SlideShare une entreprise Scribd logo

Biz life preview - br. 3

•
•
I
Ivana Mihajlović

BIZLife magazin

1  sur  84
Télécharger pour lire hors ligne
intervju dijalog Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' // vladimir Gligorov i mahmud Bušatlija Novi poslovni mesečnik Intervjui, komentari, istraživanja, stavovi... Business magazine broj 3 // jul/avgust 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD poslovni stav Patrik Kolan regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe, Findomestic banka, Srbija Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite intervju Slavica Đukić Dejanović ministar zdravlja Republike Srbije Nova formula zdravstva intervju Prof. dr Momčilo Babić direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje U planu ozdravljenje zdravstva TEMA BROJA Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje Javne finansije nerealan budžet Tesna državna kasa BIZLife Conferences&Events // Zelena Energija Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost BIZLIFE xxx 1
Konferencija BIZLife Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Hyatt Regency // Milentija Popovića 5 // Beograd 15. jul 2013. u 10 sati Treća konferencija BIZLife-a sa temom "Zelena energija Srbije - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost", u hotelu Hyatt Regency Beograd, 15. jula 2013. Skup okuplja predstavnike nadležnih državnih organa, državnih institucija, organizacija, privrede i ekonomista koji se bave ovom problematikom, kao i predstavnike medijskih kuća. Prvi panel Drugi panel "Obnovljivi izvori energije" "Energetska efikasnost" Teme prvog panela BIZLife konferencije Teme drugog panela BIZLife konferencije • acionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije N • sklađivanje sa regulativom EU U • slovi sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne i U toplotne energije • odsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju P električne energije - feed in -tarifa • zdavanje energetskih dozvola za izgradnju objekta i proizvodnju I električne energije • nergija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i sunčeva E energija • akon o energetskoj efikasnosti Z • nergetska efikasnost i regionalna konkurentnost E • nergetski efikasna gradnja E • nergetski pasoši E • ako se finansiraju projekti iz oblasti K energetske efikasnosti, koliko je raspoloživih kredita za te projekte, a kolika je tražnja? Kakvi su uslovi dobijanja takvih kredita? • rendovi u regionu T INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republika Srbija PROMOTIVNI PARTNER: partneri publikacije: BIZLIFE xxx 3
Sadržaj 12 psurdi domaće A privrede 36 Zelena energija istraživanje 15 Privredna agonija –završni čin Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća 16 a i protiv Z prodaje 'porodične srebrnine' Vladimir Gligorov, ekonomistom Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije 19 DRAvSTVO I Z FARMACEUTSKA INDUSTRIJA Bizlife ConferencesEvents 43 speh proizlazi U iz posla koji iskreno volite Patrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore Strana 08 Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje 46 FOKUSU U STRANIH MEDIJA The New York Times, Wall Street Journal, CNN Money 50 Spakujte aplikacije i krenite na put gedžeti 54 Porodice koje vladaju svetom bogastvo koje diktira trendove 56 Mala žena, veliki IQ Janet Yellen, buduća prva žena na čelu Federalnih rezervi 52 rana kao lek H BIZLife specijal istraživanje 58 Otključati potencijal svakog pojedinca 68 Vrelo leto - od salse do Guče poslovna komunikacija Strana 10 Javne finansije Tesna državna kasa Impresum Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs 66 Ninovac sa bus plus karticom 70 Pametno, mudro i sa zadovoljstvom Saradnici Sales Representative Redakcija redakcija @bizlife.rs Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Foto: Asistent redakcije Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs Key Account Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs Milica Predojević milica.predojevic@bizlife.rs asistent Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs Etiopija 81 aša puna Č zadovoljstva 82 Svaki dan je savršen dan Nemanja Brković, menadžer za odnose sa javnošću, Bambi-Banat Dragana Ognjenović, modna kreatorka broj 03 // jul/avgust Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs 78 Neki sasvim drugi svet hrana piće 72 kus i U miris leta Dijana Đurović dijana.djurovic@bizlife.rs Jelena Vučetić, Aleksandar Levajković, foto servis Beta Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs Emmanuel Koenig, glavni partner PwC za Srbiju Marketing/Advertajzing Urednik Lifestyle slana soba Sorelax Miomir Petrović, književnik Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs Danica Stević, Marija Damjanović, Ana Petrović, Radmilo Marković, Jelena Rodić, Nikola Pavlović 76 U slanu sobu po zdravlje 69 Nikada miran i na jednom mestu Vladimir Arsenijević, pisac Business Magazine party time hrana za dušu Coaching u Srbiji 60 M zahtevaju D lidere novog kova 74 vuk svetskih Z metropola ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica distribucija Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
uvodnik 3R - Reindustrijalizacija, rebalans, reforma Ako postoje četiri stuba spoljne politike Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD i Kina, onda je ekonomiju Srbije od početka godine do danas obeležilo 3R – reindustrijalizacija, rebalans i reforma Vlade R eindustrijalizacija - Glavni predizborni adut SNS bio je proces ponovne reindustrijalizacije, rekao je početkom aprila ove godine Milenko Dželetović, koordinator Ekonomskog saveta SNS-a. I iz Ministarstva privrede su negde u isto vreme poručili da je pri kraju izrada akcionog plana reindustrijalizacije Srbije, kojim će detaljno biti razrađene konkretne mere za podsticanje privrede, izvoza i zapošljavanja. Ideja reindustrijalizacije se pojavila još 2009. godine na skupu na Kopaoniku kada je rečeno da postoje šanse za to u energetici, poljoprivredi, građevinarstvu i infrastrukturi, ali problem je što nijedna od tih grana nije industrija. I ove godine na Kopaoniku se insistiralo na reindustrijalizaciji. A stvarnost je surova i brojke su neumoljive - od 2000. do 2010. godine smanjen je udeo industrije u BDP Srbije za četvrtinu, a u poslednjih 20 godina 700.000 ljudi u industriji ostalo je bez posla. Postavlja se pitanje – nije li reindustrijalizacija nova magična reč oko koje se svi grabe u Srbiji? Rebalans – Vlada je usvojila rebalans budžeta Srbije. Rebalans ko rebalans, samo potvrđuje mračnu sliku, a to je da država troši više nego što prihoduje, i da tu potrošnju mora da svede u iole prihvatljive okvire. Ali stručnjaci upozoravaju da bi i ovakav deficit umesto planiranih 5,2 odsto BDP-a, mogao da iznosi oko šest odsto BDP-a do kraja godine. Bez sumnje da je Vlada rebalansom htela da utegne stanje javnih finansija, muka je samo da li će to i za međunarodne finansijske institucije biti dovoljno. Pre bi se reklo da neće. Reforma – Nedavni sastanak čelnih ljudi u Vladi – Vučića, Dačića i Dinkića otvorio je proces reforme Svi su saglasni, kozmetičke promene Vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma Vlade, a i države može da donese ekonomski napredak Srbije Vlade Srbije. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić insistira da pojedini ljudi u Vladi, bilo da su ministri, državni sekretari, pomoćnici, ako nisu valjano radili, odu do kraja jula. Međutim, građani Srbije su se personalnih promena u Vladi već nagledali. Pa, i u ovoj vladi sede ministri prethodnih vlada, čiji rad se poslednjih godinu dana intenzivno kritikuje. Svi su saglasni, kozmetičke promene Vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma Vlade, a i države, može da donese ekonomski napredak Srbije. ● Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs BIZLIFE uvodnik 05
BIZNIS PANORAMA ’VRATA BEZ POVRATKA’ - Barack Obama, predsednik SAD, posetio je senegalska Goree ostrva sa kojih su Afrikanci slati na američki kontinent kao robovi. Obama je uslikan na ispred takozvanih ’Vrata bez povratka’. „SAMO VAS GLEDAM“ – Tomislav Nikolić, predsednik Srbije sa Ivom Josipovićem, predsednikom Hrvatske i Zoranom Milanovićem, premijerom Hrvatske, na dan kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju. ’KO JE REKAO DATUM?’ - Catherine Ashton, visoka predstavnica EU, Angela Merkel, nemačka kancelarka i Herman Van Rompuy, predsednik Evropskog saveta na samitu EU u Briselu. Evropski lideri odlučili su da otvore pristupne pregovore sa Srbijom. „Prva pristupna konferencija za Srbijom biće održana najkasnije u januaru“, rekao je Herman Van Rompuy, predsednik Evropskog saveta.. ’MALA MATURA? NI IZ DRUGOG POKUŠAJA’ - Žarko Obradović, ministar prosvete, obratio se na svečanosti povodom objavljivanja rezultata javnih poziva za finansiranje kompanija u okviru Programa ranog razvoja i Programa sufinansiranja inovacija. U društvu Vincanta Degerta, šefa Delegacije EU u Srbiji i Loupa Breforta, šefa Kancelarije Svetske banke u Srbiji. 06 BIZLIFE biznis panorama ’PET MINUTA DO 12 ZA POLJOPRIVREDU’ - Goran Ješić, potpredsednik vojvođanske vlade u Vladi Vojvodine je zajedno sa Bojanom Pajtićem, predsednikom, potpisao ugovore o dodeli sredstava za navodnjavanje i nabavku opreme za preradu poljoprivrednih proizvoda.
