Evolucioni mehanizmi

1. Mehanizmi evolucionihMehanizmi evolucionih
procesaprocesa
Ivana Damnjanović

2. Kakvi uslovi treba da se ispune da bi seKakvi uslovi treba da se ispune da bi se
održala genetička struktura populacije?održala genetička struktura populacije?

Da je populacija dovoljno velika,
da sve jedinke imaju istu
verovatnoću da stupaju u
reproduktivne odnose, da nema
migracija, mutacija.

Nemoguće je ispuniti sve ove
uslove!

3. 
Evolucija organskih vrsta se
sastoji u postepenoj promeni
genetičke strukture populacije
tj. menjanjem učestalosti
određenih genskih alela.

Mehanizmi koji dovode do tih
promena su: mutacije,
migracije, protok gena,
genetički drift, prirodna

4. 1. Mutacije

Šta su mutacije?

Svaka promena na DNK
molekulu koja se nasleđuje.

Kako mogu mutacije uticati na
svoje nosioce?

Korisne: povećavaju šansu
preživljavanja svojim nosiocima.

7. Korisna mutacija:

Srpasta anemija je korisna
mutacija u predelima gde ima
malarije.

Mutacije koje utiču na sintezu
određenih enzima kod insekata
može da omogući povećanu
otpornost prema
insekticidima.

9. 2. Genetički drift

Slučajne promene u
učestalostima genskih
alela u populaciji.

Dešavaju se u
populacijama male
brojnosti.

Usled oštre zime može
doći do naglog
smanjenja jedinki u
populaciji.

10. •Mali broj jedinki preživi i
one formiraju novu
populaciju.
•Neki genski aleli mogu
nestati u narednoj populaciji a
retki aleli mogu postati
učestali.

12. 3. Protok gena

Protok gena predstavlja uvođenje i integrisanje
gena u alohtone ( starosedelačke) populacije.

To je evolucioni mehanizam koji utiče na
promenu genetičke strukture.

13. 
Pod protokom gena se podrazumeva migracija jedinki jedne
populacije u drugu, a zatim dolazi do reprodukcije između
jedinki migranata i starosedelačke populacije.

Na taj način se formira genski fond sledeće generacije.

Protok gena može biti izvor genetičkih novina ako
imigranti imaju nove alele koje populacija do tada nije
imala.

Protok gena omogućava da dođe do:

promena u učestalosti genskih alela,

promene frekvencije neke osobine i

varijabilnosti između dve populacije.

14. Postoje tri modela protoka gena:

Kontinentalno-ostrvski model
predstavlja prelazak migranata iz
jedne velike populacije u manju
populaciju. U ovom modelu, protok
gena ne zavisi samo od stope
migracija, već i od razlike u
učestalosti genskih alela između te
dve populacije. Ova razlika u

15. 4. Prirodna selekcija

Prirodnu selekciju predstavljaju
faktori koji eliminišu određene
genotipove i na taj način remete
genetičku ravnotežu populacije.

Genetički ona označava smanjenje
ili povećanje frekvencije gena ili
genotipova u populaciji.

Selekcija podrazumeva odabiranje

16. Srpasta anemija

Srpastu anemiju, bolest česta kod
afričkih urođenika.

Ovu anemiju (malokrvnost)
određuje dominantan alel (S) koji
dovodi do stvaranja nenormalnog
hemoglobina (HbS).

Taj hemoglobin je smanjene
rastvorljivosti usled čega se ne

17. 
U homozigotnom stanju (SS) gen
je letalan zbog teškog oblika
anemije.

Osobe koje su recesivni homozigoti
(ss) nisu anemične, ali zato lako
oboljevaju od malarije, bolesti
koja je česta u Africi.

Heterozigoti (Ss) se odlikuju
najvećom životnom sposobnošću
jer imaju blag oblik anemije i

18. Adaptivna vrednost

Adaptivna vrednost (fitnes) je broj
reproduktivno zrelih potomaka
jednog genotipa u odnosu na neki
drugi genotip u istoj populaciji.

Na pr. ako genotip AA daje za
20%, a genotip aa za 10% manje
potomaka od genotipa Aa, onda će
njihove relativne adaptivne

19. Adaptacija

Morfološke, biohemijske, osobine
ponašanja itd.

Primer: otpornost prema
insekticidima

20. Industrijski melanizam

Primer biberastog moljca (beo, sa crnim pegama).

Ovakav fenotip istoj je omogućavao više nego dobru
kamuflažu od predatora, s obzirom da se više nego
dobro uklapala u svoj najčešći habitus – među korama
stabala drveća i njihovih grana, najšešće obraslim
istobojnim lišajevima.

Međutim, sa pojavom industrijske revolucije, i pratećom
polucijom, do sada, netaknut habitat moljca počinje da
trpi korenite promene, jer su se čađ i garež, nastali
sagorevanjem fosilnih goriva u fabrikama, brzo taložili
po drveću i njihova debla činili još tamnijim, pri čemu
su, dodatno, i lišajevi iščezavali čineći boju kore koju su

21. 
Sa nastalim promenama
sredine, i biberasti moljac
se morao prilagođavati
(adaptirati), a to je
učinjeno tako što je
favorizovana, ovoga puta,
njegova druga, crna
forma (pigmentisana),
koja se sada, kao takva,
isto tako dobro mogla
stopiti sa svojom
podlogom (a koje su, obe,
bile tamne)