnose sa javnošću
koji se odnose na integraciju osoba sa invaliditetom. Dostupno životno i arhitektonsko okruženje
identifikovano je kao jedno od glavnih područja koja utiču na odnose s javnošću za integraciju osoba
sa invaliditetom. Akti kojima se utvrđuju administrativne povrede ovog zakona u oblasti pristupačnog
arhitektonskog okruženja izdaju službenici koje odredi šef Državne uprave za kontrolu
građevinarstva.
Regulatorni zahtevi za obezbeđivanje pristupačnog arhitektonskog okruženja takođe su utvrđeni u
velikom broju propisa, od kojih je većina doneta na osnovu Zakona o teritorijalnom planiranju (SPA).
Zakon reguliše odnose sa javnošću koji se odnose na strukturu teritorije, investicioni dizajn i
izgradnju u Republici Bugarskoj. Zakon o prostornom planiranju reguliše čitav proces projektovanja
investicija, dozvoljava izgradnju i stavljanje radova u rad, a u čl. 169, st. 1 - 3 daje zahteve kojima
konstrukcije, projektovanje i održavanje moraju da odgovaraju konstrukcije.
= Italija
U Italiji je pristup zgradama ljudi različitih sposobnosti zasnovan na tri važna aspekta.
Pristupačnost: mogućnost da ljudi sa smanjenim ili ometenim motornim ili senzornim
sposobnostima dođu do zgrade i njenih pojedinačnih jedinica, da uđu u nju lako i da koriste prostore
i opremu u uslovima odgovarajuće sigurnosti i autonomije.
Vidljivost: To znači da čak i ljudi sa smanjenim ili ometenim motoričkim ili senzornim
kapacitetima, mogu da pristupe prostorima za druženje i bar jednom toaletu u svakoj građevinskoj
jedinici. Prostori za druženje su stambeni ili trpezarijski prostori privatnog smeštaja i prostori koji
odgovaraju mestu rada, usluge i sastanka. Drugim rečima, osoba može imati ograničen pristup
posedu, ali u svakom slučaju joj je omogućeno druženje sa ostalim osobama.
Prilagodljivost: To je mogućnost modifikacije izgrađenog prostora tokom vremena, intervenišući
bez prevelikih troškova, kako bi zgrada ili njen deo u potpunosti i lako iskoristili čak i ljudi sa
smanjenim ili ometenim motornim ili senzornim kapacitetima. Zgrada se smatra adaptabilnom kada
se izvođenjem odloženih radova, koji ne menjaju ni noseću konstrukciju, niti mrežu uobičajenih
instalacija, može učiniti dostupnom.
2. Standardi
2.1. Međunarodni nivo
Neke stvari mogu biti više frustrirajuće od nepromišljenosti i lošeg dizajna koji isključuje ljude. Ali
ponekad nije jasan najbolji način da se zadovolje različite potrebe ljudi. Tu se koriste ISO standardi.
Pokrivajući sve, od postavljanja oznaka za slepe ljude do sigurnijih pešačkih prelaza za gluve ili
nagluve, ISO standardi se odnose na inkluziju.
Počevši od procesa koji okuplja osobe sa invaliditetom zajedno sa stručnjacima za pristupačnost,
ISO objavljuje standarde koji olakšavaju život onima koji su izloženi izazovima. 21542: 2011
određuje niz zahteva i preporuka za mnoge elemente konstrukcije, sklopove, delove i opremu koji
čine izgrađeno okruženje. Ovi zahtevi odnose se na konstrukcijske aspekte pristupa zgradama,

16
cirkulacije unutar zgrada, izlaska iz zgrada u uobičajenom stanju i evakuacije u slučaju vanredne
situacije. Takođe se bavi aspektima upravljanja pristupačnosti u zgradama.
2.2. EU nivo
U sprovođenju Mandata 473 izdan je Standard EN 17161: 2019 „Dizajn za sve - Pristupačnost
prema pristupu dizajna za sve u proizvodima, robama i uslugama - Proširenje spektra korisnika“.
Dokument precizira zahteve koji omogućavaju organizaciji da dizajnira, razvija i pruža proizvode,
robe i usluge tak
o da im može pristupiti, razumeti i koristiti najširi krug korisnika, uključujući osobe sa
invaliditetom. Dokument precizira zahteve i preporuke koji omogućavaju organizaciji da proširi
svoj krug korisnika identifikujući različite potrebe, karakteristike, mogućnosti i sklonosti, direktnim
ili indirektnim uključivanjem korisnika i korišćenjem saznanja o pristupačnosti u svojim
postupcima i procesima. Dokument precizira zahteve koji mogu omogućiti organizaciji da ispuni
važeće zakonske i regulatorne zahteve koji se odnose na dostupnost njenih proizvoda, roba i usluga.
Zahtevi navedeni u ovom dokumentu su opšti i namenjeni su primenjivanju na sve relevantne
delove svih organizacija, bez obzira na vrstu, veličinu ili proizvode, robu i pružene usluge.
Dokument promoviše pristupačnost prema pristupu Dizajn za sve u glavnim proizvodima i
uslugama i interoperabilnosti istih s pomoćnim tehnologijama.
= Srbija
Osnovni pravni akt u Republici Srbiji koji obrađuje ovo pitanje je Pravilnik o tehničkim
standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata koji omogućavaju kretanje i pristup
osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Dalje su prikazane neke važne odredbe, kao što
su:
Pristup zgradi predviđen je na delu zgrade čiji je prizemlje u nivou tla ili je podignut do 5 cm u
odnosu na površinu pešaka.
- Pešačke rampe
Odstupanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu zgradi vrši se
korišćenje rampi
- Stepenice
Pristupačnost stepenica i stepeništa mora biti projektovana i izvedena na način da: minimalna širina
stepeništa bude 120 cm; minimalna širina gazišta je 33 cm, a maksimalna visina koraka 15 cm, itd.
- Lift
Prevladavanje visinskih razlika u stambenim zgradama u kojima postoji mogućnost dizajniranja
lako prilagodljivih stanova i zgrada za javnu upotrebu, vrši se pomoću liftova.
- Platforme
Platforme za podizanje koriste se za prevazilaženje visinskih razlika u stambenim i poslovnim
kancelarijskim zgradama i javnim zgradama, ako upotreba stepenica ili rampi nije moguća.
- Ulazi
Ulaz u zgradu je ulaz kojem se pristupa direktno sa javne pešačke površine ili uz pomoć elemenata
pristupačnosti za prevazilaženje visinskih razlika.
- Šetališta
Pešačke staze i hodnici širine najmanje 180 cm (izuzetno 195 cm) za dvosmerno kretanje i najmanje
90 cm za jednosmerno kretanje u prolazima na kraćim udaljenostima dizajnirani su za nesmetano
kretanje u prostoru.

17
= Bugarska
Zakonski uslovi (minimalni standardi) za projektovanje, izgradnju i održavanje pristupačnog
arhitektonskog okruženja utvrđeni su Pravilnikom br. 4 iz 2009. o projektovanju, izvođenju i
održavanju zgrada u skladu sa zahtevima za dostupno okruženje za stanovništvo, uključujući osobe
sa invaliditetom (Pravilnik br. 4 iz 2009). Pravilnik je doneo ministar za regionalni razvoj i javne
radove na osnovu čl. 169, st. 2 ZUP-a iu vezi sa čl. 33 ZIHU-a. Definiše zahteve za projektovanje,
implementaciju i održavanje građevina (elementi gradskog područja i zgrada i objekata) za
obezbeđivanje pristupačnog arhitektonskog okruženja za celokupno stanovništvo, uzimajući u obzir
specifične potrebe ljudi sa smanjenom pokretljivošću, uključujući i osobe sa invaliditetom (čl. 1, st.
1).
= Italija
Pristup u Italiji zasnovan je na Ustavu, ali zakonodavstvo koje reguliše pristupačnost i uklanjanje
arhitektonskih barijera je Zakon 13/89, kojim se utvrđuju uslovi i načini na kojima se mora
garantovati pristupačnost u različitim okruženjima, sa posebnom pažnjom na javna mesta.
Zakon 13/89 odobrava doprinose građana za uklanjanje arhitektonskih barijera na postojećim
privatnim zgradama u kojima žive osobe sa trajnim invaliditetom ili funkcionalnim ograničenjima
(motorna ograničenja i slepe osobe).
Pixabay.com
3. Prepreke
Skoro svi se suočavamo sa poteškoćama i poteškoćama u jednom ili drugom trenutku. Ali za osobe
sa invaliditetom, barijere mogu biti učestalije i imati veći uticaj. Svetska zdravstvena organizacija
(WHO) opisuje prepreke kao nešto više od fizičkih prepreka. Evo WHO definicija barijera: „Faktori
u okruženju osobe koji svojim odsustvom ili prisustvom ograničavaju funkcionisanje i stvaraju
invalidnost. Uključuju aspekte kao što su:
- fizičko okruženje koje nije dostupno,
- nedostatak odgovarajuće pomoćne tehnologije (pomoćni, adaptivni i rehabilitacioni uređaji),
- Negativni stavovi ljudi prema invalidnosti,
- Usluge, sistemi i politike koje uopšte ne postoje ili sprečavaju uključivanje svih ljudi sa
zdravstvenim stanjem u sve oblasti života. "
Arhitekti štite najvažnije delove svih - dva kraja putnog lanca - mesta polaska i odredišta. Bitno je da
su mini putni lanci unutar svake zgrade dostupni. Ovaj mini putni lanac verovatno bi uključivao:

