2. Интернет је непрегледан свемир знања, забаве, игара.
Путуј кроз тај свемир паметно и сачувај се од замки које
постоје на сваком путу до неистражених галаксија. Као
и у стварном свету, и на Интернету има
недобронамерних и опасних људи од којих се треба
заштитити.
Повезивањем на Интернет, требало би да предузмете
неке кораке да бисте заштитили себе и рачунар од
наношења штете.
3. На Интернету постоје рачунарски криминалци (хакери)
који нападају туђе рачунаре.
Хакери често нападају директно тако што упадају на
рачунаре преко Интернета и краду личне податке и
информације или индиректно тако што креирају
злонамерни софтвер (вирус) да би нанеле штету вашем
рачунару.
4. Како се заштитити?
Јако је важно да научите по нешто о основама рада на
Интернету, сазнајте које су то акције које могу да вас доведу
у нежељену ситуацију, а које су безбедне.
Сваки рачунар који користите за сурфовање и сличне
активности мора да поседује програм за препознавање и
уништавање вируса који би могли бити деструктивни за
ваш рачунар и податке које на њему чувате.
Постоје разни програми који вам то омогућавају и који су
веома приступачни, а неки су бесплатни.
5. Бирајте места на Интернету на које ћете одлазити.
Постоје садржаји и сајтови који су у старту опаснији и
где можете лакше да заразите компјутер неким вирусом
али и ви да налетите на неке непријатне ситуације.
То су углавном порно сајтови и сајтови који су
конципирани око илегалних тема, као што су хакерски
сајтови, пиратерија и слично.
6. Пажљиво постављање личних података на Интернет.
Интернет не заборавља. Подаци који се једном нађу на
Интернету ће тамо вероватно и остати.
Информације које сте поставили некада давно су
вероватно још увек ту негде и ово треба да имате у виду
јер не размишљамо исто са 12, 22 и 32 године. Оно што
вам је некада било супер занимљиво сада ћете можда
хтети да сакријете.
Савет је да пажљиво бирате шта ћете постављети на
Интернет, без обзира јесу ли то лични подаци или ваше
слике.
7. Заштитите податке о себи.
Све више послова можемо да завршимо преко Интернета
(плаћање рачуна преко Интернета, слање извештаја,
конкурисање на неко радно место, контактирање клијената и
пријатеља), он нам штеди време и ресурсе што није
занемарљиво.
Али исто као што приликом
подизања новца на
банкомату нећете дозволити
да свако види вашу шифру,
тако не би требало да
објављујете своје личне
податке (број личне карте,
рачуна у банци или слично)
свугде већ само на сајтовима
за које знате да су поуздани.
8. Пазите коме и шта причате. Све је учесталија појава
интернет заједница, соба
за ћаскање и сл. које за
многе представљају
највећег „потрошача
времена”. Када се нађемо
на неком од таквих места
упознајемо људе са којима
причамо и непосредно
делимо информације за
које не сматрамо да могу
да нам штете.
Уколико сте активни на
било којој сличној мрежи,
треба да знате да
најобичнијим ћаскањем
одајете личне
информације о себи које
други могу да искористе.
9.
10. Оно што је врло важно, јесте разговор са родитељима
или било ким другим у кога имамо поверења и коме
можемо рећи уколико доживимо неку непријатну
ситуацију на интернету.