1. LICHENOPHYTA

2.  Lišajevi su složeni biljni organizmi koji pripadaju
carstvu gljiva.
 Čine ih 2 komponente:Algalne komponente
Gljivične komponente
 Fotobiont(Algalna komponenta), je zastupljen
nekom algom koja dolazi iz razdela Hlorofita ili
Cianofita. Obavlja fotosintezu. Pripada
modrozelenim ili zelenim algama.
 Mikobiont(Gljivična komponenta), je zastupljen
nekog gljivom koja dolazi iz podrazdela
Askomikota, Bazidiomikota ili Deuteromikota.
 Te dve komponente su povezane su u jedinstven
talus.

3.  Unutrašnjost lišaja:

4.  Zajednica lišaja na Staroj planini:

5.  Broj lišaja zavisio je od vrste algi. Naprimer,
lišajeva koji sadrže modrozelene alge ima dosta
manje u odnosu na lišajeve koji imaju zelene alge. I
koja alga se nalazi u lišaju, može da se odredi samo
mikroskopom.
~Odnos između algi i gljiva može se svesti na 3
osnovna:
 Mutualistična simboza = odnos alge i gljive gde
oba partnera izvlače korist.

6.  Umereni parazitizam = odnos u kome hifa gljiva
prodire u pojedine delije algi i hrani se njihovim
životnim sadržajem. Ali se nakon revolucije stvara
ravnoteža da ako umre jedna komponenta(alga)
umrede i druga komponenta(gljiva).
 Sarprobnost = indirektan odnos algi i gljiva.
Pojedine gljive vremenom uginu, i tu uginulu algu,
gljiva koristi u svojoj ishrani

7.  U zavisnosti od tipa talusa, lišajevi se dele na:
1. Koraste – koji imaju izgled kore i celom svojom
površinom prekrivaju podlogu na kojoj se
razvijaju. Ako bismo pokušali da ga odvojimo od
podloge, naneli bismo veliko oštedenje.Najčešde
se razvijaju na stenama.
2. Listaste – koji imaju izgled ploče, manje više
ravne. Mogli bismo ga odvojiti od podloge bez
velikih oštedenja.Najčešde se razvijaju na kori
drveda.
3. Žbunaste – koji imaju izgled razgranatih žbunida.
Za podlogu se vezuju uskom pločom i lako, bez
oštedenja ih možemo odvojiti od podloge.
Najčešde se javljaju na granama drveda.

8. KORAST
LISTAST
ŽBUNAST

9.  Lišajevi sadvojnim tipom talusa – Kod kojih se na
podlozi razvija primarni listatsti tip talusa. A iznad
podloge sekundarni tip talusa.
 Lišajevi samešovitim tipom talusa – imaju
radijalnu građu.
Evernija prunastri

10.  Postoje dva tipa razmnožavanja lišajeva:
1. Razmnožavanje vegetativnim putem
2. Razmnožavanje delovima talusa
 Najednostavnije razmnožavanje je
razmnožavanje delovima talusa. Kada je talus
suv, on je i krut, i bilo kakvim mehaničkim
delovanjem odlamaju se i veliki i mali delovi
talusa. Oni se raznose vetrom i ako deo talusa
sleti na pogodnu podlogu , niče novi lišaj.

11.  Razmnožavanje vegetativnim putem:
~ Kako bi se poboljšalo razmnožavanje vegetativnim
putem, nastale su posebne specijalizovane tvorevine:
 Soredije = One se obrazuju ispod gornje kore talusa.
Gradi ih jedna, ili dve, ili manji broj delija alge koje su
obrazovane sa nekoliko hifa gljiva.Kada se razviju u
masu, dolazi do prskanja gornje kore lišaja i onda se
soredije raznose vetrom.

12. .

13.  Izidija =
Krupnija je od soredije. Razvija se na
površini talusa u obliku izraštaja. U sebi sadrže
mali broj delija algi i hifa gljive. Izraštaji mogu biti
jednostavni ili na različite načine razgranati, pri
čemu je osnova jako tanka, tako da se izidije lako
odlamaju od talusa i potom ih raznosi vetar.

14.  Lišaji sporo rastu. Razlog tome je jako slab intezitet
fotosinteze .
 Fotosinteza je u vezi sa količinom vode u talusu što je
kod njih u direktnoj zavisnosti od uslova spoljašnje
sredine.
 Oni vrlo brzo iz stanja zasidenosti vodom prelaze u
suvo stanje i obrnuto, što za posledicu ima smenjivanja
perioda u kojima se fotosinteza vrši i onih u kojima je
ona stopirana ili jako slaba.
 Lišaji žive jako dugo pa se tako za neke arktičke jedinke
smatra da su stare i preko hiljadu godina.

15.  Svi lišajevi vode poreklo od algi i gljiva.
 Zbog toga što alge(fotobionti) koje učestvuju pripadaju
dvema razdelima, i što gljive(mikobionti) pripadaju
trima podrazdelima, podela lišaja može se da se označi
Polifiletsko.
 Pojedine klase lišaja su nastale tokom evolucije
nezavisno jedne od druge. Prvo jednostavnim
udruživanjem algi i gljiva a potom i njihovim
međusobnim intimnim odnosima.Potom razvoj svake
klase je tekao samostalno, ali se uočava zajednički
evolucioni pravac iskazan u 2 osnovna svojstva:
1. U povedanju(fotosintetičke) površine talusa;
2. U smanjivanju stepa njegove vezanosti za
podlogu(evolucija od korastih lišaja ka žbunastim
lišajevima).