18
mesto spuštanja> prilaz> glavni ulaz> informacije o predvorju> lift ili pokretne (klasične) stepenice
> predvorje gornjeg lifta> hodnik> unutrašnja vrata> soba> nameravana funkcija> toalet> povratni
put> izlaz.
Prepreke u pristupačnosti mogu se definisati kao objekat koji može biti fizički ili nematerijalni, koji
ometa ili sprečava pristup. Barijere onemogućavaju putovanje i ograničavaju mobilnost. Utiču na
sigurnost i čini zgradu ili objekat neprijateljskim prema korisniku. To takođe znači da su potrebni
dodatni resursi, poput osoblja, kako bi se osobama pomoglo da putuju od jedne do druge tačke ili da
pomogne korisniku da pristupi zgradi ili objektu. Prepreka u informacijama znači da korisnik ne
može pronaći ili shvatiti potrebne informacije i mora da prođe mnogo više vremena ili napora da se
probije.
Fizičke barijere mogu obuhvatati objekte poput stepenica, stepeništa, ivičnjaka, spoljašnjih površina
i trotoara, parking prostora, ulaza i izlaza u zgradu (uključujući rute za evakuaciju u slučaju nužde),
unutrašnjih i spoljašnjih vrata, kapija, toaleta i perionica, javnih objekata (poput telefona, šalteri ili
servisni stolovi), osvetljenje i ventilacija, liftovi i pokretne stepenice, podne obloge, znakovi,
nameštaj i privremeni ili pokretni predmeti (kao što su oprema i displeji).
Primeri arhitektonskih ili fizičkih barijera uključuju:
- Trotoare i vrata koja su preuska za invalidska kolica, skutera ili šetače.
- Loša rasveta koja otežava uočavanje osobi sa slabim vidom ili osobi koja čita sa usana.
- kvake za vrata koje je teško uhvatiti za osobu sa artritisom.
- Loša radna podloga u pešačkoj instalacijskoj cigli.
- Na pešačkim stazama nisu predviđeni blokovi za vođenje.
- Brojač informacija je previsok da bi se mogao dosegnuti i nema prostora ispod radne površine
šaltera za korisnika kolica.
- Nema teksturnog vodilnog bloka postavljenog duž pešaka koji bi usmeravao vid oštećenog
- Ivičnjaci nemaju znak upozorenja.
- Na prelaznim tačkama nema odgovarajućih ivičnjaka i taktilnih indikatora površine za pešake.
- Čelična ploča poklopca za odvodnjavanje može ugroziti osobu sa oštećenim vidom jer će zabiti
štap za hodanje.
- Nivo platforme stajališta nije na istoj visini kao i pod u javnom prevozu, rampa za silazak je
neprikladna za korisnika invalidskih kolica. Treba obezbediti rampu sa natpisima.
- Nema blokova za vođenje koji se mogu koristiti za pomoć slabovidima.
- Šalter je lako prepoznati, ali ga je teško dostići jer je visina recepcionog stola 1300 mm. Međutim,
recepcionere treba obučiti da pomognu korisniku u invalidskim kolicima.
- Hodanje i stepenice:
Hodanje samo na putu od stana ili parkirališta do zgrade ili ulaska u zgradu
Stepenice i gazišta nisu ujednačeni ili nisu unutar preporučenih dimenzija
Neadekvatno ili neravnomerno osvetljenje
Nedostatak kontrasta u boji i zvuka
Nedostatak rukohvata ili rukohvata na jednoj strani stepeništa
Rukohvati koji se ne protežu od dna do vrha stepenica
Nedostatak odgovarajućih taktilnih indikatora površine ili brajevog natpisa na rukohvatima
- Ulaz:
Uska vrata
Neadekvatan prostor za cirkulaciju
Neadekvatan silazak

19
Prevelika sila potrebna za otvaranje vrata
Vrata koja se otvaraju u prilazni put
Pragovi nisu poravnani s podom
Neadekvatno čist prostor zida za maksimalno ljuljanje vrata
Promene nivoa su mnogim ljudima teški za komunikaciju. Ako je moguće, pristup treba biti na
nivou ili blizu nivoa od ivice lokacije ili od određenih pristupačnih parking mesta za parkiranje do
glavnog ulaza i / ili drugih ulaza koje koriste osobe sa invaliditetom i drugih glavnih ruta oko i
između zgrada.
Ponekad prepreke nisu očigledne za ljude u okruženju. U tu svrhu, razumevanje vrste oštećenja i
potreba mladih ljudi sa invaliditetom moglo bi da pomogne da se prepreke koje su zapažene
blagovremeno primete.
Sledeća tabela daje pregled glavnih vrsta umanjenja i s tim povezane potrebe:
Oštećenje Potrebe
Fizičko / pokretljivost
Rampe, otvoreni prostori, ravni tlo, pristupačni toaleti, vrata koja se lako
otvaraju i prolaze, liftovi, rukohvati, dugmad / ručke na vratima
odgovarajuće visine, poželjna su automatska vrata.
Oštećenost sluha / gluvoća
Osvetljenje u nuždi (ne samo alarmi), jasne linije vida, ne zbunjujuća
pozadina koja odvlači fokus nekoga ko se potpisuje, slušnih sistema.
Vizualno oštećenje / slepoća
Brajevo pismo sa velikim fontom, nema opasnosti prilikom kretanja, dobro
definisana ruta, prijem blizu ulaznog ulaza, taktilne razlike u površinama,
dobar kontrast, liftovi sa govornim asistentom. Osvetljenje i kontrast važni
su naročito blizu krajnjih koraka.
Mentalno
Fizičke ili senzorne barijere. Obično promenljivi uzroci i okidači. Potrebno
je osigurati da nema zaključanih prostora iz kojih osoba ne može izaći bez
pomoći. Znakovni sistem je važan.
Intelektualno Lako za ulazak i izlazak, dobri natpisi, korišćenje strelica i staza u boji.
4. Podešavanja
Da bi izvršili odgovarajuća prilagođavanja, trebalo bi da se poštuju sledeći principi:
- Antropometrija:
Telo i karakteristike ljudi imaju direktan uticaj na pristupačnost. Neophodno je razmotriti širok
spektar populacije i uzeti u obzir fizičku građu ženskog i muškog pola, kao i varijacije veličine i
sposobnosti između različitih starosnih grupa u postizanju dizajna za sve. Jednako je važno uzeti u
obzir i maksimalan domet ljudi za okvire i štake, vodeći štap, kao i osobe sa kolicima za bebe i
kolicima za kupovinu. Pored toga, pri razmatranju cirkulacionog i skladišnog prostora mora se
voditi računa o pomoćnim uređajima.
- Kontinuitet:
Koncept kontinuiteta je veoma važan pri planiranju univerzalne pristupačnosti. Na primer, treba da
se obezbedi kontinuirana pristupačna putanja bez prepreka. Kada postoje promene nivoa duž

20
putanje putovanja, kontinuitet se mora održavati rampom ili drugim sredstvima, poput žičara.
Istovremeno, moraju se pružiti informacije na vidljivim lokacijama i raskrsnicama, a prikaz bi
trebao biti kontinuiran da bi doveo do krajnjeg odredišta. Odredbe za putokaz treba da uključuju
vizuelnu, vokalnu i detektabilnu površinu.
- Povezivanje:
Poželjno je da se minimalizuju udaljenosti koja treba da se pređu između pristupačnih elemenata
zgrada i objekata. Pokriveni mostovi koji povezuju objekte na gornjim nivoima korisni su za
povezivanje nekoliko blokova zgrade na istoj lokaciji. To je dobro sredstvo za povezivanje objekata
i uštedu napora na putovanju gore-dole između zgrada. Mostove veze treba izravnati što je moguće
više i treba napraviti rukohvate. Veza bi trebala biti dostupna svim korisnicima i oblikovati stalni
put do drugih objekata.
- Ravnopravnost:
Suština univerzalne pristupačnosti je omogućavanje pravednog pristupa svim ljudima uključujući i
osobe sa invaliditetom. Na primer, ako se mapa kretanja nalazi na glavnom ulazu, ona bi trebala biti
dostupna svim korisnicima. Onda bi informacije na karti trebalo da budu dostupne svima,
uključujući starije, telesno ugrožene, slabovide. Mapa bi trebala biti opremljena taktilnim izgledom,
tekstom i glasovnim informacijama i smještena na odgovarajućoj visini kako bi se olakšao pravičan
pristup.
Adekvatnim prilagođavanjem nazivamo sve ono što može da sprečiti ili ublažiti bilo kakvu
prepreku sa kojom se osoba sa invaliditetom suočava. Takva prilagođavanja omogućavaju osobama
sa invaliditetom jednake mogućnosti.
- Postavljanje rampi;
- Obeležavanje i spuštanje ivičnjaka na trotoaru, ulazu u objekte i pešačkom prelazu;
- Premeštanje polica / nameštaja postavljenog visoko;
- Proširenje vrata;
- Postavljanje vrata koja imaju širi luk (pun krug) otvaranja;
- Uklanjanje zaštitnih ograda (rampe na žeton na stanici) ili omogućavanje alternativnog
prilaza;
- Instalacija odgovarajućih brava;
- Prilagođavanje i obeležavanje dostupnih parking mesta.
From: Accessible Components for the Built Environment: Technical Guidelines embracing Universal Design, http://www.unicefinemergencies.com

