Šta nas očekuje u 2015-oj?

1. BIZLIFE
XXX
BIZLIFE
XXX8 9
P
oslednje mere fiskalne
konsolidacije od novembra ove
godine uz smanjenje plata u
javnom sektoru i penzija preko 25.000
dinara nesumnjivo će uticati na dalje
smanjenje potrošnje, samim tim i
ekonomske aktivnosti. Koliko će to
smanjenje biti, teško je reći u ovom
trenutku, ali se približno može zaključiti da
će doći do pada gotovo svih ekonomskih
aktivnosti, pada tražnje i značajnog
smanjenja kupovne moći stanovništva. Uz
realan pad industrijske proizvodnje i
zaposlenosti, depresijaciju dinara i elemen-
tarne nepogode koje su nas zadesile
početkom godine, i u 2015. ćemo, blago
rečeno, biti izloženi velikim izazovima, a
država mora da istraje u svojim zahtevima i
rešavanju problema da očuva standard
građana, stabilizuje finansijsko tržište i
javnu potrošnju, jer je veliki dužnik upravo
onima od kojih očekuje redovno plaćanje
poreza. Potreban je dinamičan privredni
rast oslonjen na povećanje zaposlenosti i
produktivnosti koji istovremeno
obezbeđuje unutrašnju i spoljnu
makroekonomsku stabilnost i otvara
prostor za povećanje životnog standarda na
realnim osnovama, jer samo ako zarađuju
građani mogu i da troše. Kao što se mi u
trgovini borimo sa konkurencijom da
budemo bolji, brži i privlačniji za
potrošače, isti put je i borba za nove
investitore - nizom integrisanih aktivnosti
u smislu efikasnije podrške u delu
pribavljanja potrebnih dozvola,
subvencionisanih kredita, kao i
različite olakšice za investicije u
proizvodnju i nova radna mesta.
Prognoze se svode na nadu da
će reforme biti sprovedene do
kraja, bar u regulatornom
smislu, kako bi do kraja 2015.
mogao da se očekuje rast koji će
doneti veći broj radnih mesta, što bi
značilo i veću potrošnji i veću isplativost
ulaganja. Prednosti velikih kompanija, kao
što je Atlantc Grupa, u prilagođavanju
ovakvim okolnostima je što smo uspeli da
na tržištima na kojima smo pristni, u svih
11 zemalja, postignemo kvalitetnu
ravnotežu u poslovanju. To znači da na
svakom od tih tržišta poslujemo kao
domaće kompanije sa izuzetno jakim
brendovima, sa sopstvenom distribucijom,
sa cenama koje smo uspeli da održimo na
prihvatljivom nivou, a da pri tom potrošači-
ma kontinuirano nudimo nešto novo.
Tržište Srbije je drugo najveće prodajno
tržište Atlantic Grupe, sa oko 21 odsto
učešća u ukupnim prihodima od prodaje, a
uz sve izazove, Atlantic Grupa generalno
ipak beleži rast poslovanja uz dalje
smanjenje zaduženosti i generisanje
stabilnih novčanih tokava iz operativnih
aktivnosti. Takođe, i pored krize, u ovoj
godini smo proširili distributivni portfolio i
inovirali proizvodni portfolio, izgradili
novi proizvodni pogon energetskih
pločica (u skladu sa zacrtanim
rokovima) uz istovremeni fokus
na sistemsko upravljanje
rizicima. Dakle, na nama u
Atlanticu je da i dalje što bolje
optimizujemo troškove, a kada
je reč o distributivnoj organizaciji,
prvi zadatak nam je uvođenje još
nekih novih standarda, kako bismo bili još
efikasniji, brži, kvalitetniji i pristupačniji
principalima. U interesu nam je da u
sledećoj godini ojačamo regionalni karakter
distributivnog poslovanja kroz širenje
portfolija principalskih brendova, aktivno
razvijanje regionalnog HoReCa segmenta s
portfoliom koji pokriva '24-satne potrebe
potrošača', kao i drugih prodajnih kanala
(Online, Etno kanal). Na makroekonomsku
situaciju ne možemo baš previše da
utičemo, ali uz racionalizaciju poslovanja,
troškovni menadžment i optimizaciju
poslovnih procesa na svim nivoima
poslovanja, sa ciljem poboljšanja
operativne efikasnosti, očekujemo
nastavak rasta Atlantica, kao i svake godine
do sada. ●
Ž
ao mi je! Na takvo pitanje ne
mogu dati optimističan odgovor.
