2. Poznati klišei
• Koji ipak važe
• Čovek je biološko, psihološko i
socijalno biće
• Razmatraju se biološki, psihološki i
sociološki činioci u javljanju psihičkih
poremećaja
• Govori se o biološkoj, psiho- i
socioterapiji
3. Biološki, psihološki i socijalni faktori
• Su isprepleteni i u interakciji
• Dakle, ako postoji biološka osnova,na koju deluju psihološki faktori, a u
kontekstu najrazličitijih okolnosti
• Može se ispoljiti psihički poremećaj
7. Poremećaj Rizik oboljevanja kod rođaka I stepena
Shizofreni poremećaji 15-20%
Bipolarni poremećaji raspoloženja 10-25% UP, 7-17% BP
Depresivni poremećaji 10-17% UP, 3-5% BP
Alkoholizam 25% za muškarce, za žene veći rizik za
depresiju
Panični poremećaj 17-20%, takođe veće stope GAD i depresije
Generalizovani anksiozni poremećaj 25% za žene, kod muškaraca veći rizik za
alkoholizam
Opsesivno-kompulzivni poremećaj 20-%
ADHD 25%
Autizam 2% (0,01% u opštoj populaciji)
Alchajmerova bolest Sa ranim početkom autozomno dominantno
Sa kasnim početkom poligensko
nasleđivanje
10. studije usvojenika:
• rizik oboljevanja osoba čiji su roditelji oboleli a koje su podizane u zdravim
porodicama je veći od usvojenika čiji su biološki roditelji bili zdravi; rizik
usvojenika čiji su biološki roditelji bili zdravi, a usvojeni su oboleli, nije veći
od rizika u opštoj populaciji
11. Studije blizanaca
konkordantnost MZ bilzanaca je oko 3-4 puta
veća nego kod DZ. Ipak, pošto ova
konkordantnost ne iznosi 100% već se
procenjuje, u različitim ispitivanjima na
50-70% u nastanku poremećaja kao
štosu MDP i SCH značajnu ulogu imaju i
negenetički faktori.
12. Problemi genetsko-epidemioloških ispitivanja
Šta se zapravo prenosi u porodicama:
• dispozicija ka lošem psihosocijalnom funkcionisanju
• dispozicija za pojedine psihijatrijske poremećaje
• Opšta dispozicija za sva psihička oboljenja (unitaristička hipoteza)
Vertikalna kulturalna transmisija:
•Poremećaji komunikacije u porodici, afektivni stil, nivo “izraženih emocija”
•Postoji korelacija između globalnog psihičkog zdravlja u porodici i psihičkog
funkcionisanja članova
•Odnosi između roditelja i dece determinisani su temperamentom, koji je, bar
delom, genetski uslovljen
13. Tehnike molekularne
genetike:
• Geni povezani sa patofizologijom
• Geni povezani prostorno sa genima koji
doprinose javljanju poremećaja
“Nestabilna DNK”
14. Molekularna genetika:
• Shizofrenija: “nalaženi” su geni na
hromozomima 5, 6, 8 i 22 ....... (Baset i sar..
1988; Baron i sar.,1990; Kendler i sar., 1996;
Kennedy, 1996; Wright i sar.,1996)
• Bipolarni poremećaji: geni na hromozomima 5,
11, X.....
• “kandidati” i za druge poremećaje
• no za sada ovi radovi nisu potvrđeni u
nezavisnim ispitivanjima
• Mapiranje genoma ipak još nije gotovo....
15. • Dvostruki heliks – rad objavljen u Nature pre 52
godine
• Gen – sekvenca DNA koja se “prepisuje” u protein
• Genetika – nauka o genima i njihovim efektima
• Genom – skup gena kojima raspolažemo (mada
mapiranje nije gotovo kako smo se nadali, nije ni
daleko)
• 30.000 gena = 2,9GB informacija
• Genomika – bavi se genomom, dakle ispituje
funkcije gena, njihove interakcije, i uloge u čestim
poremećajima koji nisu determinisani samo jednim
genom.
• Sta trazimo?