21
2.2. Kretanje unutar objekata
1. Zakonske odredbe
1.1. Nivo EU
U okviru Evropske strategije za osobe sa invaliditetom 2010-2020 postoji ključna obaveza -
„omogućavanja dostupnosti robe i usluga, uključujući javne servise i uređaje koji pomažu osobama
sa invaliditetom“, a postizanje napretka po ovom pitanju na evropskom nivou smatra se „preduslovom
učešća u društvu i ekonomiji jedne zemlje “.
Propisi kojima se zahteva dostupnost neke robe i usluga već postoje u Evropskim propisima (npr. u
većini javnih železnica). Mnoštvo proizvoda i usluga je dostupno u nekim zemljama, ali u velikom
broju drugih to nije slučaj čak i na najosnovnijem nivou, što čini bitnu razliku.
Strogi zahtevi pristupačnosti znatno olakšavaju život osoba sa invaliditetom (kao kupaca i korisnika
usluga), ali utiču i na mnoge druge, uključujući privrednike, preduzeća i javne ustanove (dizajneri,
arhitekte, proizvođači, trgovci, dobavljači, inženjeri, agencije itd.).
Paralelno uredbama o pristupačnosti pomenutim u prethodnom pasusu, postoji CEN-CENELEC
Vodič 6: 2014 pod nazivom „Smernice za donosioce standarda koji se tiču potreba starijih osoba i
osoba sa invaliditetom“.
Ovaj vodič daje smernice o adresiranju zahteva za pristupačnost i preporuke standarda koji su, bilo
direktno ili indirektno, fokusirani na sisteme (tj. proizvode, usluge i objekte) koje koriste ljudi. Kako
bi pomogao donosiocima standarda da definišu zahteve i preporuke o pristupačnosti, Vodič sadrži:
- Rezime trenutno aktuelne terminologije koja se odnosi na pristupačnost;
- Pitanja koja treba razmotriti u procesu implementacije i razvoja standarda;
- Skup ciljeva koji se tiču pristupačnosti (koriste se za identifikaciju potreba korisnika);
- Opis ljudskih sposobnosti i karakteristika, te dizajniranja pristupačnih rešenja;
- Strategije za targetiranje potreba korisnika i mogućnosti prilagođavanja u standardima.
= Srbija
Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskiminaciju i obezbeđuje pravo
osobama sa invalidetom da neometano pristupe javnim ustanovama. Javne i privatne zgrade, kao i
javni prostor, (ulice, trgovi, parkovi, i td.) moraju biti projektovane, izgrađene i održavane na način
koji svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijima, omogućava lak pristup,
kretanje i boravak, to jest upotrebu u skladu sa tehničkim karakteristikama i namenom. Propisi koji
definišu obavezne tehničke mere, dizajn, planiranje i uslove za izgradnju, integralni su deo standarda
koji regulišu pristupačnost, odnosno nalažu da se obezbedi neometan pristup i kretanje deci, starijima
i osobama sa invalidtetom.
= Bugarska
Građevinske propise u Bugarskoj donosi vlada, a sprovode ih opštine ili privatni subjekti (uz dozvolu
ministra za regionalni razvoj i javne radove) u zavisnosti od vrste objekta. Zakon o teritorijalnom
razvoju uređuje građevinsku oblast, ali se donose i pravilnici koji su podrška ovom zakonu,

22
propisivanjem konkretnijih procedura za građevinske radove. Mnoge teme koje se tiču gradnje
oslanjaju se na direktive EU (među kojima je i dostupnost zgrada za osobe sa invaliditetom, koja je
regulisana na nacionalnom nivou). Tehnički aspekti građevinskog planiranja (gde su obuhvaćeni i
zahtevi pristupačnosti) proveravaju se temeljnije od ostalih aspekata, kao što su ekonomski, ekološki
i društveni. Ukoliko objekat u izgradnji ne zadovoljava standarde, proces izgradnje se zaustavlja dok
se ne otklone nepravilnosti. Pristupačnost u okruženju obuhvaćena je Zakonom protiv diskriminacije
(2003), te se izgradnja nepristupačnog objekta proglašava diskriminacijom. Pravni osnov potpune
dostupnosti objekata i javih površina temelji se na Zakonu o regionalnom razvoju, gde Uredba 4
(2009) propisuje sve zahteve koji čine okruženje dostupnim.
= Italija
Uredba Ministarstva 236/89 utvrđuje tehničke i dimenzionalne parametre, u cilju dostizanja tri nivoa
kvaliteta, a koji se odnose na zgrade i privatne prostore:
- minimalne dimenzije vrata,
- karakteristike stepenica,
- nagib pešačkih rampi,
- potreban prostor za rotaciju invalidskih kolica,
- veličina liftova i neophodnost njihove ugradnje,
- karakteristike pristupačnog toaleta i još mnogo toga.
Zahtevi se propisuju u zavisnosti od vrste objekata i prostora. Svaka nova građevina mora biti u skladu
sa ovim standardima, a stare zgrade moraju biti prilagođene propisima u slučaju renoviranja (uredba
Ministarstva 236/89, član 6).
2. Standardi
Već pomenuti standard ISO 21542: 2011 propisuje niz zahteva i preporuka koji se tiču procesa
izgradnje objekata, različitih sistema, komponenti i delova koji ih čine. Ovi zahtevi odnose se na
konstrukcijske aspekte zgrada, kretanje unutar objekata, izlaska iz zgrada u uobičajenim okolnostima,
odnosno evakuacije u slučaju opasnosti. Takođe se bave aspektima upravljanja pristupačnošću u
objektima.
Nivoi pristupačnosti UNICEF-ovih objekata
Nivo 1: Minimum Nivo 2: Srednji nivo Nivo 3: Visok nivo
1. Ulaz u zgradu je pristupačan
(odgovarajuća širina vrata; rampa
za ulaz sa stepenicama; adekvatan
lift ukoliko je kancelarija na višem
spratu); 2. Jedna pristupačna radna
prostorija do koje se od ulaza stiže
bez prepreka, kupatilo i sale za
sastanke sa dovoljno manevrskog
prostora za kretanje; nameštaj
Pod 1 isto kao za minimalni nivo;
2.Više od jedne dostupne radne
prostorije, ukoliko je potrebno,
moguće formiranje dodatnih.
3. Dve pristupne sale za sastanke.
4. Pristupačan toalet na više od
jednog sprata. 5. Lako kretanje u
većini delova zgrade: jedna
vertikalna prilagođena putanja u
1. Postignut minimalni i srednji
nivo; 2. Radne prostorije su
pristupačne na svakom spratu; 3
sve sale za sastanke su
prilagođene; 4 polovina svih
toaleta je dostupna; 5 Sve
zajedničke prostorije su
adekvatne; 6 Najmanje 4%
ukupnog broja parking mesta je za

23
treba da ispunjava posebne
zahteve zaposlenih sa hendikepom
3. jedna pristupačna sala za
sastanke (pristupačan ulaz,
dovoljan manevarski prostor za
osobe koje koriste pomagala, lak
pristup opremi i uređajima, itd.) 4.
Jedan dostupan uniseks toalet
(opremljen u skladu sa
standardima, adekvatne
kvadrature) .5. Pristupačna ruta
evakuacije za prizemlje i druge
nivoe na kojima radi osoblje sa
invaliditetom.6. Prilagođeno
parking mesto u blizini ulaza u
zgradu, prema standardima.
zgradi (lift, stepenice i rampe) i
horizontalna cirkulacija na
svakom spratu (hodnici bez
prepreka, odgovarajuće širine;
podne rampe za razlike u nivou)
.6. Zajedničke prostorije (ostava,
kafeterija, prostorije za prijem i
odmor) dostupni su potpuno
(hodnik bez prepreka, dovoljan
prostor za manevrisanje, slavine
za sudopere dostupne i
jednostavne za rukovanje jednom
rukom); 7. Jedno parking meesto
sa prilaznom stazom do ulaza.
osobe sa invaliditetom; 7
Odgovarajuća signalizacija i
obeležavanje; 8 Svim uređajima
(prekidači, senzori i slično) se
može upravljati samostalno i
bezbedno.
2.2. EU nivo
Već pomenuti standard EN 17161: 2019 „Dizajn za sve” koji se zasniva na principu - pristupačnost
svima, bilo da se radi o proizvodima, robi ili uslugama - sa ciljem proširenja spektra korisnika,
primenjuje se i na kretanje u objektima. Obuhvata horizontalnu i vertikalnu cirkulaciju osoba sa
invaliditetom.
= Srbija
Ovde se primenjuju iste odredbe Pravilnika pomenute u prethodnom poglavlju.
= Bugarska
Zakonski uslovi na nacionalnom nivou utvrđeni su Pravilnikom br. 4 iz 2009 (takođe pomenut u
prethodnom poglavlju), koji se tiče projektovanja, izgradnjnje i održavanja objekata u skladu sa
potrebama stanovništva, uključujući osobe sa invaliditetom, decu i starije.
= Italija
Gore pomenuta Uredba Ministarstva se takođe primenjuje u ovom slučaju.
3. Prepreke
Ljudi različitih sposobnosti treba da budu u mogućnosti da se lako i sigurno kreću u zgradama i
različitim prostorima, ukoliko je to moguće, bez posebne pomoći. Ljudi bi trebali biti u stanju da lako
pronađu put, razumeju kako se koriste uređaji poput interfona ili lifta, da znaju šta je pešački prelaz i
gde mogu da naiđu na saobraćaj. S obzirom na široku raznolikost stanovništva, univerzalni dizajn,
koji služi najširem krugu korisnika, može rezultirati zgradama i mestima koja svi mogu koristiti i
uživati. Takav pristup eliminiše, odnosno smanjuje potrebu za skupim promenama i
prilagođavanjima, kako bi se zadovoljile potrebe određenih grupa.