’KALIMERO SINDROM - OVO JE NEPRAVDA’ - Chip Starnes, američki biznismen, držan je nedelju dana kao talac od strane kineskih radnika u jednoj pekinškoj fabrici medicinske opreme. Dve strane došle su do dogovora u vezi sa otpremninama za radnike koji će biti otpušteni. ’NE ČUJEM, NE VIDIM, NE GOVORIM’ - Čovek nosi naočare za sunce dok pokušava da čita novine okružen smogom u centralnom poslovnom delu Singapura. Ovaj grad suočava se sa najvećom koncetracijom smoga u svojoj istoriji. ’PRAVO U SVETLU BUDUĆNOST’ - Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja u Vladi Srbije je primio delegaciju Saveta direktora preduzeća Francuske, koju je predvodio Charles Paradis. Sastanku su prisustvovali i Francois-Xavier Deniau, ambasador Francuske u Srbiji i Olivier Remond, šef ekonomskog odeljenja Ambasade. Na tom sastanku ministar Mrkonjić je rekao da mu je ’san da francuski TGV juri srpskim prugama’. ’POMOZ' BOG JUNACI!’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, prisustvovao vežbi Vojske Srbije ’Resava 2013’ na poligonu ’Pasuljanske livade’, kod Ćuprije, u kojoj je učestvovalo oko hiljadu vojnika i starešina Kopnene vojske i Vazduhoplovstva i PVO. ’THE GUYS IN WHITE’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane je otvorio 6. međunarodni sajam oružja i vojne opreme 'Partner 2013' u Beogradu, 25. juna 2013. BIZLIFE biznis panorama 07
tema broja Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje Iako je departizacija u javnim preduzećima obećavana u predizbornoj kampanji kao ’eureka’, a onda usvojen i zakon kojim je predviđeno raspisivanje konkursa za direktore, realizacija se svela na potragu za nekoliko direktora, pažljivo biranih firmi i proizvoljna tumačenja zakona - po uzoru na prethodnu vladu koja je u svom mandatu nekoliko meseci posvetila ’depolitizaciji državne uprave’ tekst: Marija Damjanović „N amera da se izvrši profesionalizacija i departizacija javnog sektora sigurno neće ostati mrtvo slovo na papiru. Odluka Vlade da se direktori biraju na konkursu neće biti poslednja mera koja će biti doneta kako bi se postigao ovaj cilj.“ Pitate se samo da li da verujete ovom državnom posleniku, ali ne i ko je on, jer upućeni čitalac zna da će vruća tema ovog leta biti upravo to, izbor direktora preko konkursa u javnim preduzećima. Međutim, varate se. Autor pome- Preduzeća pod državnom kontrolom 08 BIZLIFE tema broja nutog obećanja koje je ipak ostalo mrtvo slovo na papiru, pripadnik je bivše vlade, Slobodan Homen, koji črvstu nameru Vlade prenosi javnosti novembra 2011. godine. Preuzimanjem državnih fotelja, a naročito pred kraj godine, novi vlastodršci ne kriju razočaranje sistemom politizacije funkcija u javnim preduzećima najavljujući istu stvar kao i Homen. Istina, odlaze korak dalje i pred kraj godine stupa na snagu Zakon o javnim preduzećima kojim se propisuje da do 30. juna moraju biti raspisani konkursi za direktorska mesta. 1.300 firmi 280.000 zaposlenih 600 u nadležnosti Agencije za privatizaciju 100.000 zaposlenih 50 velikih javnih i državnih firmi 115.000 zaposlenih 650 lokalnih javnih preduzeća 70.000 zaposlenih Rok je istekao, a slobodna tumačenja zakona od onih da se propis odnosi samo na direktore u v.d, stanju, pa do onih da se pak odnosi samo na direktore imenovane pre stupanja zakona na snagu, daju prilično realan uvid u to šta će se i da li će se nešto zaista i promeniti u rukovođenju javnim preduzećima. Do sredine jula, raspisano je dvadesetak konkursa za čelne ljude u Elektroprivredi Srbije, Skijalištima Srbije, Resavici, Tanjugu, od ukupno 700 javnih i lokalnih preduzeća. Od nadležnih se malo toga moglo čuti zašto se ne poštuje Zakon, a objašnjenje premijera je, kao i obično, bilo najinteresantnije. „Zakon će se ispoštovati onako kako je i predviđeno. U svakom slučaju, tamo postoje određene formulacije na koga se odnosi na
dok preduzeće ostvaruje godišnje koga ne. Oni koji su pisali zakon gubitke od oko 120 miliona evra u i koji treba da ga sprovode pretproseku, a kumulirani gubitak je postavljam da to imaju u vidu“, već pojeo polovinu kapitala. Zato rekao je Ivica Dačić ostavljajući što su godišnji gubici svih predu’onima tamo’ svu slobodu tumazeća pod državnom kontrolom čenja Zakona, na šta su upućeni s milijardu evra godišnje, a dotacije pravom upozoravali mnogo ranije. države još toliko, a što su iste te Sugestivna je i izjava ministarke Železnice Srbije u prethodne tri energetike, Zorane Mihajlović: godine platile Evropskoj banci za „Nemam ništa protiv da se raspišu obnovu i razvoj kaznene kamate i konkursi za sve direktore javnih provizije od oko 3,5 miliona evra. preduzeća.“ „Svuda se železnice dotiraju, jer Nemanja Nenadić, programski nisu konkurentne zbog drumskog direktor Transparentnosti Srbija, saobraćaja. Međutim, u evropskim podseća da je Zakon precizan i zemljama državna pomoć odlazi u odnosi se baš na sve direktore unapređenje infrastrukture, a kod javnih preduzeća, ma kada oni bili nas na plate partijskih kadrova, postavljeni (pre ili po stupanju uhlebljenih u firmi koju država Zakona na snagu). Ipak, nije optinosi na grbači“, objašnjava Milojko mista kada je sprovođenje čitavog Arsić, ekonomista. procesa u pitanju. Ako Železnice ne mogu da budu „Verujem da će se ova tema još konkurentne, preduzeća iz enerdugo povlačiti po novinama sve getskog sektora, a koja su prirodni dok se ne postigne saglasnost da monopoli, svakako bi morala biti. se primene sve odredbe zakona, „Pod uslovom da nema upliva ne samo konkursi. Tu je i obaveza politike u upravljanje. Ne može preduzeća da objavljuju izveštaje niko da bude konkurentan o radu jer sada na primer ako nešto kupi za dinar, mnoga rade bez usvojePreuzimanjem a proda ga za pola. Čak nog plana rada za ovu državnih fotelja, i da sve ostale troškogodinu, a prošlo je novi ve svede na minimum, više od šest meseci“, vlastodršci ne kriju to nije rentabilno podseća Nenadić. razočaranje poslovanje, a tako godiProšle godine javna nama posluju i Srbijagas i preduzeća su imala sedam EPS. Država sprovodi socijalni puta veći gubitak nego 2011. uz mir preko ovih firmi koje služe i povećanje broja zaposlenih. Dakle, za uhlebljenje partijskih kadrova, zašto je važno da se partije ’manu’ jer oni očekuju neku nagradu za javnih preduzeća? Zato što je svoj angažman“, podseća Arsić. produktivnost rada u ŽeleznicaNenadić i Arsić su jednoglasni u ma Srbije 29 odsto proseka EU oceni da je najvažnije ne kada će, (naspram 58 odsto u Hrvatskoj), već kako će biti sprovedena depozato što je samo 54 odsto teretnih litizacija javnih preduzeća. vagona i 28 odsto putničkih „Ako postavite direktora koji vagona bilo operativno u 2008. je nestranačka ličnost, ali ubacite godini. Zato što naši vozovi ’jure’ partijske pomoćnike koji će biti brzinom od 40 kilometara na sat, Ko može da bude direktor? Kolike su državne jasle? 64.000 administracija na svim nivoima 120.000 obrazovanje i kultura preko 140.000 zdravstvena i socijalna zaštita 140.000 javna preduzeća 80.000 vojska i policija snažniji od direktora, ništa nije urađeno. Profesionalcima, bili oni partijski kadrovi ili ne treba dati slobodu da biraju svoje saradnike i upravljaju firmom ali uz kontrolu države kroz Nadzorni odbor“, smatra Arsić upozoravajući da profesionalizacija suštinski nikome ne odgovara. Ni građanima koji će u tom slučaju plaćati tržišne cene državnih usluga, ni partijama koje neće moći da nagrađuju kadrove, ni državi koja gubi socijalne cene kao politički adut broj jedan. Ipak, ka Evropi nema drugog puta. Depolitizacija javnih preduzeća je zahtev i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a Evropska komisija je u izveštaju o napretku prošle godine stavila primedbu na izbor državnih službenika mimo konkursa i, naravno, mimo zakona. Gotovo je izvesno da će i ove godine ’šiljiti plajvaz’. ● Gde je najviše zaposlenih? 29.000 Elektroprivreda Srbije plus 4.000 na Kosovu i Metohiji 18.500 Železnice Srbije 15.000 PTT Srbija 10.000 Kolubara 6.166 Saobraćajno preduzeće Beograd 5.225 Železara Smederevo 4.000 Resavica 3.637 Lasta 3.300 Termoelektrane i kopovi Kostolac 3.200 Srbijašume Direktori javnih preduzeća moraju da budu stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da imaju najmanje sedam godina radnog iskustva iz te oblasti, da nisu osuđivani za krivično delo protiv privrede i pravnog saobraćaja, da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća. Konkurse treba da sprovodi nezavisna stručna komisija po jasnoj proceduri, uz punu kontrolu javnosti. Od tri kandidata, Vlada bira jednog. BIZLIFE tema broja 09
javne finansije Tesna državna kasa Stručna javnost još jednom upozorava na nerealan budžet, drugi po redu u ovoj godini: deficit neće biti onoliki koliki je planiran rebalansom, dok troškovi za kamate munjevito rastu tekst: Nikola Pavlović N Sledi reforma penzionog sistema? 10 BIZLIFE javne finansije akon što su prihodi od početka godine podbacili, a deficit budžeta za pet meseci stigao do 94 milijarde dinara od planirane 122 milijarde za celu godinu, nužnost rebalansa niko nije sporio, te je državna kasa i zvanično prekrojena početkom jula. No, pitanje je da li je novo odelo komotno da izdrži sve državne apetite, uglavnom za podmirivanje socijalnog mira ili je i novi budžet jednostavno pretesan za planirano troškarenje. Istina, državna kasa je uglavnom prepravljana na rashodnoj strani pa su izdaci smanjeni za oko 37 milijardi dinara, budući da se na veće ili neočekivane prihode ne može računati. Ipak, stručnjaci, koji su i decembra prošle godine rekli da je budžet nerealan, procenjuju da ni rebalans nije sa koju je uradio Fiskalni savet. najrealniji. Evo kako je osmišljen Stručnjaci ove institucije upozonovi budžet: prihodi 873,4 milijarravaju da izvršna vlast nije predde, rashodi 1051,7 milijardi, deficit stavila nikakav plan za smanjenje 178 milijardi dinara, odnosno 4,7 deficita u sledećoj godini ističući odsto BDP. da je jedina značajnija mera to „Predviđeni deficit je visok, ali što će plate i penzije rasti daleko je to maksimum koji smo mogli da sporije nego do sada (jedan odsto uradimo u ovoj godini“, priznao u proseku). je čak i Mlađan Dinkić, ministar Istovremeno, zbog sve većeg finansija i privrede, obraćajući se javnog duga, samo za plaćanje poslanicima u Skupštini. kamata odlazi u poslednjih Članovi Fiskalnog saveta Izvršna pet godina po 0,4 odsto pak smatraju da će Dinvlast nije BDP-a više svake gokićev visok deficit biti predstavila dine. viši no što ga ministar nikakav „Postoji rizik da ovaj predstavlja. plan za smanjenje rast bude čak i veći, „Umesto 178 mideficita u sledećoj jer se pogoršavaju opšti lijardi, biće oko 200 godini uslovi zaduživanja na milijardi dinara. Projekcije svetskom tržištu, a kamatne prihoda su optimistične, a ni stope na zaduživanje Srbije u sve predviđene uštede se najveprethodnom mesecu rastu još i rovatnije neće ostvariti. Na nivou brže nego u drugim zemljama“, ukupne države, deficit bi, umesto veruje Pavle Petrović, predsednik planiranih 5,2 odsto BDP-a, mogao Fiskalnog saveta, koji zbog svega da iznosi oko šest odsto BDP-a i sa toga savetuje hitne i oštre mere tim visokim deficitom bi se ušlo u štednje koje bi deficit u sledećoj 2014“, navodi se u analizi rebalan- Brojke nedvosmisleno pokazuju da je Srbiji neophodna reforma penzionog sistema. Ipak, Vlada je ove godine u zvaničnim dokumentima nije predvidela, mada je prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, nedavno izjavio da će ona otpočeti do kraja godine?! Tek, činjenice su sledeće: učešće starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji Srbije približilo se granici od 20 odsto. Broj radnika i penzionera je skoro izjednačen. Do kraja decenije ovim tempom nećemo moći da smanjimo rashode za penzije na prihvatljivih deset odsto BDP-a. Čak 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše se pre vremena, a razlika od pet godina za odlazak u penziju između dama i džentlmena je najveća u Evropi.
