SlideShare une entreprise Scribd logo
СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ –
кардиоваскуларни систем
СРЦЕ И КРВНИ СУДОВИ
Крвни систем човека
• Затвореног је типа као и код свих кичмењака. То значи да се телесна
течност , крв, креће кроз систем канала (крвних судова) и никада их не
напушта.
• Основна улога: обезбеђује константну циркулацију крви, транспорт
материја, заштита организма од страних тела, транспорт топлоте.
• Крв кружи у једном смеру, од срца до периферије тела и натраг. То је
омогућено постојањем система за крвотог кога чине:
 ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ) КРВОТОК – срце, аорта, артерије, капилари, и
вене
 МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК – срце, плућне артерије, капилари и плућне
вене
СРЦЕ човека је снажан, шупљи, мишићни орган изграђен од попречно-пругастих срчаних мишићних
ћелија. Налази се у средини грудног коша између оба плућна крила. Обавијено је двослојном
СРЧАНОМ МАРАМИЦОМ (спољашња која належе на плућа и грудни кош и унутрашња на само срце).
Између ова два слоја је течност која спречава трење при раду срца. Чине га лева и десна
ПРЕТКОМОРА и лева и десна КОМОРА.
Између преткомора и комора налазе се СРЧАНИ ЗАЛИСЦИ. Они СПРЕЧАВАЈУ ВРАћАЊЕ КРВИ ИЗ
КОМОРЕ У ПРЕТКОМОРУ, чиме се обезбеђује једини и сталан смер кретања крви кроз крвоток.
Затварање залистака производи звук који се чује као откуцај срца. Срчани залистак између леве
преткоморе и леве коморе зове се МИТРАЛНИ ЗАЛИСТАК (ДВОЛИСНИ). А између десне преткоморе и
десне коморе ТРОЛИСНИ ЗАЛИСТАК. Постоје и АОРТНИ ЗАЛИСТАК (између леве коморе и аорте) и
ПЛУЋНИ ЗАЛИСТАК (између десне и плућне артерије).
 Срце је отприлике величине стиснуте песнице, тежине од 300 до 350
грама.
 Нормалан број (контракција) “откуцаја” срца у минуту је 60 – 80. За то
време кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни
волумен срца, и укупну количину крви у организму.
 Сила којом крв делује на јединицу површине крвног суда назива се
КРВНИ ПРИТИСАК. Контракција (грчење коморе) представља СИСТОЛНИ
крвни притисак, а опуштање срчаног мишића ДИЈАСТОЛНИ притисак.
Нормалан крвни притисак код човека (систолни/дијастолни) је 120/80
mmHg.
 Пулс је периферни одраз рада срца, тачније ритмичко стезање
артерија после после контракције срчаног мишића. Физиолошки опсег
пулса је 60-100/минуту.
 Рад срца није под утицајем наше воље. Центар за рад срца као и за
дисање и све виталне функције налази се у продуженој мождини.
Леву од десне стране срца раздваја СРЧАНА ПРЕГРАДА. Чине је она између
преткомора и она између комора.
КРВНИ СУДОВИ – АРТЕРИЈЕ, ВЕНЕ, КАПИЛАРИ
АРТЕРИЈЕ су еластични крвни судови који одводе крв ИЗ СРЦА. АОРТА је највећа
артерија и она одводи крв из леве коморе у тело . ПЛУЋНА АРТЕРИЈА одводи крви из
десне коморе у плућа. Аорта се грана на све мање артерије – артериоле. Најмање
артерије које продиру у ткива су артеријски капилари.
АОРТА
ВЕНЕ су тањи и мање еластични крвни судови од артерија. Вене се гранају на мање
вене – венуле а ове на венске капиларе. Кретању крви кроз вене помажу телесни
мишићи и залисци.
КАПИЛАРИ су најситнији крвни судови са једнослојним зидом због размене материја
између организма и крви. Они повезују артеријске и венске крвне судове. Артеријски
капилари носе кисеоник и хранљиве материје до свих ћелија. Венски капилари узимају
угљен-диоксид и штетне материје који се избацују у спољашњу средину. Капилари
затварају артеријске и венске крвне судове у једну целину.
Крвоток човека чине ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ, ТЕЛЕСНИ)
КРВОТОК и МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК
ВЕЛИКИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ЛЕВОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ АОРТА.
Она разноси ОКСИДОВАНУ КРВ (крв са кисеоником) по читавом организму. Ћелијама се
предаје кисеоник из крви, а за хемоглобин у крви се везује угљен-диоксид. Тако настаје
РЕДУКОВАНА (дезоксигенисана ) крв. Она се ШУПЉИМ ВЕНАМА враћа у ДЕСНУ
ПРЕТКОМОРУ срца, а одатле иде у ДЕСНУ КОМОРУ.
МАЛИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ДЕСНОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ ПЛУЋНА
АРТЕРИЈА. Она се грана на леву и десну артерију које РЕДУКОВАНУ КРВ односе
У ПЛУЋА. У плућима се крв оксидује (отпушта се угљем-диоксид а прима
кисеоник) и враћа ПЛУЋНИМ ВЕНАМА у ЛЕВУ ПРЕТКОМОРУ.
• Крв се кроз мрежу крвних судова креће захваљујући пулсирању срца. Крв
богата кисеоником из плућних капилара долази плућном веном до леве
преткоморе срца, где грчењем преткоморе и отварањем срчаног залистка
одлази у леву комору а затим грчењем леве коморе одлази преко аорте
свуда по телу. Артеријска, оксигенисана крв богата кисеоником долази до
артеријских капилара где предаје кисеоник и хранљиве материје ћелијама а
узима угљен диоксид и штетне материје метаболизма где крв постаје венска и
прелази у венске капиларе а из њих иде веном крв богата угљен диоксидом,
дезоксигенисана,до десне преткоморе срца па у десну комору. Грчењем
коморе крв прелази у плућну артерију и одлази до плућних капилара где се
ослобађа угљен диоксида и штетних материја а узима кисеоник и хранљиве
материје. Треба напоменути и то да се размена гасова, кисеоника и угљен
диоксида врши између система за циркулацију (капилара) са једне стране и
респираторног система (алвеола) са друге стране.