Jednostavno, nisam u mogućno-
sti da prepoznam reformske korake koje
naša Vlada neštedimice obećava! Štaviše,
nastojeći da realno sagledam ambijent u
kom ćemo poslovati naredne godine, sa
velikom izvesnošću mogu da procenim da
ćemo se suočavati sa dodatnim privrednim
i pojedinačnim poreskim opterećenjima.
Zapravo, taj put jedino preostaje. Budžetske
potrebe i nekontrolisani, neminovni
TEMA BROJA
PRIVREDA
Na izmaku stare i na početku nove poslovne godine, koju u najmanju
ruku, privrednici sa nemirom očekuju, neminovno je bilo postaviti
pitanje „Šta nas očekuje u 2015?“ Za BIZLife su svoja očekivanja i
viđenja izneli privrednici, bankari i ekonomisti. Svi su sigurni da će
2015. biti godina puna izazova, neki su čak i mišljenja da će to biti do
sada najteža godina za poslovanje. Optimizam je vrlo sporadičan, ali
daje bar malo svetla, u ne baš veselom očekivanju poslovne 2015.
„ŠTA NAS OČEKUJE U 2015?“
Bez dobrog
naslova
Prognoze
se svode na
nadu da će
REFORME
biti sprovedene
do kraja, bar u
regulatornom
smislu
Racionalizacija poslovanja
Borićemo se da preživimo!
Piše:
DRAGOMIR KOSTIĆ
direktor Atlantic Brands-a, distributera za Srbiju u okviru distributivnog sistema Atlantic Grupe
Piše:
SLOBODAN PIREC
direktor WIG-a

2. BIZLIFE
XXX
BIZLIFE
XXX10 11
deficit koji iz toga sledi, neumoljivo rastu.
Stepen razvijenosti naše privrede u ovom
trenutku nikako nije u mogućnosti da
alimentira uvedeni stepen opšte i
pojedinačne potrošnje. Strukturni problemi,
koje svi veoma dobro znamo ili osećamo,
traže državnike, lidere, kadre da poneseni
sopstvenom vizijom, podstaknu naciju na
odricanja i samopregor. Drugog puta nema!
Naravno, svaka spoljna pomoć prijatelja
biće dobrodošla. Ali, pri tome moramo znati
da pomoć neminovno 'moduliše' interes
strane koja pomoć pruža. Takvi oblici pomo-
ći nikada nisu bili povoljni, ni kratkoročno, a
još manje dugoročno. Jasno oblikovani na-
conalni interesi o tome moraju da vode raču-
na. Zadatak državnika je da to prepoznaju.
Naša kompanija se suočava sa trendom
umanjenja obima tražnje za uslugama
koje pruža. Kako saznajemo iz razgovora
sa kolegama, poslodavcima, taj negativni
proces nije usamljen, naprotiv! Done-
li smo poslovnu odluku da, suočeni sa
krizom, pribegnemo svim raspoloživim
sredstvima kako bi očuvali delatnost
kojom se bavimo. Izbegavaćemo oblike
dezinvestiranja i nastojaćemo da očuvamo
kadrovsko jezgro kao krucijalni resusrs
kojim kompanija raspolaže. Jednom reči,
borićemo se da preživimo! ●
P
osle više nego dobre 2014. BPE
Beograd očekuje vrlo dinamičnu
2015. Ove godine smo upotpunili
portfolio proizvoda koje nudimo svojim
kupcima tako da smo još bolje opremljeni
da izađemo u susret potrebama tržišta.