16. Morfološke promene
• Prve utvrđene još 30-tih godina XX veka PEG-om
• Niz studija tokom 70-tih kada je uveden CT
• Nove metode vizualizcije: MRI, fMRI, PET, SPECT
• Nađeni su: proširenje bočnih komora, redukcija sive
mase u prefrontalnim delovima kore, odsustvo
asimetrije
• Promene nisu ni dovoljno senzitivne ni dovoljno
specifične za dijagnozu nekog od poremećaja
• PET: manja utilizacija glukoze prefrontalno kod
rešavanja zadataka kod shizofrenih pacijenata
• Promene citoarhitektonike ukazuju da do poremećaja
u migraciji neurona i uspostavljanju sinapsi dolazi
veoma rano, još tokom intrauterinog razvoja
19. Biohemijske osnove psihijatrijskih
poremećaja
• Počele su da se ispituju nakon uvođenja u
upotebu psihofarmaka
• Različitim mehanizmima psihofarmaci
menjaju koncentracije pojedinih
neurotransmitera ili broj i osetljivost
odgovarajućih receptora u CNS-u
• Klinički: prigušuju psihotične simptome,
popravljaju depresivno raspoloženje,
ublažavaju anksioznost, stabilizuju
raspoloženje
20. Neuroni
• Ima ih 10 000 000 000
• Svaki formira oko
1000 sinapsi
• Sinapse mogu da
formiraju svi delovi
neurona (soma,
dendriti, aksoni)
• Govorićemo o
hemijskim sinapsama
21. Sinapsa:
1. Transmiteri su smešteni u
sinaptičkim vezikulama
2. AP dolazi do sinaptičkog
završetka
3. Fuzija vezikula sa
presinaptičkom membranom
4. Oslobađanje transmitera iz
vezikula
5. Vezivanje transmitera za
receptore
6. Hemisjki signal pretvara se u
električni (EPSP, IPSP)
22. Neke osobine receptora
• Specifični su za pojedine transmitere
(“ključ i brava”)
• Nalaze se na određenim tkivima
• Mogu se prilagođavati promenama u
transmiterskom sistemu (“up” i “down”
regulacija)
• Mogu ne samo da prenose signal nego
i da ga modifikuju
25. Membranski receptori mogu biti
• Jonotropni
(vezivanje liganda
dovodi do promene
propustljivosti za
neke jone)
• Metabolotropni
(preko sistema
drugih glasnika)
26. Pored endogenih liganada, izučava se niz
supstanci koje mogu delovati na receptore na
različite načine:
• agonisti – izazivaju efekte kao endogeni
ligand;
• parcijalni agonisti – izazivaju neke, ali ne i
sve efekte endogenog liganda
• antagonisti – blokiraju receptore, tako da
endogeni ligand za njih ne može da se veže;
mogu biti kompetitivni i nekompetitivni;
• inverzni agonisti – izazivaju efekte suprotne
onima do kojih bi doveo endogeni ligand;
• inverzni parcijalni agonisti.
27. Najvažniji transmiterski sistemi
• Dopaminski (DA) •Svi transmiterski
• Serotoninski (5HT) sistemi su isprepleteni i
u interakciji
• Noradrenalinski
(NA) •U jednom neuronu i u
• Acetilholinski (AcH) jednoj sinapsi može
• Glutamatergni istovremeno postojati
više transmitera
(GLU)
• GABA-ergni •Tu su i
neuromodulatori
28.
29. Dopaminski sistem Dopaminski sistem relativno je
dobro definisan:
Mezolimbički i mezokortikalni put:
•Od tegmentuma do limbičkog
sistema i kore
•Procesi ideacije i motivacije
•Bar deo željenih efekata
antipsihotika
Nigrostrijatni put:
•Od s.nigre do strijatuma
•Značaj u motornoj kontroli
•Neželjeni ekstrapiramidni efekti
Tuberoinfundibularni put:
•Od infundibuluma do hipofize
•Reguliše oslobađanje PRL
30. U celini DA sistemi važni
su u:
•organizaciji složenih
oblika ponašanja
•sistemu nagrade i
«prijatnog»,
•motivacije,
•ponašanju usmerenom ka
cilju,
• to jest ponašanja koje
nazivamo «potraga za
novim».
31. Dopaminski sistem relativno je
dobro definisan:
Mezolimbički i mezokortikalni
put:
Od tegmentuma do limbičkog
sistema i kore
Procesi ideacije i motivacije,
složeni oblici ponašanja, sistem
nagrade i prijatnog i ponašanje
usmereno ka cilju
“potraga za novim”
Bar deo željenih efekata
antipsihotika
Nigrostrijatni put:
Od s.nigre do strijatuma
Značaj u motornoj kontroli
Neželjeni ekstrapiramidni efekti
Tuberoinfundibularni put:
Od infundibuluma do hipofize
Reguliše oslobađanje PRL
32. Serotoninski sistem
•Glavno polazište 5HT
neurona je iz jedara raphe
moždanog stabla.
•Nishodne projekcije ka
kičmenoj moždini važne
su u percepciji bola.
•Ushodne projekcije idu
difuzno ka kori velikog
mozga i limbičkom
sistemu.
•5HT dovodi do difuzne
inhibicije neurona
33. Glavne uloge 5HT:
•kontrola uzimanja hrane i pića,
•organizacija vegetativnih funkcija
(modulacija telesne temperature,
•supresija seksualne aktivnosti),
•facilitacija procesa spavanja,
•regulacija endokrinih funkcija,
• percepcija bola,
• kontrola impulsa (inhibira agresivno
ponašanje)
Kaže se da je serotonih glavni transmiter kontrole ponašanja, u smislu «straha
od kazne». Poremećaji funkcije 5HT sistema izučavaju se najviše u oblasti
poremećaja raspoloženja, anksioznih poremećaja i shizofrenih poremećaja.