godini smanjile na maksimalnih 2,7 odsto, a Srbija izbegla krizu javnog duga (o čemu je BIZLife već pisao). U tom kontekstu, Fiskalni savet je predložio, a Vlada odbila, uvođenje solidarnog poreza, koji je i Cvetkovićeva vlada pokušala da uvede, pa se posle dva dana oštre reakcije javnosti predomislila. Predlog, inače blizak MMF-u koji sa Srbijom neće potpisati aranžman dok se ne sprovedu veće uštede, podrazumeva oporezivanje penzija većih od 25.000 dinara i plata u javnom sektoru većih od 40.000 dinara sa po deset odsto (ova mera obezbedila bi polovinu potrebnih ušteda u 2014. godini). „Najveći deo neophodnog prilagođavanja bio bi tako prevaljen na one sa najvišim primanjima“, smatra Fiskalni savet, dok Dinkić veruje da bi tako dodatno opala tražnja, a privreda upala u recesiju. Ono oko čega postoji konsenzus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja 600 Koliko plaćamo kamate godišnje? 500 400 300 200 200 mil. € 230 mil. € 600 mil. € 420 mil. € 320 mil. € 100 0 2008. 2009. 2010. društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi. Vlada planira smanjivanje subvencija gubitašima i reformu javnog sektora, ali detaljniji plan javnost još nije čula. Vlast najavljuje da će do kraja godine biti usvojene izmene Zakona o radu, a naveliko se obećava i 2011. 2012. konačan obračun sa birokratijom o kojoj se slikovito izrazio Luj Brefor, šef Svetske banke u Srbiji, rekavši da je lakše postati marinac specijalac u Americi nego dobiti građevinsku dozvolu u Srbiji. Većina najavljenih reformi trebalo bi da počne pre kraja godine, a kada će i da li biti okončana, videćemo. ● Ono oko čega postoji konsenzus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi touchscreen BIZLIFE xxx 11
ISTRAŽIVANJE Apsurdi domaće privrede Poznato je da je privreda lani poslovala sa gubitkom, ali se malo govorilo o svojevrsnim apsurdima kao što je recimo to da među najvećim profiterima ima onih koji su lani imali nula dinara prihoda, da u četvrtini firmi nema nijednog zaposlenog,da je broj privatizovanih sve manji, a spisak onih u stečaju i likvidaciji sve duži tekst: Marija Damjanović U godini posle hiperinflacije, koja se i dan-danas pominje u literaturi (uz Nemačku, Argentinu i Brazil) kao najveća u istoriji čovečanstva, privreda Srbije, a tadašnje Jugoslavije, cvetala je u odnosu na trenutno stanje. Tako se s pravom može zaključiti ako se pogledaju podaci o kumuliranim gubicima, koji su te 1994. godine bili 3,8 milijardi dinara, a na kraju prošle godine 2.462 milijarde dinara, što je 650 puta više. Top 5: Dobitaši - Kapitalci Kompanija Profit (u milijardama dinara) Kompanija Kapital (u milijardama dinara) NIS 49,4 Putevi Srbije 347 Telekom Srbija 11 EPS 270,5 Telenor 10,5 Železnice Srbije 210,5 Tarket 9,7 TS-Imperial Clearing 184 Sunoko 6 HE Đerdap 167 12 BIZLIFE istraživanje Samo lani, privreda je ostala u neto gubitku od 63 milijarde dinara, što je veliki manjak ako se zna da je godinu ranije ostvarila gotovo identičnu dobit od 64 milijarde dinara. Pritom, broj firmi u 2012. smanjen je u odnosu na 2011. godinu, baš kao i broj zaposlenih, što bi trebalo da vodi smanjenju troškova i povećanju profita. Nažalost, to nije jedina neekonomska karakteristika niti apsurd koji prati domaće poslodavce, što se jasno čita iz analize o poslovanju privrede u 2012. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre (APR). (www.apr.gov.rs) Ali, krenimo redom. Kako su i zašto domaće firme od profitera za godinu dana stigle do gubitaša? Tako što su im samo za održavanje postojećeg nivoa aktivnosti nedostajale 1.653 milijarde dinara, kako piše u analizi APR. Logično, da bi nadoknadili ovaj manjak, preduzeća su se zaduživala, ali po nelogično visokim kamatama. „Cena kredita ne opravdava njihovo korišćenje. Rizici za poslo-
S kim ne treba poslovati? Ocena boniteta Sport u ogromnim gubicima Nakon dve godine rada sa dobicima, neprofitne organizacije u Srbiji iskazale su ukupan gubitak od 600 miliona dinara. Uprkos uverenju da se u ’sportu vrte velike pare’, sportske organizacije i udruženja ostali su u gubicima (2,4 milijarde dinara) četiri puta većim no što su ostvarile sve neprofitne organizacije zajedno. Sa druge strane, sindikati su, kao i lani, radili sa dobitkom od 580 miliona dinara. Kumulirani gubici iznose 22 milijarde dinara i za polovinu su veći nego 2011. godine, a samo na društva, saveze i udruženja iz sporta odnosi se 43 odsto. Broj firmi A - odličan 802 B - veoma dobar 17.839 C - dobar 16.389 D - prihvatljiv 5.763 E - veoma slab 474 *50.155 preduzeća, odnosno 55 odsto, nije ocenjeno (stečaj, novoosnovano preduzeće, trajna nelikvidnost) a spadaju u kategoriju rizičnih, kako za poslovnu saradnju tako i za davanje kredita nema nijednog zaposlenog. Još stvo budući da su ova dva sektora vanje jačaju upravo zbog rashoda, jedna je i činjenica da 75 odsto imala godišnje neto gubitke za kamata i sve slabijih mogućnosti preduzeća posluje na teritoriji skoro polovinu veće od gubitaka plaćanja tih kamata, što implicira centralne Srbije, a od toga 60 cele privrede. Tako, saobraćaj dalju zaduženost. Zbog toga odsto u Beogradu (zapošljavaju 56 nakon profita iz 2011. od 14,8 privredu ozbiljno opterećuje odsto radnika). milijardi dinara, završava nelikvidnost“, navodi se u Kakva je bila klima za poslovaCena kredita 2012. sa minusom od analizi APR-a . nje lani, otkrivaju oni koji su se 54,5 milijardi dinara, a O kolikoj je besparici ne usudili da uđu u posao - njih je građevinarstvo osam reč svedoči i to što je opravdava puta povećava gubitak bilo za pet odsto manje nego godijedan dinar pozajmljenjihovo nu ranije, a ostvarili su tek trećinu u odnosu na 2011. i to nog kapitala pokrikorišćenje prihoda novopečenih kolega u na 36,8 milijardi dinara. ven sa svega 60 para 2011. godini. Konačno, ulazak u Svojevrsna specifičnost dosopstvenog. Kad se zna koliki su kumulirani dugovi, ne treba biti matematičar pa izračunati da Rizici za poslovanje jačaju upravo zbog je nerentabilno poslovanje gotovo rashoda, kamata i sve slabijih mogućnosti izvesno. „Pod teretom stalnog uvećanja plaćanja tih kamata, što implicira dalju kumuliranih gubitaka neminovno zaduženost je topljenje sopstvenog kapitala, koji čini garant poslovanja, pa posao im se nije isplatio pa su maće privrede, kako ovu situaciju stopa izgubljenog kapitala od više novoosnovana preduzeća godinu kvalifikuju u APR, jeste i činjenica od 35 odsto posebno zabrinjava“, završili u minusu od 4,1 milijardu da u četvrtini preduzeća u Srbiji smatraju stručnjaci APR-a. Samo su Železnice Srbije (www. zeleznicesrbije.com), apsolutni suveren na listi dugogodišnjih gubitaša, sa 138 milijardi dinara kumuliranog gubitka, ’pojele’ Gubitak Kompanija Kompanija (u milijardama dinara) polovinu sopstvenog kapitala Srbijagas 35 Železnice Srbije od 210 milijardi dinara. Prošle Železnice Srbije 16,6 Srbijagas godine, međutim, ni kolegama Petrohemija 12,3 EPS mimo železničkog saobraćaja nisu VIP mobile 8,3 VIP mobile cvetale ruže. Čitava delatnost je Putevi Srbije 7,8 Zastava Automobili bačena na kolena uz građevinar- Top 5: Gubitaši - Teški gubitaši Kumulirani gubitak (u milijardama dinara) 138,5 55,7 55,2 52 50,3 BIZLIFE istraživanje 13
poslovanje u vreme krize -50 -100 -150 20 12 . 20 11 . 20 10 . 0 20 09 . 50 20 08 . 100 poslovanja, pretpostavka je da je kapitala od 799,5 miliona dinara i profit iskazan kroz prodaju imovineto profit od 689 miliona dinara. ne, a u cilju namirenja poverilaca. U stečaju je Aeroinženjering iz Ostale male firme zapravo Beograda u kome, takođe, 64 su privatizovane lane, niko ne radi, a poslovni U stečaj pa je po tom osnovu prihodi su bili 1,8 milioili likvidaciju iskazana visoka dobit na dinara, a profit 333 uletelo je 44 (detaljnije o sto naj puta veći - 600 miliona 65 odsto 63 privrednih društava na dinara. Slična je situviše firmi nego www.apr.gov.rs). acija i u firmi Hemovet 102 101 2011. Sumornu sliku o posločiji je poslovni prihod vanju privrednih društava u bio svega 360.000 dinara, a Srbiji, znatno vedrijom čine podaci dobit 507 miliona dinara, a sve to, Neto dobit/gubitak (u milijardama dinara) o poslovanju preduzetnika koji se pretpostavljate, bez ijednog zapoi dalje uspešno bore sa krizom. slenog. U stečaju je Fripak sa nula Nakon 2,8 milijardi dinara neto dinara kapitala, nula zaposlenih i profita u 2011. godini, prošle godidinara, za razliku od kolega koji su nula poslovnih prihoda, ali sa dobiti od 488 miliona dinara. Kako su ne preduzetnici su ostvarili dobit u 2011. radili pozitivno (dobit od od 3,2 milijarde dinara. Nažalost, ove firme imale nula ili minimalan 19,7 milijardi dinara). baš kao i preduzeća, i preduzetnici poslovni prihod, što se može čitati U stečaj ili likvidaciju uletelo je poslovanje uglavnom finansiraju 65 odsto više firmi nego 2011. godi- i kao nula prihoda iz redovnog kreditima, a pozicija u kojoj se Sumornu sliku o poslovanju privrednih društava u nalaze nije nimalo komotna - jedan dinar pozajmljenog kapitala pokriSrbiji, znatno vedrijom čine podaci o poslovanju ven je sa svega 28 para sopstvepreduzetnika koji se i dalje uspešno bore nog, pa je budućnost poslovanja sa krizom poprilično (ne)izvesna. ● ne, dok je broj privatizovanih smanjen, a to znači da je prošle godine prevashodna aktivnost Agencije za privatizaciju bila raskidanje ugovora, a ne sastavljanje novih (detaljan izveštaj o poslovanju privrede na www.apr.gov.rs). Ako bi se išlo za pozitivnim primerima, reklo bi se da ih je lani bilo osam - to su mala preduzeća koja su se našla na spisku 100 najvećih po profitu, ali... Od njih osam, tri su u stečaju, a jedno u likvidaciji. U likvidaciji je firma Italiana Salotti koja je imala nula dinara poslovnog prihoda i nijednog zaposlenog, gubitak do visine Uslovi rada u 2012. Rast BDP-a -1,7 Inflacija 12,2 Izvoz (u milionima evra) 14.782 1.727.000 Bruto zarade 57.430 41.377 Vrednost evra u odnosu na dinar (31. decembar) BIZLIFE istraživanje 5.945 Broj zaposlenih Neto zarade 14 Spoljnotrgovinski deficit (u milionima evra) 113,7
