dsada

1. Poreklo života na Zemlji. Dokazi
evolucije.

2. Šta nas uči evoluciona biologija?
• Kakvi su uslovi vladali na Zemlji pre više miliona ili milijardi
godina
• Kako je nastao život na Zemlji
• Kako sve žive i izumrle vrste imaju zajedničkog pretka i na
osnovu čega to znamo
• Kako su izgledali naši preci i preci drugih živih bića

3. Biodiverzitet planete Zemlje
• Danas ovu raznovrsnost čini preko 2 miliona vrsta.
• Ova raznovrsnost nije nastala odjednom.
• Živi svet se menjao tj. evoluirao tokom više miliona i milijardi
godina.

4. Život na Zemlji-nastanak
• Kada?
• Nastao pre oko 3.5 milijardi godina
• Gde?
• U praokeanu.
• Kako?
• Nastankom prvih ćelija (praćelije/pračestice) neživih
molekula.
Nastanak prvih ćelija-nastanak života na Zemlji.

6. Život na Zemlji-razvoj
• Kako?
• Prve ćelije imale su svoj nasledni materijal-gene.
• Ove ćelije su rasle, umnožavale se tj. delile
prostom deobom, i imale svoje potomstvo
koje je nasledilo njihove gene.

7. Život na Zemlji-razvoj
• Od praćelija prvo su nastali jednoćelijski
organizmi-BAKTERIJE.
• Posle mnogo vrema nakon njih nastali su i
predstavnici CARSTVA PROTISTA-jednoćelijskih
organizama (jednoćelijske biljke i životinje).
• Takođe, ovi jednoćelijski organizmi posle
određenog perioda vremena, nakon deobe se
više ne razdvajaju, nego ostaju zajedno-nastaju
VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI.

8. BAKTERIJA
ŽIVOTINJSKA
ĆELIJA BILJNA ĆELIJA

9. • Svi živi organizmi tj. sve vrste koje danas žive
na Planeti nastali su POSTEPENIM
PROMENAMA vrsta koje su živele pre njih u
prošlosti.

10. • Proces postepenih i dugotrajnih promena osobina
živih bića tokom vremena naziva se EVOLUCIJA.

11. • Vrste koje danas žive na Planeti potiču od
zajedničkog pretka.
• Osobine ovih predaka su se tokom vremena
menjale-neke nove osobine su nastajale, dok su se
neke osobine gubile/nestajele.
• Tako su nastajale nove vrste.

12. • Međutim, i pored velike
raznovrsnosti živog sveta, živi
svet ima zajedničko poreklo.
• Kako to znamo?
• Živi svet ima zajedničke
osobine-one nam ukazuju na
postojanje zajedničkog
pretka.
• Što su organizmi srodniji,
imaju više zajedničkih
osobina.

13. Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA
• Redosled živih bića od PRAŽIVOTINJA, sve do
KIČMENJAKA, nije slučajan.
• On oslikava postepene promene živih bića-tj.
oslikava tok evolucije.
• Grane stabla-grupe živih bića koje su nastajale
tokom evolucije (promenama) od zajedničkog
pretka.
• Osnova stabla-zajednički predak živih bića.

15. Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA
• Pitanje za razmišljanje......
• Gledajući stablo života, na osnovu čega znamo
koja živa bića su srodnija? Npr. da li su srodniji
robe i vodozemci ili ribe i ptice?
• Na osnovu blizine grana i broja zajedničkih
osobina.

16. Primeri postepenih promena osobina-evolucije

17. Primer br. 1
• Bičari i sunđeri

18. Primer broj 2
• Ribe i vodozemci
Tiktaalik-predak kopnenih kičmenjaka

19. Primer broj 2
• Ribe i vodozemci

20. Primer broj 2
• Promene koje su se desile.
• Peraja riboliki ekstreimiteti
• Riblji mehur primitivna pluća
• Oči sa strane oči na gornjem delu lobanje
• Leđno peraje gubitak leđnog peraja
• Nepokretna glava pokretna glava-vrat
Zaključak-evolucija podrazumeva postepene
promene osobina kod živih bića. Neke osobine
nastaju, neke osobine se gube.

21. Primer broj 2
• Amfibijske ribe (Mudskipper)
Ribe sposobne da žive izvan vode određeni period.
Mangrova šume u Africi, Aziji, Australiji.
Koriste grudna peraja za kretanje na kopnu.
Dišu preko kože i sluzokože usta.
Na kopnu mogu da prežive i do tri ipo dana.

