Priručnik odgovara na pitanje šta je mentorstvo i šta čini jedan mentorski proces. Takođe vas upućuje na jako puno praktičnih alata, na primer pojašnjava kako da vodite mentorski sastanak i koje tehnike najbolje u tom procesu rade.

1. MENTORSKI
PRIRUČNIK
,,KAD PORASTEM BIĆU..."
Connecting
Ljiljana Popović
2021.

2. Recenzent i inicijator: Deniz Hoti
Recenzent i inspiracija: Aleksandar Trudić
Autor i dizajner: Ljiljana Popović

3. Ljiljana Popović je diplomirala psihologiju a
masterirala psihologiju obrazovanja na
Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom svojih
studija se upoznala sa svetom volontiranja,
omladinskog rada i Erasmus+ programa, nakon
čega je stekla i višegodišnje iskustvo u radu sa
mladima i karijernom savetovanju. Kreirala je
mentorski program u okviru ,,Kad porastem
biću…“ programa u čijem izvođenju učestvuje
već tri godine. Trenutno pohađa edukaciju za
porodičnog sistemskog psihoterapeuta u okviru
Asocijacije Sistemskih Terapeuta u Beogradu, a
prva sledeća edukacija u planu joj je Design
Thinking Facilitation.
Deniz Hoti je serijski preduzetnik, filmski autor i
konsultant u oblastima društvenih inovacija,
obrazovanja i omladinskog rada, sa više od 10
godina iskustva u javnom, korporativnom i civilnom
sektoru u Srbiji. Nagrađivan je za dizajniranje
edukativnog programa „Kad porastem biću...“.
Autor je Priručnika za projektnu nastavu i nastavu
na daljinu. Osnovao je Connecting. Ko-osnovao je
SINHRO hab i Trip house.
Aleksandar Trudić je sertifikovani trener i
omladinski radnik, a diplomirao i masterirao
sociologiju. Član je baze trenera Saveta Evrope,
baze eksperata SEEYN i Mreže organizacija za
decu Srbije (MODS). Autor je nekoliko članaka i
priručnika iz oblasti omladinskog rada,
medijacije i esencijalnih veština. Omladinski
radnik Organizacije kreativnog okupljanja,
Beograd.

4. Sadržaj
KPB Učesnici i Omladinski radnici o KPB programu.... 4
Rezime.................................................................... 5
Ideja – Connecting i Mentorstvo ........................... ....7
Mentorstvo ............................................................ 10
Između suprotnih polova........................................ 11
Mentorski tok ........................................................ 13
Faze i zadaci .......................................................... 14
A šta sa sastancima? ............................................. 20
Kompetencije KPB Mentora .................................... 23
Karakteristike Mentija ........................................... 27
Potencijalni problemi ............................................. 30
Zaključak .............................................................. 34

5. KPB Učesnici i Omladinski radnici o KPB programu
Kad porastem biću… mentorski program je jedinstven na našim
prostorima jer koristi metodologiju omladinskog rada. Omladinski rad je
izuzetno moćan alat koji pomaže mladima da osveste svoje talente i
vrednosti, potom prepoznaju prilike na tržištu rada i da na kraju uz
konsultacije sa mentorima, iskusnim profesionalcima, donesu informisane
odluke o svojim budućim koracima.
Deniz Hoti, direktor Connectinga
Mentorski program je za mene pre svega bio jedno novo, veliko iskustvo.
Iskren da budem nisam imao prevelika ocekivanja, ali odmah po pocetku
samog uvideo sam koliko mi zapravo citav proces prija i pomaze u mom
napredovanju na svim poljima. Sve postavljenje ciljeve na pocetku
programa smo ispunili i time otvorili puteve ka novim, sto je po mom
misljenju veoma bitno. Zahvalan sam kako mentoru, tako i celom
"Connecting" timu na prelepom iskustvu.
Nikola Adamović, učesnik KPB programa 2019
Kad Porastem Biću mi je pružio mnogo mogućnosti. Počevši od
samospoznaje, preko upoznavanja novih divnih ljudi, novih prilika i prilika
da se po prvi put oprobam u stvarima u kojima nikada nisam, pružio mi je
potporu i veru u sebe, svoje snove i želje. Mentorski program bio je
posebno zanimljivo iskustvo, u kome sam se takođe našla prvi put. Za
mene je to bio jedan kreativan proces koji mi je dao krila i mogućnost da
dublje upoznam sebe i ono što jesam, i ono što je najbitnije u našim
godinama, čime želim da se bavim i koji je moj put. Divno iskustvo, mnogo
lepih prijateljstava i defitivno odluka koju bih svakom srednjoškolcu
preporučila!
Milica Anđelić, učesnica KPB programa 2019

6. Kad porastem biću... je fenomenalan program koji bih preporučio svim
srednjoškolcima. Kada sam došao u Petnicu nisam znao šta da očekujem, i glavni
razlog mog prijavljivanja bio je strah od javnog nastupa. Kroz neobična
predavanja, zanimljive radionice, i tokom priče sa drugim polaznicima, nakon
kampa uspeo sam da se oslobodim treme, i od tada održim predavanje o
maturskom radu, i učestvujem na debatama u mom gradu, samo što mi sada nisu
drhtale ruke. Iako mi je pažnja bila usmerena samo ka javnom nastupu, tokom
programa sam slušao predavanja o započinjanju sopstvenog biznisa, i pričao o
lepim idejama sa ljudima mojih godina. Nakon što se program završio krenuo sam
da razmišljam o tome, odlučio da se iskušam, i sada imam mali biznis na koji sam
jako ponosan. Mentorski program je bio sjajan. Dobio sam priliku da pričam sa
osobom koja sada radi baš ono što bih ja voleo, i da je ispitam o svemu vezanom za
posao, od upisivanja fakulteta, preko pravilne komunikacije, do razvijanja karijere,
a na kraju smo čak i počeli projekat na kome sam nastavio da radim kasnije. Mentor
mi je dao smernice o tome kako se počinje projekat, i kako se pravilno sprovodi, što
mi je pomoglo da razumem zašto mi je pre toga završavanje projekta pravilo
problem. Sve u svemu izvanredno iskustvo!
Jovan Janković, učesnik KPB programa 2020
Hej, ja sam Luka, polaznik pete generacije “Kad porastem biću”
programa. Za KPB sam se prijavio sa očekivanjem da upoznam nove
ljude, međutim, na kraju sam dobio mnogo više od toga. Mentorski
program mi je pomogao da iz korena promenim svoj način života. Uvek
sam pun ideja, ali sam bio izuzetno lenj i nisam bio istrajan u stvarima i
projektima kojima sam se bavio. U toku programa naučio sam da
razumem sebe, počeo sam da menjam svoje navike i kako lično tako i
poslovno napredovao. Ljudi koji vode program su profesionalci u svom
poslu, ništa se ne prepušta slučaju i intenzivno se forsira razvijanje
intelekta u skladu sa vremenom u kojem živimo i u kojem ćemo živeti u
narednim decenijama. Svakako bih svima koji imaju entuzijazma, volje i
energije preporučio da se prijave za jedan ovakav program!
Luka Radaković, KPB učesnik 2020

7. Rezime
Mentorstvo predstavlja posvećen odnos dve (pa čak nekad i više)
osobe fokusirane na rast i razvoj. Kako bismo u potpunosti
razumeli „Kad porastem biću...“ mentorstvo moramo razumeti
sledeće:
1. „Kad porastem biću...“ program
2. Definiciju mentorstva i razliku od njemu sličnih pojmova
3. Mentorski tok
4. Faze i zadatke
5. Mentorske sastanke
6. Mentora
7. Mentija
8. Probleme do kojih može doći
Da bismo što bolje predstavili mentorski proces mi smo na ovaj
način i podelili naš priručnik, kako bismo pojam približili
prvenstveno „Kad porastem biću...“ mentorima i mentijima, ali i
drugim pojedincima koji bi voleli da se upuste u mentorstvo a nisu
do sada znali kako i koje korake bi preduzeli.
Zato ćemo na početku posvetiti pažnju samom KPB programu, KPB
cilju, misiji i viziji, i objasnićemo strukturu samog programa kako bi
čitalac mogao da razume kako se sam mentorski proces uklapa u
celokupan program. Nakon toga posvetićemo se temama
mentorstva. Definisaćemo mentorstvo i prikazaćemo suštinske
razlike od sličnih pojmova. Prikazaćemo i sam mentorski tok kao i
faze i zadatke kroz koje svako mentorstvo mora proći. Zatim, preći
ćemo na objašnjavanje kompetencija i poželjnih veština mentora i
mentija kao ključnih činioca samog procesa. Na samom kraju
odvojićemo posebno mesto za potencijalne probleme do kojih može
doći kao i predložena rešenja.

8. Uz to, biće i priče o samom mentoru i mentiju i tome šta treba da
poseduju da bi mentorstvo bilo uspešno.
Takođe, dobiće uvid u potencijalne probleme koji mogu nastati
tokom mentorskog procesa kao i predloge za njihovo rešavanje,
što će pomoći u promišljanju o mentorstvu i spremanju i za
nepovoljne situacije.
Čitalac će biti u prilici da nauči šta je mentorstvo, šta ono
podrazumeva kao i šta ne podrazumeva i gde se nalaze
mentorske granice. Takođe, naučiće kroz koje faze i zadatke
treba jedan mentorski proces da prođe kako bi dostigao cilj i
ocenu kvalitetnog mentorstva. Zatim, čitalac će imati priliku da
uvidi kako se može lako organizovati mentorski sastanak i koje
su tehnike tu da uskoče
u pomoć.