biznis komentar Privredna agonija –završni čin Milan Knežević vlasnik modne kuće Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća S blokadi jke više od 50.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Broj kredita u docnji konstantno raste. Likvidnost velikog broja firmi je na ivici kolapsa. Ugroženi su kapital i imovina firmi, ali i lična imovina koja je kao obezbeđenje založena bankama. Čak 97.000 firmi isplaćuje poreze i doprinose, ali ne i plate zaposlenima, što dramatično umanjuje kupovnu moć. Novi Zakon o redovnosti plaćanja ugroziće firme koje posluju na ivici likvidnosti. Samo u prva dva meseca zatvoreno je 1.800 trgovinskih radnji više nego što je otvoreno. Bujanje crnog tržišta poprima razmere ekonomske ’antimaterije’ koja ugrožava sve legalne Za stanje u privredi Srbije bila bi celishodna načine poslovanja. Zaduživanjem se servisiraju sve dubiomisao Martina Hajdergera: „Samo nas još ze: podsticaji i subvencije, čime se dodatno jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do produbljuje ekonomska agonija. Ogromnim sad zabrljali malo je jedan Bog budžetskim sredstvima upravlja se diskreciono bez ijedne ekonomske analize o opravdanosti ovakvih budžetskih troškova. Šta sa firmama u restrukturiranju, rashodi rasli su za enormnih 31odsto. Kumulirani gubici privrede neprivatizovanim firmama i javnim sektorom? O strukturnim iznose 2.462.814 miliona dinara. Privreda je imala i negativan reformama poreskog, penzionog i zravstvenog sistema ni reči neto obrtni kapital. (barem smislene). Ako se zvaničnoj statistici doda broj radno neaktivnog Korupcija je rak- rana ekonomije.Trguje se stranačkim, polistanovnoštva koje se ne prijavljuje na Zavod za zapošljavanje, tičkim i institucionalnim funkcijama. Sistem je postao idealno stopa nezaposlenosti prelazi 30 odsto ili brojku od oko 1.100.000 koruptivan. Za sve imamo jednog čoveka koji će nam to srediti, građana. Veliki broj radnika prima neredovno plate ili ih ne prine misleći da improvizacije imaju kratak rok trajanja bez obzira ma nikako. Samo u aprilu promet u maloprodajama je pao za 16 na to što su trenutno politički profitabilne. ● odsto. Raste dug privrede koja duguje preko 24 milijarde evra. U tanje u privredi Srbije je dramatično. Svi agregati imaju dugoročno negativne trendove. Inostrane i domaće investicije su nedovoljne i ne odražavaju dugoročni interes društva. U prošloj godini u Srbiji su poslovala 107.363 privredna društva; 53.396 sa dobitkom, a 31.498 sa gubitkom,7.263 društva nisu ni predala finansijski izveštaj. Ukupan finansijski gubitak veći je za 77 odsto. Finansijski Urgentne mere (detaljno spremanje zemlje) Ove mere je moguće provesti u kratkom roku jer za njih postoji zakonska utemeljenost u institucijama. 1. Popis i klasifikacija MSP i preduzetničkih radnji i analiza njihovog pravno-statusnog i finansijskog stanja 2. Departizacija i depolitizacija kadrova. Reforma javnog sektora 3. Svođenje crnog tržišta i sive ekonomije u optimalne mere 4. Urgentno poboljšanje efikasnosti rada pravosudnih organa. Sprovođenje stečaja u svim preduzećima u kojim su se stekle zakonske pretpostavke 5. Rigidna kontrola javnih nabavki, kontrola trošenja budžetskih sredstava, razvojnih i podsticajnih fondova. Partnerstvo javnog i privatnog sektora 6. Smanjenje birokratske i administrativnih procedura; poboljšanje konkurentnosti poslovanja 7. Plaćanje PDV-a po izvršenoj naplati, razduživanje države i lokalnih zajednica za obaveze koje imaju prema MSP I preduzetnicima 8. Formiranje Razvojne banke 9. Poreska reforma koja bi izvršila rasterećenje u radno-propulzivnim granama tako što bi se na plate od 30.000 dinara porezi i doprinosi smanjili za 30 odsto, preko tog iznosa za deset odsto. 10. Donošenje Zakona o zanatstvu Realizacijom ovih zadataka stvorile bi se realne pretpostavke za primenu kratkoročnih i dugoročnih strategija privrednog razvoja zemlje. Privreda Srbije postala je ’protočni bojler’ interesa banaka i države. Za stanje u privredi Srbije bila bi celishodna misao Martina Hajdergera: „Samo nas još jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do sad zabrljali malo je jedan Bog. U tim višegodišnjim začaranim krugovima privreda trči svoj poslednji krug. Šta EU preporučuje vladama: 1. Razmišljate izvan okvira 2. Ne radite stvari sami 3. Prvo razmišljajte o malima 4. Jedno tržište, jedna planeta BIZLIFE biznis komentar 15
Intervju dijalog Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' tekst: Marija Damjanović I mala je država te 2010. detaljan plan kako će da potroši novac od prodaje 51 odsto deonica Telekoma Srbija. Sa 900 miliona evra planirana je gradnja auto-puteva i popravljanje železnice, a za ostatak je trebalo da se osnuje poseban budžetski fond kako bi se tačno znalo na koji način se novac troši. Dakle, samo se čekao stranac koji će da plati 1,4 milijarde evra za većinski paket akcija nacionalnog telekomunikacionog operatera. Međutim, ama baš niko nije hteo da iskešira toliki novac, planovi o putevima su stavljeni ad akta, a nadležni su pobednički objavili da nisu hteli Telekom da daju 'pošto-poto' i da porodično srebro nije moglo da se proda ispod cene. Danas je prodaja Telekoma po- novo na dnevnom redu, ali među koalicionim partnerima nema dogovora da li ga i za koliki novac prodati, pa je zvanično rečeno da je čitava priča odložena - do daljeg. Stručna javnost danima debatuje da li ogorčena Vlada i ispražnjena državna kasa imaju alternativnu finansijsku injekciju sem prodaje Telekoma, da li je (ne) vreme za odricanje od jedne, retko profitabilne državne kompanije ili ono svakim danom ističe dok snaga konkurencije jača? Međutim, razgovor o ovim temama sa Vladimirom Gligorovim, ekonomistom Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmudom Bušatlijom, stručnjakom za investicije, proširio se i na teme privatizacije uopšte i prodaju državnog zemljišta? vladimir Gligorov: Ne postoji valjan razlog da Telekom ostane u vlasništvu - više se isplati privatizacija profitabilnih preduzeća mahmud Bušatlija: Nema opravdanja za prodaju Telekoma jer nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija 16 BIZLIFE intervju dijalog xxx
Da li bi trebalo da država prodaje Telekom Srbije u ovoj godini i koji su vaši argumenti za, odnosno, protiv toga? GLIGOROV: To su zapravo dva pitanja. Da li je potrebno privatizovati Telekom i, ako jeste, kada? Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne. Ukoliko postoji, to znači da bi za kupovinu državnog preduzeća mogli da se nađu zainteresovani privatni investitori. Ukoliko nije reč o sektoru u kome postoji konkurencija, postavlja se pitanje o tome kako bi se regulisalo poslovanje privatnog preduzeća koje bi preuzimanjem postalo monopolista. Svakako, prirodni monopol ne bi trebalo prepustiti Bušatlija: Smatram da Telekom Srbije ne bi trebalo prodavati iz više razloga. Prvi i najozbiljniji razlog je potpuna izvesnost da će se pare od prodaje uludo potrošiti, bilo za privid poboljšanja standarda, ili za sledeće izbore. To je jasno iz činjenice da u ovom momentu ne postoji nijedan pametan predlog projekta koji bi se finansirao od prodaje Telekoma. Ako država prodaje svoju imovinu, razlog tome je da finansira neki lukrativniji projekat, ili bitno popravi uslove života i životnu sredinu. Ako tako gledamo na stvar, onda nema opravdanja za prodaju Telekoma, jer mi nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija. Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne privatnom investitoru. Ako je, opet, reč o preduzeću u sektoru za koji privatni investitori nisu zainteresovani, tada bi to trebalo da ostane u vlasništvu države. Po tim kriterijumima, ne postoji valjan razlog da Telekom bude u državnom vlasništvu. Drugo je pitanje kada se privatizacija najviše isplati? Pretpostavljam da bi bilo potrebno sračunati da li će efekti prodaje, ako se novac iskoristio da se vrate dugovi, biti takvi da zemlja može da se zaduži po znatno nižoj kamatnoj stopi. U tom slučaju se obezbeđuje finansijska održivost i prodaja može da bude opravdana čak i ako se ne zna odmah u šta će se novac uložiti. Agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih privatizacija i još veće nezaposlenosti Prodaja Telekoma bez ozbiljne investicije, dovodi do daljeg smanjenja državne imovine, što nas primiče komunističkom idealu države koja izumire. Naime, država bez imovine koju mora pravilno da upotrebljava, gubi budžetske prihode i poluge kontrole tržišnih mehanizama. Ako se pogledaju uporedni rezultati Telekoma, koji pokriva 56 odsto mobilne i 98 odsto fiksne telefonije, a ima dobit od 11 milijardi dinara i Telenora koji pokriva samo 26 odsto mobilne telefonije i ima dobit od deset milijardi dinara, jasno je da se Telekom može i mora bolje koristiti, a to se može postići jedino razdvajanjem vlasništva i upravljanja, odnosno uvođenjem depolitizovanog profesionalnog menadžmenta. Šta bi država trebalo da proda u ovoj, odnosno, narednoj godini i kako ocenjujete ukupan privatizacioni potencijal u Srbiji? GLIGOROV: Ima relativno malo preduzeća koja su profitabilna. Ako su kriterijumi koje sam malopre izneo zadovoljeni, onda se više isplati prodati profitabilnu, a ne propalu firmu. Što se prodaje ove godine tiče, nisam siguran da je preostalo dovoljno vremena da se privatizacije valjano pripreme. Nikako to nije dobro činiti direktnom pogodbom, jer nema konkurencije, pa ne samo da će zarada biti mala, nego nije uopšte izvesno da će imovina biti efikasno iskorišćena. Država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici. Ako se prodaje poznatom kupcu, to može da stvara fiskalne troškove, odmah ili kasnije, ako je reč o kupcu koji će rđavo poslovati. A da bi se organizovala valjana prodaja, potrebno je vreme. Za godinu ili više dana je naravno moguće da se organizuju valjane aukcije, a trebalo bi privatizovati sve ono što nije privatni monopol ili aktivnost za koju privatni investitori nisu zainteresovani, a imaju zapravo visoke prinose. Valjana strategija privatizacije bi mogla da zahteva da sve to traje nekoliko godina. Bušatlija: Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi. Prodajući ova preduzeća menjamo državni za još gori, privatni monopol. Kada su u pitanju javna preduzeća, neophodno je dovesti ih, kroz restrukturiranje i finansijsku konsolidaciju, u stanje u kome mogu normalno poslovati i boriti se sa zdravom tržišnom konkurencijom. U slučaju najčešće pominjane prodaje Jata i Galenike, neverovatno je očekivati da se nađe kupac koji bi preuzeo ta preduzeća sa svim njihovim obavezama, pa čak i pod uslovom da država na sebe preuzme akomulirane dugove i prevali ih na pleća građana, kroz povećani javni dug. Ukoliko bi se ozbiljno razmišljalo o privatizaciji Jata, ne bi bilo dovoljno samo naći nekoga ko je voljan da uz relativno mali ulog u dokapitalizaciju preuzme upravljanje, nego bi se moralo pokušati u taj aranžman uvući i dokapitalizacija aerodroma Nikola Tesla, pa i dela aerodroma Batajnica, koji bi se bavio uslugama za civilno vazduhoplovstvo (Low Cost i Charter) i transport robe. Na ovaj način bi se stvorila kompleksna poslovna struktura koja bi ostvarivala dobit na aerodromskim uslugama i jeftinom transportu, a pokrivala neminovne gubitke u poslovanju nacionalne avio-kompanije. BIZLIFE intervju dijalog xxx 17