Contenu connexe

Tendances

Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
plavaplaneta
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...nasaskolatakmicenja1
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
ltixomir
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Ena Horvat
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krvjerotije
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
ppnjbiljana
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
ppnjbiljana
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацију
Violeta Djuric
 
Krv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana BosnjakovicKrv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana Bosnjakovicmirjanabozic
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
Sanja Stefanović
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
Violeta Djuric
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
Ivana Damnjanović
 
Krv
KrvKrv

Tendances (20)

Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfaSistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
Sistem organa za cirkulaciju: krv i limfa
 
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena -  Radica...
Biologija - Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti - Dulović Irena - Radica...
 
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
26. Evolucija cirkulatornog sistema. telesne tecnosti
 
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krv. Odbrambene sposobnosti organizma.
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Anatomija krv
Anatomija krvAnatomija krv
Anatomija krv
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupeCirkulatorni sistem -  krv, linfa imunitet, krvne grupe
Cirkulatorni sistem - krv, linfa imunitet, krvne grupe
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanjeSistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
Sistem organa za cirkulaciju utvrdjivanje
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацију
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Krv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana BosnjakovicKrv - Jovana Bosnjakovic
Krv - Jovana Bosnjakovic
 
Krv
KrvKrv
Krv
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
 
Regulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritmaRegulacija srčanog ritma
Regulacija srčanog ritma
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Krv
KrvKrv
Krv
 

Similaire à krvtijebem2

Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
ppnjbiljana
 
срце сисара
срце сисарасрце сисара
срце сисараLjubica Lalic
 
Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.
Violeta Djuric
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
saculatac
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
saculatac
 
Срце
СрцеСрце
Срце
Violeta Djuric
 
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
ltixomir
 
срце урош марковић
срце   урош марковићсрце   урош марковић
срце урош марковићstapic
 
Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.
Violeta Djuric
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
dr Šarac
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardii
dr Šarac
 
Funkcionalna anatomija srca
Funkcionalna anatomija srcaFunkcionalna anatomija srca
Funkcionalna anatomija srca
Ivana Damnjanović
 
Transport supstanci
 Transport supstanci Transport supstanci
Transport supstanci
SofijaLuki2
 

Similaire à krvtijebem2 (20)