22. Primer broj 3
• Gmizavci i ptice
Archeopteryx-praptica

23. Primer broj 3

24. Primer broj 4
• Ekstremiteti kičmenjaka

25. • Ekstremiteti sisara

26. Primer broj 5
• Evolucija konja

27. Evolucija konja-postepene promene

28. Primer broj 6
• Građa embriona kičmenjaka

29. Dokazi evolucije.
• Na osnovu čega evolucija dokazuje da vrste
imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj
prošlosti?
• Na osnovu FOSILA.
• Lat. fossilis-iskopan

30. Fosili
• Okamenjeni ostaci živih bića koji su nekada
živeli na Zemlji.
• Paleontologija-paleontolog
• Gde pronalazimo fosile?
• Stene (Zemljina kora)
• Ledeni glečeri
• Naslage mulja
• Fosilizirana smola drveta
(ćilibar)

31. Fosili
• Šta sve može biti fosil?
• Kosti i zubi kičmenjaka
• Listovi i grane
• Semena i šišarke
• Čvrst skelet beskičmenjaka
• Rožne tborevine (rogovi, kljove)
• Ostaci celog tela (insketi u ćilibaru)

32. Fosili
• Pitanje za razmišljanje.......
• Na osnovu čega znamo koliko su stari fosili?
• Na osnovu starosti stena u kojima su nađeni.
• Koji fosil je stariji, onaj nađen u dublje ili plićem sloju Zemljine
kore?
• Onaj koji je nađen u dubljem sloju kore.

33. Fosili
• Mnoge vrste nisu ‘’ostavile’’ fosile.
• Iz tog razloga poznajemo vrlo mali deo živog
sveta koji je nekada živeo na Planeti.

34. Živi fosili
• Limulus
• Triops

35. Živi fosili
• Ginko
• Celekant (latimerija)

36. • NAUTILUS!
NAUTILUS

37. Nautilus
• Negdje na pola evolucijskog puta od puža do
hobotnice nalazi se Nautilus, životinja koja se
jako malo promjenila u posljednjih 500
miliona godina. U jednom trenutku, u oceanu
se nalazilo na stotine različitih vrsta ove
životinje, ali danas ih je ostalo samo šest.
• Poput lignje i hobotnice, Nautilus ima pipke,
ali bez usisnika. Također im nedostaje i
složeni nervni sistem i dobra memorija koju
imaju napredni članovi porodice.

38. • OKAPI

39. OKAPI
• Sa svojim tijelom koje podsjeća na žirafe,
čudnovati Okapi se smatra drevnim fosilom jer je
on jedina životinja ostala na svijetu koja je bliska
praistorijskim žirafama – čak i bliža nego žirafe
koje viđamo danas.
• Tokom 15 miliona godina, evolucija je favorizirala
visoke žirafe koje su mogle dosegnuti krošnje
stabala, dok konačno nismo dobili današnje žirafe.
Ipak, jedan set predaka preselio se u šumu i nikad
se nije mnogo promijenio od originala: Okapi.
Izvorno, zbog prugastih nogu, naučnici su smatrali
da je Okapi vrsta zebri.

40. • Sumatranski nosorog

41. Sumatranski nosorog
• Nažalost, Sumatranski nosorog dijeli titulu
“najugroženije vrste nosoroga na svijetu” sa Javan
nosorogom. Procjenjuje se da je ostalo manje od 400
živih Sumatranskih nosoroga. Prirodno stanište ovog
najmanjeg nosoroga u svojoj porodici su guste šume
Indonezije i Malezije.
• Javnosti je relativno dobro poznat, jer je bio predmet
neuspješne 20-godišnje studije i programa za uzgoj u
zatočeništvu. Neke teorije povezuju Sumatranskog
nosoroga sa praistorijskim Runastim nosorogom, iako
dokazi još uvijek nisu dovoljni da se ova teza zvanično
potvrdi.

42. Aligatorska kornjača

43. Aligatorska kornjača
• Ova kornjača sa zastrašujućim izgledom
dolazi iz jugoistočnog dijela SAD-a. Može
težiti do masivnih 100 kg, a u prosjeku žive
150 godina.
• Legende kažu da su neki primjerci pronađeni
sa dijelovima pušaka iz građanskog rata
ugrađenim u oklope ovih kornjača. Više od
200 miliona godina stara strategija lova im
pali i danas: čekanje plijena na dnu
slatkovodnog jezera, koji kad im se približi,
ulove sa svojom super-snažnom čeljusti.

44. Coelacanth (“Praistorijski”)

45. Coelacanth (“Praistorijski”)
• Coelacanth je jedan od najpoznatijih živih fosila.
Kapetani Hendrick Goosen i Marjorie Courtenay-
Latimer otkrili su prvi primjerak 1938. godine.
Ovo otkriće je šokiralo naučnu zajednicu jer se
smatralo da je ova vrsta ribe izumrla prije 65
miliona godina.
• U stvarnosti, Coelacanth je preživio gotovo 400
miliona godina. Do sada su samo dva primjerka
zabliježena, jedan u Zapadnom Indijskom oceanu
i drugi u Indoneziji.

46. Prezentaciju uradio
• Milovan Erić i Mladen Jevtić