Prošle godine opao je broj privatizovanih preduzeća, a to znači samo jedno - da je sve više poništenih privatizacija. Da li je čitav proces u Srbiji bio uspešan i šta je trebalo raditi drugačije? GLIGOROV: Proces je bio neuspešan najviše zbog načina privatizacije. Kao što sam već rekao, država bi trebalo da obezbedi značajnu konkurenciju ulagača i da prihvati ponudu onoga koji nudi najvišu cenu - kako bi ne samo obezbedila najbolju moguću cenu, već i zato što se tako smanjuju rizici da će poreski obveznik morati da snosi troškove rđavih poslovnih odluka. Privatizacije su u Srbiji uglavnom sprovedene pod motom da cena nije važna i da je važno ko je kupac, i to veoma retko daje valjane rezultate. Sada se uglavnom prodaju preduzeća koja su verovatno zrela za likvidaciju. Država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici Bušatlija: Bilo koji posao koji se završi sa 25 do 30 odsto škarta ne može se smatrati uspešnim. U slučaju privatizacije, moramo voditi računa da poništene privatizacije nisu vratile privatizacioni subjekat u stanje koje je prethodilo privatizaciji, dakle šteta načinjena zloupotrebom nije nadoknađena. Da je postojala dugoročna strategija razvoja, onda bi se privatizacija vršila na bazi daljeg razvoja delatnosti i zapošljavanja, a ne na rasprodaji obezvređene privatizovane imovine, zloupotrebi građevinskog zemljišta, zaduživanju i isisavanju kapitala iz privatizovanih subjekata, uz obilato gubljenje radnih mesta. Nisam apriori protiv privatizacije, ali sam apsolutno protiv modela privatizacije koje smo do sada iskusili. U privatizaciju se ušlo bez bilo kakvog dugoročnog planiranja i strategije razvoja, koja je trebalo da odredi prioritete. Tako je naša privatizacija umesto razvojnog impulsa dovela do podindustrijalizacije, uništavajući privrednu imovinu i zloupotrebljavajući građevinsko zemljište. Najteža posledica ovakog pristupa privatizaciji je propuštena prilika da se prvo uredi privredni ambijent, koji bi podržavao privredni razvoj i ulazak inostrane privatne štednje. U Srbiji je još uvek čak 250 preduzeća sa društvenim kapitalom, svojinskim oblikom koji je suspendovan Ustavom još 2006. godine. Da li bi sudbina ovih firmi bila drugačija da je država bila agresivnija u privatizaciji, odnosno, uvođenju stečaja? GLIGOROV: Ako nisu formalno državna imovina i ako država prema njima nema nikakve vlasničke obaveze, ta bi preduzeća trebalo da se tretiraju kao svaka druga. To su u osnovi preduzeća u kolektivnom vlasništvu i imaju iste obaveze kao i privatna preduzeća. Ako su neuspešna, trebalo bi da idu u stečaj, ako imaju dobit trebalo bi da je dele. Isto bi trebalo da važi i za preduzeća u državnom vlasništvu. Ako ne posluju sa uspehom, potpadaju pod ista pravila kao i privatna preduzeća. Nedoumice oko svega toga su samo haos koji se održava iz, da se tako izrazim, nekomercijalnih interesa. Bušatlija: Agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih privatizacija i još veće nezaposlenosti. Neprihvatljiva je bilo kakva privatizacija koja samo povećava nezaposlenost, a ne pomaže uređenju privrednog ambijenta, što bi dovelo do ozbiljnih investicija, posebno u grinfild koje praktično jedine povećavaju zaposlenost. Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi Kako ocenjujete zemljišni kapacitet u Srbiji i da li bi trebalo ući u aktivniju prodaju zemljišta, koja je omogućena Zakonom o planiranju i izgradnji, ali se gotovo ne primenjuje? GLIGOROV: Kao i u drugim slučajevima, nema razloga da država bude vlasnik zemljišta, osim kada je reč o nekom posebnom javnom interesu. Nije reč samo o prodaji nego i svemu ostalom čemu zemlja može da služi, ne samo kao proizvodni već i kao finansijski faktor. Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu. To je sve dobro poznato, tu nema mnogo toga novog da se kaže. Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu 18 BIZLIFE intervju dijalog Bušatlija: Gradsko i građevinsko zemljište je najveći državni resurs. Pravilna upotreba tog zemljišta je jedan od najvažnijih elemenata održivog dugoročnog razvoja. Taj razvoj nije uslovljen privatizacijom građevinskog zemljišta. Privatizacija građevinskog zemljišta će bitno povećati iznos investicija i time smanjiti interes investitora, a s obzirom na skolonost naših privrednika, trebalo bi očekivati da se zemljište privatizuje prvenstveno iz špekulativnih razloga, te kasnije preprodaje zajedno sa pravima izgradnje. Predlogom reforme javnog sektora, naše grupe okupljene oko MAT-a, predviđena je i reforma upravljanja građevinskim zemljištem u vlasništvu države, koje bi se koncentrisalo u posebnim fondovima, koji bi sticali prihod po osnovu naplate gradske rente, iz koje bi se razvijala i održavala infrastruktura. ●
s p e c i j a l n o i Z d a n j e Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije
I N T E R VJ U Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja Republike Srbije 21 Nova formula zdravstva Dugoročno rešenje zdravstva Srbije će sigurno biti uključivanje privatnog sektora. Onog momenta kada država nema mogućnosti da finansira nove stručnjake, otvara nove prostorne kapacitete i nabavlja opremu, a potrebe građana rastu, nemamo drugu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partnerstvo ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
Piše: Tatjana Ostojić Foto: Jelena Vučetić S tanje u zdravstvu je, nažalost, takvo da nisu zadovoljni ni pacijenti ni uposleni u zdravstvu, kaže za BIZLife Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja u Republici Srbiji. Međutim, onog momenta kada se opredelila da prihvati poziciju ministra, procenila je da to može da se promeni. Kao ključni problem je uočila da je veliki deo zdravstvenog sistema izopšten iz funkcije, misleći na institucije javnog je izuzetno visoka, uslovi u bolnicama loši, liste čekanja duge, a nestašice lekova česte. Kako planirate rešavanje ovih problema i u kom roku? - Liste čekanja su zaista mogućnost za korupciju, ali intenzivno se bavimo tim pitanjem i ustanovili smo razloge za liste čekanja. Na primer, u oftalmologiji razlog je što su u ranijem periodu, iako imamo fantastičan kadar i prostor za operacije, pacijenti za operaciju katarakte čekali po više od godinu dana, jer su se svi odlučivali za operaciju u Beogradu. Sledeći razlog je što neki dodatni segmenti uz sočiva nisu bili nabavljeni. Zbog toga smo sada obratili posebnu pažnju kod sastavljanja uslova za nabavljanje tih segmenata kako se to ne bi ponovilo i eventualno otvorilo mogućnost da neko namerno dan broj pacijenata prebaciti u Novi Sad, tačnije u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i u Klinički centar u Beogradu. • Da li bi to bila neka vrsta dugoročnog rešenja ili u tom pravcu razmišljate još dalje? - Dugoročno rešenje će sigurno biti uključivanje privatnog sektora. Onog momenta kada država nema mogućnosti da finansira nove stručnjake, da otvara nove prostorne kapacitete i nabavlja opremu, a potrebe građana rastu, kao na primer u kardiovaskularnim bolestima, nemamo drugu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partnerstvo sa zdravstvom pod sličnim uslovima kako bi to bilo i u državnom zdravstvu. To je jedan od resursa na koje moramo računati u perspektivi. Onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili prosto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu novca, mora da ustupi mesto sposobnijima 22 zdravlja i domove zdravlja. „Naši pacijenti su poslednju deceniju, a možda i duže, stekli naviku da odlaze u dom zdravlja kako bi uzeli uput za bolnicu, a 80 odsto zdravstvenih usluga bi trebalo da se obavi u domu zdravlja. Smatram da je ovakva organizacija u radu zdravstvenih službi veliki problem i to je razlog što nemamo onakvo zdravstvo kako bismo mogli da imamo u sklopu stručnog kadra, koji je sjajan, i finansijskih mogućnosti, koje su skromne“, ističe ministar zdravlja u intervjuu za BIZLife. • Iz ugla pacijenata korupcija u zdravstvu Nova oprema koristi tu situaciju kako bi prebacivao pacijente u privatnu praksu. Od iduće godine neće biti listi čekanja za operaciju katarakte, samo će se operacije zakazivati. Zatim, uveli smo treću smenu u nekim institucijama, kao što je, na primer, onkologija u Beogradu, i više nemamo liste čekanja, nego zakazivanje do mesec dana. Na operaciju kuka se čekalo nekoliko meseci, sada je to najduže do dva meseca, što je u rangu sa razvijenim zemljama Evrope. Još uvek imamo problema na Dedinju kod kardiovaskularnih intervencija i ovaj problem upravo rešavamo. Najverovatnije ćemo je- • Da li postoji neki vremenski rok kada bi to trebalo da se desi? - Mislim da bi 2014. mogla da bude period za testiranje takvih mogućnosti. U 2013. stičemo uvid u to šta je osnovni problem i kako treba početi sa rešavanjem, ali 2014. je godina aktivne obaveze onih koji su najodgovorniji za zdravstvenu politiku, da iznađu sve resurse, uključujući i privatnu praksu i privatne bolnice i opremu, koja može da bude u okviru državno-javnog partnerstva angažovana i na druge načine. • Nedavno smo bili suočeni sa još jednom nestašicom lekova. Tom prilikom pozvali „Oprema je dotrajala, godinama nije uredno servisirana, negde nedostaju elementarna dijagnostička sredstva, terapijska sredstva, dakle oprema nam nije u sjajnom stanju. S druge strane, problem je i u distribuciji. Ne možemo da dozvolimo da velike sredine imaju sve, a male ništa. Distribucija opreme mora da bude pravičnija. Hoćemo da jačamo domove zdravlja i zato nam je neophodan i stručni kadar i oprema, pa kad to podignemo do jednog pristojnog nivoa, da pokušamo da sekundarni i tercijalni nivo zaista idu ujednačeno po celoj Srbiji. Ove godine smo osposobili pet centara za zračnu terapiju: Kladovo, Kragujevac, Niš, Beograd, Novi Sad. Magnetne rezonance i skeneri se nabavljaju za institucije koje su sekundarnog i tercijalnog nivoa, a ide se i sa opremom za skrining za sve domove zdravlja.“ ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
ste Upravu za javne nabavke da izuzme apoteke iz primene Zakona o javnim nabavkama, ali ste istovremeno tražili od apoteka da se pridržavaju Zakona. - Zakon o javnim nabavkama je obavezivao državne apoteke da ga već godinama po- ca, mora da ustupi mesto sposobnijima. • Neposredno nakon stupanja na dužnost, odlučeno je da država preuzme dugove u zdravstvu, ali nije bilo tačnih podataka o kolikim dugovima je reč. Ujedno Ako su u nekoj organizacionoj jedinici liste čekanja velike, ako pacijent ne može dugo da dođe, u svojoj sredini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbedi mogućnosti kod privatnika štuju, a to znači da idu na javne nabavke. Međutim, apoteke su tvrdile da nisu sposobne. Uprava je imala razumevanja. Dala im je mogućnost nabavljanja u ovoj godini po skraćenom postupku. Od 2014. su u obavezi da idu na javne nabavke. Smatrala sam da Uprava za javne nabavke treba da pokaže razumevanje zato što lek nije obična roba, a u interesu pacijenata. Istovremeno sam tražila da se poštuje Zakon, a kako je u okviru Zakona o javnim nabavkama postojala mogućnost skraćenog postupka, dobile su ga sve apoteke u trajanju od četiri meseca i za to vreme moraju da nauče da rade u skladu sa Zakonom. • Očekujete da će to sada funkcionisati? - Vidite, najveći broj apoteka funkcioniše. Da li ima pojedinačnih problema? Da. Dan pre našeg razgovora čula sam za jedan problem, oko nabavke pomagala u nekim apotekama. Kako je reč o maloj apoteci, niko nije zainteresovan da se javi na tender. Tu postoji mogućnost da se veći broj apoteka udruži, pa da jedna nastupi kao neko ko vodi posao za sve ostale. I dosta je vremena prošlo od kad o tome govorimo i onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili prosto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu nov- je bilo reči i o 13.000 zaposlenih mimo ugovora? - Republički fond za zdravstveno osiguranje je izašao sa podatkom da su naši dugovi koje Fond ne može da prizna, jer nisu uklopljeni u ugovorene obaveze, negde oko 13 milijardi dinara. Kada smo tražili da zdravstvene ustanove i oni kojima se duguje to sravne, to je bilo ispod pet milijardi. S druge strane, doneli smo kadrovski plan i centralizovanu nabavku ćemo realizovati za lekove domova zdravlja i bolnica preko RFZO, a za opremu preko Ministarstva. Verujem da će najveći broj, barem najskupljih potreba na taj način biti korektno rešen. Zdravstvenim ustanovama će ostati da svoje specifičnosti i dalje same rešavaju i ne očekujemo da se neko usudi da bude finansijski nedisciplinovan i da ne poštuje kadrovski plan. Dakle, ne može se ugovarati preko normativa. Dali smo zakonsku mogućnost opštinama da mogu u domu zdravlja zaposliti doktora iznad Godina skrininga Veliku smo pažnju posvetili činjenici da u Finskoj na 100.000 žena, 0,9 odsto umre od karcinoma grlića materice, a kod nas je taj broj 7,5 odsto. Dakle, to je samo jedan od parametara koji nas tera da radimo organizovani skrining i u ovoj godini smo zaista krenuli sa sjajnim rezultatima. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA normativa, ali moraju da obezbede sopstvene finansije. To ne može da ide iz sredstava Fonda. • Otkako je krenula kriza, zatvorene su brojne veledrogerije, a o propasti farmaceutskih kompanija da i ne govorimo: Galenika, Jugoremedija, Srbolek. Kako vidite stanje u farmaceutskoj industriji? - Ovo jeste teško vreme i oni koji ne budu umeli da uhvate korak u pravom sistemu vrednosti, a to znači da zaista ocene trenutak u kom će svoj proizvodni program i svoje standarde uskladiti sa onim što mo- 23 gu, nažalost, u toj utakmici mogu da izgube. Zaista bih volela da Galenika u bilo kom obliku ostane izvor farmeceutskog života Srbije, i radovalo bi me delimično partnerstvo neke kompanije sa Galenikom. Mislim da uvek ima šansi da se to dogodi, ali moram priznati da se ja manje bavim industrijskim planovima, više se bavim planovima unapređenja zdravlja. • Lekova u Srbiji nema zato što se ugovori ne potpisuju na vreme, kao što je slučaj sa nestašicom vakcina, novac ne stiže na račune, na primer, lekovi za obolele od retkih bolesti, nema maksimalne cene leka... Suštinski, sve se svodi na to da nadležne službe ne rade svoj posao. Da li se slažete? - Nije tačno. Tačno je da je 531 lek bio blokiran kad sam došla, jer nije imao cenu i u prva dva, tri meseca to smo sa Ministarstvom trgovine razrešili. A mesecima pre toga to je bilo tačno. S druge strane, rokovi plaćanja su sada definisani Zakonom. U ovoj go-