9. Ideja – Connecting i Mentorstvo
Reči kao mentorstvo i mentorski program se danas mogu čuti na
sve strane u profesionalnom razvoju, najčešće u kompanijama.
Mentorstvo se organizuje za lekare, nastavnike, zanatlije, na
fakultetu za master i doktorske studente... Međutim, šta je sa
starijim osnovcima, srednjoškolcima i novim studentima,
brucošima? Šta je sa velikim odlukama na koje oni nailaze koje su
veoma važne i koje će uticati na njihov dalji razvoj? To su odluke
poput odabira smerova, fakulteta, fokusiranja na određene
hobije i njihovo potencijalno pretvaranje u moguće profesije,
način balansiranja između obaveza, škole, različitih kurseva i
društvenog života ili biranje između sporta, muzike, umetnosti i
nauke.
Izbori i odluke su svuda oko nas!
Napravite pauzu i razmislite o tom periodu. Ko je bio tu za vas?
Da li bi vam dobro došlo da je tu bio neko, dovoljno mlad ali ipak i
dovoljno odrastao i mudar, sa dovoljno iskustva da vas osnaži i
ukaže na opcije kuda bi mogli da idete i na osnovu čega biste
mogli da donesete odluke?
Na ovoj osnovi nastao je ,,Kad porastem biću...“ mentorski
program!

10. Mentori su omladinski radnici, pedagozi, psiholozi, iskusni
umetnici, naučnici, preduzetnici!
Oni su tu da svoje znanje i veštine, tačnije svoju bazu resursa
podele sa svojim mentijem. Iz našeg iskustva, ova prilika je značila
podjednako i mentorima i mentijima, kao period tokom kojeg su
imali mogućnost i posvećivali određeno vreme ničemu drugom do
sopstvenom razvoju i pomagali u razvoju jedne mlade osobe.
Na samom kraju godišnjeg programa, KPB polaznici na Sajmu
zanimanja i praksi imaju prilike da svoja stečena znanja primene
tako što će pronaći odgovarajuću praksu i/ili posao u nekoj od
partnerskih kompanija.
A sada, nakon što smo završili uvod u našu „Kad porastem
biću...“ priču, želimo da vas uvedemo u priču o mentorstvu!
Ovaj priručnik ima dvojnu ulogu.
Prva uloga je uloga strukturacije KPB mentorstva i sakupljanje
svih važnih pojmova, definicija i koncepata na jedno mesto kako
bi KPB mentori i mentiji mogli lakše da se snađu u ovom procesu.
Druga uloga priručnika je širenje ideje mentorstva.
Pored KPB učesnika, ovaj priručnik biće dostupan svima koji žele
da saznaju nešto više o mentorstvu i usude se da na svoju ruku
organizuju i stupe u mentorski odnos.
Priručnik se može koristiti kao pomoć i kao vodič u tome šta
mentorstvo jeste, a šta nije, i šta sve treba da obuhvati da bi bio
dobro i kvalitetno ali i jedinstveno organizovano.

11. ,,Kad porastem biću...“ program (u daljem tekstu KPB) je
iniciran u Connecting-u sa idejom da mladima pruži priliku da
se upoznaju sa današnjim poslovnim svetom i karijerom, da se
razviju, steknu nova znanja i veštine kroz neformalno
obrazovanje.
KPB program se sastoji iz 5 pažljivo osmišljenih celina:
1.) Informisanje mladih, putem digitalne kampanje i uživo,
putem 1-časovnih vršnjačkih radionica koje se dešavaju u tačno
10 gradova širom Srbije;
2.) Unapređenje „mekih veština”, priprema za kamp, kroz
onlajn vebinare i kurseve na temu timskog rada i asertivne
komunikacije;
3.) Kad porastem biću… kamp, 6 -dnevni letnji kamp koji se
dešava u Istraživačkoj stanici Petnica;
4.) 3-mesečni mentorski program, 1:1 rad sa profesionalcima iz
različitih industrija;
5.) Sajam praksi, jednodnevni događaj tokom kojeg najbolje
kompanije sa ovih prostora upoznaju Kad porastem biću…
polaznike i predstavljaju svoje programe praksi.
Centralni deo programa predstavlja kamp u Petnici, gde mladi
imaju priliku da se skupe i šest dana rade na upoznavanju sebe i
karijernog sveta oko sebe uz iskusne omladinske radnike i
trenere. Tokom ovih šest dana oni imaju priliku da nauče šta je
to 4.0 revolucija, obrazovanje za karijeru i projektno ucenje, i
iskuse sve to odmah na licu mesta kroz rad na samom projektu
koji podstiče kreativnost, timski rad, odgovornost, radoznalost i
istraživanje.
Nakon kampa, sledi dvodnevni trening kada se pokreće sledeća
KPB faza o kojoj će upravo biti reči u ovom priručniku –
mentorska faza! Tada svi učesnici kampa magično postaju
mentiji i ulaze u jedinstveni mentorski odnos sa dodeljenim
mentorom.

12. Kako bismo kvalitetno predstavili mentorstvo, krenućemo prvo
sa uvodnom pričom o tome koja je ideja mentorstva i šta je
glavno što čini jedno mentorstvo, kako bismo prešli na
razgraničavanje mentorstva od njemu sličnih pojmova kao što su
psihoterapija, supervizija ili savetovanje.
Nakon toga ćemo se upoznati sa mentorskim tokom, da bismo
mogli da pređemo detaljnije faze i zadatke koje je potrebno
završiti i proći kako bi mentorstvo bilo uspešno.
Kada završimo, ulazimo još detaljnije u mentorstvo i pričamo o
samim sastancima, tipovima sastanaka i preporukama za što
bolju organizaciju.
Posebna poglavlja smo izdvojili kako bismo predstavili što bolje
dve glavne karike mentorstva: mentora i mentija.
Ovde će glavna reč biti o njihovim važnim karakteristikama i
kompetencijama koje bi trebalo da imaju kako bi mentorstvo
dobilo na značaju i ispunilo svoju funkciju.
Na samom kraju, odvojen je i poseban deo gde će glavnu reč
preuzeti potencijalni problemi na koje jedan mentorski par može
da naiđe.
Pa, da počnemo!

13. Mentorstvo
Legenda kaže da je mentorstvo bilo poznato još u antičko doba i
prvi mentor se pojavljuje u Odiseji. Naime, Odisej je pre odlaska
u Trojanski rat poverio svom prijatelju Mentoru svoga sina
Telemaha i naložio mu je da se umesto njega brine o Telemahu i
njegovom razvoju.
Grčka legenda
Mentorstvo je proces tokom kojeg se stvara poseban odnos
između mentora i mentija koji zajedno uče, razmenjuju
perspektive, kontakte i iskustva.
Ključ mentorstva jeste osoba koja ima više iskustva i koja
facilitira proces razvoja i učenja mentija/mentijke (u daljem
tekstu menti) – osobe sa manjim iskustvom.
On ili ona vodi svog mentija kroz period promene i procesa
učenja do dogovorenog cilja.
Oni tokom odnosa mentorstva, zajedničkim snagama rade na
otkrivanju želja i ciljeva, na razvijanju veština, znanja i
sposobnosti mentija da bi dostigli zajednički zacrtan mentijev
cilj. Sve to se odvija kroz otkrivanje koje su to vrednosti koje
čine mentija i šta je njemu/njoj važno u životu.
Iako je mentorstvo odnos tokom kojeg se i mentor i menti
razvijaju i uče, ipak je mentorski proces usmeren ka željama i
ciljevima mentija. Mentijevo učenje i želje su na prvom mestu,
one koje definišu zadatak i cilj odnosa dok je mentor tu da
podržava, izaziva, i pomaže da se dostigne misija mentorstva.
A kako bi se ispunila celokupna misija, važno je da menti ima
svoju samostalnost i da tako i dođe do cilja kojeg je on/a želi i
nastavi da korača samostalno i nakon mentorskog procesa.
Zato je veoma važno da se mentorstvo shvati kao proces
facilitacije, gde se mlađem i neiskusnijem članu ne daju gotova
rešenja već se kroz razgovore menti upoznaje sa različitim
pojmovima i konceptima važnim za njegov razvoj.

14. Mentorstvo možemo posmatrati kao prostor koji dele dve
osobe, gde sve podeljeno ostaje poverljivo, gde obe strane
imaju poverenje i razumevanje koje je okrenuto ka razvoju,
otkrivanju, izgradnji kapaciteta i veština kroz jedinstven plan
orijentisan ka određenoj osobi – mentiju.
Sve gore spomenuto podrazumeva veliku motivaciju učesnika
mentorskog procesa, kao i znanje o tome šta mentorstvo jeste a
šta nije, kako bi se osigurali da se granice ka sličnim pojmovima
ne prelaze. Zato ćemo u daljem tekstu predstaviti šta
mentorstvo obuhvata, koje koncepte, shvatanja i metode rada
podrazumeva, a koje ipak ne.
Jer kao što već možemo da naslutimo, mentorstvo je ujedno lako
i teško, komplikovano i nekomplikovano-
Drugim rečima, ono je negde između!