24
Dizajniranje prema potrebama jedne grupe može rezultirati rešenjima koja zadovoljavaju potrebe
mnogih drugih. Na primer:
• prilagođeni ulazi (bez stepenica ili pragova) olakšavaju ne samo korisnicima invalidskih kolica, već
i ljudima sa koferima ili kolicima za kupovinu; onima koji koriste pomagala za hodanje ili kretanje;
i osobama sa oštećenjem vida
• veći toaleti omogućavaju lakši pristup korisnicima u invalidskim kolicima; onima sa prtljagom ili
paketima; roditeljima pratiocima ili maloj deci i krupnnijim ljudima.
• jasni, adekvatno postavljeni natpisi na kojima su opšte-poznati simboli i slike pomažu osobama sa
poteškoćama u čitanju ili poremećaju kognitivnih funkcija.
Ponekad jedno rešenje neće odgovarati svima i trebalo bi obezbediti više mogućnosti, na primer:
• I stepenice i rampe ukoliko u nekom prostoru postorji promena u nivou.
• Instalacija mašina za parking karte koje imaju mogućnost uzimanja kartice na različitim visinama,
kako bi bilo moguće koristiti ih ukoliko osoba stoji, koristi kolica, ili je malog rasta.
Ukoliko postoje i neophodni su, hodnici bi trebalo da budu što veći, sa dovoljno prostora za
manevrisanje između unutrašnjih i spoljnih vrata. Veličina će zavisiti od niza faktora - uključujući
tip zgrade; broj ljudi za koje se očekuje da će ulaz koristiti u bilo kom trenutku, da li je ulaz
istovremeno i izlaz, postoje li bezbednosne pocedure na unutrašnjim/ spoljnim vratima, i tako dalje.
Na mestima u kojima se od ljudi zahteva da čekaju u redu, bilo za karte, informacije ili usluge,
potrebno je kretanje sprovesti tako da je svima omogućeno da to čine efikasno, sigurno i što udobnije.
Prilikom dizajniranja prostora u kojima se čeka, u obzir treba uzeti verovatan broj ljudi koji će se tu
naći u udarnim terminima i brzinu kojom će se kretati kroz red. Mnogima čekanje neće biti problem
ukoliko to traje kratko i red se brzo pomera. Međutim, ako je red statičan ili vrlo usporen, treba
pronaći rešenje takvo da ne dolazi do zastoja ili većih zagušenja.
Horizontalna cirkulacija u zgradi može se rešiti prilaznim rutama kroz otvorene prostore, hodnike i
predvorja. Sveukupni raspored pristupnih ruta trebao bi biti logičan, razumljiv, upotrebljiv i što
direktniji u smislu pristupa ključnim objektima. Kretanje treba da bude što kraće, mada će to svakako
zavisiti od prirode i veličine zgrade. Dobro osmišljen raspored objekata, sa jasnim rutama za kretanje
koje je lako pratiti, svima će biti od koristi. Promene nivoa unutar sprata moraju se izbegavati, ako je
to uopće moguće. Ako to nije moguće u postojećoj zgradi, možda bi trebalo razmotriti postavljanje
rampe, lifta ili platforme, a dizajnirati ih tako da budu dostupni.
Vertikalnu cirkulaciju u zgradi omogućavaju različite komponente, uključujući stepenice, rampe,
liftove, platforme i pokretne stepenice. Svaka od ovih komponenti omoogućava pristup između
različitih nivoa unutar spata ili između spratova visoke zgrade, ali je potrebna njihova optimalna
kombinacija kako bi se zadovoljile potrebe svih korisnika zgrade, a pritom uzela u obzir različita
starosna dob, sposobnosti ili invaliditet. Pokretne stepenice nisu pogodne za korisnike u invalidskim
(motornim) kolicima, one koji koriste hodalice, i ljude sa psima vodičima ili kućnim ljubimcima.
Klasične stepenice takođe su prepreka ovoj grupi osoba sa invaliditetom. Platforme su vrlo spore i
imaju ograničenu nosivost. Rampe, naročito one kojima se savladava velika razlika u visini, mogu
biti toliko duge da postaju nepraktične i previše naporne za upotrebu. Mehanički uređaji poput
putničkih liftova i platformi mogu biti neprikladni za upotrebu u hitnim slučajevima. U tim
okolnostima potrebno je da postoji alternativno sredstvo pristupa i odgovarajuće procedure.

25
Zamislite da ste kod kuće i želite da odete u, recimo, kancelariju, park, prodavnicu ili u posetu
prijateljima. Na putu do tamo moći ćete da iz prve ruke ocenite okruženje i objekte, neprestano
proveravajući da li je ono adekvatno i služi svrsi, to jest da li možete bez problema da stignete do
svog odredišta. Međutim, ako se od tačke A do tačke B krećete često, vremenom ćete možda biti u
iskušenju da pronađete alternativne pravce. U trenutku kada tražite alternative, već proveravate ne
samo funkcionalost i adekvatnost konkretnog objekta, već i stepen prilagođenosti okoline. Prethodni
primer može poslužiti i ako se osoba sa invaliditetom kreće u sopstvenom stanu ili kući, pa proverava
da li je prostor primereno dizajniran, i hoće li biti odgovarajući ukoliko dođe do nekih promena ili
novih potreba.
U životnom prostoru možete se baviti svim vrstama aktivnosti. Tokom ovih aktivnosti koristite
nameštaj i različite uređaje, poput stolica, stolova, kuhinjske elemente, frižider, telefon, police i tako
dalje. Način na koji je dizajniran i opremljen životni prostor direktno utiče na lakoću izvođenja
aktivnosti. U ostale značajne faktore spada veličina prostora i uređaji. Okruženje koje je dizajnirano
i izgrađeno za 'prosečnog' čoveka uključuje brojne barijere u fizičkom, senzornom i intelektualnom
pogledu. Ponekad je prepreke teško prevazići, a često su i nepremostive, zavisno od vrste i ozbiljnosti
tih ograničenja. Neki ljudi mogu da se uključe u određene aktivnosti samo uz veliki napor ili nikako.
Prepreke u okruženju ograničavaju njihove mogućnosti, da u društvu budu aktivni samostalno i
ravnopravno. Gore opisani primeri pomažu u prepoznavanju barijera i potreba ljudi sa invaliditetom
u našem okruženju.
Neki primeri:
- Stolovi koji su previsoki za osobe koje koriste kolica i druga pomagala.
- Liftovi bez utisnutog brajevog pisma.
- Nema taktilnih traka u liftovima.
- Gazišta i pragovi stepenica su iste teksture i boje što može ugroziti bezbednost korisnika, posebno
onih sa slabim vidom.
- Prostor za pranje (vernici islamske veroispovesti) nije dostupan korisnicima kolica zbog promena
u nivou. Preporučuje se uklanjanje prepreke i minumum 120 cm otvorenog prostora, kao i
postavljanje slavina na odgovarajućoj visini.
- Vrata toaleta se otvaraju prema unutra
- Gelender postavljen samo sa jedne strane.
- Pristupačni toalet nije opremljen alarmnim sistemom.
- Pogrešno obeležen WC za osobe sa invaliditetom.
- Stepenice bez sistema (signala) upozorenja na eventualnu opasnost.
4. Prilagođavanja
Razumno prilagođavanje je nešto što može pomoći u uklanjanju ili ublažavanju bilo kakve prepreke
sa kojom se osoba sa invaliditetom suočava. Takva prilagođavanja omogućavaju osobama sa
invaliditetom jednake mogućnosti.
Ono što se smatra „razumnim“ objektivna je odluka koju donose pravosudni organi.
Tamo gde se pojavi obaveza i potreba, nije moguće izbeći razumno prilagođavanje.
Šta je „razumno“ zavisi od:
❒ raspoloživih resursa
❒ troškova
❒ vrste neophodnih promena
❒ potencijalne koristi, tj. koliko će efektivne biti promene izvršene kako bi se otklonile prepreke sa
kojima je osoba sa invaliditetom suočena.

26
Sprovedena razumna prilagođavanja poboljšaće inkluzivnost, međutim, svakako neće pokriti sve
moguće slučajeve. Često možemo poboljšati mesta koja su u nekoj meri već prilagođena, kako bismo
zadovoljili potrebe pojedinca. Važno je podsticati sve da aktivno učestvuju u odlučivanju. Efikasnost
pri kretanju unutar objekata direktno je uslovljena tipom i njihovim osnovnim oblikom. Zgrade iste
površine mogu se međusobno razlikovati po tome koliko je prostora predviđeno za putanje kretanja i
liftove, stepenice, prema dizajnu i opremi.
Neki od primera prilagođavanja koje se lako postiže:
-Premeštanje stolova, stolica, uređaja, polica i drugog nameštaja
-Premeštanje telefona
-Dodavanje taktilnih obeležja na tasterima lifta
-Instalacija signalnih lampica za upozorenje
-Postavljanje rukohvata u toaletima
-Preuređenje toaleta kako bi se dobio veći manevarski prostor
-Preusmeravanje vodovodnih cevi ispod lavaboa kako bi se sprečile opekotine
-Postavljanje wc šolje na odgovarajuću visinu
-Dovoljno veliko ogledalo u toaletu
-Ubrusi na odgovarajućem, lako dostpunom mestu
-Obezbediti čaše ukoliko se voda pije iz „fontane“
-Uklanjanje neodgovarajućih podova
-Ručne komande na automobilu

27
2.3. Izlazak iz zgrade u redovnim okolnostima i evakuacija u
slučaju nužde.
1. Pravna regulativa
Pristupne tačke, odnosno izlazi za evakuaciju, moraju biti obezbeđene u skladu sa Međunarodnim
građevinskim kodeksom (IBC). Izdat od strane Međunarodnog odbora za kodekse (ICC), IBC se bavi
brojem potrebnih izlaza za slučaj nužde i njihovim tehničkim karakteristikama, uključujući procenu
indeksa otpornosti na vatru, zaštitu od dima, dužinu evakuacionog puta, širinu i druge karakteristike.
Trenutno se primenjuje izdanje IBC standarda iz 2003 ili ranija, sa dodacima. Odbor (ICC) planira
da revidira ove standarde i unapredi ih. Primena novijih izdanja moguća je uz poštovanje principa
„ekvivalentne zaštite“ (§103) ako su ona usporediva ili stroža od referentnih.
Evakuaciju u slučaju opasnosti definišemo kao neometan i bezbedan put za napuštanje zgrada,
objekata i prostora. Sam proces možemo podeliti u tri faze: put do izlaza i tačke okupljanja (na primer
stepenište), sam izlaz, i bezbedno mesto van objekta.
IBC zahteva najmanje dva načina izlaska iz svih prostora i zgrada, uz nekoliko izuzetaka. Nekim
prostorima i zgradama dozvoljeno je da imaju jedan izlaz za slučaj nužde ako je put do izlaza kratak
i opterećenje, u smislu broja ljudi, malo. Na primer, poslovna zgrada sa ne više od 30 zaposlenih i
maksimalnom udaljenošću do izlaza od 22 metra može da ima jedan izlaz za slučaj nužde. Potrebno
je više od dva izlaza kada je broj ljudi 500, a za broj veći od 1.000 obavezno najmanje 4. IBC propisi
o izlazima za slučaj nužde primenjuju se na novu gradnju; Na postojećim, starim, objektima nije
potrebno vršiti izmene u smislu primene ovih propisa.