dini svako u zdravstvu mora da plati u roku do 150 dana, 2014. do 120 dana, a onda 90 dana, što je sasvim dobro za finansijske transakcije u zdravstvu. I treće, prihvatam da nema onih lekova kojih nema u proizvodnji ili u zemlji. Ako ima lekova u zemlji, i ako se proizvode, a lekova nema samo zato što neko nije planirao svoje potrebe i nema lekova u rezervi, govori o nedomaćinskom poslovanju pojedinaca. Od njih očekujem da se povuku. Ovo nije vreme za takve ljude. Ništa neće pasti s neba, i onaj ko rukovodi apotekom ili zdravstvenom ustanovom, mora da planira kontinuiranu snabdevenost. • Zašto građani Srbije ne mogu da se 24 leče u privatnim bolnicama o trošku osiguranja? - Prvo smo krenuli sa apotekama. Naš Ustav daje mogućnost da svi oblici svojine ravnopravno budu zastupljeni, pa i u zdravstvu. Na velike otpore sam naišla kada sam razmišljala da je vrlo komforno za građane da svoj recept, pod istim uslovima, mogu da koriste i u najbližoj apoteci, bilo da li je ona privatna ili državna. Istina, ta apoteka mora da ima iste kadrovske, prostorne i stručne uslove kao i državna apoteka. Ali je otpor veliki kada pokušate nešto da menjate, pa makar i nabolje. Što se tiče vašeg pitanja, mislimo da ako su u nekoj organizacionoj jedinici liste čekanja velike, ako pacijent ne može dugo da dođe, u svojoj sredini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbedi mogućnosti kod privatnika. Time privatnici, koji zapravo komplementarno funkcio- nišu i sa našim sistemom, nadopunjuju ono čega nema. Potrebni su nam koliko i sama mreža zdravstvenih ustanova. Na primer, imamo oko 5.000 osoba koje su na hemodijalizi. Državni kapaciteti nisu dovoljni da podmire sve te potrebe i već imamo oblik saradnje sa privatnicima. To je model, i moraćemo i u drugim segmentima to da činimo. • Svakodnevno se susrećemo sa uputima lekara iz državnih bolnica na dodatne preglede u privatne ordinacije. Najavljivali ste ukidanje ove prakse, što nije jednostavno. Kako je planirano da se reši ovaj problem? - Svuda u svetu najrenomiraniji stručnjaci imaju pravo i treba da budu konsultanti i privatnih i državnih institucija, i to zakoni vrlo uređenih zemalja poznaju. Gde je kod nas problem? Prosto nije prirodno da neko bude direktor organizacione jedinice u zdravstvu, i da tu nema određenih materijala, a da on ima privatnu praksu ili radi u privatnoj praksi gde svega toga ima. Istina, • U kojoj meri je rebalans budžeta uticao na vaše ministarstvo? - U budžetu je 570 miliona manje nego što je planirano, a budžet za 2013. je već bio manji u odnosu na 2012. Gledaćemo da sva naša timska i terenska putovanja i aktivnosti svedemo na minimum. Štedećemo na najelementarnijim stvarima. Ako nešto od opreme ne budemo uspeli da nabavimo, zbog smanjenja, biće prioritet u prvim mesecima naredne godine. • Aktuelno je pitanje transplantacije. U Srbiji važi pretpostavka da preminuli nije donor dok se porodica ne izjasni suprotno? - Kada je reč o transplantaciji, mislim da je tu do poslednjih godinu dana napravljen jedan veliki prekid u aktivnostima. Bili smo zemlja koja je u ovom regionu započinjala transplantacije. Smatram da je problem u tome što nemamo donatorstva na dovoljnom nivou da bismo bili atraktivni za Eurotransplant i priključili mu se. Moramo da obezbedimo da godišnje, na milion stanovnika, imamo bar osam donatorstava organa i to kadaveričnih, a to znači da moramo podizati svest u jedinicama intenzivne nege, kod srodnika, da će se život njihovih najbližih produžiti i kada njih više nema, kroz drugi organizam. Ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski status svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S druge strane, zloupotrebe moraju da se eliminišu ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski status svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S druge strane, zloupotrebe moraju da se eliminišu. Zakon o radu je dao mogućnost prekovremenog rada i zdravstvenim radnicima i ta pitanja moraju da budu analizirana zajedno sa predstavnicima Ministarstva, predstavnicima sindikata i na kraju, sa lekarima, zdravstvenim radnicima i profesorima, koji dopunski rade ili imaju privatnu praksu. Planiramo da se uhvatimo ukoštac sa tim tokom 2014. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA Tu smo krenuli sa određenim metodama i očekujemo da daju rezultate. U svakom slučaju, ta takozvana prećutna saglasnost za davanje organa u donatorske svrhe za transplantaciju je jedna zakonska mogućnost koju Hrvati imaju, a mi je nemamo i moramo raditi na svesti građana oko toga. • Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 2.300 lekara i skoro 13.000 tehničara. Istovremeno, vlada uverenje da se naši lekari sa lakoćom zapošljavaju u inostranstvu gde su među vrhunskim stručnjacima. Da li je baš tako?
- Tačno i jedno i drugo. Najveća istina je da je odnos nezdravstvenih i zdravstvenih radnika u našim ustanovama katastrofalno loš po zdravstvene radnike. Napravili smo plan za 2013. da u mreži zdravstvenih ustanova treba da bude negde oko 104.000 uposlenih. Da svi koji odlaze ili u penziju ili napuštaju zdravstvo, a pripadaju nemedicinskom kadru, mogu do tog broja biti zamenjeni sestrama i lekarima. To je naša mogućnost da oko 400 lekara, 800 sestara, i značajan broj farmaceuta i stomatologa zaposlimo. Zakon o javnim nabavkama Zastupljenost u medijima u periodu Maj-Jun 2013. Zakon o javnim nabavkama je dobio medijski publicitet od 79 objava • S druge strane, imamo manjak radiologa, anesteziologa, patologa... - Preduslov da neko dobije specijalizaciju je da dve godine radi kao lekar. Za te specijalizacije taj uslov uopšte nije potreban. Potrebno je da neko izrazi želju da bude anesteziolog, dobiće specijalizaciju, naravno mora ispunjavati zakonom predviđene uslove. Mislim da ćemo na ovaj način malo popraviti situaciju. • Psihijatar ste po struci i žena koja godinama zauzima visoke Naše zdravlje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se naši ljudi kasno javljaju, pa su uslovi za izlečenje manji, slični su državne funkcije. Kako biste opisali mentalno stanje nacije i vidite li promene kolektivne psihologije u poslednjih pet godina otkako je krenula kriza? - Mislim da smo malo desenzibilisani. A šta to znači? To prosto znači da nas je toliko duga kriza čak pomalo i ojačala. Međutim, onog momenta kad se u delovima naše populacije primeti rezigniranost, da ne kažemo ni volim ni ne volim, ni hoću ni neću, dakle jedna blaga ravnodušnost, to je loš znak. Ukazuje da je nezadovoljstvo pre svega ekonomskom situacijom veliko. Naše zdravlje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se naši ljudi kasno javljaju, pa su uslovi za izlečenje manji, slični su. Razbolevamo se od depresije, malignih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, skoro koliko i drugi. Imamo imunitet, da tako kažem, otpornost organizama, koji je sasvim na nivou onih koji više vode računa o svom zdravlju. • Da li je neki od planova, za budućnost zdravstva u Srbiji, upravo preventiva? - Jeste. Ocenili smo da pored prevencije malignih i kardiovaskularnih, dakle masovnih nezaraznih bolesti, zaraznih bolesti sa posebnim osvrtom na decu i stare, posebnu pažnju moramo da posvetimo i depresiji koja pripada mentalnom zdravlju. Depresija će biti drugi element onesposobljenosti građana krajem 20. godine ovog milenijuma. Zaista planiramo da radimo skrininge i na depresiju, i rano otkrivanje bolesti, jer to znači rano lečenje bez posledica. • Objave su se najvećim delom odnosile na međusobne optužbe između Ministarstva zdravlja i apotekarskih ustanova o tome ko je kriv za nestašicu insulina i drugih lekova koja je zavladala u zdravstvu proteklih meseci. Kako je preneo dnevni list „Pregled”, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nestašice insulina i drugih lekova nema s obzirom na to da se ništa nije promenilo u sistemu nabavke farmaceutskih proizvoda u odnosu na 2012. godinu Direktor RFZO-a Momčilo Babić pozvao je nadležne organe i tužilaštvo da preuzmu mere protiv onih koji dezinformišu javnost i ugrožavaju normalno funkcionisanje srpskog tržišta lekovima. Primetno je da su mediji o pomenutom Zakonu izveštavali najvećim delom u informativnom kontekstu sa čak 59 objava, dok je zabeleženo i 15 negativno konotiranih objava. Pozitivna percepcija primetna je u svega 5 objava. Dnevne novine Televizija Nedeljne novine Mesečne novine neutralno negativno pozitivno Aktivniji su u izveštavanju bili štampani mediji koji su plasirali čak 6 tekstova, dok su elektronski mediji emitovali 19 TV priloga o nestačici i nabavkama lekova. Od štampanih medija u izveštavanju su se istakle dnevne novine koje su plasirale 46 tekstova, dok su nedeljnici objavili 12, a mesečnici 2 izveštaja. Večernje novosti Pregled Politika Danas Blic TV B92 TV RTS 1 Svi ostali 37 Infografika je urađena prema podacima sektora analitike agencije Real Time Clipping Beograd. www.realtime.co.rs ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA 59 15 5 Pojedinačno posmatrano, najveći broj objava plasirao je dnevni list Večernje novosti (devet tekstova). Najveći publicitet Zakon o javnim nabavkama dobio je 18. i 31. maja (po sedam izveštaja). 25
BIZ L IFE ConferencesEvents Zdravstvu neophodna reformska terapija 26 Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. Više od polovine lekara je starije od 50 godina i pred penzijom, a u čitavom sistemu imamo najmanje doktora mlađih od 30 godina, čulo se između ostalog na BIZLife konferenciji „Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije“ ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