Očekujemo dalji rast tržišta i da se dogodine
to pozitivno odrazi na naše poslovanje, što
ni u kom slučaju ne znači da nećemo morati
da radimo vrlo naporno uz punu saradnju
svih naših partnera u lancu snabdevanja da
bi smo nastavili da stvaramo dodatu
vrednost svim ključnim javnostima.
Očekujemo izazovnu 2015, jer će pritisci
na troškovnoj strani poslovanja nastaviti
da rastu, i isto tako i uzbudljivu, jer ćemo
biti u prilici da ponudimo svojim kupcima
nove proizvode sa unapređenim uslugama,
što ćemo svakako biti u još boljoj prilici da
osvojimo nove kupce i nova tržišta.
Nastavićemo da u 2015. ulažemo u svoje
zaposlene, u energetsku efikasnost, u
zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, jer
znamo da je to osnov održivog poslovanja i
dugoročnog poslovnog uspeha. ●
Izazovi i naporan rad
Piše:
DAVID BANJAI
Plant Manager, Ball Packaging Europe Belgrade ltd
BANKARI
'Mršav' rast
Pozitivan pogled
Piše:
ZORAN PETROVIĆ
predsednik Izvršnog odbora Raiffesien banke
Piše:
SLAVKO CARIĆ
predsednik Izvršnog odbora Erste Banke
U
narednoj godini očekujemo
stagnaciju ekonomske
aktivnosti zbog usporavanja
stope rasta izvoza na, za Srbiju, ključno
tržište EU. Najnovije procene govore da se
evrozona, u uslovima naraslih geopolitič-
kih rizika, u najboljem slučaju može nada-
ti mršavom rastu od jedan odsto u 2015.
Negativan uticaj će imati i niska privatna
potrošnja, kao i očekivani pad potrošnje
države usled neophodne fiskalne
konsolidacije i reforme javnog sektora.
Pozitivni efekti bi trebalo da dođu od
realizacije infrastrukturnih projekata.
Inflacija će ostati niska, i uz fiskalnu
konsolidaciju i aranžman sa MMF-om,
obezbediće uslove za dalju relaksaciju
monetarne politike NBS, što će rezultirati
daljim padom kamatnih stopa na dinar i
blagom depresijacijom kursa.
Niz dobrih mera koje je Vlada donela u
ovoj godini i to u oblasti radnih odnosa,
stečaja, izdavanja građevinskih dozvola,
kao i nekih koje se najavljuju, će doprineti
prilivu investicija, tako da u periodu posle
2015. možemo da očekujemo dinamičniji
privredni rast i pad nezaposlenosti.
Što se bankarskog sektora tiče, u
uslovima slabe ekonomske aktivnosti
i visokog nivoa NPL, kao i nedostatka
kreditno sposobne tražnje, očekujemo
dalji pad kreditne aktivnosti praćen
padom kamatnih stopa. Značajni resursi
banaka će biti i dalje angažovani na
naplati i restrukturiranju. Visok nivo
kapitala bankarskog sektora i pokrića
za loše plasmane, uz dobru likvidnost i
rešavanje nagomilanih problema u nekim
od banaka sa državnim vlasništvom,
omogućiće nastavak očuvanja finansijske
stabilnosti. Banke čeka i veliki posao na
popravljanju sopstvene efikasnosti i profi-
tabilnosti. To će neminovno značiti i dalje
smanjenje broja zaposlenih u sektoru. Što
se inovacija tiče, očekuje nas dinamičan
razvoj u oblasti digitalnog bankarstva, što
će omogućiti bržu i kvalitetniju uslugu
našim klijentima. ●
P
oslovanje u 2015. godini biće
fokusirano na primenu novih
tehnologija u bankarstvu.