28
Pristupačan evakuacioni put, kako je definirano u IBC, je „kontinuirani i nesmetan put do izlaza iz
bilo koje tačke zgrade ili objekta na bezbedno.
= Srbija
Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata koji omogućavaju
kretanje i pristup osobama s invaliditetom i deci, ne sadrži pravila postupanja i evakuacije u slučaju
nužde. Ali, posebno Uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ima smernice kako
pomoći osobama sa invaliditetom u slučaju opasnosti.
= Bugarska
Regulatorni zahtevi koji se tiču urbanizacije i izgradnje, uključujući zahteve i uslove za razvoj okoline
tako da bude dostpuna osobama s invaliditetom, definisani su konceptima i šemama prostornog
planiranja i razvoja, u skladu s važećim regulatornim okvirom (članak 10. stav 1 Zakona o
regionalnom razvoju). Koncepti i šeme prostornog planiranja definišu ciljeve državne politike razvoja
teritorija za određeni period (članak 99. ZPP-a). Sadržaj dokumenata potrebnih prilikom izgradnje,
opseg delovanja, kao i uslovi i postupak dobijanja dozvole, planiranje i sam proces izgradnje, detaljno
su deinisani Zakonom o regionalnom razvoju.
= Italija
U cilju adekvatne primene propisa, Uredba Ministarstva 236/89 detaljno određuje šta se podrazumeva
pod arhitektonskim barijerama, naime:
a) fizičke prepreke koje otežavaju ili onemogućavaju kretanje bilo koga, a posebno onih koji, iz bilo
kojeg razloga, imaju umanjenu sposobnost, trajni ili privremeni invaliditet koji se tiče mobilnosti
(b) prepreke koje bilo kojoj osobi ograničavaju ili onemogućavaju bezbednu i samostalnu upotrebu
bilo kakvih uređaja i opreme;
(c) nepostojanje uređaja i signala koji bi omogućili orijentaciju i prepoznavanje potencijanih
opasnosti za svakoga, a posebno za slepe, slabovidne i osobe oštećenog sluha.
2. Standardi
Već pomenuti standard ISO 21542: 2011 propisuje niz zahteva i preporuka koji se tiču procesa
izgradnje objekata, različitih sistema, komponenti i delova koji ih čine. Ovi zahtevi odnose se na
konstrukcijske aspekte zgrada, kretanje unutar objekata, izlaska iz zgrada u uobičajenim okolnostima,
odnosno evakuacije u slučaju opasnosti. Takođe se bave aspektima upravljanja pristupačnošću u
objektima.
2.2. EU nivo
primenjuje se i na kretanje u objektima. Obuhvata horizontalnu i vertikalnu cirkulaciju osoba sa
invaliditetom.

29
= Srbija
Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata koji omogućavaju
kretanje i pristup osobama s invaliditetom, ne sadrži pravila postupanja i evakuacije u slučaju nužde.
Ali, posebno Uputstvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ima smernice kako pomoći
osobama sa invaliditetom u slučaju opasnosti.
= Bugarska
prethodnom poglavlju), koji se tiče projektovanja, izgradnjnje i održavanja objekata u skladu sa
= Italija
Gore pomenuta Uredba Ministarstva se takođe primenjuje u ovom slučaju.
3. Prepreke
3.1. Izlaz iz objekta u redovnim okolnostima
Prilazne staze do zgrade, sa ulice ili parkirališta, treba da budu osmišljene i izgrađene tako da
omoguće svim ljudima da lako dođu, uđu ili izađu iz zgrade. Rampe i stepenice su najopasnija mesta
kada govorimo o padovima. Međutim, one su jedino moguće praktično rešenje za ljude koji ne mogu
koristiti klasične ili pokretne stepenice. Uz rampu treba treba omogućiti i kretanje stepenicama (za
detalje više u poglavlju 3B) ako postoji značajna promena u visini (više od 300mm).
Rukohvat korisniku pruža potporu, stabilnost i pokazuje smer kretanja. Gelender većina ljudi koristi
kao pomoć da se popne ili spusti niz stepenice ili rampu. Međutim, rukohvat takođe može biti korsitan
svima u objektu tokom hitne evakuacije (npr. požar, zemljotres, poplava itd.). Treba obezbediti
obostrane rukohvate na svim prilaznim stazama, rampama i stepenicama, odnosno platformama, u
skladu sa potrebama.
Ulaz u zgradu trebao bi biti prepoznatljiv i jasno vidljiv sa prilaza zgradi, kao i sa svakog
prilagođenog parking mesta za osobe sa invaliditetom. Ulazi (i), uključujući i one za slučaj nužde,
treba da budu lako uočljivi, bezbedni i jednostavni za rukovanje, i u određenoj meri zaštićeni od
vremenskih nepogoda. Ulazna vrata treba da budu dovoljno visoka i široka, jednostavna za upotrebu,
takva da se lako otvaraju.
U svim vrstama zgrada ključan je pouzdan i efikasan sistem upozorenja i zaštite od požara, koji
istovremeno upozorava zvučnim i svetlosnim signalima. Prilikom instalacije treba uzeti u obzir plan
prostorija, jačinu osvetljenja i raspored nameštaja kako bi se signal alarmnih sistema na vreme uočio.
Ukoliko u nekom prostoru borave osobe oštećenog sluha, treba instalirati sisteme koji odgovaraju
njihovim sposobnostima.

30
Neki primeri:
- Nikada nemojte instalirati mali broj svetlosnih signala sa visokim učinkom jer oni stvaraju odsjaj
koji uzrokuje zbunjenost i dezorijentaciju ljudi.
- Nikada ne instalirajte mali broj uređaja koji zvučne signale proizvode preglasno. To dovodi do zbrke
i dezorijentacije među korisnicima zgrade
- Okrugle ili ovalne brave nisu prikladne za osobe koje imaju motorički hendikep, niskog su rasta ili
nemaju dovoljno snage (deca).
- Rukohvati ili gelenderi ne smeju biti grubi ili oštri. Ivice moraju imati poluprečnik od najmanje 3,2
mm.
- Držači / rukohvati se ne smeju okretati prilikom upotrebe.
- Rampa sa nagibom većim od 1:12 se teško koristi i može značajno povećati rizik nastanka nezgode;
stoga nije prikladna za samostalnu upotrebu.
- Nagib viši od šest stepeni onemogućava većini korisnika invalidskih kolica da samostalno koriste
horizontalnu rampu.
U fazi projektovanja zgrade treba doneti odluku o načinu postupanja u slučaju evakuacije za slučaj
nužde. Ta odluka će direktno uticati na prostorni raspored zgrade i mere zaštite od požara u istoj. Tri
su glavne strategije koje se najčešće koriste:
• Totalna evakuacija - Svi u zgradi počinju da se evakuišu istovremeno i zgrada je projektovana tako
da zadovolji potrebe svih u što kraćem roku. To znači da se ljudi sa invaliditetom evakuišu zajedno
sa ostalima u objektu.
• Postepena evakuacija - Ovaj oblik evakuacije ima sistem koji u delovima daljim od onih kojima
neposredno prijeti požar, upozorava ranije. Tokom ove faze, osetljive grupe ljudi mogu početi sa
evakuacijom, s tim da će se opšti alarm oglasiti nešto kasnije. Ovo je korisno jer omogućava osoblju
da pomogne osobama sa invaliditetom kako bi se evakuisali što je pre moguće; i
• Zonirana evakuacija - Pomoću ovog sistema, zgrada je zamišljena tako da se postepeno evakuiše,
zavisno od stepena neposredne opasnosti. Konstrukcija zgrade, uključujući i njenu otpornost na požar,
uređena je tako da nije potrebna trenutna evakuacija svih područja, te se ljudi kreću postupno, dalje
od opasnog područja. Ovo je od posebne koristi u objektima u kojima se pruža medicinska pomoć,
jer se ljudi mogu evakusati u zonu otpornu na vatru, a kretati se na gore/dole samo ako je potrebno.
Kod ovakve evakuacije, ključno je osigurati da zone imaju dovoljan kapacitet za smeštaj onih iz
’’susednih’’ područja.
3.2. Izlaz iz objekta u slučaju nužde
Kada se razmatra brzina reakcije osoba sa invaliditetom, naročito tokom evakuacije, teško je
objektivno proceniti koliko će proces trajati. Faktori kao što su: vrsta invaliditeta, starosna dob i mesto
na kom se osoba sa invaliditetom nalazi u trenutku nastanka opasnosti, kao i to koliko je udaljena
prva osoba koja bi joj mogla pomoći, direktno utiču na vreme reakcije, te ih obavezno treba razmotriti.
Bez obzira na to, veličina i vrsta zgrade, objekti unutar iste, takođe utiču na vreme reakcije. To
uključuje komponente kao što su: tip vrata, struktura podova, dimenzije hodnika, i td. Na primer,
osoba koja ima teško oštećenje sluha evakuisaće se zavisno od toga da li zgrada ima vizuelne alarme,
gde se nalazi u objektu, i da li je njen asistent u tom trenutku blizu. Imajući u vidu gore navedeno,
razvoj prilagođenih građevinskih objekata, iz kojih se osobe sa invaliditetom mogu efikasno
evakuisati, je imperativ. Međutim, podjednako je važna izrada odgovarajućih protokola postupanja.
Faktori koji utiču na izlazak (vreme reakcije) u odnosu na vrstu invaliditeta

