Seminarska preyentacija za ispit iz 'elijske biologije

1. Molekularna biologija – kardiomiopatija
Univerzitet u Nišu
Prirodno-matematički fakultet
Departman za biologiju i ekologiju
Student Mentor
Dimitrije Spasić Prof. dr Perica Vasiljević
Br indeksa – 512
Niš,2021

2. •
•
Ranije definisane kao primarne bolesti
srčanog mišića nepoznate etiologije
Bolesti srčanog mišića poznate etiologije
ili udružene sa sistemskim bolestima -
sekundarne ili specifične bolesti srčanog
mišića.
Definicija kardiomiopatija
Richardson P, et al. Report of the 1995 World Health Organization/International Society and Federation of Cardiology Task Force on
the Definition and Classification of Cardiomyopathies. Circulation 1996.

3. • “Primarna kardiomiopatija”
bolesti u kojima je srce jedini
ili predominantno zahvaćeni
•
organ
“Sekundarna kardiomiopatija”
bolesti u kojima je miokardna
Klasifikacija kardiomiopatija
disfunkcija deo sistemske
bolesti ili bolesti više organa i
sistema
Maron et al. Circulation 2006

4. PRIMARNE KARDIOMIOPATIJE
Mešovite
Genetske
HCM (Hipertrofična
kardiomiopatija)
ARVD/C
Glikogenoze
Poremećaji sprovođenja
Mitohondrijalne miopatije
DCM (Dilataciona
kardiomiopatija
Restriktivna
(ne-hipertrofična i
ne-dilataciona)
Stečene
Inflamatorne (myocarditis)
Stresom provocirana
(“Tako-tsubo”)
Peripartne
Tahikardijom indukovane
Deca Insulin zavisnih
dijabetičnih majki
LQTS
Poremećaji jonskih kanala
Brugada SQTS CVPT Azijski SUNDS
Maron J.B. et al: Contemporary
Definitions and Classification of the
Cardiomyopathies Circulation, 2006

5. 1. Infiltrativne (Amiloidoza, Gaucherova bolest)
2. Bolesti deponovanja (Hemohromatoza, Fabrijeva bolest)
3. Toxičnost (Lekovi, teški metali)
4. Endomiokardne (Endomiolardna fibroza, Hipereozinofilni sindrom-
Löefflerov endokarditis)
5. Inflamatorne (Sarkoidoza)
6. Endokrine (Diabetes mellitus, Hypertireoza)
7. Kardiofacijalne (Noonan sindrom, Lentiginoza)
8. Neuromuskularne/neurološke (Friedreichova ataksija, Duchenne-
Beckerova muskularna distrofija)
9. Nutritivni deficiti (Beriberi, pellagra)
10. Autoimune bolesti/kolagenoze (SLE, Dermatomiozitis)
11. Elektrolitni disbalans
12. Posledice antineoplastične terapije (Antraciklini, ciklofosfamid)
SEKUNDARNE KARDIOMIOPATIJE

6. •
•
•
Alternativni pristup je da se kardiomiopatije
reklasifikuju prema genetskom defektu koji
je u osnovi bolesti
Nedostatak: u kliničkoj praksi put od
dijagnostike do lečenja retko počinje sa
identifikacijom genetskog defekta
Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu
simptoma ili kliničkih znakova bolesti
Nova klasifikacija kardiomiopatija
Elliott P, et al. Classification of the cardiomyopathies: a position statement from the European Society of Cardiology Working group on
myocardial and pericardial diseases. Eur Heart J 2007

7. Klasifikacija kardiomiopatija Radne grupe za bolesti srčanog mišića i perikarda Evropskog udruženja
kardiologa
ESC KLASIFIKACIJA KARDIOMIOPATIJA
•Kardiomiopatije su grupisane u
specifične morfološke i
funkcionalne fenotipe
•Svaki fenotip je dodatno podeljen
na familijarne i ne-familijarne
forme

8. • Pojava iste bolesti ili različitih
fenotipa iste mutacije kod
najmanje dva člana porodice
• Najveći broj -monogenske bolesti
(genetski defekt je sam po sebi
dovoljan za pojavu klinički
manifestne bolesti)
• Pošto se ovakvi genetski defekti
mogu preneti na potomstvo,
bolesnici sa identifikovanim “de
novo” mutacijama su takođe
klasifikovani kao familijarne
kardiomiopatije.
FAMILIJARNE
KARDIOMIOPATIJE

9. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Beckwith-Wiedermann sy
•
•
•
•
•
•
•
Mišićni LIM protein
Fosfolamban promoter
Familijarni amiloid
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Teški lanci ß-miozina
Miozinvezan protein C
C-Troponin I
Troponin-T
a-tropomiosin
Esenc. laki lanci miozina
Reg. laki lanci miozina
C-Aktin
Teški lanci ß-miozina
Titin
Troponin C
FAMILIJARNE KARDIOMIOPATIJE
HCM (Hipertrofična kardiomiopatija)
Bolest proteina sarcomera Metabolic disease
Glikogenoze II i III
Anderson-Fabry bolest
Deficit karnitina
Deficit fosforilaze B
Deficit AMP kinaze
Deficit Debrancher enz
Hurlerov sindrom
Hurler-Scheieova bol.
Hunterov sindrom
Mannosidoza
Fucosidosis
Totalna lipodistrofija
Mitohondr. citopatija
Sindrom HCM
Noonanov sindrom
LEOPARD sindrom
Friedreichova ataksija

10. FAMILIJARNE KARDIOMIOPATIJE
DCM (Dilataciona kardiomiopatija)
Mutacije proteina sarcomere
Cytoskeletni geni
• Distrofin
• Emerin
• Sarcoglikan kompl.
• Lamin A/C
• CRYAB
• TCAP
• Epicardin
Mutacije proteina diskusa interkala
• Plakoglobin
• Desmoplakin
• Plakophilin 2
• Desmoglein
Mitohondrijalna citopatija

11. FAMILIJARNE KARDIOMIOPATIJE
ARVC (ARITMOGENA
KARDIOMIOPATIJA DESNE KOMORE)
Mutacije proteina diskusa interkalat.
Distrofin
Srčani rianodin receptor (RyR2)
Transforming growth factor-β3 (TGFβ3)

12. FAMILIJARNE KARDIOMIOPATIJE
RCM (Restriktivna kardiomiopatija)
•Troponin I (RCM +/- HCM)
•Esenc. laki lanci miozina
•Locus 10q23.3
•Transthyretin (RCM + neuropatija)
•Apolipoprotein (RCM + nefropatija)
•Dezminopatija
•Pseuxanthoma elasticum
•Hemohromatoza
•Fabrijeva bolest
•Glikogenoze
•Hurlerova bolest
•Endomiokardna fibroza (Familijarn
(Fusion FIP1-like-1/ PDGFRA geni)
Mutacije proteina sarcomera Familijarna amiloidoza

13. • Klinički se definišu
prisustvom bolesti kod
jednog bolesnika ali ne
i kod drugih članova
porodice (na osnovu
analize porodičnog
stabla i kliničke
evaluacije).
NEFAMILIJARNE KARDIOMIOPATIJE

14. ZAKLJUČAK
• Dostignuća savremene molekularne genetike, virusologije i
kardioimunologije pomogle bolje razumevanje molekularne
biologije kardiomiopatija
• Napredak molekularnih tehnika znatno je poboljšao razumevanje
mehanizama odgovornih za srčanu disfunkciju kod
kardiomiopatija
• Jasno je da mutirani proteini u kardiomiocitima mogu poremetiti
srčanu funkciju bilo da se javljaju u kontraktilnom aparatu ili u
mehanosenzitivnim kompleksima
• Promene u funkciji kardiomiocita pokreću kaskade ćelijskih
odgovora koji pokušavaju da kompenzuju ove razlike
normalizacijom funkcionalnih parametara u ćelijama
• Uporni odgovori na ćelijskom nivou dovode do promena u celom
organu koje su u velikoj korelaciji sa iznenadnom srčanom smrću
i srčanom isuficijencijom

15. ZAKLJUČAK
• Grupisani su specifični morfološki i funkcionalni fenotipi (a ne patofiziološki
mehanizmi – što je više primenljivo za istraživačke svrhe nego za kliničku
praksu)
• Uvedena je subklasifikacija na familijarne i ne-familijarne forme da bi se
naglasio značaj genetski determinisanih kardiomiopatija i orjentacija na
genetski skrining
• Dijagnostički princip „per exclusionem” je zamenjen aktivnom
strategijom traganja za dijagnostičkim indikatorima bolesti u cilju
postavljanja specifične dijagnoze i davanja adekvatne terapije za
bolesnike i njihove porodice
• Mnogo ostaje da se nauči o preciznim mehanizmima koji moduliraju
prelaz između kompenzacionih odgovora u srcu i razvoja srčane
insuficijencije
• Uprkos ovim izazovima, osnovne studije procesa koji posreduju
ćelijskim odgovorima na srčani stres dozvolile su razvoj terapije za neke
kardiomiopatije koje uključuju lekove koji smanjuju krvni pritisak i broj
otkucaja srca

16. HVALA NA PAŽNJI!