Srce
SrceSrce
Srce
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
 
срце сисара
срце сисарасрце сисара
срце сисара
 
Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Krvni sistem
Krvni sistemKrvni sistem
Krvni sistem
 
Срце
СрцеСрце
Срце
 
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
 
срце урош марковић
срце   урош марковићсрце   урош марковић
срце урош марковић
 
Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjakaKrvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjaka
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardii
 
Funkcionalna anatomija srca
Funkcionalna anatomija srcaFunkcionalna anatomija srca
Funkcionalna anatomija srca
 
Transport supstanci
 Transport supstanci Transport supstanci
Transport supstanci
 
Krv i bolesti krvi
Krv i bolesti krviKrv i bolesti krvi
Krv i bolesti krvi
 

Plus de EuroTruck1

bios173
bios173bios173
bios173
EuroTruck1
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebem
EuroTruck1
 
krvitijebem5
krvitijebem5krvitijebem5
krvitijebem5
EuroTruck1
 
krvtijebem4
krvtijebem4krvtijebem4
krvtijebem4
EuroTruck1
 
krvtijebem3
krvtijebem3krvtijebem3
krvtijebem3
EuroTruck1
 
Elektronika 3355
Elektronika 3355Elektronika 3355
Elektronika 3355
EuroTruck1
 
Supra
SupraSupra
Supra
EuroTruck1
 
Elektronika
ElektronikaElektronika
Elektronika
EuroTruck1
 

Plus de EuroTruck1 (8)