31
Motorički hendikep (nemogućnost ili otežano kretanje):
• Dostupnost evakuacionog puta - do izlaza (efekat: 80%)
• Svaka promena površina u zgradi usled požara. Na primer voda i loše trenje (učinak: 50%)
• Stepenice imaju veliki uticaj na osobe sa motoričkim hendikepom (učinak: 30%), naročito na
korisnike invalidskih kolica (100%)
Osobe sa oštećenjem vida:
• Postoje zvučni alarmi (učinak 25%);
• ako postoje, gde se nalazi osoba sa oštećenjem vida u odnosu na alarm (učinak 25%);
• ima li asistenta koji će joj pomoći da dođe do izlaza (učinak: 25%);
Osobe sa oštećenim sluhom:
• Postoje li vizuelni alarmi (učinak: 50% - 100%)
• ako postoje, gde se nalazi osoba sa oštećenjem sluha u odnosu na alarm (učinak: 50% - 100%)
Intelektualne poteškoće:
• Zbunjujuće okolnosti i panika (učinak: 50% - 100%);
Efikasna evakuacija se u osnovi bazira na tome da akteri prepoznaju opasnost i udalje se od nje u
sigurno područje. Iako sigurnosni sistemi mogu umnogome pomoći osobama sa invaliditetom, i imaju
dosta prednosti, nije moguće predvideti sve scenarije. Mnogo fleksibilnije rešenje je osloniti se na
međusobnu interakciju ljudi u kriznim situacijama. Stoga se čini da su sistem asistenata i dobra
strategija upravljanja najvažniji faktori za uspešnu evakuaciju.
4. Prilagođavanja
Ovo podrazumeva da osobe sa invaliditetom budu odgovorne, odnosno da aktivno učestvuju u izradi
i sporovođenju planova koji se tiču evakuacije. Vrlo retko dobrovoljno daju infromacije o tome šta
bi mogli da urade ukoliko bi se našli u situaciji koja zahteva evakuaciju. Kako bi se to poboljšalo,
odgovorne osobe i upravnici zgrada treba da tome pristupe na ispravan način, poštujući dostojanstvo
osobe sa invaliditetom i njeno pravo da bude samostalna u slučaju opasnosti, te svima pruže što više
informacija o planovima i protokolima koji ih se tiču. To će podstaći osobe sa invaliditetom da budu
iskrenije i otvorenije za saradnju u ovom procesu.
Osoba odgovorna za sprovođenje plana evakuacije treba da poseduje pregovaračke veštine, empatiju,
i da pokaže visok nivo razumevanja. (Lica sa invaliditetom mogu osetiti pritisak da učine veći fizički
napor nego što bi to obično mogle postići, ili se bojati da im sigurnosni sistemi i podrška neće biti
dostupni). Trening je kjučna stvar. Treba im staviti do znanja (radeći sa njima na izradi prikladnog
plana) da će uslovi eventualne evakuacije biti vanredni. To znači da bi se mogla koristiti rešenja koja
u većini situacija nisu prihvatljiva, poput dopuštanja osobi sa hendikpom da se spušta niz stepenice
unazad, u sedećem položaju. Ne bi bilo prihvatljivo da to rade u bilo kojim drugim okolnostima.
Osobi s invaliditetom može biti potrebno uveravanje da, ako nešto dobrovoljno urade u hitnim
slučajevima, to neće predstavljati razlog za izostajanje bilo kakve podrške u drugim okolnostima.
Neće svi ljudi koji imaju očito oštećenje zahtevati pomoć pri evakuaciji. Takođe, ne treba unapred
pretpostaviti da ljudima s nevidljivim oštećenjima, koji obično ne bi imali problema s pristupom, neće
biti potrebna pomoć u vanrednim situacijama. Ovo može biti uzrokovano činjenicom da trenutna

32
uputstva o izlasku u slučaju požara nisu nužno u skladu sa standardima, npr. pristup liftom na gornje
spratove, neobeleženo stepenište, i td.
Pružanje bezbednog načina evakuacije i dalje je ključ za sigurnost lica, ali je ponašanje ljudi u
vanrednim situacijama takođe važan faktor. S obzirom na dostupne informacije, evakuacije u nuždi
pokazale su da se većina ponaša razumno, racionalno, često herojski i altruistično. Većina ljudi će se
zaustaviti i pomoći drugima u opasnim situacijama, ili pratiti uputstva drugih kako bi razuneli
situaciju. Poznavanje izlaza takođe doprinosi bržoj evakuaciji, a studije su pokazale da su ljudi skloni
izlasku baš tamo gde su i ušli u zgradu.
- Stolice za evakuaciju
Stolica sa naslonom koja ima šine i točkove ispod. Kad se postavi na stepenice, ona se spušta na
dole. Pozadi su točkovi koji olakšavaju kretanje po ravnom, ali nisu prikladni za velike udaljenosti.
Stolicom za evakuaciju upravljaju jedna ili dve osobe i za upotrebu je potrebna obuka i praksa. Osobe
s invaliditetom se možda neće osećati sigurno koristeći ove stolice, nije uvek moguće da se korisnici
u invalidskim kolicima prebace u njih i da adekvatno sede. Stoga, stolice za evakuaciju nisu
najpogodnije rešenje ukoliko je u pitanju korisnik invalidskih kolica.
- Nošenje osobe u sopstvenim kolicima
Moguće je nositi osobu niz stepenice na više načina, koristeći njena lična kolica. Dve, tri ili četiri
osobe mogu nositi osobu u invalidskim kolicima u jednom tako što svako čvrsto hvata po jedan ugao.
Tim potom ravnomerno podiže invalidska kolica i kreće se stepenicama gore ili dole. Mnogi korisnici
invalidskih kolica će to predložiti.
- Nošenje na običnoj stolici
To se može koristiti kada osoba nema invalidska kolica koja su pogodna za nošenje, na primer ukoliko
su motorizovana. Može se koristiti bilo koja stabilna stolica, mada bi bilo požejno da ima bar naslone
za ruke. Prenošenje se obavlja na isti način kao i sa invalidskim kolicima.
- Spuštanje 'na točkovima'
Sa nekim invalidskim kolicima moguće je naginjati sedište unazad, tako da se na stepenicama
spuštaju bukvalno na točkovima. Sa jednim ili dvoje ljudi koji napred i nazad pridržavaju, invalidska
kolica mogu da se spuštaju niz stepenice. Neki korisnici invalidskih kolica mogu izvesti ovaj manevar
bez pomoći, međutim, to može jako mali broj ljudi, pa se ovakav manevar praktikuje samo na kratkim
stepenicama.
Nijedna od gore navedenih tehnika ne bi trebalo da se izvodi bez odgovarajuće obuke. Sve vrste
prenosnih tehnika evakuacije zahtevaju procenu rizika i profesionalnu obuku za kretanje i rukovanje.
Prilikom izrade plana evakuacije treba uzeti u obzir ono što je praktično i realno ostvarivo u
vanrednim okolnostima, a ne ono što se može postići svakodnevno.
2.4. Spoljašnje okruženje direktno povezano sa pristupom
objektima
1. Zakonske odredbe
Arhitektura bi trebalo da bude takva da omogući kreiranje prostora koji svi ljudi mogu jednako
koristiti. Prilikom izgradnje takvih prostora, propusti u dizajnu mogu stvoriti „arhitektonske barijere“.
Arhitektonske barijere se mogu naći u svim objektima: školama, trgovinama, na radnim mestima i
velikom broju zgrada javnih ustanova i institucija. Okruženje kontinuirano ometa i otežava

33
funkcioniranje osoba s invaliditetom, dok većina "ne-invalida" nije ni svesna problema. Univerzalni
dizajn zasnovan je na principu da izgrađeno okruženje i objekti koji se koriste za svakodnevni život
moraju biti prilagođeni tako da ih svi mogu koristiti. Tradicionalno su objekti i proizvodi za
svakodnevni život dizajnirani tako da zadovolje tržište, sa većim akcentom na modu, a ne na funkciju.
Međutim, kako se povećava populacija starijih i osoba s invaliditetom, sve je prisutniji trend
univerzalnog dizajna.
Dostupnost okoline glavna je tema Svetskog Akcionog Plana koji se odnosi na osobe sa invaliditetom,
a koji kaže da je pristupačnost u opštim sferama društva, kao što su fizičko i socijalno okruženje,
stanovanje i prevoz, socijalne i zdravstvene usluge, obrazovanje i pravo na rad, kulturni i društveni
život, uključujući sportske i rekreacijske sadržaje, ključan za postizanje razvojnog cilja
izjednačavanja mogućnosti. U Programu se tvrdi da je postizanje ciljeva „potpunog učešća i
jednakosti“ u velikoj meri određeno faktorima okruženja, i da je osoba „hendikepirana“ kad joj se
uskrati mogućnost koja je opšte dostupna zajednici, neophodna za normalan život. " Normativne i
materijalne smernice o dostupnosti okruženja date su u pravilniku 5 (Pristupačnost), kao jednom od
„ključnih područja za ravnopravno učešće“ u Standardnim pravilima Ujedinjenih nacija o
izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom.
= Srbija
na takav način da svi korisnici, a posebno osobe s invaliditetom, deca i stariji, imaju jednostavan
pristup, kretanje, prebivalište i rad (članak 5. Zakona o planiranju I izgradnji Republike Srbije).
= Bugarska
Pokrenut je Nacionalni program pristupačnog, povoljnog, smeštaja i samostalnsti pri kretanju. Glavni
cilj programa je izgradnja pristupačnog okruženja u postojećim stambenim zgradama za osobe sa
invaliditetom, pružanje višeg stepena samostalnosti, kako bi se mogle aktivnije uključiti u drušvo, a
uzimajući u obzir njihove specifične potrebe. Program se sprovodi na teritoriji svih opština u
Republici Bugarskoj, projektno, u okviru odobrenih budžetskih sredstava za tekuću godinu.
Aktivnosti implementacije Programa podržavaju Agencija za osobe sa invaliditetom, Agencija za
socijalnu pomoć (ASA), lokalne vlasti i udruženja osoba sa invaliditetom.
= Italija
Pristupačnost predstavlja najviši stepen korišćenja izgrađenog prostora. Pristupačnost znači
mogućnost, čak i osobama sa smanjenim ili ometenim motornim / senzornim kapacitetom, da pristupe
zgradi i svim njenim delovima, da u nju lako uđu i koriste prostorije i opremu, samostalno i potpuno
bezbedno.
Propisi nalažu da pristupačnost mora biti zagarantovana:
- za spoljne staze i zajedničko okruženje svih zgrada, dodatno, da 5% (a najmanje jedna stambena
jedinica) subvencioniranih stambenih zgrada mora biti prilagođeno;
- za prostore namenjene društvenim aktivnostima (kao što su škole, zdravstvo, ustanove kulture,
sport, itd.);
- za preduzećima čija je osnovna delatnost smeštaj ili preduzeća koja podležu propisima o
obaveznom smeštaju (starački dom);