15. Negde između...
„Mentor osnažuje osobu da zamisli moguću budućnost, i veruje
da ona može da se dostigne!“
Son Hickok
Emocionalno ili kognitivno, direktivno ili nedirektivno...
Mentorstvo je nešto između!
Ono obuhvata i emocije i kogniciju, i akciju.
Naime, veoma je važno razviti emotivnu sigurnost kako bi se
napredovalo i na kognitivnom planu.
Stoga, tokom mentorstva je važno održavati pravilan balans i
sigurno okruženje koje će biti podložno za razmenu svih pitanja,
briga, informacija i znanja između mentora i mentija što će i
postaviti podlogu za mogući kognitivni napredak.
Međutim, mentiju ne smemo samo pružati informacije, niti mu
davati gotova rešenja, uz dobru emotivnu sigurnost.
Mentija je važno informisati i motivisati, ali pri finalnim
odlukama pustiti da samostalno donese odluku. T
o znači pružiti podršku i lagan podstrek ali nikad odlučiti umesto
njega/nje.
Zbog prirode mentorstva koja je fleksibilna teško je razgraničiti
mentorstvo od srodnih termina kao što su koučing, obuka ili
trening, savetovanje ili psihoterapija, ili čak od karijernog
vođenja, informisanja i savetovanja.
Kako bi se mentorstvo pravilno sprovodilo, važno je znati
razliku od srodnih pojmova.

16. Mentorstvo nije, ali obuka jeste:
●Orijentisana na zadatak koji treba ispuniti
●Vežbanje i prenošenje znanja, najčešće u ,,ex-catedra“
formatu
●Utvrđena sa ishodima učenja i formalnijim planom i
programom
Mentorstvo nije, ali savetovanje/psihoterapija jeste:
●Rad na promenama ličnosti i životnim krizama/problemima
●Neravnopravan odnos gde su sagovornici nejednakog
statusa
●Prilika za bavljenje uzrocima problema i bavljenje prošlošću
Mentorstvo nije, ali karijerno vođenje/savetovanje jeste:
●Usmereno samo na karijeru kao jednu oblast života
●Prilika da se pronađe posao i finansijska sigurnost
Mentorstvo nije, ali koučing jeste:
●Davanje tehnika za lični razvoj.
●Fokusiranje samo na budućnost.
Mentorstvo nije, ali supervizija jeste:
●Nadgledanje i ocenjivanje rada (monitoring).
●Fokusiranje samo na sada i ovde.
●Nadgledanje u okviru struke.

17. Iako je važno usvojiti ove razlike i ne prelaziti granice
mentorstva koje su veoma potrebne, mentorstvo predstavlja
jedan fleksibilan proces unutar svojeg pojma.
Kao ljudi koji idu istim putem drugačijim korakom, ili reka koja
teče istim koritom na različite načine svakim danom, svako
mentorstvo teče nekako isto ali nekako drugačije.
Kako bismo videli šta mentorski tok zaista podrazumeva i kako
se postavljaju pomenute granice pređimo na sledeće poglavlje!

18. Mentorski tok
„Ako želiš da hodaš brzo, koračaj sam, ako želiš da stigneš
daleko, koračaj sa nekim.“
Afrička poslovica
Mnogi mentorstvo upoređuju sa dvosmernom ulicom.
Sonja Dakić, preduzetnica i mentorka konkretno kaže da je
mentorstvo prostor za mentora i mentija, okruženje gde se
razmenjuju ideje, znanja, i mišljenja i okruženje gde se pruža
podrška.
Da bi mentorstvo bilo kvalitetno izuzetno je važno postići
uzajamni dogovor. Dogovor je suština svakog odnosa.
Prvo i osnovno, važno je razumeti i dogovoriti se unapred koliko
će mentorstvo da traje – koji i koliki vremenski opseg će
obuhvatati kako bi i mentor a i menti mogli da se pripreme,
razumeju sam tok i znaju kada da očekuju završetak
mentorskog iskustva.
Shodno tome, kako bi mentorski tok imao svoj smisleni početak i
kraj, važno je definisati očekivanja, i odgovoriti na njih i staviti
ih u realni okvir.
Kako bi se mentorstvo završilo uspešno, i kako bi obe strane
bile zadovoljne potrebno je napraviti realna očekivanja, što
ponekad podrazumeva i spuštanje kriterijuma sa obe strane, jer
ipak mentorstvo jeste proces, odnos koji traje i od kojeg ne
možemo očekivati ,,instant“ promene i savršenstvo.
Mentor i menti moraju razumeti jedno drugo, i kao i u svakom
drugom odnosu da se stavljaju na tuđe mesto, i poštuju tuđe
vreme i obaveze.

19. Zato je važno da se ustanove i granice.
Granice u tome šta mentorstvo jeste a šta nije, ali i u
jednostavnijim stvarima kao što je način komunikacije.
Važno je da se mentorski par odmah dogovori kako će
komunicirati i raditi, i da ustanovi da li je u redu ili ne da
komuniciraju i van dogovorenih sastanaka.
Takođe, i za ovaj proces tj. učenje važi pravilo koliko daš toliko
ćeš i da dobiješ!
Sve zavisi od samog mentorskog para, njihova posvećenost
uzrokuje rezultate. S
toga, za što kvalitetniji mentorski proces važno je imati
posvećenog mentora i mentija koji će aktivno i savesno prići
ovom procesu razvoja, sa velikom dozom odgovornosti.
Uz to veoma je važno da se odnos zasniva na poverenju i
iskrenosti. Jer bez iskrenosti mentor neće znati na koji način i u
kojoj oblasti da pomogne mentiju a bez poverenja menti neće
moći da iskaže sve što mu je na umu, i odnos može da zaluta.
Zato je važno da obe strane budu sigurne da se poverljive
informacije neće deliti sa “strane” i da će poverenje uvek
postojati.
Da sumiramo: dogovor, vreme, granice, očekivanja,
posvećenost, poverenje i iskrenost!
To su sve vrednosti koje pokreću mentorski proces i teraju ga da
teče, slobodno ali u okviru mentorske strukture. Pravila zajedno
sa negovanjem kreativnosti i slobode navode mentorstvo da se
pravilno razvija.
A kako svaki razvoj podrazumeva faze, ciljeve, i zadatke,
sledeće strane će pričati baš o tome- o mentorskim fazama i
zadacima.

20. Faze i zadaci
“Daj čoveku ribu i nahranićeš ga na jedan dan, naučiš li ga da
peca, nahranićeš ga za celi život.”
Kineska poslovica
Kao i svaka druga vrsta odnosa, svaki mentorski odnos je
drugačiji i na svoj način jedinstven.
Kakav će odnos biti zavisi od vas – od potreba mentija, znanja
mentora, kao i od vaših osobina i senzibiliteta.
Vi ćete zajedničkim snagama i svojim karakteristikama graditi
odnos i prolaziti kroz različite tipove zadataka i faza u različito
vreme od drugih mentorskih parova.
Međutim ipak svaki mentorski odnos kao i osoba ima svoje
razvojne faze i zadatke koje treba da uradi pre ili kasnije.
Prva faza je faza pripreme.
Ona počinje pre samog početka mentorstva, pre prvog susreta, i
to je prostor gde se stvaraju prva očekivanja i razmišljanja o
mentorstvu, iz kojih proizilaze i pitanja i nedoumice, ali i rešenja i
odgovori.
Druga faza je faza stvaranja odnosa.
Ona obuhvata upoznavanje, sparivanje mentora i mentija, gde
osobe otkrivaju ko im je mentor i sa kim će raditi narednih meseci
na svom razvoju. Ovom fazom je takodje obuhvaćen i prvi
zvaničan sastanak koji obuhvata dogovaranje i uspostavljanje
pravila vašeg zajednickog rada i komunikacije.
Nakon uparivanja i kreiranja dogovora na red dolazi i treća,
veoma važna faza a to je faza otkrivanja i zacrtavanja ciljeva na
kojima će mentorski par raditi kroz ceo proces mentorstva. I
shod treće faze jeste potpisivanje Ugovora o mentorstvu i tada je
mentorski par zvanično spreman da krene u sledeću fazu.
Četvrta faza obuhvata celokupan rad na ciljevima.
Ovo je najduža faza, sa kontinuiranim razvojem i učenjem,
koja obuhvata veći broj sastanaka i najveći procenat mentorskog
odnosa. Ujedno ona je i najkreativnija, i predstavlja
najjedinstveniju fazu svakog mentorskog odnosa.

21. Poslednja, peta faza je faza redefinicije koja obuhvata poslednje
sastanke mentora i mentija.
Ona obuhvata evaluaciju, davanje povratnih informacija i osvrt
na ceo proces, ali i redefinisanje međusobnog odnosa koji
prestaje da bude zvaničan mentorski odnos.
Priprema
Priprema obuhvata početnu i veoma važnu fazu čitavog ovog
procesa, s obzirom da je ona temelj na kojem se grade
očekivanja, želje i stavovi prema mentorstvu koje nailazi.
Iako su i mentiji važni u svakom delu pa i ovom, u ovoj fazi je
ipak akcenat na pripremi mentora koji treba da „vode“ proces u
skladu sa mentijem, i da u dijadi budu odgovorne osobe koje će
znati odgovore na pitanja kao što su: Kuda sada? Šta raditi?
Kako mentorski proces treba da izgleda?
U toku ove faze, mentori treba da se pripreme, dopune svoje
znanje, pronađu odgovore na pitanja koja imaju u vezi sa
mentorstvom i upute se u sve neophodne faze i zadatke, kroz
koje bi trebalo da prođu. „Kad porastem biću...“ ovu fazu
najvećim delom rešava uz pomoć dvodnevnog treninga za
mentore koji pruža mogućnost upoznavanja sa drugim
mentorima, podstiče razgovor o konceptu mentorstva i priliku
da se svi budući mentori upoznaju sa procesom kroz koji će
prolaziti sa svojim mentijem.
Naravno, osim treninga tu je i priručnik koji sada čitate i koji
upravo služi kao uvod i priprema ali i podsetnik tokom procesa
mentorisanja