16.  Ishrana i razvoj lišaja se zasnivaju na fotosintezi
koju vrši alga.Za fotozintezu, pored vode potreban
je i vazduh.
 Mineralne supstance prašine padaju na talus lišaja
i rastvaraju se u vodi koja do talusa dospeva u
obliku kiše.
 Lišajevi su, kao grupa organizama dobro
prilagođeni na život i na veoma niskim i visokim
temperaturama.
 Podnose veoma velike i nagle promene vlažnosti
vazduha, veoma različitu količinu i vremenski
raspored padavina.

17.  Jedan od retkih ekoloških faktora koji ometa njihov
razvoj jeste zagađenost vazduha.
 Pri nedostatku vode, lišajevi prelaze u stanje
mirovanja, stoga su tokom godine kratkotrajno
aktivni.
 Veoma sporo rastu zbog slabe aktivnosti

18.  Oni su rasprostranjeni po celom svetu
 Usnovi zanjihov razvoj su čista(ili delimično čista)
sredina,manje ili više izraženi uslovi i odgovarajuda
podloga. Ali za razvoj je značajna i klimatska zona.
 U hladnimoblastima severne Zemljine hemisfere,
u tundrama, je najveda količina lišaja.U tundrama
na krajnjem severu Evrope, Azije i Amerike,lišajevi
su osnovna hrana mnogih biljojeda.

19.  U oblastima umerene klime, lišajevi su
najraznovrsniji.Raznovrsnost životnih uslova i
njihovih brojnih kombinacija, omogudili su tokom
evolucije lišaja nastajanje velikog broja različitih
vrsta
 U tropskim predelina, lišaji nisu raznovrsni a i
njihova biomasa je veoma mala.Osnovni razlog za to
je izuzetno dobro razvijena vegetacija vaskularnih
biljaka.

20.  Odlični su indikatori zagađenosti vazduha jer
nemaju sposobnost izlučivanja apsorbovanih
materija već ih nagomilavaju u telu.
 Kada količina štetnih materija postane
toksična, oni odumiru; tako prisustvo lišaja u
nekom predelu govori o čistoći njegovog
vazduha.
 Među malobrojnim vrstama koje mogu živeti u
blizini ljudskih naselja izdvaja se Xantoria
parietina sa listastim talusom.

21.  Lišajevi su složeni biljni organizmi koji pripadaju carstvu
gljiva.
 Sastoje se od dve komponente:
1. Algalna komponenta - Fotobiont
2. Gljivicna komponenta – Mikobiont
 Odnos između algi i gljiva može se svesti na 3 osnovna:
1. Mutualistična simboza
2. Umereni parazitizam
3. Sarprobnost
 U zavisnosti od tipa talusa, lišajevi se dele na:
1. Koraste
2. Listaste
3. Žbunaste

22.  Postoje dva tipa razmnožavanja lišajeva:
1. Razmnožavanje vegetativnim putem
2. Razmnožavanje delovima talusa
 Dele se na dve grupe po tipu talusa:
1. Lišajevi sa dvojnim tipom talusa
2. Lišajevi sa mešovitim tipom talusa
 Kako bi se poboljšalo razmnožavanje vegetativnim putem,
nastale su posebne specijalizovane tvorevine:
1. Soredije;
2. Izidija.
 Lišaji sporo rastu. Razlog tome je jako slab intezitet
fotosinteze .
 Lišaji žive jako dugo pa se tako za neke arktičke jedinke
smatra da su stare i preko hiljadu godina.
 Svi lišajevi vode poreklo od algi i gljiva.

23.  Prema podelama algi i gljiva, podela lišaja može se da se
označi Polifiletsko.
 Ishrana i razvoj lišaja se zasnivaju na fotosintezi koju vrši
alga.
 Lišajevi su, kao grupa organizama dobro prilagođeni na
život i na veoma niskim i visokim temperaturama.
 Jedan od retkih ekoloških faktora koji ometa njihov razvoj
jeste zagađenost vazduha.
 Veoma sporo rastu zbog slabe aktivnosti.
 Rasprostranjeni su po celom svetu.Usnovi za njihov razvoj
su čista (ili delimično čista) sredina,manje ili više izraženi
uslovi i odgovarajuća podloga. Ali za razvoj je značajna i
klimatska zona.
 Odlični su indikatori zagađenosti vazduha jer nemaju
sposobnost izlučivanja apsorbovanih materija već ih
nagomilavaju u telu.
 Kada količina štetnih materija postane toksična, oni
odumiru; tako prisustvo lišaja u nekom predelu govori o
čistoći njegovog vazduha.

24.  Odlični su indikatori zagađenosti vazduha jer nemaju
sposobnost izlučivanja apsorbovanih materija već ih
nagomilavaju u telu.
 Kada količina štetnih materija postane toksična, oni
odumiru; tako prisustvo lišaja u nekom predelu govori o
čistoći njegovog vazduha.

25.  http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=www.google.com&source=web&cd=1&v
ed=0CCEQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.google.com%2F&ei=boV4T7flNuem0Q
Xyr82eDQ&usg=AFQjCNG5-9Jej-ukVeakTgwonqt2narbYg&cad=rja
 http://www.google.rs/imghp?hl=sr&tab=wi
 http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=wikipedia&source=web&cd=1&ved=0CD
AQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.wikipedia.org%2F&ei=moV4T-
bJMaSP0AX95eGUDQ&usg=AFQjCNFuj8ugo50KqSwBLuIaoXbjnnIuiw&cad=rja
 http://www.slideshare.net/slideshow/embed_code/10381826
 Udžbenik iz biologije za 1. razred gimnazije Nada Šerban,Mirko Cvijan,Radiša
Jančid