Piše: Nikola Pavlović Foto: Jelena Vučetić Š ta je mala, a šta velika korupcija u zdravstvu i da li društvo treba da toleriše sitna podmićivanja lekara i konsultacije koje se obavljaju u privatnim ordinacijama nakon obavljenog posla u državnoj ustanovi? Zašto se ne govori o tome da u pojedinim apotekama koje u Srbiji 'niču ko pečurke’, ne rade farmaceuti iako su oni prvi zdravstveni radnici kojima se obraćamo kad nam dustrije“. Kompetentni učesnici prvog panela „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili struke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo nijedan problem današnjeg zdravstvenog sistema netaknutim. Temu lista čekanja kao potencijalnog izvora korupcije otvorio je Dušan Milisavljević, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, navodeći primer da 20.000 ljudi čeka na operaciju katarakte. „Zašto? Zato što se ljudi upućuju u privatne ordinacije. Pošto kod države treba da čekaju, prirodno je da odlaze kod privatnika kod ko- prim. dr Periša Simonović državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije „Potrebna je profesionalizacija svih aktera koji učestvuju u kreiranju zdravstvene politike u oblasti lekova i medicinskih sredstava u Srbiji, jer ne postoji nijedan faktor koji je u takvom stanju da bismo mogli da kažemo da smo njime zadovoljni.“ 27 Kompetentni učesnici prvog panela „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili struke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo nijedan problem današnjeg zdravstvenog sistema netaknutim prof. dr Dušan Milisavljević predsednik, Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije ustreba pomoć? Da li država diskriminiše domaće proizvođače lekova, kako su liste čekanja potencijalni izvor korupcije i hoće li Srbija za deset godina ostati bez lekara? O svim pobrojanim temama živo se diskutovalo na drugoj po redu BIZLife konferenciji koja je 21. juna održana u hotelu Hyatt pod nazivom „Budućnost zdravstva i farmaceutske in- jih su ih uputili lekari koji bi to trebalo besplatno da im urade u državnoj instituciji“, rekao je Milisavljević. Za njega, to nije jedini izvor korupcije u zdravstvu. Tu je i, kako kaže, ’štelovanje’ tendera za nabavku lekova kroz ’tesnu saradnju’ direktora i farmaceutskih kompanija. Za razliku od njega, Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, smatra da leZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA „Skrećem pažnju na zloupotrebu nepreciznog Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, koji je omogućio lekarima da rade prekovremeno u privatnim institucijama, što je nakaradni odnos zloupotrebe položaja lekara koji krše Hipokratovu zakletvu i ja ih zovem lekarima koji ne nose bele mantile, već crne.“
dr Tatjana Radosavljević direktor, Lekarska komora Srbije „Ova država će se za sedam do deset godina suočiti sa manjkom lekara.“ kari imaju pravo da rade dopunski i kod privatnika, ali ova praksa mora dodatno da se uredi. Evo njenih argumenata: „Nije tačno da ta praksa postoji samo kod nas. Ne treba je ukidati već regulisati ko upućuje pacijenta kod privatnika, a onda ostaviti lekare da za dodatni rad primaju honorare, plaćaju poreze državi i budu dostupni pacijentima koji hoće baš njih“, istakla je Radosavljevićeva skrećući pažnju na još jedan problem – nedostatak lekara. „Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. Više od polovine lekara je starije od 50 godina i uskoro će u penziju“, poručila je Radosavljevićeva ostavljajući skog smeća koje treba da se izveze iz Srbije jer mi nemamo spalionicu“, rekao je Simonović nadovezujući se i na konstatacije doktorke Radosavljević o manjku lekara. „Imamo 104.000 zaposlenih u zdravstvu koji ne odgovaraju stvarnim potrebama sistema. Imamo viškove od oko 10.000 zbog kojih ne možemo da zaposlimo medicinske sestre koje su nam preko potrebne“, rekao je Simonović. U međuvremenu, otvorene su i teme profesionalizacije menadžmenta državnih zdravstvenih institucija koji bi, po uverenju većine učesnika, trebalo da vode profesionalni ekonomisti i menadžeri. Govornici su se dotakli i teme mo- Rad u privatnim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošteno svojih osam sati u državnoj ustanovi“ - dr Periša Simonović dr Draško Karađinović koordinator, NVO “Doktori protiv korupcije“ 28 „Samo kroz sistem regulisanog tržišta i osiguranja i zdravstevenih usluga mi možemo sa jedne strane iskoreniti korupciju, a sa druge strane kroz konkurenciju možemo podići kvalitet usluga.“ Miroslav Petrović predsednik, Udruženje za zaštitu prava pacijenata Pravo na zdravlje „U srpskom zdravstvu vladaju sistemski zakoni koji legalizuju korupciju, diskriminaciju, uzurpaciju, koji su doveli do formiranja crnog tržišta medicinskih usluga regionalnog karaktera.“ ipak ’tračak nade’. „Iako masovno odlaze u inostranstvo i nezadovoljni su uslovima u Srbiji, čak 60 odsto doktora je reklo da bi ponovo izabralo ovaj poziv“, navela je direktorka Lekarske komore uz apel državi da se ozbiljno pozabavi problemom kadrovkse politike. Dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, smatra da rad u privatnim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošteno svojih osam sati u državnoj ustanovi“. On je upitan i šta je sa 608.000 doza vakcina protiv čuvenog svinjskog gripa i zašto one još uvek nisu uništene? „Tragamo za tim odgovorom jer nisu samo te vakcine u pitanju, već 300 tona medicin- ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA nopola u zdravstvenom sistemu koji država ljubomorno čuva. „Zašto za svoj novac ne mogu da se lečim i kod privatnika? Zašto pacijenti nemaju mogućnost izbora i ustanove i lekara?“, upitao je dr Draško Karađinović, koordinator NVO ’Doktori protiv korupcije’ insistirajući na izjednačavanju privatnog i zdravstvenog osiguranja. Konačno, i predstavnik države se složio oko potrebe reforme zdravstva koja bi, najprostije rečeno, trebalo da podrazumeva uvođenje konkurencije u sistem osiguranja, profesionalizacije i transparentnosti, konstatujući da trenutnim stanjem gotovo niko nije zadovoljan. Nakon aktivne razmene mišljenja koja je obeležila prvi panel, reč su uzeli učesnici drugog panela „Farmaceutska industrija na kolenima“,
koji nije bio ništa manje interesantan i nadasve angažovan u traganju za odgovorima kako nabolje promeniti opštu klimu u farmaceutskoj industriji i struci. Prvi se slušaocima obratio Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku i farmaceutsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS), iznoseći podatke o poslovanju ovog sektora. Od njega smo čuli da je ukupna potrošnja lekova lani bila 740 miliona evra, da industrija godišnje raste oko deset odsto, a da domaće lekove najviše kupuju Rusi, Nemci i Crnogorci, dok se najviše uvozi iz zemalja Evropske unije. „Podsećam da je prošle godine dug države bio i probleme sa proizvođačima koji vrlo često ne dostave potrebnu dokumentaciju bez koje mi ne možemo da pustimo lek u promet, jer uvek vodimo računa da on bude bezbedan, efikasan i siguran za potrošača.“ Reč je uzeo Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine saveza privatnih apotekara, koji se požalio na diskriminaciju koju trpe privatne apoteke. „Republički fond za zdravstveno osiguranje ima ugovore sa državnim apotekama na rok plaćanja od 40 do 60 dana, a sa privatnim apotekama na 150 dana. Pa, kada ja ne platim veledrogeriji u roku od 150 dana, ona će Vekoslav Šošević sekretar, Udruženje za hemijsku i farmaceutsku industriju PKS „Država ne prati inodimicilne cene koje je sama Vlada usvojila. Mi smo sada na 55 do 60 odsto inodimicilnog leka, što je nedopustivo ako želimo da oporavimo domaću proizvodnju.“ Marija Jovanović rukovodilac, Centar za humane lekove, Agencija za lekove „Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima rade ljudi koji nisu farmaceuti po struci“ - Dragana Jovanović oko 250 miliona evra, a da je država htela da joj se pola duga oprosti, što zaista nije bilo moguće jer su pojedine firme bile spremne da napuste Srbiju“, rekao je Šošević tvrdeći da država diskriminiše domaće proizvođače lekova u korist uvoznika. „PDV na uvoz repromaterijala je 20 odsto, a na gotov lek osam odsto“, naveo je Šošević konstatujući da nadležni moraju ozbiljnije da se pozabave održanjem domaće proizvodnje. Smatra i da je administracija spora aludirajući na Agenciju za lekove i čekanje na dobijanje dozvola, saglasnosti za uvoz repromaterijala i slično, što Marija Jovanović, rukovodilac Centra za humane lekove u Agenciji za lekove, nije sporila. „Otkako je smanjen broj zaposlenih za oko 60 ljudi, tačno je da probijamo rokove. Imamo me blokirati. Apsurdno je i to što istim tim veledrogerijama državne mogu da plaćaju u roku od 150 dana, a mi moramo u roku od dva meseca. Ova praksa mora pod hitno da se ukine“, poručio je Rajevac dodajući kao paradoks i činjenicu da se lekovi prodaju na tržištu po različitim cenama u apotekama koje se otvaraju bez ikakvog reda i pravila na ’metar jedna od druge’. S ovim se složila i Dragana Jovanović, direktorka Farmaceutske komore. „Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima rade ljudi koji nisu farmaceuti po struci, što ne bi smelo da se događa“, zaključila je Jovanovićeva. Učesnici drugog panela zaključili su da bi cene lekova trebalo da budu fiksne, a da sa centralizacijom javnih nabavki treba krenuti što pre. • ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA „Jeste da se mi približavamo Evropskoj uniji u smislu harmonizacije zakona, ali nam je težina to što su kod nas sve procedure izdavanja dozvola nacionalne.“ Dragutin Rajevac predsednik, Skupština Saveza privatnih apoteka „Imamo još jedan apsurd a to je da državne apoteke mogu da plaćaju veledrogerijama na 150 dana, a privatne na 60.Te nejednakosti treba pod hitno da se ukinu.“ 29
I N T E R VJ U Prof. dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje U planu ozdravljenje zdravstva „Država je preuzela deo duga za farmaceutske kompanije koje imaju finansijske probleme ili su u stečaju, a Fond redovno izmiruje plaćanja za lekove na recept prema apotekarskim ustanovama“ 30 Piše: Tatjana Ostojić S uočeni sa brojnim problemima u zdravstvu i farmaceutskoj industriji, od broja zaposlenih za koje se uplaćuje zdravstveno osiguranje, preko dugovanja države prema apotekama i farmaceutskoj industriji, pitanje nabavki lekova, liste čekanja... odgovore smo potražili i kod prof. dr Momčila Babića, direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. • Na mestu direktora ste od marta. Kako ocenjujete zdravstveni sistem u Srbiji i šta su, po vašem mišljenju, najveći problemi? - Za bilo koje promene treba vremena i mnogo kreativnog rada. Kao što znate, RFZO se finansira od doprinosa koje mi kao osiguranici sami uplatimo. Činjenica je i da je 2008. godine 2,1 milion ljudi u Srbiji bio prijavljen na zdravstveno osiguranje kao zaposleni i da su poslodavci za većinu plaćali zdravstveno osiguranje, a da ih je danas 1,6 miliona i da za veliki broj tih zaposlenih poslodavci ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Neuplaćivanje doprinosa je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje jedino ima instrumente da poboljša naplatu. E upravo to neuplaćivanje doprinosa je naš osnovni problem. Mi ćemo na našem sajtu ažurno obaveštava- • Koliko fond i kome u ovom trenutku duguje novca, a koliko i ko vama duguje? - Fond u ovom trenutku duguje za lekove na recept apotekarskim ustanovama 5,2 milijarde dinara, a docnju u plaćanju sa 150, sveli smo na 70 dana! Za pomagala koja se izdaju na recept u apotekarskim ustanovama, plaćamo mesec za mesec. RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem lekova čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na listi lekova omogućeno je proširenje terapijskih opcija za osigurana lica obolela od nekih bolesti ti javnost o svima koji ne isplaćuju svoje obaveze. Pitanje mehanizama bolje naplate jeste veoma bitno, i nadamo se da će se u budućem periodu povećati kontrola od strane Poreske uprave da li su doprinosi plaćeni, ali i disciplina samih poslodavaca da izmiruju svoje zakonske obaveze. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA RFZO-u se, prema podacima Poreske uprave, koja je nadležna za kontrolu, prikupljanje i naplatu poreza i doprinosa, duguje 85 milijardi dinara po osnovu neplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje. To su veoma velika sredstva, budući da je, primera radi, budžet za plate svih zaposlenih