Banke se sve više usmeravaju na usluge
koje su korisniku dostupne ma gde se on
nalazio. Istraživanje Erste Grupe o
navikama korisnika finansijskih usluga,
vezano za Srbiju i okolne zemlje, govori
da je u Srbiji korišćenje elektronskog
bankarstva i dalje na nižem nivou u odno-
su na zemlje Centralno-istočne Evrope,
mada vidimo pozitivne pomake u odnosu
na prethodne godine. Upravo zbog toga
namera nam je da naša ponuda u ovom
domenu bude što raznovrsnija i da
krajnjim korisnicima približimo sve
mogućnosti koje im se pružaju, od on-line
kreiranja računa, preko uvođenja
finansijskog savetnika - nove funkcional-
nosti u okviru net bankinga i jedinstvene
aplikacije na srpskom tržištu 'Slikaj i plati'.
Bankarski sektor se okreće i prema
projektima obnovljivih izvora energije,
takođe ugledajući se na primere dobre
prakse zemalja iz okruženja. Erste Banka
je do sada finansirala preko 46 miliona
evra 'zelenih projekata': mini hidroelek-
trane, solarnu elektranu, vetropark, po-
gone za proizvodnju peleta, i sa ponosom
ističemo da smo jedna od vodećih banaka
u Srbiji koja poseduje znanje i iskustvo
u finansiranju ovih projekata. Ulaganje
u obnovljive izvore energije potpuno je
u skladu sa našom željom da budemo
društveno odgovorni i da deo poslovanja
bude usmeren na projekte koji se bave
očuvanjem životne sredine.
Smatram da je neophodno pozitivno
gledati u budućnost i u tom smislu stvara-
ti zajedničke uspešne poslovne prilike
sa postojećim i budućim klijentima.
Očekujem da se za rast nenaplativih kre-
dita u privredi, koji trenutno usporavaju
razvoj celokupnog tržišta, nađe sistemsko
rešenje uz aktivno učešće državnih
organa i poverilaca, kako bi ceo proces
rešavanja ovakvih sporova bio ubrzan.
Nadam se da će se na tržištu pojaviti ljudi
sa novim idejama i novom energijom, koji
će razviti nove firme i projekte. Banka je
uvek spremna da podrži dobru ideju koju
prati dobar biznis plan. U tom smislu
nastavićemo da aktivno slušamo klijente
i da se trudimo da zajednički pronađemo
rešenja za njihove potrebe. ●
DELTA GENERALI
1/2

3. BIZLIFE
XXX
BIZLIFE
XXX12 13
Turbulentna vremena
Piše:
BRUNO CHARRIER
predsednik Izvršnog odbora Crédit Agricole Srbija
P
erspektive ekonomskog razvoja
u 2015. godini predstavljaju
kontinuitet kretanja 2014, koju
odlikuju veći pad BDP od pretpostavlje-
nog (-2% umesto 0,5%). Ovo ne čudi s
obzirom na značajnu štetu izazvanu
poplavama, koje su uticale na sektor ener-
getike i rudarstva i usporeni oporavak
ekonomije EU, glavnog spoljnotrgovin-
skog partnera Srbije.
Međutim, sasvim smo sigurni da će vla-
da nastaviti sa doslednim sprovođenjem
fiskalne konsolidacije i strukturnih refor-
mi, koje bi uticale i poboljšale percepciju
stranih investitora u pogledu ulaganja u
Srbiju. Dalju potvrdu kredibiliteta eko-
nomske politike će predstavljati ostva-
renje aranžmana sa MMF-om. Konačno,
infrastrukturni projekti koji se odnose na
oporavak usled štete nastale poplavama
(putevi, električni pogoni i drugo) kao i
sprovođenje usvojenih izmena glavnih
zakona (o radu, stečaju i ostali) i reformi
javnog sektora, zajedno će stvoriti bolje
poslovno okruženje i dobru osnovu koja
će osigurati ekonomski rast u godinama
koje dolaze.
