2. Oдговара из Будима Београду да ће брзо доћи, да се Турци задрже
у Београду али да се са двора пошаљу и тајна писма свим
војводама, кефалијама и кнезовима да се спрема за турски напад.
3. Пише писмо Ђурђу
Бранковићу, који је у Зети, и
обавештава га да су
преговори између Жигмунда
и Венеције тешки и да иако
има изгледа да се договор
постигне, он још није на
видику. На руку им иде што
све три стране желе да
заједно ратују против Турака
и султана Мурата. Јавља му
да је Муратово посланство је
већ у Београду и да је могуће
да ће Турски напад уследити
у рано пролеће. Моли га да у
Зети спречи било какве
нереде и да у својим
земљама припреми војску и
одбрану земље. Да пише
војводама на крајиштима и
нареди припрему за рат са
Турцима.
4. Пише у Дубровник и
тражи барут и оружје
за рат са Турцима,
тражи сваку помоћ и
овлашћење за
Дубровчане у српским
градовима да
учествују у одбрани.
6. Пише у Будим и
обавештава
Жигмунда да је
турско
посланство
отерао те да је
рат са Турцима
неизбежан. Моли
га да што пре
оконча
преговоре са
Млетачком
републиком.
Очекује помоћ и
ширу подршку
као што је раније
и договорено.
8. Рудник, Борач, Ниш, Петрус, Раван, Н.Брдо, Крушевац, Козник, Ужице,
Сребрник, Врање пишу Стефану да су примили наредбу и да по њој поступају.
Крајишници су послати на границе и прате сваки корак, хране има доста. Дају
детаљан опис стања утврђења и које путеве надзиру. Градови у унутрашњости
обавештавају у свим мерама које су предузели.
14. Канцеларија у
Врању пише
Стефану да су
Турци виђени у
Софији, рат креће
пре зиме. њихове
извиднице из
Знепоља дознале
од сељака који
беже од Софије да
је Мурат у Софији.
15. Стефан пише у Будим и јавља Жигмунду да
је рат на помолу и да хитно шаље помоћ
18. Стефан пише у Ниш, Н. Брдо и војводи Витку. Турци ће
ударити највероватније на та два града и он их
упозорава да се држе и да се не поколобају. Витку пише
да крене у Софију и покуша да преговара са Муратом, да
му понуди мир