34
U objektima namenjenim društvenim aktivnostima koji imaju toalete, smatra se da je zahtev ispunjen
ukoliko je barem jedan toalet na svakom spartu dostupan korisniku invalidskih kolica.
Isto važi i za zgrade u kojima privredni subjekti registruju svoje firme i obavljaju delatnosti.
2. Standardi
Isti standard ISO 21542: 2011 spomenut u prethodnom delu propisuje niz zahteva i preporuka za
mnoge elemente, sklopove, delove koji se koriste tokom izgradnje okruženja.
2.2. EU nivo
primenjuje se i na spoljašnje okruženje direktno povezano sa pristupom objektima.
= Srbija
U smislu rampi i uslova koji se odnose na javne površine, standardni su predstavljeni u poglavju 2.1:
na takav način da svi korisnici, a posebno osobe s invaliditetom, deca i stariji, imaju jednostavan
pristup, kretanje, prebivalište i rad (članak 5. Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije).
=Bulgaria
prethodnom poglavlju), koji se tiče projektovanja, izgradnje i održavanja objekata u skladu sa
= Italija
U cilju adekvatne primene propisa, Uredba Ministarstva 236/89 detaljno određuje šta se podrazumeva
pod arhitektonskim barijerama, naime:
a) fizičke prepreke koje otežavaju ili onemogućavaju kretanje bilo koga, a posebno onih koji, iz bilo
kojeg razloga, imaju umanjenu sposobnost, trajni ili privremeni invaliditet koji se tiče mobilnosti
(b) prepreke koje bilo kojoj osobi ograničavaju ili onemogućavaju bezbednu i samostalnu upotrebu
bilo kakvih uređaja i opreme;
(c) nepostojanje uređaja i signala koji bi omogućili orijentaciju i prepoznavanje potencijanih
opasnosti za svakoga, a posebno za slepe, slabovidne i osobe oštećenog sluha.

35
3. Prepreke u određenim područjima
3.1. Opšte odredbe
Važna prepreka koja sprečava obavljanje fizičkih aktivnosti osoba sa invaliditetom svakako je pristup
okruženju koje takve aktivnosti omogućava. Kada je okruženje dostupno, osobe sa invaliditetom ga
mogu koristiti da bi vežbale, uopšte, poboljšale kvalitet života.
.
3.2. Aktivnosti na otvorenom
Aktivnosti na otvorenom, igra, jednako su važne za dobro zdravlje dece i odraslih. Pokazalo se da
zvuci, slike i mirisi koji se nalaze u prirodi smanjuju stres, stimulišu čula i pomažu svoj deci, a
posebno onoj sa poremećajem pažnje / hiperaktivnoj, autističnoj, sa problemima u ponašanju i
mentalnim bolestima.
Nekoliko prednosti pristupačnih igrališta:
• Deca sa invaliditetom mogu aktivno učestvovati u igri, poboljšavaju socijalne veštine i zdravlje
• Sva deca uče važne lekcije o životu, recimo to da svi imaju neke sličnosti, ali i razlike
• Razvijaju koncepte vezane za toleranciju, različitost i prihvatanje
• Svatko može učestvovati, komunicirati i zabaviti se na igralištu, uključujući roditelje, bake i deke,
članove udruženja osoba sa invaliditetom.
Svrha Universalnog Design-a je da omogući da proizvodi, usluge i okruženje budu dostupni što
većem broju ljudi, bez potrebe za adaptacijama (Centar za univerzalni dizajn, 2008). Pristupačnost i
inkluzija prirodno su ugrađeni u ovakav model planiranja.
Kad je prostor za igru dizajniran po principu Univerzalnog dizajna, on nudi nešto u čemu će svi
moći da učestvju. Raspored, oprema i mogućnosti dizajniraju se i biraju s obzirom na potrebe onih
koji rade sa decom koja imaju različite razvojne poteškoće. Stoga su mogućnosti pristupa i
uključivanja prirodan ishod dizajna.
Prostor za igru sadrži sledeće važne elemente:
• Adekvatan pristup igrališnom prostoru
• Prikladan prostor za korisnike kolica i mogućnost kretanja, manevrisanja, oko opreme
• Glatka i ujednačena površina koja apsorbuje udarce i omogućava pristup opremi uz minimalni
napor
• Mogućnosti za fizički izazov uz minimalne opasnosti
• Žardinjere i klupe različitih visina i veličina kako bi se prilagodile svima
• Mogućnost uživanja u nekim odvojenim 'mirnijim' područjima, odvojenim od glavnog igrališta,
kako bi se smanjio stres.
Igrališta izgrađena na principima Universal Design-a uključuju i nude mnoštvo različitih fizičkih i
kreativnih igara. Dizajnirana su posebno, da omoguće deci različitih sposobnosti da se zajedno
igraju i uživaju u svim aktivnostima.
Pristupačna igrališta dizajnirana su uz poštovanje sledećih načela:
• dostupna su svoj deci, nezavisno od vrste invaliditeta i sposobnosti, razvojnog poremećaja.
• uključuju svih 5 čula
• potpuno su bezbedna i na njima deca mogu slobodno istraživati
• omogućavaju roditeljima da lakše nadziru dete dok uživa u aktivnostima na otvorenom.

36
3.3. Karakteristike određenih područja
Parking
Automobili su jedina praktična metoda prevoza za neke osobe s invaliditetom, pa je pristupačno
parkiranje neophodno uzeti u obzir. Stepen sigurnosti zavisi od mnogih faktora,a najviše od lokacije
i tipa zgrade. Parkirng mesta sa dodatnim prostorom za transfer omogućuju ljudima sa smanjenom
pokretljivošću da uđu u svoje automobile i izađu iz njih uz minimalne napore. Tamo gde parking nije
dostupan na licu mesta, dobra praksa predlaže bilo koji u okolini do koga se lako može doći. Pored
toga, mogu se kontaktirati lokalne vlasti, te omogućiti parkiranje na ulici.
Mesta za ulaz i izlaz iz vozila (drop-off)
Osobama koje se otežano kreću, a putnici su, mora biti omogućeno da lako uđu i izađu iz vozila na
za to pogodnom mestu. Ono treba da je jasno označeno i na ravnom terenu, što je moguće bliže
glavnom ulazu (ili alternativnom prilazu). Površina treba biti u ravni sa kolovozom, kako bi se
omogućilo lako premeštanje do i sa invalidiskih kolica.
Prilazne staze
Promene nivoa mnogi teško savladavaju. Ako je moguće, prilazna staza bi trebala biti na nivou ili
blizu nivoa obeleženih, pristupačnih, parkirnih mesta do glavnog ulaza i / ili drugih ulaza koje
koriste osobe s invaliditetom, oko i između zgrada.
Mobilijar
Pažljivo pozicioniranje mobilijara pruža lakši pristup i smanjuje potencijalne opasnosti, posebno za
osobe sa oštećenjem vida.
Spoljne rampe
Tamo gde pristup prostoru nije moguć, rampe omogućavaju korisnicima invalidskih kolica da lako
savladaju promene u nivou.
Rukohvati
Ljudima koji teško savladavaju promene u nivou potrebna je podrška, odnosno rukohvat. Treba ih
postaviti u skladu sa promenama nivoa, rampama i stepenicama.
4. Prilagođavanja
Kreiranje adekvatnog i pristupačnog spoljnog okruženja predstavlja najizazovniji zadatak sa kojim
se suočavaju dizajneri, narčito zbog ograničenja koja postavlja priroda kao takva i postojeće, već
izgrađene infrastrukture.
Modifikacije okoline mogu imati različite oblike. One mogu uključivati instalaciju pomoćnih
uređaja, promene fizičke strukture, modifikaciju objekta i procedura. Prilagođena okolina može
olakšati teret koji ima član porodice odgovoran za negu i pružanje svakodnevne podrške pojedincu
koji nema sposobnost za potpuno samostalan život u zajednici. Ovakve promene okruženja pomažu
u primarnoj prevenciji, jer oprema obezbeđuje da ne dolazi do opasnih situacija, odnosno olakšava
pojedincu da uradi stvari koje možda bi mogao izvesti sam. Ustanove koje se bave rehabilitacijom
moraju se baviti rešavanjem problema ljudi sa invaliditetom u okruženju u kome žive. Takve
strategije veoma efikasno pomažu ljudima da deluju nezavisno i ne budu ograničeni u svom
društvenom životu, radu, slobodnom vremenu, i slično .