Naravno, izuzetno je važno da fiskalna
konsolidacija i strukturne reforme budu
podržane odgovornom monetarnom po-
litikom i politikom kretanja kursa, koji će
zajedno obezbediti stabilno i podržavaju-
će tržišno okruženje za sve učesnike.
Glavni rizici se odnose na geopolitičku
situaciju, na brzinu oporavka EU ekono-
mije i tempa i brzine fiskalne konsolidaci-
je i oporavka od štete nastale od poplava.
U prethodne dve godine primetan je
proces restrukturiranja finansijskog sek-
tora izazvan delom ekonomskom krizom,
a delom specifičnošću tržišta na kome
poslujemo. Pojavljuju se strane banke
sa zahtevima za dobijanjem dozvola za
osnivanje, druge banke gube dozvole ili se
pripajaju jedne drugima što menja struk-
turu našeg finansijskog tržišta. U dužem
roku možemo očekivati smanjenje broja
banaka, pojavljivanje novih finansijskih
institucija, specijalizaciju pojedinih ak-
tera na finansijskom tržištu za određene
delatnosti, digitalizaciju poslovanja i dru-
go. Sve će ovo učiniti tržište drugačijim i
zanimljivijim, i otvariti nove šanse kako
za postojeće institucije, tako i za one u
nastajanju.
Istovremeno na tržištu postoje se-
gmenti i kompanije sa stopama rasta
značajno iznad prosečnih tržišnih, koje
ostvaruju visoke profite u svojim delatno-
stima, sa značajnim rezultatima u izvozu
i zapošljavanju i razvoju talentovanih lju-
di. Mi sebe vidimo kao instituciju koja je
do sada, a i u buduće će nastojati da bude,
pravi oslonac za ovakve kompanije: da
ih na vreme prepozna, pruži finansijsku
prodršku u ostvarivanju njihovih poslov-
nih ideja i pomogne im da brže rastu i
razvijaju se da bi što efikasnije odgovorili
izazovima konkurencije. Samo izgrad-
njom dugoročnih partnerskih odnosa,
odnosa poverenja sa klijentima možemo
proći kroz turbulentna vremena koja nam
predstoje. ●
O
d 2008. do danas svaka naredna
godina u Srbiji je u privrednom
smislu bila lošija od prethodne.
Taj neslavni niz će se nastaviti i 2015.
Jedino će pogoršanje u 2015. verovatno biti
veće u odnosu na 2014, nego što je to bio
slučaj sa bilo kojom dolazećom u odnosu
na prethodnu godinu – od 2008. do danas.
Razlog za takvo očekivanje je očit. U
prethodnim godinama (2012.-2014.) nije
bilo nikakvih reformi da bi se u 2015. moglo
očekivati da počnu da pristižu neki rezul-
tati i da počne bivati bolje. Usled toga će se
postojeći silazni privredni trend nastaviti.
To znači, da 2015. treba očekivati manje
ulaganja, manje radnih mesta, slabiju kre-
ditnu aktivnost, više neotplativih kredita,
više zatvaranja firmi, pad tražnje (više
domaće nego uvozne robe) usled sma-
njenja penzija i plata, a kao rezultat toga
manji prihod i profit firmi i, posledično,
manji nacionalni dohodak. To će povećati
probleme javnih finansija. Prihodi će biti
manji, a potreba za sredstvima veća – usled
krize, jer je tada i pojedincima i firmama
potrebno više pomoći.
Koliko će 2015. biti lošija od 2014. nije
sada moguće tačno reći. Pad će biti veći ako
ne bude značajnijih reformi, ako se produbi
problem javnih finansija i ako se pogorša
privredna situacija u Evropi. Par reči o
svakom.
Ozbiljnije protržišne reforme od napred-
njačke vlade se ne mogu očekivati, jer je
ona već više od dve i po godine na vlasti i
da im je sklona, one bi već davno počele.
