Ce diaporama a bien été signalé.
Nous utilisons votre profil LinkedIn et vos données d’activité pour vous proposer des publicités personnalisées et pertinentes. Vous pouvez changer vos préférences de publicités à tout moment.

Molekularna biotehnologija

3 002 vues

Publié le

Molekularna biotehnologija

Publié dans : Formation
  • Identifiez-vous pour voir les commentaires

Molekularna biotehnologija

  1. 1. Molekularna biotehnologija Damnjanović Ivana
  2. 2. Molekularna biotehnologija • Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. • Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu. • U savremenu spadaju genetički inženjering i kloniranje. • Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu.
  3. 3. Genetički inženjering ( tehnologija rekombinovane DNK ) • Genetički inženjering obuhvata metode veštačkog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. • Činjenica da je genetički kod univerzalan omogućuje da se genetički materijal jednog organizma prenosi u drugi. • Time se dobija organizam sa drugačijom kombinacijom gena, čija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) (u literaturi se može sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi
  4. 4. Bakterijska sinteza humanog insulina • Tehnika ove metode se može objasniti na primeru bakterijske sinteze humanog (ljudskog) insulina. • (Prodaja humanog insulina koji su proizvele bakterije E. coli počela je 1982.g, a pre toga su dijabetičari koristili za lečenje insulin dobijen iz pankreasa krava i svinja. Taj insulin se razlikuje od humanog u nekoliko amino kiselina pa je kod bolesnika dolazilo do imunih reakcija zbog čega su morali da upotrebljavaju insulin izolovan iz ljudskih
  5. 5. Primena genetičkog inženjeringa • 1. omogućava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu) • 2. proizvodnja proteinskih hormona za lečenje ljudi insulin, somatotropni hormon, hormon rasta, faktor neophodan za zgrušavanje krvi (daje se osobama koje boluju od hemofilije • 3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoćelijski proteini) • 4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova • 5. izrada mape ljudskog genoma – tačno posle 50 godina od kada su Votson i Krik otkrili strukturu DNK, završena je mapa humanog genoma tj. 2003.g. • 6. upoznavanje složene strukture gena • 7. istraživanja tumorskih virusa koji inficiraju ćelije sisara • 8. proizvodnja biljnih kultura koje daju veće prinose, otpornije su na biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd
  6. 6. Kloniranje • Kloniranje je postupak stvaranja genetički identičnih kopija nekog organizma. • Sam proces kloniranja je sledeći: iz organizma davaoca uzima se somatska ćelija i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. • Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija.
  7. 7. • Kloniranje je, navodno, uspešno primenjeno i kod čoveka. (Može se klonirati i gen postupcima koji su vrlo slični već opisanim postupcima za humani insulinski gen.) Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode ćelije kojim bi se lečile bolest i(npr.
  8. 8. Transgeneza • Osim opisanog pravog kloniranja, može se spomenuti još i transgeneza. • Transgeneza označava prenos jednog ili više gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. • Prenos gena može se izvesti i između različitih vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva transgena. • Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na štetne

×