22. Stvaranje odnosa
Kada su se mentori ali i mentiji upoznali sa mentorstvom,
dešava se podela ili formiranje mentorskih parova.
Formiranje mentorskih parova je veoma važan proces u koji
treba uložiti dosta razmišljanja o svim uključenim osobama i
njihovim potencijalnim ciljevima, vrednostima, i željama za
buduću karijeru ili pravac ka kojem žele da se kreću.
Zato o ovome voditelji programa razmišljaju od samog početka
KPB ciklusa. U odnosu na prikupljene informacije o mentorima i
mentijima voditelji donose informisanu odluku i predlažu
mentorske parove.
S obzirom da su mentori i mentiji imali priliku da razgovaraju
neformalno i formalno, kroz timske zadatke treninga, vrlo je
moguće da će odnos već biti započet tokom 2-dnevnog treninga.
Međutim, bez obzira na to koliko se mentor i menti znaju, važno
je da prođu kroz prvi zvaničan sastanak i obave detaljnije
upoznavanje.
Razgovor može krenuti od motivacije, interesovanja,
prethodnih iskustava, ciljeva i očekivanja.
Naše iskustvo nam govori da postavljanje pravih pitanja može
biti veoma značajno u toku prvog sastanka.
Podsećamo da je prvi sastanak veoma važan jer predstavlja
prvi zvaničan utisak o vašem mentorstvu i koji može biti odlična
odskočna daska ako se postavi kvalitetno.
Pri prvom sastanku se dešavaju razne stvari kao što je
uspostavljanje dogovora, pravila komunikacije, ali i samo
započinjanje vašeg odnosa!
Zato vam predlažemo sledeća pitanja koja bi mogli da se
iskoristite i oko kojih bi vaš razgovor mogao da se zavrti.

23. 1. Čime si se bavio/la do sada? Čemu si trenutno posvećen/a?
2. Šta te ispunjava/Šta ti je važno u životu? Zašto?
3. Šta radiš u slobodno vreme?
4. Kako bi opisao sebe?
5. Koje su tvoje snage a koje su tvoje slabosti?
6. Šta te motiviše/ Šta te je motivisalo da se prijaviš na ovaj
program?
7. Da li imaš već iskustva u mentorisanju?
8. Kako se boriš sa preprekama inače? Koje su to prepreke u
pitanju?
9. Koja su tvoja očekivanja od ovog odnosa?
10. Gde bi voleo/la da budeš kada završimo mentorstvo?

24. Dobra priprema čini prvi sastanak efikasnijim i kvalitetnijim.
Zato vam savetujemo da postavite sebi pitanja ovakve vrste i
razmislite o sebi kako biste svom mentorskom partneru pružili
što tačniju sliku sebe, svojih želja i aspiracija.
Takodje, podelite prethodna iskustva, razmenite informacije i
uspostavite dobar početak odnosa. ☺
Obratite pažnju i na dogovaranje o načinu komunikacije i
budućoj dinamici.
Kako bi ste izbegli nesporazume i nerazumevanja, ustanovite
zajedno kako bi bilo najbolje da komunicirate.
Da li ćete se čuti i spontano ugovarati sastanke u skladu sa
drugim potrebama i obavezama? Ili ćete imati jedan termin
kada ćete uvek znati da je na redu mentorski sastanak?
Isto tako, popričajte o tome da li ćete razgovarati samo na
sastancima ili ćete i u međuvremenu da koristite neki vid
komunikacije preko e-maila, sms-a, ili drugih društvenih mreža.
Dogovorite se preko kog kanala komunikacije ćete se
dogovarati za sve što je potrebno.
Uz dogovor prođite i kroz pravila koja mislite da bi trebalo da
usvojite i poštujete tokom ovog zajedničkog procesa, kako bi bio
prijatan za obe strane, kao i efikasan i uspešan.
Izlistavanje pravila uz komunikaciju i povratnu informaciju je
veoma važno kako bi pravila bila formirana zajednički.
Zato uvek pitajte pitanja:
Kako ti se ovo čini?
Da li bi ti nešto promenio/la?
Da li se slažeš sa ovime do sada? itd.

25. Otkrivanje i ciljevi
Iako nam naše iskustvo govori o tome da će se priča o ciljevima
verovatno pokrenuti na prvom sastanku, na drugom ona već
postaje glavna tema razgovora.
Tokom drugog sastanka važno je mapirati i razumeti trenutnu
razvojnu poziciju mentija, tačnije gde je on/a „ovde i sada“ i gde
želi da stigne „tamo i onde“, tj u vrlo bliskoj budućnosti kao i
nakon vašeg mentorstva. Stoga, razmotrite koje su to razvojne
potrebe mentija bilo da se to odnosi na veštine, znanja,
kontakte, profesionalni ili lični plan.
Nakon toga, kada su potrebe dobro i tačno ustanovljene,
postavljaju se ciljevi koji će dovesti do zadovoljavanja potreba.
Kako bi se ove dve stvari postigle važno je razgovarati o:
1. ...tome šta menti želi da postigne?
2. ...tome gde se vidi na kraju mentorskog procesa?
3. ...tome šta vidi kao rezultat mentorstva?
4. ...tome kako će se prepoznati/meriti uspešnost dostizanja
cilja i koji su to kriterijumi koji će se koristiti?
5. ...tome šta je važno/moguće postići sada, šta za mesec, dva,
a šta na kraju celog procesa?

26. Ovim pitanjima dostiže se kvalitetno postavljanje ciljeva koje se
postiže kroz metod postavljanja SMART (pametnih) ciljeva.
Koraci za dostizanje takvog cilja su:
1. Korak S – specifičan (specific)
>> potrebno je da razmislite o jasnoći postavljenog cilja i tome
da li jasno definiše očekivanja u odnosu na aktivnosti i ishod.
2. Korak M – merljiv (metric)
>> odnosi se na definisanje objektivnosti, tačne procene i mere
za dostizanje cilja. Razmislite da li je vas cilj zaista merljiv?
3. Korak A – dostižan (achievable)
>> zapitajte se da li je postavljeni cilj u okviru kontrole mentija i
da li je dovoljno izazovan ali opet ne pretežak za ostvarivanje!
4. Korak R – relevantan (relevant)
>> odnosi se na promišljanje o značaju postavljenog cilja i u
kakvoj je vezi sa dugoročnim ciljevima mentija tacnije razvojnim
potrebama koje zeli da dostigne.
5. Korak T – vremenski ograničen (time bound)
>> postavite vremenski rok kako bi se uspešno izmerilo
dostizanje cilja i kako se ne bi neograničeno produžavale
aktivnosti i odlagalo dostizanje cilja.
Kada se završi razumevanje potreba i postavljanje SMART
ciljeva, obraća se pažnja na same korake, saveznike i resurse.
Tada se analizira i posmatra koji su to koraci koji će mentija
dovesti do ostvarivanja ciljeva a da su mogući i realni u datom
vremenskom okviru.
Takođe, analizirajte i situacije što se tiče resursa i saveznika –
razmislite koga biste kao mentor i menti mogli da uključite u
ovaj proces kako bi uspešno dostigli postavljene ciljeve.
Kao finalni produkt ove faze napravite ugovor o mentorstvu
gde ćete upisati sve tehničke detalje (ime i prezime mentora i
mentija, datum početka, dužina trajanja mentorstva i mesto), ali
i samu suštinu procesa kao što su cilj(evi), koraci i resursi koje
menti vec poseduje.

27. Razvoj
Kao što smo već istakli, ova faza je najduža ali je dosta
fleksibilnija i kreativnija.
Tokom ove faze mentori intenzivno rade sa mentijimana
dostizanju ciljeva i ispunjavanju koraka kroz razgovore i kroz
ispunjavanje različitih razvojnih aktivnosti.
Ovaj deo mentorskog procesaje ključna u mentijevom razvoju
gde mentor ima priliku da sluša, daje povratne informacije, deli
svoje iskustvo i znanje, podučava i fasilitira razvoj mentija.
Važno je pomoći mentiju da prevaziđe prepreke, da se suoči sa
nevoljama/strahovima, da ojača i dostigne željene ciljeve, pod
uslovom da su bili dobro postavljeni ili drugim rečima da su bili
realni.
Pored razgovora, mentor može isplanirati gledanje videa/filma,
popunjavanje testova, čitanje, rad sa štampanim/vizuelnim
materijalima, sastanak sa osobom relevantnog iskustva za
potrebe mentija, posetu kompanijiili nekom
događaju/izložbi/kulturnoj manifestaciji/kursu/edukaciji itd.
koja će podržati razvojni proces mentija.
Ovo je deo mentorstva kada imate potpunu slobodu i mogu da
organizuju teme i suštine sastanaka na koji god način žele i
misle da je najbolje.
PS Više o samim sastancima možete naći u daljem tekstu u
podnaslovu A šta sa sastancima.