Od lošeg ka gorem
Piše:
MIROSLAV PROKOPIJEVIĆ
profesor ekonomije
EKONOMISTI

4. BIZLIFE
XXX
BIZLIFE
XXX14 15
N
i 2015. neće biti ružičasta za
srpsku privredu. Industrijska
proizvodnja pokazuje ozbiljan
pad, velikim delom zbog poplava i
smanjenja proizvodnje struje, ali i zbog
pogoršanja opštih ekonomskih uslova.
Izvoz i dalje raste, ali nižim stepenom
rasta, što takođe, ukazuje da će privredni
rast biti niži. Pri tom, negativni bruto
domaći proizvod u Srbiji ima poseban
značaj, jer nam je kao zemlji koja je izgubila
tržišta u devedesetim godinama, kojoj je
uništen veliki deo infrastrukture, koja je
upala u ozbiljan tehnološki jaz, i jaz znanja
i umeća, a dodatno je opterećena
značajnim brojem izbeglica i gubitkom
velikog broja obrazovnih ljudi, bio
neophodan visok rast da uhvatimo korak sa
privredama u Evropskoj uniji. Neuspeh
Srbije da nakon promene režima 2000.
ostvari ekonomske reforme i boljitak
izaziva frustraciju i kod stranaca koji
prijateljski posmatraju Srbiju i sve češće
komentarišu da svaki put kad posete Srbiju
očekuju više, ali ih stvarnost razočara.
Frustracija, razočarenje i pesimizam
provejava i kod srpskih građana i
privrednika.
Ulaganja privatnog sektora u 2015. će
i dalje biti vrlo oprezna i ograničena, s
obzirom da su nameti države visoki, a
poslovna klima nepredvidiva i isprepli-
tana administrativnim preprekama, što
u sprezi sa slabim sudstvom, povećava
cenu finansiranja i obeshrabruje odluke
o širenju poslovanja i novom zapošljava-
nju. Ironično je da povećanje poreskih i
drugih nameta privredi nije bitno pomoglo
makroekonomsku sliku države dok jeste
značajno opteretilo zdravi deo privrede
Birači su za ovu vladu glasali, sem zbog
hapšenja jednog tajkuna, da ih zaštiti od
tržišta, a ne zbog tržišnih reformi.
Javne finansije u Srbiji su pred slomom,
a zemlja pred bankrotstvom, ali je teško
reći kada će se ovo desiti. Odlaže ga prodaja
imovine i obilje jeftinog kapitala u svetu,
usled čega se i prezadužene zemlje, poput
Srbije, relativno jeftino dalje zadužuju.
Većina Evrope biće u recesiji, ali ne i
depresiji. Izvoz će teže ići, a kredita će biti
manje.
Ako u bilo kojoj od pomenutih stvari
dođe do većeg pogoršanja, ono će samo
pojačati negativni privredni trend u Srbiji
2015. U svetlu toga mnogi će poželeti da
se vrati 2014, ma koliko su bili razočarani
njome dok je trajala. ●
Pesimizam građana i privrede
Piše:
Prof. dr ANA S. TRBOVIĆ
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju - FEFA
O
čekuje nas teška godina.
Penzioneri i zaposleni u javnom
sektoru to već osećaju sa
smanjenim prihodima, a rashodi rastu.
Smanjiće se tražnja za robom i uslugama,
što će umanjiti prihode privrede na
domaćem tržištu, pa će i onima koji to ne
nadoknade izvozom, koji je izuzetno
važan, opasti i zarade zaposlenih i profit
vlasnika. Nastaviće se uvećanje privrednih
društava osuđenih na prestanak poslova-
nja. Krupni projekti, ako bi se i pokrenuli u
narednoj godini, ne mogu to kompenzirati,
niti će strana ulaganja značajnije smanjiti
nezaposlenost, deficite i dalje zaduživanje
Srbije. A izvoz na naše najveće tržište EU i
susednih zamalja, neće se lako uvećavati,
dok će politička suprostavljanja te unije i
SAD sa Rusijom, verovatno otežavati naš
izvoza na neka tržišta.