37
Primeri:
Rampe
Rampe za invalidska kolica koje su montažne traju najduže, ali su često i najskuplje za izradu. Mogu
biti dizajnirane kao privremene ili trajne, a iako je drvo najčešće korišćeni materijal za izradu ,
aluminijum je takođe veoma pouzdan. Drvene rampe su trajnije jer imaju podnoške kao oslonac. One
se bolje mogu adaptirati kako bi se uklopile u izgled kuće. Međutim, rampe od drveta zahtevaju
održavanje tokom vremena, što potencijalno uključuje hidroizolaciju, bojenje i zamenu dasaka.
Nakon izgradnje, na drvene rampe treba postaviti neki neklizajući materijal. Aluminijske rampe su
obično dostupne u raznim kombinacijama, pa se mogu prilagoditi za različite namene. Iako su jeftinije
od drveta i obično imaju površine otporne na klizanje, mogu se lako oštetiti i estetski se ne mogu
uklapaju tako dobro u eksterijer. One se, međutim, lakše instaliraju i stavljaju u upotrebu.
Iako su rampe omiljeni izbor za savladavanje spoljnih stepenica i promena u nivou ulaznih vrata, one
su adekvatne samo ukoliko promena u visini nije izuzetno velika.
Dvorišta
Prvi korak u uređenju dvorišta za korisnike invalidskih kolica je obezbeđenje pristupačnosti sa
spoljne i unutarnje strane kuće. To može biti jednostavno, dodavanjem rampi za prag na ulaznim
vratima, ili teže ukoliko je rastojanje i promena u visini veća. Koliko dvorište ima vaš dom često
zavisi do adrese, ali obično postoji neki prostor koji možete adaptirati ako živite u kući. To bi, na
primer, moglo uključivati postavljanje staze od drugog, pristupačnijeg dela kuće, u dvorište koje
nema prepreka. Kao i u unutrašnjosti kuće, glatke i tvrde površine najbolje su za invalidska kolica.
Betonske ili asfaltne površine obično su najbolje za spoljni prostor. Treba obratiti pažnju da sve to
bude bezbedno i čvrsto. Okrugli stolovi sa jednom nogarom obezbeđuju dovoljno prostora za
nesmetan prilaz kolicima ukoliko se jede u dvorištu. Ako osoba u invalidskim kolicima uživa u
vrtlarstvu, treba omogućiti sadnju biljaka pored pristupačne staze. Ukoliko je moguće, treba ih
postaviti na visinu dostupnu osobi u invalidskim kolicima, kako bi ih mogla dohvatiti i gajiti.
Garaže
Adekvatan prilaz i garaža mogu biti vrlo važni u svakodnevnom životu nekoga u invalidskim
kolicima. Pruža više slobode i olakšava pristup radionici, alatima ili čak vešernici. Iako je ravna, tvrda
podloga najbolja za kolica, asfalt ili beton mogu biti prilično skupi, pogotovo ako je prilaz relativno
dug. Ako je zamena celokupnog prilaza neisplativa, vlasnici kuća trebali bi barem razmotriti da ispred
garaže postoji betonska ili asfaltna površina. To će omogućiti lakši ulaz u vozilo i izlaz iz njega, te
olakšati transfer. Prostor bi trebao biti barem 180cm širi od širine vozila i omogućiti prolaz kolicima
ispred i iza automobila.
Tremovi / terase
Prostori na otvorenom pružaju veliki užitak i njima bi trebalo da mogu pristupiti svi članovi
domaćinstva. Prvo na šta se treba fokusirati je to da je trem dostupan iz unutrašnjosti kuće. To se
najčešće rešava upotrebom rampi, kako bi se do njega lako došlo. Kada gradite trem prilagođen
invalidskim kolicima, uzmite u obzir to da isti bude u u nivou koji se lako savladava i spolja i iznutra.
Kompozitni materijali (šper ploča i slično) mogu se postaviti bliže nego daske, što površinu čini
veoma glatkom. Tako se sprečava da se točkovi invalidskih kolica zaglave u neravninama, žlebovima,
poda.

38
Poglavlje 3. Dimenzije ranjivosti u mobilnosti
3.1. Promena prirode prepreka na putu nevidljivih drugima
1. Elementi rute
Kolovoz i pešački prelazi su teme o kojima se najviše diskutuje. Na primer, izostanak spuštenih
ivičnjaka s druge strane kolovoza predstavlja veliki problem za ljude u invalidskim kolicima.
Automobil parkiran ispred spuštenog ivičnjaka može isto tako sprečiti prelazak ulice. Ograničeno
vreme prelaska pešačkog stvara anksioznost kod ljudi koji imaju motorička i oštećenja vida. Pešaci
sa oštećenjem vida plaše se zbog prevelike buke na prelazima i jakog intenziteta saobraćaja.
Ponašanje vozača u kombinaciji sa nepostojanjem bezbednih mesta za prelazak na prometnim
ulicama, velika je briga za osobe sa ograničenim kretanjem. Čak i uz dizajnerska rešenja, poput izlaza
koji sužavaju kolovoz i smanjuju udaljenost koju pešaci trebaju preći, nemoguće je preći ulicu zbog
gužve. Pešaci sa invaliditetom ostavljeni su da čekaju da ih vozač primijeti, uspori i zaustavi se, kako
bi im omogućio prelazak ulice. Za održavanje pešačkih prelaza odgovorna su preduzeća za puteve
lokalnih vlasti. Na primer, ugradnjom novih, pametnih semafora, može se omogućiti više vremena za
prelazak osobama sa invaliditetom. Međutim, njihov dizajn nije uvek pogodan, jer osobe sa
invaliditetom ne mogu videti promenu boje ukoliko je gužva na pešačkom, ili dohvatiti dugme za
promenu.
Na područjima gde je stalno velika frekvencija ljudi, neravne površine uobičajeno prijavljuju osobe
s invaliditetom. Strah od prevrtanja (npr. Zbog kamena i neravnina) mogao bi obeshrabriti ljude da
se tu kreću pešaka, pa radije koriste prevoz. One koji ipak odluče da hodaju, ili do odredišta nema
prevoza, moraju stalno da gledaju dole i proveravaju površinu – što dodatno umara i kvari

39
zadovoljstvo (razgledanje). Postoje i poteškoće uzrokovane privremenim preprekama, kao što su
kante za smeće, reklamne table i automobili parkirani na trotoaru.
Biciklisti i oni koji voze skutere po trotoaru pretstavljaju dodatnu opasnost. Dizajn namenjen
zadovoljenju potreba ljudi sa jednom vrstom oštećenja, može biti u suprotnosti sa potrebama drugih.
Ispupčenja na stepenicama i pešačkim prelazima mogu uzrokovati prevrtanje i padove, ali je to opšte
prihvaćeno i neophodno. Osobama sa oštećenjem vida nedostatak kontrasta pri bojenju može otežati
otkrivanje neravnih površina. Dobro dizajnirane pešačke zone podržavaju funkcionalnu samostalnost
i smanjuju psihološku traumu nastalu zbog nejednakih uslova u okruženju.
2. Prepreke
Opšte je poznato da je uključivanje fizičke aktivnosti u svakodnevni život, kretanja u svakom smislu,
delotvoran način održanja dobre kondicije i opšteg zdravlja . To je još važnije za osobe sa
invaliditetom. Nešto sasvim jednostavno, poput svakodnevne šetnje (čak i uz pomoć pomagala za
hodanje), ima potencijal poboljšanja zdravlja, sprečavanja bolesti i smanjenja eventualnih
sekundarnih stanja koja mogu nastati kao posledica primarnog invaliditeta. Međutim, skoro tri
četvrtine osoba sa invaliditetom uopšte ne učestvuje u bilo kom sportu ili fizičkoj aktivnosti;
dvostruko manje od bez invaliditeta. Nije reč samo o benefitima koji se tiču zdravlja. Kretanje na
otvorenom nudi bolji i veći izbor svega, kontrolu i nezavisnost, ispunjeniji život i pristup poslovima,
uslugama, porodičnom i društvenim aktivnostima. Ključna pitanja na koja je potrebno dati odgovor
su: koje su prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju i kako ih je moguće savladati.
Postoji dijametralna razlika između smernica o dizajnu pristupačnih pešačkih zona i stvarnih fizičkih
barijera s kojima se suočavaju osobe s invaliditetom. Umesto striktnog oslanjanja na smernice i
pružanje konvencionalnih rešenja, važno je razmisliti o tome ko su korisnici i kakve fizičke prepreke
im predstavljaju problem. Ako je jedna faza putovanja problematična (npr. ulazak u autobus), to može
ugroziti celo putovanje i onemogućiti funkcionalno kretanje na otvorenom. Pružanje informacija
osobama sa invaliditetom o lokalnim pešačkim rutama može pomoći u razvoju adaptivnih strategija
i savladavanju fizičkih prepreka.
3. Poteškoće
Poteškoće direktno zavise od prirode određenog invaliditeta. U Srbiji su najranjivije osobe sa
oštećenjem vida i intelektualnim poteškoćama.
Kada ustanove, organizacije, uklone barijere, one postaju dostupnije osobama s invaliditetom. Kao
rezultat toga, mogu dobiti više kupaca ili klijenata. Pored toga, oni postaju privlačniji i za sve druge
klijente. Na primer, porodica, prijatelji, susedi ili kolege osoba s invaliditetom možda žele da borave
ili rade u prostoru koji je prilagođen. Nadalje, osobe bez invaliditeta takođe mogu uživati u ovim
pogodnostima, od proširenih prolaza do ljubaznog osoblja, i smatrati ih korisnim i prijatnim.
Konačno, pristupačne organizacije mogu otpočeti zapošljavanje vrednih i školovanih osoba sa
invaliditetom. Prepoznavanje, sprečavanje i uklanjanje prepreka pomaže celokupnoj zajednici.
4. Načini prevazilaženja
Kada govorimo o lokalnim aktivnostima, izuzetno je važna kampanja i program „Laki kilometar“ (na
engleskom: „Easy kilometre“). Kao deo prve faze projekta, oboreni su ivičnjaci na trotoaru i
postavljene su taktilne trake i sigurnosna polja za slijepe i slabovidne. Posebna staza za studente sa
oštećenjem vida dostupna je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu. U gradu Nišu često su
dostupne posebne rampe za ulazak u autobuse, za korisnike invalidskih kolica. To je primer dobre
prakse. U sklopu prve faze projekta „Laki kilometar“ oboreni su ivičnjaci na oko 200 lokacija u gradu,
te postavljene taktilne sigurnosne trake, kako bi osobe sa invaliditetom mogle lako kretati trotoarom
i ulicama. To je dobar primer prevazilaženja prepreka koje se tiču mobilnosti na lokalnom nivou.

TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI

TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI

Recommandé

Recommandé

Contenu connexe

Similaire à TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI

Similaire à TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI (20)

Plus de AzBuki

Plus de AzBuki (20)

TRENING KURS ZA MLADE SA INVALIDITETOM O PRAVIMA KOJA SE TIČU SAMOSTALNOSTI PRI KRETANJU I NJIHOVOJ ZAŠTITI