28. Redefinicija
Na kraju, dolazimo do poslednje faze.
Ona se dešava nakon (nadamo se) ostvarenih ciljeva, ispunjenih
zadataka i dogovorenih akcija.
Ova faza služi za refleksiju, osvrt unazad i pogled ka celom
mentorstvu kroz koje ste prošli zajedničkim snagama.
Tada je vreme za poslednje komentare i sumiranje utisaka.
Evaluacijom se utvrđuje dokle se stiglo i da li su ciljevi ispunjeni,
reflektuju se izazovi i postignuća, ističe se napredak mentija i
ocenjuje se kvalitet mentorskog procesa.
Važno je da obe strane budu iskrene. Dajte jedno drugom
poslednji poklon – poslednju povratnu informaciju, koja će vam
značiti za budući rast i razvoj.
Ne zaboravite da se podsetite lepih trenutaka i onoga što vam je
najviše značilo, šta ćete pamtiti, sa čime izlazite iz ovog procesa i
na koji način će vam to značiti u daljem životu.
Osvrnite se na ključna učenja i izazove i prepreke koje ste
uspešno prevazišli u toku mentorstva ali kažite i ukoliko je bilo
nekih razočarenja ili promašaja kako bi se popravili u
narednom periodu.
Razgovarajte i o odnosu – ipak je i to nešto što ćete zauvek
pamtiti! Osvrnite se na prvi sastanak, šta se sve promenilo i
koliko ste bliži sada postavljenim ciljevima nego tada. Prisetite
se ostvarenih rezultatai vidite zajedno koja su očekivanja
ispunjena.
Na kraju, dogovorite se kako i da li ćete dalje da funkcionišete –
redefinišite sebe i svoj odnos!
Razgovarajte o daljim potrebama i očekivanjima, kao i
pravilima komunikacije – mi vas u tome potpuno podržavamo!
Dobre i odgovarajuće mentorske odnose treba nastaviti ukoliko
su obe strane saglasne. ☺

29. Pet ne tako kratkih ali i ne tako dugih faza, obuhvata celo jedno
mentorstvo.
Ono što se može reći je da je svakako razgovor ključ u celoj
mentorskoj priči.
A sada kada znamo kako mentorstvo generalno treba da
izgleda i koje sve faze da pređe, vreme je da se posvetimo
samim razgovorima i temama sastanaka!

30. A šta sa sastancima?
“Veliki broj ljudi je stigao dalje nego što su mislili da će moći
samo zato što je neko drugi verovao da su za to sposobni.“
Nepoznat autor
Kao što se svako mentorsvo razlikuje jedno od drugog, tako se i
sastanci razlikuju i to svaki ponaosob u okviru samo jednog
mentorstva! I u tome je lepota mentorstva.
Međutim, i sastanci najčešće imaju predloženi okvir koji se prati
kako se ne bi nešto zaboravilo i kako bi se sve što je isplanirano
prešlo.
Pre svakog sastanka važno je dobro sve isplanirati i pripremiti.
Tokom pripreme potrebno je usaglasiti vreme i mesto sastanka i
pripremiti materijal i temu razgovora, što sprečava potencijalno
gubljenje vremena na samom sastanku.
Nakon zajedničkog određivanja teme, mentor i mentij mogu
zajedničkim snagama da naprave agendu koju će pratiti i tokom
narednih sastanaka koja može biti manje ili više detaljna u
zavisnosti od prirode i mentaliteta mentorskog para ali i
konkretnog sastanka i teme.

31. Pri planiranju sastanka preporučeno je korišćenje OSCAR
modela, gde svako slovo označava jedan korak. Pa, da
krenemo!
O (outcome/ishod): Označava početak, tokom kojeg definisete
vas željeni ishod sastanka.
S (scale/skaliranje): Kako biste svom mentiju pružili nove uvide i
saznanja važno je da procenite trenutno stanje u odnosu na
željeni ishod i razmislite o trenutnim veštinama, znanju,
resursima i atributima koje menti poseduje. Na taj način, znaćete
na šta možete da se oslonite tokom približavanja definisanom
ishodu a šta bi trebalo nabaviti i oko čega se dodatno potruditi.
Ova prva dva koraka je preporučljivo uraditi pre sastanka kako
bi ste se na samom sastanku posvetili samoj akciji i dostizanju
ciljeva.
C (choices and consequences/izbori i posledice): U ovom koraku
definišite i izložite što više opcija, mogućnosti i puteva ispred
sebe. Nabrojite koje su to sve prednosti i mane tačnije posledice
koje svaka mogucnost pruza i koje treba razmotriti. Time
mentiju podižete svest o pravljenju izbora i njihovih posledica
koje dolaze nakon svake naše akcije koje preduzimamo.
A (action/akcija): Ovaj korak je posvećen samoj akciji koju ćete
preduzeti da bi došli do cilja. Naravno, pre toga definisite i
stavite na papir korake koji slede. I pored svega, naglasite
mentiju da pored sve mentorske pomoći ona/a ima vlasništvo
nad svojim akcijama i preuzima odgovornost za svoje postupke i
izbore.
R (review/refleksiju): Kako bi se priča zaokružila i kako bi oboje
učili iz odnosa važno je da prodjete kroz mini refleksiju/reviziju
sastanka i dogovorite se oko daljeg funkcionisanja do sledećeg
sastanka što podrazumeva razgovor o sledećem sastanku,
dogovaranje oko dinamike do tada kao i zadavanje zadataka ili
davanje predloga o narednim aktivnostima.
Primenom OSCAR modela mentorski par se osigurava da ništa
nije zaboravljeno, a koristan je u planiranju ne samo jednog
sastanka već i čitavog mentorskog toka. Slični modeli su i GROW
i STAR modeli razgovora/sastanka.

32. Sumiranja sastanka.
Nabrajanja 2-3 nove stvari/perspektive/mogućnosti/misli
koje su naučene/pokrenute tokom tog sastanka.
Nabrajanja aktivnosti koje bi mogle da se
GROW model je usmeren na razvoj gde se prvo priča o cilju
(Goal), pa se posvećuje pažnja realnosti (Reality) i opcijama
(Options) da bi se došlo do volje tj onoga što mentij/ka radi
(Will).
STAR model je usmereniji na realnost i konkretne zadatke s
obzirom da se kreće sa procenom situacije (Situation), nastavlja
sa zadatkom tačnije određivanjem misije (Task) i akcijom
(Action) i završava sa rezultatom (Results) tj procenom toga šta
se postiglo.
OSCAR model je preporučen s obzirom da je malo detaljniji i
obuhvata sve korake ovih drugih modela.
Naravno, ukoliko procenite da bi GROW ili STAR model vise
odgovarali situaciji, preporucujemo vam da bas njih i iskoristite.
Preporuke:
A. Na početku sastanka razgovarajte o novinama koje su se
desile od prethodnog viđanja, potom posvetite vreme razmeni
osećanja i raspoloženja, to će vam pomoći da sastanak
prilagodite i ostvarite najbolji mogući rezultat s obzirom na
okolnosti.
B. Što se tiče dužine sastanaka, preporučujemo da sastanak
traje od sat do sat i po vremena, opet u zavisnosti od para,
najviše prirode mentija i njegovog/njenog uzrasta. Veoma je
važno obraćati pažnju na fokus u toku sastanka i obavezno
ukoliko je potrebno napravite pauzu ili iskoristite enerdžajzer
koji bi mogao da podigne atmosferu, razdrma i vrati fokus na
pravi put.
C. Predložite mentiju da vodi zapisnik nakon svakog sastanka
koja može da se sastoji od tri stvari:
1.
2.
3.
preduzmu a da su inspirisane poslednjim sastankom.

33. D. Osim onlajn sastanka ili sastanka uživo u nekom prostoru,
dobro je nekad i promeniti okruženje, otići na neki događaj,
otvaranje izložbe ili šetnju i tako promeniti perspektivu i
dinamiku sastanka.
Ono što takođe može biti dobra stvar jeste povezivanje mentija
sa nekim od svojih kontakta i uključivanje treće osobe u neki od
sastanaka ili čak organizovati sa njima individualan sastanak.
Isto tako preporučujemo vam da odvedete mentija na svoje
radno mesto ili kod svog poznanika ukoliko bi mentiju to bilo
interesantno i od značaja.
Menti će tako steći uvid u poslovni svet, proširiti znanje o
kompanijama i današnjoj karijeri i radnom mestu. Čak, ukoliko
postoji mogućnost za to, dopustite mentiju da vam se priključi u
nekom zadatku i vidi šta vi tačno radite. To će biti savrsena „job
shadowing“ prilika! ☺
Često će vam se činiti da su vam sastanci slični pri samom
planiranju i korišćenju neka od tri pomenuta modela
konstruisanja sastanka, međutim već ćete uvideti da je svaki
sastanak drugačiji.
Bez obzira na to što možda počinje i završava se isto, sredina
sastanka će biti glavni fokus.
A kao i svaki razgovor između dve osobe, i sastanak će biti
drugačiji. Mentor i menti će dolaziti sa različitim raspoloženjem,
predlozima i temama na umu.
Ono što je važno držati kao konstantnu jesu glavne postavke
mentorstva kao što su slušanje, razumevanje, podržavanje,
odgovornost, inspirisanje, ili inicijativa, o čemu ćemo detaljnije
pričati u sledeća dva poglavlja koja se tiču samih mentora i
mentija, njihovih vrednosti, osobina i kompetencija.

34. Kompetencije KPB Mentora
„Mentor je neko ko ti omogućava da vidiš nadu u samom sebi.“
Opra Vinfri
Kada kažemo mentor šta je prvo što padne na pamet?
Dostupnost? Slušanje? Iskusniji stariji? Ohrabrivanje i učenje?
Mentor predstavlja sve navedeno i još više!
Mentor je neko ko je tu da sasluša.
Da postavi pitanje i da uvede u razmišljanje.
Da podstiče inovativnost i podržava različitost.
Da usmerava. Da konstruktivno kritikuje, predlaže i inspiriše.
Kao što se vidi uloga mentora je višestruka. Od mentora se
očekuje da bude uzor i da pored toga analizira rad mentija kao i
da podržava i ohrabruje odluke koje su ispred mentija.
Kako bi mentor bio spreman da na sve ovo odgovori, važno je
da ima sledeće veštine i karakteristike.
1. Slušanje
Možda najvažnija veština mentora jeste umeće slušanja. I to ne
bilo kakvog, već AKTIVNOG slušanja.
Takozvano aktivno slušanje ne podrazumeva samo
koncentraciju na priču vašeg sagovornika već obuhvata i
razumevanje i iskreno interesovanje.
Tokom priče osobe koja sa vama razgovara poželjno je ne
prekidati tok misli dok sagovornik ne završi.
Kada završi, poželjno je postavljanje otvorenih pitanja i
izbegavanje zatvorenih pitanja na koja može da se odgovori sa
da ili ne. Tako možete saznati više informacija o onome o čemu je
reč i pružiti kvalitetniji odgovor/pomoć mentiju.
Nakon završetka priče, važno je da ne krenete odmah u misiju
rešavanja problema. Koncentrišite se da problem razumete, a
onda pređite na istraživanje i otkrivanje svih opcija rešenja.
Na ovakav način doći ćete do kvalitetnijeg rešenja.
Ukoliko je potrebno, koristite i metodu
parafraziranja, tokom koje možete da sumirate
ono što vam je menti rekao i pitate da li ste dobro
razumeli.

