1.
СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ –
кардиоваскуларни систем
СРЦЕ И КРВНИ СУДОВИ

2.
Крвни систем човека
• Затвореног је типа као и код свих кичмењака. То значи да се телесна
течност , крв, креће кроз систем канала (крвних судова) и никада их не
напушта.
• Основна улога: обезбеђује константну циркулацију крви, транспорт
материја, заштита организма од страних тела, транспорт топлоте.
• Крв кружи у једном смеру, од срца до периферије тела и натраг. То је
омогућено постојањем система за крвотог кога чине:
 ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ) КРВОТОК – срце, аорта, артерије, капилари, и
вене
 МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК – срце, плућне артерије, капилари и плућне
вене

3.
СРЦЕ човека је снажан, шупљи, мишићни орган изграђен од попречно-пругастих срчаних мишићних
ћелија. Налази се у средини грудног коша између оба плућна крила. Обавијено је двослојном
СРЧАНОМ МАРАМИЦОМ (спољашња која належе на плућа и грудни кош и унутрашња на само срце).
Између ова два слоја је течност која спречава трење при раду срца. Чине га лева и десна
ПРЕТКОМОРА и лева и десна КОМОРА.
Између преткомора и комора налазе се СРЧАНИ ЗАЛИСЦИ. Они СПРЕЧАВАЈУ ВРАћАЊЕ КРВИ ИЗ
КОМОРЕ У ПРЕТКОМОРУ, чиме се обезбеђује једини и сталан смер кретања крви кроз крвоток.
Затварање залистака производи звук који се чује као откуцај срца. Срчани залистак између леве
преткоморе и леве коморе зове се МИТРАЛНИ ЗАЛИСТАК (ДВОЛИСНИ). А између десне преткоморе и
десне коморе ТРОЛИСНИ ЗАЛИСТАК. Постоје и АОРТНИ ЗАЛИСТАК (између леве коморе и аорте) и
ПЛУЋНИ ЗАЛИСТАК (између десне и плућне артерије).

4.
 Срце је отприлике величине стиснуте песнице, тежине од 300 до 350
грама.
 Нормалан број (контракција) “откуцаја” срца у минуту је 60 – 80. За то
време кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни
волумен срца, и укупну количину крви у организму.
 Сила којом крв делује на јединицу површине крвног суда назива се
КРВНИ ПРИТИСАК. Контракција (грчење коморе) представља СИСТОЛНИ
крвни притисак, а опуштање срчаног мишића ДИЈАСТОЛНИ притисак.
Нормалан крвни притисак код човека (систолни/дијастолни) је 120/80
mmHg.
 Пулс је периферни одраз рада срца, тачније ритмичко стезање
артерија после после контракције срчаног мишића. Физиолошки опсег
пулса је 60-100/минуту.
 Рад срца није под утицајем наше воље. Центар за рад срца као и за
дисање и све виталне функције налази се у продуженој мождини.

5.
Леву од десне стране срца раздваја СРЧАНА ПРЕГРАДА. Чине је она између
преткомора и она између комора.

6.
КРВНИ СУДОВИ – АРТЕРИЈЕ, ВЕНЕ, КАПИЛАРИ
АРТЕРИЈЕ су еластични крвни судови који одводе крв ИЗ СРЦА. АОРТА је највећа
артерија и она одводи крв из леве коморе у тело . ПЛУЋНА АРТЕРИЈА одводи крви из
десне коморе у плућа. Аорта се грана на све мање артерије – артериоле. Најмање
артерије које продиру у ткива су артеријски капилари.
АОРТА

7.
ВЕНЕ су тањи и мање еластични крвни судови од артерија. Вене се гранају на мање
вене – венуле а ове на венске капиларе. Кретању крви кроз вене помажу телесни
мишићи и залисци.
КАПИЛАРИ су најситнији крвни судови са једнослојним зидом због размене материја
између организма и крви. Они повезују артеријске и венске крвне судове. Артеријски
капилари носе кисеоник и хранљиве материје до свих ћелија. Венски капилари узимају
угљен-диоксид и штетне материје који се избацују у спољашњу средину. Капилари
затварају артеријске и венске крвне судове у једну целину.

8.
Крвоток човека чине ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ, ТЕЛЕСНИ)
КРВОТОК и МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК

9.
ВЕЛИКИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ЛЕВОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ АОРТА.
Она разноси ОКСИДОВАНУ КРВ (крв са кисеоником) по читавом организму. Ћелијама се
предаје кисеоник из крви, а за хемоглобин у крви се везује угљен-диоксид. Тако настаје
РЕДУКОВАНА (дезоксигенисана ) крв. Она се ШУПЉИМ ВЕНАМА враћа у ДЕСНУ
ПРЕТКОМОРУ срца, а одатле иде у ДЕСНУ КОМОРУ.

10.
МАЛИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ДЕСНОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ ПЛУЋНА
АРТЕРИЈА. Она се грана на леву и десну артерију које РЕДУКОВАНУ КРВ односе
У ПЛУЋА. У плућима се крв оксидује (отпушта се угљем-диоксид а прима
кисеоник) и враћа ПЛУЋНИМ ВЕНАМА у ЛЕВУ ПРЕТКОМОРУ.

11.
• Крв се кроз мрежу крвних судова креће захваљујући пулсирању срца. Крв
богата кисеоником из плућних капилара долази плућном веном до леве
преткоморе срца, где грчењем преткоморе и отварањем срчаног залистка
одлази у леву комору а затим грчењем леве коморе одлази преко аорте
свуда по телу. Артеријска, оксигенисана крв богата кисеоником долази до
артеријских капилара где предаје кисеоник и хранљиве материје ћелијама а
узима угљен диоксид и штетне материје метаболизма где крв постаје венска и
прелази у венске капиларе а из њих иде веном крв богата угљен диоксидом,
дезоксигенисана,до десне преткоморе срца па у десну комору. Грчењем
коморе крв прелази у плућну артерију и одлази до плућних капилара где се
ослобађа угљен диоксида и штетних материја а узима кисеоник и хранљиве
материје. Треба напоменути и то да се размена гасова, кисеоника и угљен
диоксида врши између система за циркулацију (капилара) са једне стране и
респираторног система (алвеола) са друге стране.