Molekularna biotehnologija

1. Molekularna
biotehnologija
Damnjanović Ivana

2. Molekularna biotehnologija
• Biotehnologija je proučavanje i korišćenje živih
organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda.
• Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i
domaćih životinja, korišćenje mikoroorganizama za
proizvodnju hrane i pića i dr.) i savremenu.
• U savremenu spadaju genetički inženjering i
kloniranje.
• Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju
jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona
pruža, a da se pri tome spreče potencijalne negativne
posledice po čoveka i njegovu životnu sredinu.

4. Genetički inženjering ( tehnologija
rekombinovane DNK )
• Genetički inženjering obuhvata metode
veštačkog obrazovanja novih kombinacija
naslednog materijala.
• Činjenica da je genetički kod univerzalan
omogućuje da se genetički materijal jednog
organizma prenosi u drugi.
• Time se dobija organizam sa drugačijom
kombinacijom gena, čija se DNK naziva
hibridna (rekombinovana) (u literaturi se
može sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi

6. Bakterijska sinteza humanog insulina
• Tehnika ove metode se može objasniti na
primeru bakterijske sinteze humanog
(ljudskog) insulina.
• (Prodaja humanog insulina koji su proizvele
bakterije E. coli počela je 1982.g, a pre toga su
dijabetičari koristili za lečenje insulin dobijen
iz pankreasa krava i svinja. Taj insulin se
razlikuje od humanog u nekoliko amino
kiselina pa je kod bolesnika dolazilo do
imunih reakcija zbog čega su morali da
upotrebljavaju insulin izolovan iz ljudskih

8. Primena genetičkog inženjeringa
• 1. omogućava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da
je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu)
• 2. proizvodnja proteinskih hormona za lečenje ljudi insulin,
somatotropni hormon, hormon rasta, faktor neophodan za
zgrušavanje krvi (daje se osobama koje boluju od hemofilije
• 3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoćelijski proteini)
• 4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova
• 5. izrada mape ljudskog genoma – tačno posle 50 godina od kada su
Votson i Krik otkrili strukturu DNK, završena je mapa humanog
genoma tj. 2003.g.
• 6. upoznavanje složene strukture gena
• 7. istraživanja tumorskih virusa koji inficiraju ćelije sisara
• 8. proizvodnja biljnih kultura koje daju veće prinose, otpornije su na
biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd

10. Kloniranje
• Kloniranje je postupak stvaranja genetički
identičnih kopija nekog organizma.
• Sam proces kloniranja je sledeći: iz
organizma davaoca uzima se somatska ćelija
i spaja se sa neoplođenom jajnom ćelijom
primaoca kojoj je uklonjeno jedro.
• Posle spajanja dve ćelije dolazi do razvića
embriona koji se implantira u matericu
surogat- majke, gde se dalje normalno
razvija.

12. • Kloniranje je, navodno,
uspešno primenjeno i kod
čoveka. (Može se
klonirati i gen
postupcima koji su vrlo
slični već opisanim
postupcima za humani
insulinski gen.)
Reproduktivno kloniranje
ima za cilj stvaranje nove
jedinke, a terapeutskim
kloniranjem se
proizvode ćelije kojim
bi se lečile bolest i(npr.

13. Transgeneza
• Osim opisanog pravog kloniranja, može se
spomenuti još i transgeneza.
• Transgeneza označava prenos jednog ili više
gena iz DNK jednog organizma u DNK
primaoca.
• Prenos gena može se izvesti i između različitih
vrsta, a takva životinja (biljka) se naziva
transgena.
• Najpoznatiji primeri prve generacije
transgenih biljaka koje su otporne na štetne