bios173
bios173bios173
bios173
 
varenjetijebem
varenjetijebemvarenjetijebem
varenjetijebem
 
krvitijebem5
krvitijebem5krvitijebem5
krvitijebem5
 
krvtijebem4
krvtijebem4krvtijebem4
krvtijebem4
 
krvtijebem3
krvtijebem3krvtijebem3
krvtijebem3
 
Elektronika 3355
Elektronika 3355Elektronika 3355
Elektronika 3355
 
Supra
SupraSupra
Supra
 
Elektronika
ElektronikaElektronika
Elektronika
 

krvtijebem2

  • 1. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ – кардиоваскуларни систем СРЦЕ И КРВНИ СУДОВИ
  • 2. Крвни систем човека • Затвореног је типа као и код свих кичмењака. То значи да се телесна течност , крв, креће кроз систем канала (крвних судова) и никада их не напушта. • Основна улога: обезбеђује константну циркулацију крви, транспорт материја, заштита организма од страних тела, транспорт топлоте. • Крв кружи у једном смеру, од срца до периферије тела и натраг. То је омогућено постојањем система за крвотог кога чине:  ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ) КРВОТОК – срце, аорта, артерије, капилари, и вене  МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК – срце, плућне артерије, капилари и плућне вене
  • 3. СРЦЕ човека је снажан, шупљи, мишићни орган изграђен од попречно-пругастих срчаних мишићних ћелија. Налази се у средини грудног коша између оба плућна крила. Обавијено је двослојном СРЧАНОМ МАРАМИЦОМ (спољашња која належе на плућа и грудни кош и унутрашња на само срце). Између ова два слоја је течност која спречава трење при раду срца. Чине га лева и десна ПРЕТКОМОРА и лева и десна КОМОРА. Између преткомора и комора налазе се СРЧАНИ ЗАЛИСЦИ. Они СПРЕЧАВАЈУ ВРАћАЊЕ КРВИ ИЗ КОМОРЕ У ПРЕТКОМОРУ, чиме се обезбеђује једини и сталан смер кретања крви кроз крвоток. Затварање залистака производи звук који се чује као откуцај срца. Срчани залистак између леве преткоморе и леве коморе зове се МИТРАЛНИ ЗАЛИСТАК (ДВОЛИСНИ). А између десне преткоморе и десне коморе ТРОЛИСНИ ЗАЛИСТАК. Постоје и АОРТНИ ЗАЛИСТАК (између леве коморе и аорте) и ПЛУЋНИ ЗАЛИСТАК (између десне и плућне артерије).
  • 4.  Срце је отприлике величине стиснуте песнице, тежине од 300 до 350 грама.  Нормалан број (контракција) “откуцаја” срца у минуту је 60 – 80. За то време кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму.  Сила којом крв делује на јединицу површине крвног суда назива се КРВНИ ПРИТИСАК. Контракција (грчење коморе) представља СИСТОЛНИ крвни притисак, а опуштање срчаног мишића ДИЈАСТОЛНИ притисак. Нормалан крвни притисак код човека (систолни/дијастолни) је 120/80 mmHg.  Пулс је периферни одраз рада срца, тачније ритмичко стезање артерија после после контракције срчаног мишића. Физиолошки опсег пулса је 60-100/минуту.  Рад срца није под утицајем наше воље. Центар за рад срца као и за дисање и све виталне функције налази се у продуженој мождини.
  • 5.
  • 6. Леву од десне стране срца раздваја СРЧАНА ПРЕГРАДА. Чине је она између преткомора и она између комора.
  • 7.
  • 8. КРВНИ СУДОВИ – АРТЕРИЈЕ, ВЕНЕ, КАПИЛАРИ АРТЕРИЈЕ су еластични крвни судови који одводе крв ИЗ СРЦА. АОРТА је највећа артерија и она одводи крв из леве коморе у тело . ПЛУЋНА АРТЕРИЈА одводи крви из десне коморе у плућа. Аорта се грана на све мање артерије – артериоле. Најмање артерије које продиру у ткива су артеријски капилари. АОРТА
  • 9. ВЕНЕ су тањи и мање еластични крвни судови од артерија. Вене се гранају на мање вене – венуле а ове на венске капиларе. Кретању крви кроз вене помажу телесни мишићи и залисци. КАПИЛАРИ су најситнији крвни судови са једнослојним зидом због размене материја између организма и крви. Они повезују артеријске и венске крвне судове. Артеријски капилари носе кисеоник и хранљиве материје до свих ћелија. Венски капилари узимају угљен-диоксид и штетне материје који се избацују у спољашњу средину. Капилари затварају артеријске и венске крвне судове у једну целину.
  • 10.
  • 11. Крвоток човека чине ВЕЛИКИ (СИСТЕМСКИ, ТЕЛЕСНИ) КРВОТОК и МАЛИ (ПЛУЋНИ) КРВОТОК
  • 12. ВЕЛИКИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ЛЕВОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ АОРТА. Она разноси ОКСИДОВАНУ КРВ (крв са кисеоником) по читавом организму. Ћелијама се предаје кисеоник из крви, а за хемоглобин у крви се везује угљен-диоксид. Тако настаје РЕДУКОВАНА (дезоксигенисана ) крв. Она се ШУПЉИМ ВЕНАМА враћа у ДЕСНУ ПРЕТКОМОРУ срца, а одатле иде у ДЕСНУ КОМОРУ.
  • 13. МАЛИ КРВОТОК- ПОЧИЊЕ У ДЕСНОЈ КОМОРИ ИЗ КОЈЕ ПОЛАЗИ ПЛУЋНА АРТЕРИЈА. Она се грана на леву и десну артерију које РЕДУКОВАНУ КРВ односе У ПЛУЋА. У плућима се крв оксидује (отпушта се угљем-диоксид а прима кисеоник) и враћа ПЛУЋНИМ ВЕНАМА у ЛЕВУ ПРЕТКОМОРУ.
  • 14.
  • 15. • Крв се кроз мрежу крвних судова креће захваљујући пулсирању срца. Крв богата кисеоником из плућних капилара долази плућном веном до леве преткоморе срца, где грчењем преткоморе и отварањем срчаног залистка одлази у леву комору а затим грчењем леве коморе одлази преко аорте свуда по телу. Артеријска, оксигенисана крв богата кисеоником долази до артеријских капилара где предаје кисеоник и хранљиве материје ћелијама а узима угљен диоксид и штетне материје метаболизма где крв постаје венска и прелази у венске капиларе а из њих иде веном крв богата угљен диоксидом, дезоксигенисана,до десне преткоморе срца па у десну комору. Грчењем коморе крв прелази у плућну артерију и одлази до плућних капилара где се ослобађа угљен диоксида и штетних материја а узима кисеоник и хранљиве материје. Треба напоменути и то да се размена гасова, кисеоника и угљен диоксида врши између система за циркулацију (капилара) са једне стране и респираторног система (алвеола) са друге стране.