35. Ukoliko je potrebno, koristite i metodu parafraziranja, tokom
koje možete da sumirate ono što vam je menti rekao i pitate da li
ste dobro razumeli.
U slučaju da se nalazite u konfliktu sa mentijem ,,ja poruka“ je
dobar metod i veština koja se vežba i uči.
„Ja poruke“ su način komunikacije koje nam omogućavaju da
budemo fokusirani na sebe i budemo svesni svojih osećanja, kao
i da isto to iskažemo i pokažemo da slušamo i da smo spremni
na saradnju i dijalog.
U okviru „Ja poruke“ izražavamo svoja osećanja u datoj situaciji,
pružamo neutralan opis situacije, pojašnjavamo posledice
opisanog ponašanja i upućujemo predlog našem sagovorniku.
Pogledajte primer jedne „Ja poruke“, pokušajte da konstruišete
svoju sada, pre nego što dođete u problem kako biste tada već
znali kako pravilno da izrazite svoje potrebe bez da izazovete
ljutnju kod sagovornika.
Primer:
Kada kasniš, veoma mi je teško da se uskladim sa svojim
sledećim obavezama i uznemiri me ideja da nećemo stići sve da
pređemo što bi trebalo. Voleo/la bih da porazgovaramo o tome
i da vidimo šta bismo i ti i ja mogli da preduzmemo povodom
ovoga.

36. 2. Podržavanje
Budite posvećeni i podržavajući.
Ne ustručavajte se da date kompliment, naravno u dozi koja je i
vama samima prijatna.
Nađite vremena da pohvalite svog mentija. Istaknite ono što je
dobro uradio/la, ukažite na dobre osobine u toku neke
aktivnosti, bilo da je uspešno ili neuspešno završena na kraju.
Ovako ćete pomoći svom mentiju da razvije samopouzdanje i da
se oseća sigurno.
Važno: Ipak, ne dopustite da hvaljenje i podrška pređe u
povlađivanje! Važno je da osnova hvale bude istinita, i da
mentiju pomognete da čvrsto stoji ali ipak da stoji na zemlji. ☺
3. Razvijanje kompetencija
Ključna stvar zbog koje se nalazite u mentorstvu jeste razvoj
određenih veština, znanja, sposobnosti ili širenje poznanstava
mentija.
Budite asistent u mentijevom učenju!
Nalazite resurse i pružajte ih mentiju bilo da su to ljudi, knjige,
sajtovi, softveri ili nesto drugo.
Objasnjavajte, odgovarajte na radoznalost i pitanja, dajte
primere, ali pitajte i vi i izazivajte mentijevo razmisljanje. Širite
perspektivu prema kulturi i vrednostima kao i prema oblasti za
koju je menti zainteresovan/a.

37. 4. Inspirisanje
Tokom mentorstva, važno je inspirisati mentija, navesti na
inspiraciju i želji ka napretku.
Podelite primer koji će inspirisati mentija, ispričajte mu šta ste vi
ili neko drugi bilo iz vaše okoline ili šire inspirativno uradili u
polju interesovanja mentija.
Imajte na umu da je vaša uloga da inspirišite mentija da donese
informisane odluke, uči i razvija se!
5. Davanje konstruktivne povratne informacije
Konstruktivno kritikovanje je veoma važno tokom bilo kog
procesa učenja ili razvoja.
Kako bi menti znao/la na kom nivou se nalazi ili da li nešto
zaista dobro radi, važno je da to i kažete. Kao kod pohvale,
važno je da kritika bude objektivna i zasnovana na istini.
Važno je da se odnosi isključivo na aktivnost ili delo koje je
menti uradio/la, nikako na osobu i njegove/njene
karakteristike.
Takođe, važno je da kritika bude konstruktivna.
Da, osim toga što se spominje ono što je lose urađeno, da se
priča više o tome kako i na koji način bi akcija ili delo tokom
sledećeg puta mogla da bude bolja.
Dakle, važno je odgovoriti mentiju na pitanje šta treba da
preduzmem kako bi sledeći put ovo što radim bilo
odlično/bolje?

38. 6. Upravljanje rizicima
Dešava se da tokom mentorstva dođe do problema koje treba
rešiti na određen način.
Važno je da mentor u takvim situacijama ostane pribran,
racionalan, i snalažljiv.
A, kao i u svemu, priprema je pola posla!
Stoga je potrebno razmisliti na početku, pre mentorstva o
potencijalnim problemima i rizicima u kojima može mentorski par
da se nadje.
Razmislite kakvi su i koji to problemi?
U kakvim situacijama bi moglo do njih doći?
Šta je ono čega se vi plašite?
Šta mislite, sa kakvim problemima bi mogao menti sutra da vam
priđe?
Da li su iskrsla još neka pitanja u vezi problema u mentorstvu i u
odnosu sa mentijem?
Kada ste postavili sebi pitanja, razmislite o svojim snagama i
slabostima.
Na koju vašu osobinu biste mogli da se oslonite?
Šta bi trebalo da promenite kako biste nekog saslušali i pružili
adekvatnu pomoć?
Sve ovo vam pomaže da se pripremite i da u trenutku problema
ostanete pribrani i u pravoj prilici zaista pomognete.
O konkretnijim problemima će svakako biti reči na poslednjim
staranama priručnika.

39. Karakteristike Mentija
,,Živimo od onoga što dobijemo, život stvaramo od onoga što
damo.“
Vinston Cercil
Iako nam na spomen reči menti prvo padne na pamet običan
učenik, menti je mnogo više od toga.
Menti je osoba koja je istraživacki nastrojena, radoznala, želi da
napreduje otvorena je i spremna da radi na sebi.
Važno je da menti razume da je odgovoran za svoje učenje i da
je on/a glavni inicijator i pokretač mentorskog odnosa. Važno je
da se naglasi da su mentiji zapravo razlog postojanja
mentorstva.
Pa, s obzirom na sve rečeno, potrebno je da i vi, mentiji, imate
određene karakteristike i veštine.
1. Odgovornost
Kao što smo naveli, veoma je važno da mentiji znaju da su oni
odgovorni za svoj rast i razvoj, kao i da je mentor tu da asistira i
pomogne.
Važno je da preuzmete odgovornost za sve neuspehe kao i
uspehe, i sve dobre i loše strane mentorstva.
Uvek sebi postavljajte pitanja:
Šta bih ja mogao/la drugačije da uradim?
Šta bih mogao/la da uradim kako bih poboljšao/la ovu
situaciju/aktivnost/delo/sastanak?
Gledajte iz svoje pozicije, i radite sve ono što je u vašoj
mogucnosti, a u skladu je sa vašim
razvojnim željama i ciljevima.

40. 2. Inicijativa
U uspešnoj organizaciji mentorstva inicijativa mentija je presudni
deo.
Važno je da sa odgovornošću mentiji preuzmu inicijativu kako bi
se mentorski odnos odvijao što bolje i kvalitetnije i kako bi se
završio uspešno po mentija.
Potrebno je da mentiji nauče da se sve dešava sa njihovom
odgovornošću ali i inicijativom, i da koliko sami daju nekom
procesu ili učenju toliko će i dobiti.
Zato mentiji, izrazite se!
Dajte ideje za sastanke i zadatke kao i teme na kojima želite da
radite. Trudite se da ispunite zadatke koje mentor zada. Idite
,,dalje“ od samog zadatka. Pokažite inicijativu i istražite još
neku oblast ili deo teme!
Pokažite da ste i sami razmišljali o nekoj temi ili radili na nekom
određenom zadatku i došli dalje nego što je mentor predložio.
3. Ciljno usmeren
Mentiji, shvatite važnost postavljanja ciljeva i njihovih
ostvarivanja.
Gledajte na ciljeve kao put ka rastu i razvoju, kao merljive
pokazatelje dokle ste stigli sa vašim mentorom.
Ciljevi će pomoći kako vama tako i mentorima da se orijentišete i
saznate dokle ste tačno stigli kao i koliko vam treba da odete još
dalje.
Što ciljevi budu konkretniji i jasniji lakše će vam biti da ih
ostvarite.
Postavljajte pitanja mentoru, budite otvoreni i uključeni u pisanje
i zacrtavanje ciljeva kao i u njihovom dostizanju.
I zapamtite, glupa pitanja nepostoje! ☺

41. 4. Istrajnost
Kako bi mentorstvo doživelo svoju završnu fazu i dolazak do
zacrtanih ciljeva potrebno je da mentiji (kao i mentori naravno)
budu istrajni.
Vazno je ući u mentorstvo sa posvećenošću, sa odgovornošću i sa
zadovoljstvom što ste dobili priliku da radite sa jednom
iskusnijom osobom koja će svoj deo vremena posvetiti vama.
Sa istrajnosću dolazi i poštovanje mentora i njegovog vremena.
Važno je da cenite vreme izdvojeno samo za vas i vaš razvoj i
dolazak do ciljeva.
To ćete pokazati tako što ćete poštovati sve dogovore sa
mentorom, dolaziti redovno na svaki sastanak spremni za rad,
tako što ćete isprobati ono što vam zadaju i podeliti sa
mentorom kako ste se osećali i šta vam je zadatak doneo.
Ukoliko mislite da ne možete nešto da ispunite kao i da morate
da prekršite određeno pravilo koje ste postavili sa svojim
mentorom, javite se mentoru, objasnite mu o cemu se radi i
popričajte o ovome.
Važno je da obe strane budu upućene u dešavanja
koja se njih tiču.
Naravno, pre ovoga razmislite,
i probajte da budete istrajni u zadatku.
5. Slušanje
Kao sto je vazno da mentori slusaju vas isto je tako vazno da vi
slusate njih! I to AKTIVNO.
Takozvano aktivno slusanje ne podrazumeva samo
koncentraciju na pricu sagovornika vec obuhvata i razumevanje
i iskreno interesovanje.
Tokom price sagovornika pozeljno je ne prekidati pricu dok
sagovornik ne zavrsi. Kada zavrsi, pozeljno je postavljanje
otvorenih pitanja i izbegavanje zatvorenih pitanja na koja moze
da se odgovori sa da ili ne.