Obećanih reformi skoro da nema, a od
njih najviše ovisi obnavljanje privrednog
rasta, što je uslov za veću zaposlenost, ma-
nje deficite i zaduživanje i uopšte popravak
životnog standarda građana. Održavanje
loše strukture naše privrede, koja subvenci-
jama i zaduživanjem na teret budžeta guši
poslovanje uspešnih, otežaće finansijsku
konsolidaciju. Glomazna državna uprava
ostaje na grbači uspešnih, sve dok se ne
prorede nepotrebni mnogobrojni agenti
države, i ne ukinu nepotrebne, a skupe pro-
cedure. Smanjivanje samo broja zaposlenih
u javnom sektoru će delom smanjiti i kvali-
tetne kadrove, kojih inače nedostaje.
Znanje i umeće, a nadasve njihovo
sprovođenje na unapređenje ukupnog duš-
tvenog sistema je najoskudniji neophodni
osnov za uspešne reforme. Potrebno je
menjati i svest građana, zaostalu iz druga-
čijih uslova života. Zato će se neophodne i
žurno potrebne reforme teško probijati, čak
i da postoji snažna i rasprostranjena poli-
tička volja za to. A u uslovima lošeg funkci-
onisanja prava i rasprostranjene korupcije,
zadugo će ostati mnogo kočničara reformi,
zbog ugroženosti njihovih interesa. Veća
javnost svih poslova od javnog interesa,
neophodna je za što brže i efikasnije otkri-
vanje problema, i njihovo brže i efikasnije
otklanjanje. ●
Rasprostranjena korupcija
Piše:
Dr MILAN R. KOVAČEVIĆ
konsultant za strana ulaganaj i viši naučni saradnik

5. BIZLIFE
XXX
BIZLIFE
XXX16 17
koji hrani onaj nezdravi – javni sektor.
Jedini džoker u 2015. može da bude novi
Zakon o planiranju i izgradnji ukoliko se
ispostavi da u praksi ima unapređena
rešenja koja bi odmrznula investicije u
ovom sektoru. Pored ovog zakona samo se
još delimične izmene Zakona o radu mogu
navesti kao unapređenje poslovne klime
u poslednje dve godine, a sveobuhvat-
nija reforma propisa postoji u nacrtu od
januara 2014, ali još se nije našla na spisku
prioriteta. S druge strane, donete su oštre
mere smanjenja javnih rashoda, koje su
izuzetno pogodile jedan deo stanovništva,
a ostvarile nedovoljne uštede, dozvo-
ljavajući predah državnoj kasi samo na
nekoliko meseci. Značajnije uštede mogu
da se ostvare samo ukoliko se ozbiljno
restrukturiraju javna preduzeća, posebno
EPS, Srbijagas i Železnice Srbije. Ukoliko
želimo efikasniji javni sektor moramo i
privatizovati veliki broj preduzeća i uvesti
korporativno upravljanje u ona koja ostanu
državna. Posebno je značajno profesiona-
lizovati upravu i uvesti sistem koji podstiče
produktivnost zaposlenih. To podrazume-
va i prekid sa demagogijom ograničavanja
zarada najviših rukovodioca, jer će sadašnji
oglasi za direktore javnih preduzeća pri-
vući samo one koji ne mogu da nađu bolji
posao, sa izuzetkom nekolicine ljudi koji
će možda hteti da se oprobaju na ovom
radnom mestu izazova radi ukoliko su već
ostvarili određene prihode. Nedovoljna
transparentnost države i javnog sektora i
dalje je ozbiljna boljka koja hrani korupciju
i nepoverenje, a istraživanja su pokazala da
je poverenje jedan od najvažnijih sastojaka
uspešnih privreda. ●