34. Glavne uloge 5HT:
•kontrola uzimanja hrane i pića,
•organizacija vegetativnih funkcija
modulacija telesne temperature,
•supresija seksualne aktivnosti,
•facilitacija procesa spavanja,
•regulacija endokrinih funkcija,
• percepcija bola,
• kontrola impulsa (inhibira agresivno
ponašanje)
35. Kaže se da je serotonih glavni
transmiter kontrole ponašanja, u
smislu «straha od kazne».
Poremećaji funkcije 5HT sistema
izučavaju se najviše u oblasti:
poremećaja raspoloženja,
anksioznih poremećaja
i shizofrenih poremećaja.
36. Receptor Lokalizcija Ligand Klinički značaj
5HT1A PreS Azapironi, parcijalni Anksioliza
agonisti
5HT1A PostS Azapironi Antidepresivni
5HT1B Agonista sumatriptan Antimigrenozni preparat
5HT2 PostS LSD agonista Halucinogen
Atipični antipsihotici Hipoteze o značaju blokade
antagonizam receptora u ostvarivanju
Mianserin , trazodon, antipsihotičnih efekata
antagonizam AD th ↓ broj i osetljivost 5HT2
postS receptora
Agonizacija dovodi do agitacije,
nervoze, seksualne diffunkcije, a
to su neželjeni efekti SSRI
5HT3 PostS Antagonista – Agonizacija dovodi do muke
odansetron – pvoraćanja, što su neželjeni efekti
antiemetik SSRI
37. Noradrenalinski
sistem
•NA putevi idu paralelno sa
5HT, a funkcije su im
komplementarne
•Polazište iz l.coeruleusa
•Ka talamusu, hipotalamusu,
limbičkom sistemu i kori
•Kora i limbički sistem: učenje,
usvajanje novih obrazaca
ponašanja, porast vigilnosti
(suprotno-sedacija)
•Hipotalamus: regulacija
temparature, apetita
38. U ponašanju:
Kora i limbički sistem: učenje,
usvajanje novih obrazaca
ponašanja, porast vigilnosti
(suprotno-sedacija)
Hipotalamus: regulacija
temparature, apetita
•NA je glavni transmiter “sistema
nagrade” – pojačava osećaj
zadovoljstva nakon nagrade
•Važan je u procesu pozitivnig
potkrepljivanja
•“komplementaran” sa 5HT – u
izbegavanju kazne
•Važan u ekspresiji anksioznosti
•Poremećaji NA sistema ispituju
se kod poremećaja raspoloženja
39. Acetilholin
•Glavno polazište AcH puteva je
magnocelularno Maynertovo jedno u
mesencephalonu
•Putevi su veoma divergentni
•Idu ka limbičkom sistemu i kori-
neokorteksu i deo su ARAS-a,
njihova aktivacija dovodi do budnosti
(β aktivnost na EEG-u)
•Aktivacija AcH sistema povećava
vigilnost i reaktivitet, koji su
neophodni za kognitivne funkcije
•AcH putevi u neostrijatumu su u
funkcionalnoj ravnoteži sa DA
sistemom (neželjeni efekti
neuroleptika, EPS)
40.
41. Uloge AcH:
•Deo ARAS-a
•Uloga u vigilnosti, aktivnoj pažnji
•Bitan za obradu informacija, kogniciju
•Agonizacija N receptora popravlja
koncentraciju, učenje
•M i N agonizacija ubrzava fiksaciju
engrama i olakšava reprodukciju
•Antiholinergici ometaju kogniciju i
pamćenje
•Alchajmerova bolest – propadanje AcH
neurona u n. Maynert – inhibitori AcHE
42. Glutamat
•Dosta se izučava poslednjih
desetak godina
•Receptori najvažniji NMDA
•Važni ekscitotoksičnim procesima
– neki lekovi u terapiji Alchajmerove
bolesti
•Uloga u genezi epilepsije
•Funkcionalni antagonizam DA i
Glu sistema, važan u shizofreniji
•Antagonisti NMDA receptora PCP i
ketamin
43. GABA
•Glavni inhibitorni
neurotransmiter
•Difuzno u CNS-u (korteks,
limbički sistem, s.nigra, nn
raphe)
•GABA deluje sedativno,
antiepileptično, hipotermno
•GABA disfunkcija ispituje se
kod Huntingtonove horee,
M.Parkinsoni, epilepsije
44. GABA A receptorski kompleks
•Proteinski kompleks
•Za sada 5 subjedinica, oko hlornog kanala
•Mesta vezivanja za GABU, BZ, barbiturate, etanol, pikrotoksin
•GABA – fiziološki, dovodi do kratkotrajnog otvaranja Cl kanala i IPSP
•BZ povećavaju afinitet GABA receptora za GABU, blisko fiziološkom
•Barbiturati pridužuju vreme tokom koga je Cl kanal otvoren
•OPASNOST: etanol