42. Tako mozete saznati vise informacija o onome o cemu je rec i
pruziti kvalitetniji odgovor.
U slučaju da se nalazite u konfliktu sa mentijem ,,ja poruka“ je
dobar metod i veština koja se vežba i uči.
„Ja poruke“ su način komunikacije koje nam omogućavaju da
budemo fokusirani na sebe i budemo svesni svojih osećanja, kao
i da isto to iskažemo i pokažemo da slušamo i da smo spremni
na saradnju i dijalog.
U okviru „Ja poruke“ izražavamo svoja osećanja u datoj situaciji,
pružamo neutralan opis situacije, pojašnjavamo posledice
opisanog ponašanja i upućujemo predlog našem sagovorniku.
Pogledajte primer jedne „Ja poruke“, pokušajte da konstruišete
svoju sada, pre nego što dođete u problem kako biste tada već
znali kako pravilno da izrazite svoje potrebe bez da izazovete
ljutnju kod sagovornika.
Primer: Kada kasniš, veoma mi je teško da se uskladim sa svojim
sledećim obavezama i uznemiri me ideja da nećemo stići sve da
pređemo što bi trebalo. Voleo/la bih da porazgovaramo o tome
i da vidimo šta bismo i ti i ja mogli da preduzmemo povodom
ovoga.

43. 6. Održavanje odnosa
Kao što smo već spomenuli u prethodnim delovima teksta, ceo
mentorski proces organizovan je samo zbog vas, mentija.
Ne ustručavajte se da kažete ukoliko vam nešto smeta, date
mišljenje o određenom zadatku ili dogovoru i učestvujete u
svakom delu mentorstva.
Opisujte svoja osećanja i proces mentorstva. Time ćete pomoći
održavanju prijateljskog odnosa i stvaranju poverenja.
Pratite svoj napredak, inicirajte kontakt i održavajte vezu sa
mentorom i u toku mentorstva i nakon.
Javljajte se mentoru, podsećajte i vi na sledeci sastanak.
Nemojte čekati na mentora već vi budite oni koji će da održavaju
vezu i kontakt.
Kao što je vama važno da dobijete povratne informacije tako je i
mentorima važno da čuju šta vam se sviđa a šta ne. Naravno,
veoma je važno da pazite da se izrazite na vreme, dok zajedno
sa mentorom još imate prilike da nešto promenite.
Kako smo prošli svaki aspekt mentorskog programa, od
koncepata, definicije i razmatranja šta mentorstvo jeste a šta
nije, preko faza i zadataka, do samih osoba koje čine
mentorstvo, došli smo i do trenutka kada ćemo pažnju posvetiti
potencijalnim problemima na koje možemo naići tokom
mentorskog procesa.

44. Potencijalni problemi
,,Ključna uloga mentora je da pomogne čoveku da postane ono
što već jeste – a ne da ga gura da postane više nalik njemu.“
Suze Orman
Mentorstvo vidimo i shvatamo kao odnos koji pomaže u razvoju
mlade osobe, njene karijere i veština i znanja.
Međutim, bezobzira na to kao i u svakom odnosu i u ovom mogu
da iskrsnu problemi i problematične situacije. Zato ćemo se pred
kraj posvetiti pitanjima „Šta ako...“ i predložiti šta bi trebalo
uraditi u tim situacijama.
Kao pokušaj za izlaz iz svakog problema, najvažnije je prvo
pozvati na razgovor u kojem ćete biti spremni da saslušate i
pažljivo i objektivno izrazite i ispitate svoje brige i razmišljanja,
jer upravo su ovo glavni krivci za različite konflikte, što su
naučnici još shvatili 1987.godine.
Konstruktivistički psihoterapeut, Hari Prokter je osmislio termin
,,Sistemska leptir mašna“, koji upravo ilustruje kako nastaje
problem koji se zasniva na nedovoljnoj ili lošijoj komunikaciji, a
dovodi ljude u situaciju da se „vrte u krug“.
Kao što već znamo ili slutimo, ljudi sami kreiraju svet oko sebe,
svoja mišljenja, i razmišljanja, pa isto tako i na različite načine
donose zaključke koje kasnije utiču i na njihove akcije.
Uzmimo za primer jedan mentorski odnos, u kome menti kasni
već nekoliko puta na dogovoreni sastanak. Mentor pravi svoju
ličnu konstrukciju, ljuti se i vređa na ovu ponovljenu situaciju, i
počinje da kritikuje mentija i da bude neraspoložen i nemotivisan
da spremi sastanke.
S obzirom da je i ova situacija podložna interpretaciji, menti
posmatra situaciju i razmišlja da, ukoliko mentor ne mora da
radi i ne želi da radi na njihovom odnosu, onda ne mora ni on.
Dodatno, ukoliko se mentor neprijatno ponašao, mentiju nije
više prijatno i počinje namerno da kasni i da produžuje ovu
,,Sistemsku leptir mašnu“, koja je prikazana
na sledećoj strani.

45. Hari Prokter nastavlja i ističe da ukoliko bi se samo jedna od ovih
stavki promenila, promenio bi se i čitav niz daljih ličnih
razmišljanja i akcija.
Važno je razmotriti ovu pojavu koja predstavlja našu
svakodnevicu, i osvestiti da nekada mi sami ne reagujemo kako bi
trebalo i ne tražimo i ne izražavamo ono što nam treba na pravi
način. Zato, kao što smo još na početku naveli, važno je adresirati
i izraziti svoje potrebe otvoreno, jasno, i konstruktivno, kako bi
zajedničkim snagama radili na poboljšanju odnosa i rešavanju
problema.
Naše iskustvo nam govori i da je to uvek dobar prvi korak za
rešavanje problema. U daljem tekstu vam prikazujemo određene
probleme koji su se ukazali kao česti tokom mentorstva i o kojima
bi valjalo da razmislite kako biste ih dočekali sa adekvatnim
rešenjem.
Slika - grafički prikazan koncept leptir mašne

46. 1. Šta ako menti previše zavisi od mentora?
Ukoliko se desi da menti zahteva konkretan odgovor od
mentora za odabir karijere ili koji bi korak trebalo da preduzme
i ne želi sam da donese odluku važno je isplanirati dalji tok
razvoja mentorstva.
Vratite se korak unazad i razmislite o odgovorima na pitanje:
Na koji način ja kao mentor mogu da ti pružim podršku?
Razmislite na koji način biste mogli da pomognete npr.da se
menti oseća sigurno i samouvereno u sebe da donese odluku ili
da nauči šta sve odlučivanje podrazumeva.
Napravite pauzu u priči o izboru karijere i fokusirajte se na
razvoj veština koje će ga dovesti do odluke. Kada mislite da je
menti napredovao/la, pokrenite priču ponovo.
Ako vidite da je mentiju donošenje odluke i dalje naporno, i da
ga nešto sprečava da napravi dalje korake u odluci, razmislite o
razlaganju koraka na manje korake. Možda će tako biti lakše i
možda čak ne bude shvatio/la koliko napreduje tokom ovih
koraka. Na kraju se osvrnite na celokupan proces i ukažite na to
koliko je napredovao/la!
Pohvalite i uverite kako je ovo od početka bilo moguće dostići
samo je delovalo teško, komplikovano ili zastrašujuće.
Nemojte zaboraviti da pokažete šta ste tačno uradili tokom
ovog procesa kako bi kasnije menti bio u mogućnosti da dosegne
do ciljeva samostalno! Na kraju krajeva važno je osnažiti
mentija da u budućnosti samostalno donosi odluke.

47. 2. Šta ako je menti pasivan?
Može se desiti da menti ne učestvuje u procesu mentorstva
onoliko koliko ste vi zamislili ili očekivali.
Nemojte odmah reagovati ukoliko je u pitanju samo jedan
sastanak. Vrlo je moguće da mu/joj nije bio dan ili da trenutno
nema energije.
Pitajte da li je ovo što radite dosadno, da li ima želju za nečim
drugim ili probajte da pokrenete neku drugu temu koja mislite
da će biti zanimljivija.
Ukoliko primećujete već neko vreme da se isto ponavlja i nakon
vaših sitnih intervencija, odreagujte na vreme. Isplanirajte svoje
korake i pozovite mentija na razgovor o svemu ovome.
Pitajte o čemu se radi i kako biste mogli da pomognete. Pitajte
šta biste mogli da uradite kako bi ovo mentorstvo bolje išlo i
kako bi se on/a osećala pozvano da učestvuje.
Ukoliko vam se i dalje menti ne javlja kada ste se dogovorili, ili
ne radi zadatke, na sastancima skoro pa spava i vidite da samo
vi ulazete napor – nemojte odustati već se obratite
koordinatorima za pomoć.
Zajedno ćete moći da prođete kroz vaše aktivnosti koje ste
preduzeli i da probate zajedno da otkrijete o čemu se radi.
Može se desiti da menti ipak ne želi da učestvuje ili je prezauzet
ili trenutno ima veće brige u svom životu, i to je u redu. I naravno
nemojte se ljutiti, i shvatati lično ovakve stvari. ☺

48. 3. Šta ako mentor previše zahteva?
Kako postoje različiti ljudi tako postoje i različiti mentori. Strogi
mentori mogu da budu dobri za određene mentije i mogu da
izvuku najbolje iz njih.
Međutim ne odgovara svakom isti pristup, pa tako ni strog
mentor. Ukoliko vam se desi da je mentor zahtevan a vi ne
postižete ono što vam je zadato, obavezno reagujte. I to što pre
to bolje pokušajte da rešite ovu situaciju tako što ćete objasniti
mentoru da vama ovakav tempo ne odgovara.
Recite koje su to potrebe koje imate, šta vas sve sprečava i dajte
neki predlog za dalju dinamiku. Pitajte mentora da li je to u redu
i šta misli o tome. Saslušajte odgovor i razmislite o njemu. Dođite
do zajedničkog rešenja i budite otvoreni ka različitim
predlozima. Znajte da mentor sigurno nije mislio ništa loše u
trenutku kada vam je zadavao previše i ne shvatajte lično to što
niste bili u situaciji da postignete sve.
S druge strane, mentori, i vi budite otvoreni i ne shvatajte lično
ukoliko menti ima kritiku. Razumite, poštujte i druge mentijeve
obaveze i potrudite se da dođete do zajedničkog resenja.

49. 4. Šta ako je mentor „nestao u akciji“?
Ponekad se nažalost desi da mentor bude previše zauzet i da nije
dobro procenio svoje vreme koje bi mogao da posveti
programu.
(Naravno ovo je sasvim moguće da se desi i mentiju. )
Ukoliko možete da predvidite ovakve situacije, bilo bi dobro da
ih najavite mentorskom partneru kao i koordinatorima
programa kako bi i oni mogli da isprate situaciju i ukoliko je
potrebno nadju novog mentora.
Takođe, ukoliko se desi da se mentor ne javlja pred dogovoreni
sastanak, preporučujemo mentijima da se jave i da provere šta
se dešava.
Nemojte čekati mentora da inicira kontakt pitajući se – da li je ok
da mu/joj se javim.
Kao što smo vas savetovali budite inicijatori! ☺
Ako mentor ne odgovara na poruke ili pozive neko vreme a nije
najavio svoje odsustvo, obratite se koordinatorima programa.
Oni će znati sta treba da se uradi i probaće da reše situaciju sa
mentorom ili pronalaskom zamene.
Ono što je vazno je da ne čekate poslednji trenutak da obavestite
da mentora nije bilo dužeg vremena, jer tada „Kad porastem
biću...“ tim neće više moći ništa da uradi da nadoknadi
propušteno vreme.

50. 5. Šta ako mentorski par ne „klikne“?
Ovo je najčešći strah budućih mentora i mentija.
Da li ću ispuniti njegova/njena očekivanja? Da li ću uspeti da
budem dobar mentor? Šta ako se uopšte ne složimo i ne
kliknemo? To su pitanja sa kojim se sigurno susrećete pred
mentorstvo.
Mi, „Kad porastem biću...“ tim, vas uveravamo da ćete svakako
moći da izvučete nešto dobro iz bilo kog odnosa!
Ukoliko vam se na početku čini da se nikako nećete složiti i da
naredni meseci u mentorstvu neće biti uopšte kao što ste
planirali, sačekajte. Izbrojte do 10. Razmislite šta vam se dopada
kod vašeg mentorskog partnera. Sigurno ćete naći nešto čemu
se divite, u čemu biste mogli da pomognete ili što će vas
inspirisati. U
drugom koraku razmislite koliko su vas puta zivot i drugi ljudi
iznenadili. Sigurno više puta!
A ako ne, možda baš ovo bude taj put. Budite strpljivi i videćete
da će sve ispasti kako treba ukoliko se potrudite da sa vaše
strane sve bude kako treba. Budite otvoreni za tuđe potrebe i
različitost.
Ukoliko se zaista desi da zaista mentorski odnos ne funkcioniše,
važno je da se ipak nađete i porazgovarate o ovome i vidite ima
li nekog alternativnog rešenja.
Takođe, dobro bi bilo da kontaktirate koordinatore KPB
programa kako bi vam pomogli medijacijom u rešavanju
problema.

51. Zaključak
Kao što smo na početku istakli, mentorstvo postaje sve
popularnije i može se videti u raznim oblicima i institucijama.
Međutim, rano mentorstvo dok su mladi još u osnovnim i
srednjim školama često izostaje, dok novije prakse iako retke,
savetuju i ukazuju na veliki broj pozitivnih ishoda.
Posebno u karijernom razvoju mentorstvo se pokazuje kao
veoma snažan metod.
Kao što smo videli, kako bi mentorstvo uspelo važno je razmisliti
o svojim karakteristikama, snagama i slabostima, ali i biti
otvoren ka drugoj osobi, njenim potrebama i razmišljanjima.
Osim toga, važno je i znati kako pravilno mentorstvo
funkcioniše, šta je mentorstvo i koja su sastavna pravila dobrog
mentorskog odnosa. Jer iako smo rekli da je svako mentorstvo
drugačije ipak svako ima iste ili slične zupčanike koje ga
pokrecu, a ti zupčanici se zovu faze i zadaci.
Pa tako u mentorstvu prolazimo kroz pet razlicitih faza a to su
priprema, stvaranje odnosa, otkrivanje i zacrtavanje ciljeva,
mentorski rad i redefinicija, i još više zadataka i izazova.
I na kraju jednako je važno spomenuti i potencijalne probleme i
tokom pripreme razmisliti o potencijalnim koji bi mogli da naiđu
kao što je pasivnost mentorskog partnera ili prevelika
zahtevnost.

52. Pisanjem ovog prirucnika smo se podsetili svih KPB događaja i
mentorskih parova.
Sumirali smo utiske i učili na konretnim dešavanjima i
primerima.
Setili smo se i mentorskih parova koji su već prošli kroz ovaj
proces i njihovih osmeha na licu kada spomenemo „Kad
porastem biću...“ ali i mentorstvo.
Zbog svega toga smatramo da smo u poziciji da svakom našem
čitaocu preporučimo, pazite sad – MENTORSTVO.
Ukoliko trenutno sedite i završavate čitanje ovog priručnika koji
vas je i naveo na razmišljanje o ideji da nađete mentora,
kažemo vam:
Uradite to!
Već danas razmislite ko bi vam bio značajan u ovom procesu i
od koga biste voleli da učite i obratite mu/joj se!
Nemojte da vas bude sramota, jer će se sigurno obradovati što
postoji neko ko je video potencijalnog mentora u njemu/njoj!
Ako se pak setite nas u čitavom procesu, javite nam se da
kažete da smo vas inspirisali – biće i nama drago.
Veliki KPB i mentorski pozdrav! ☺
PS Ukoliko vas zanima da procitate vise o mentorstvu,
pogledajte ispod literaturu koju smo koristili.

53. Literatura
1. Prirucnik za mentorstvo, Visnja Kisic, et al., Kreativno
Mentorstvo, 2019.
www.kreativnomentorstvo.com/wpcontent/uploads/2019/09/
KM_Prirucnik_SRP_2019_FINAL_WEB.pdf
2. Mentoring and coaching, CIMA, Topic Gateway Series No. 50,
2008.
https://www.cimaglobal.com/Documents/ImportedDocuments/c
id_tg_mentoring_coaching_Aug08.pdf.pdf
3. Mentoring for Change, Dr Jennifer de Vries, UAEW, 2011.
https://eige.europa.eu/sites/default/files/uaew_final_mentoring
_for_change.pdf
4. Introduction to Mentoring – A Guide for Mentors and Mentees,
Centering of Mentoring, American Psychological Association,
2006.
https://www.apa.org/education/grad/intro-mentoring.pdf
5. Skills for Succesful Mentoring: Competencies of Outstanding
Mentors and Mentees, Ph. D. Lynda Phillips-Jones, 2003.
https://my.lerner.udel.edu/wp-
content/uploads/Skills_for_Sucessful_Mentoring.pdf
6. Introduction to Mentoring, Department of Chemistry,
University of Cambridge.
https://www.ch.cam.ac.uk/pdac/files/Introduction%20%20to%
20Mentoring.pdf
7. More Mentoring – A Guide for Mentors, Center for Health
Leadership & Practice, Public Health Institute, Oakland, CA, 2003.
https://www.rackham.umich.edu/downloads/more-mentoring-
guide-for-mentors.pdf

54. 8. Mentorstvo u srcu – Vodic za Mentora i Mentorisanog,
Infostud, 2018.
https://poslovi.infostud.com/public/docs/mentorstvo-u-
srcu-vodic.pdf
9. Mentorstvo – prirucnik za nastavnike, Zavod za skolstvo,
Odsjek za kontinuirani profesionalni razvoj, Podgorica,
2009.
https://www.skolest.com/wp-
content/uploads/2012/09/MENTORSTVO-prirucnik-za-
nastavnike.pdf
10. Mentorstvo – Trend ili Realna potreba?, Sonja Dakic,
2018.
https://www.sonjadakic.com/mentorstvo-trend-ili-realna-
potreba/