u zdravstvu 98.800.000.000,00 dinara. Ukupni usaglašeni javni dug do 1. oktobra 2012 godine je iznosio 5.013.684.452,68 dinara. • Proizvođači lekova se često žale da je farmaceutska industrija ugrožena zbog dugovanja države. Koji je vaš odgovor? - Država je preuzela deo duga za farmaceutske kompanije koje imaju finansijske probleme ili su u stečaju, a Fond redovno izmiruje plaćanja za lekove na recept prema apotekarskim ustanovama. Pritom ne • Najavili ste izradu softvera kojim će biti rešeni problemi lista čekanja. Da li ste mišljenja da su pojedine liste veštačke? - Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 15, a najviše 30 dana, videćemo šta je održivo, biće formirane liste čekanja. Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red. Naravno da je i to nemali posao, za šta Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red sti lekova omogućeno je proširenje terapijskih opcija za osigurana lica obolela od sledećih bolesti: akutnog infarkta miokarda, angine pektoris, hipertenzije, genito-urinarnih oboljenja, Parkinsonove bolesti, šizofrenije, bipolarnog poremećaja, depresije, bolesti zavisnosti, hronične opstruktivne bolesti pluća, glaukoma, venske tromboembolije, za prevenciju akutne i odložene mučnine i povraćanja, psorijazni artritis, reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis. Na listi je takođe, prvi put, omogućena i primena enteralne ishrane kod bolesnika koji su zbog progresije bolesti izgubili reflkels gutanja i neophodna im je enteralna ishrana, kao kod obolelih od Batenove bolesti. • Demantovali ste da lobirate za kupovinu privatnog beogradskog KBC-a, ali ne krijete da smatrate da bi to bio dobar potez. Koji su vaši argumenti? treba zaboraviti činjenicu da je rebalansom budžeta Fondu umanjeno pet milijardi dinara. Smatram korisnim da znate da mesečna faktura za lekove na recept, koju RFZO plaća, iznosi više od dve milijarde dinara, da se uvode inovativni lekovi i da je, shodnu velikom manjku u budžetu Fonda, našim osiguranicima omogućena kvalitena zdravstvena zaštita. 31 • Nestašice lekova nisu novost u Srbiji, ali često se čuje da je Fond neretko jedan od uzročnika zbog neraspisivanja tendera na vreme ili nepotpisivanja ugovora. Da li je to tačno i da li ima ’leka’ za nestašicu lekova? - U narednim godinama će biti centralizovane nabavke. Ali, zdravstvene ustanove moraju racionalno da troše ugradni materijal, lekove…, i da na vreme traže ono što im je neophodno. Mnogo bolje mora da se planira potrošnja. Što se nestašica lekova tiče, one su sporadične. Bilo je problema sa kompanijama koje su u stečaju, ali srećnom, većina lekova ima adekvatnu zamenu. je svakako neophodan timski rad. Dakle, o toj temi možemo konkretnije da pričamo kroz nekoliko meseci, a sasvim realno od početka naredne godine. Liste čekanja su svakako nerealne i naduvane, ali za njihovo ažuriranje odgovorne su same zdravstvene ustanove. • Privatni apotekari zahtevaju da im se novac isplaćuje u istom roku kao i državnim. - Rok za plaćanje lekova na recept se plaća svima pod jednakim uslovima, i on je maksimalno skraćen sa 150 na 70 dana. • Možemo li očekivati proširenje pozitivne liste u skorije vreme? - RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem lekova čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na liZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA - Ne lobiram, iako lobiranje nije zabranjeno, ali mislim da bi to trebalo uraditi. Ja nemam nikakve veze sa tim. Niti donosim odluku o tome, niti sam član Vlade. Kupovina može da se uradi samo u stečaju. Možda država ima neke druge opcije i hoće da gradi bolnice, ali to će trajati više godina, a ova ustanova može odmah da se kupi ukoliko je proglašen stečaj. Potpuno sam siguran da bi u takvoj bolnici mogao da se napravi centar za transplantaciju, da se u istom danu počne šest presađivanja organa, i da ne dolazi do bacanja organa. •
INTER VJU Milena Zečević, direktor za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, Uniqa osiguranje U korak sa potrebama građana „Naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privatnog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnostiku u državnoj praksi“ N a nedavno održanoj konferenciji BIZLIfe „Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije u Srbiji“ među temama našla se i tema reforme zdravstva i zdravstvenog osiguranja i neophodnost privatnog zdravstvenog osiguranja. Ova pitanja bila su povod za razgovor sa Milenom Zečević, direktorom za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, Uniqa osiguranja. 32 • Građani su vrlo nezadovoljni sistemom državnog zdravstvenog osiguranja, suočeni sa situacijom da je sve manje lekova i usluga obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Da li je alternativa privatno zdravstveno osiguranje? - Privatno zdravstveno osiguranje omogućava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustanovi i u željenom terminu. Kupovinom privatnog zdravstvenog osiguranja, našim korisnicima su na raspolaganju usluge lekara opšte prakse, svih specijalista, dijagnostika, laboratorija, bolničko lečenje, sistematski pregledi, oftalmološke, stomatološke usluge, fizikalna terapija, lekovi propisani od strane lekara. U zavisnosti od odabranog paketa osiguranja, klijent sam opredeljuje paletu usluga koje želi da koristi. Želim da istaknem da smo mi jedina osiguravajuća kuća na našem tržištu koja klijentima nudi uslugu bolničkog lečenja u Evropi. Ovu vrstu osiguranja može poslodavac ugovoriti za zaposlene, ali i pojedinci mogu individualno sami da sklope ugovor. • Nedavno je u Srbiji po drugi put organizovan ’MedUNIQA - Mobilni centar za brigu o zdravlju’. Kome je on namenjen, kakve preglede je moguće obaviti i da li je u planu ponovni dolazak iz Austrije? - Specijalni kamion opremljen najsavremenijom opremom bio je na raspolaganju svim građanima Srbije koji su se telefonski prijavili za preventivne preglede. U nekoliko ordinacija smeštenih u samom kamionu, bilo je moguće besplatno proveriti celokupno stanje organizma. S obzirom na ogromno interesovanje, razmišljamo o tome da ovo ponovimo sledeće godine. • Korisnici vašeg osiguranja imaju dostupnu telefonsku liniju 24 sata dnevno. Šta im ona omogućava i da li recimo neko iz Kragujevca može da računa na iste uslove lečenja kao i neko iz Beograda, u trenutku kada mu je ono zaista potrebno? - MedUNIQA kontakt centar je našim osiguranicima na raspolaganju 24 sata 365 dana u godini. Naši lekari sa višegodišnjim ranik iz Kragujevca ima pravo da se leči u Beogradu i obrnuto. • Da li ste zadovoljni poslovanjem i uopšte svešću građana o prednostima ove vrste osiguranja kod nas i kakvi su planovi za ovu godinu? - Naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privatnog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnostiku u državnoj praksi. Iako smo mi na tržištu tek godinu i po dana, više od 6.500 osiguranika koristi naše usluge. Povratne informacije o zadovoljstvu klijenata našom uslugom dodatno nas ohrabruju da još više radimo na razvoju ove vrste osiguranja. • Ocena je da se još uvek mali broj građana Srbije odlučuje na dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Koji su razlozi za takvu odluku? Privatno zdravstveno osiguranje omogućava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustanovi i u željenom terminu iskustvom daju klijentima savete, pomažu im u odabiru lekara koji im je potreban u rešavanju njihovog problema i u ime klijenta zakazuju pregled u izabranoj ustanovi u mreži od preko 350 ustanova iz privatne i državne prakse. Svim osiguranicima je na raspolaganju kompletna mreža zdravstvenih ustanova u svim gradovima Srbije, što obezbeđuje da, na primer, osigu- ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA - Ljudi nisu dovoljno informisani da je ova usluga postala dostupna široj populaciji. Navešću primer: mlađa muška osoba starosti 30 godina paket Vital start 1000 može da kupi za osam evra mesečno. Njemu je na raspolaganju godišnji budžet od 1.000 evra za preglede lekara opšte prakse, specijalista, laboratoriju i kompletnu dijagnostiku. •
Conferences Events događaji // konferencije // ekonomija // vesti... S36 S43 S46 // zelena energija // Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite // U FOKUSU STRANIH MEDIJA Najava BIZLife ConferencesEvents Moj poslovni stav Patrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore The New York Times, Wall Street Journal, CNN Money BIZLIFE conferencesevents 35
BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS Zelena energija Šta Srbija čini kako bi sustigla Evropljane i smanjila korišćenje fosilnih goriva uz povećanje energetske efikasnosti? Kakve su joj obaveze a kakve namere, gde su potencijali i da li će prihvatanje zelenih standarda Starog kontinenta da nas košta i koliko? tekst: Nikola Pavlović Solarna energija 14% Hidropotencijal 14% P 21,2 na 27 odsto. Direktiva EU takođe predviđa da do otreba za korišćenjem obnovljivih izvora 2020. godine korišćenje obnovljive energije u tranenergije javila se proteklih nekoliko decenija sportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje nakon obelodanjivanja alarmantnih podatagoriva u Evropskoj uniji. Kako Srbija planira da ispuni ka o posledicama emisije gasova sa efektom sve preuzete obaveze? staklene bašte, koji nastaju sagorevanjem Prema Nacionalnom akcionom planu za fosilnih goriva. Kao jedan od odgovora na ove tri puta obnovljive izvore energije, da bismo stigli izazove, Evropska unija prihvata obavezu više do potrebnih 27 odsto udela obnovljivih da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih energije koristi se izvora energije, potrebno je izgraditi 1.092 promena smanji emisije gasova sa efektom u Srbiji nego u megavata novih kapaciteta za proizvodnju staklene bašte, među kojima je ugljen-dizemljama EU struje. Za to će biti potrebno ulaganje od oksid, za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, dve milijarde evra u narednih sedam godina. da udeo obnovljivih izvora energije poveća na Akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013, 20 odsto i da merama energetske efikasnosti ostvari predviđa da do 2020. u pogonu budu objekti snage 500 uštede od 20 odsto. Srbija istovremeno preuzima megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz mini-hidroelektrana, 100 megavata elektrana na obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih biomasu, 30 megavata na biogas, po deset megavata na deponijski gas i sunčevu energiju, tri megavata za Energija vetra 5% elektrane na otpad i jedan megavat na geotermalnu Geotermalna energija 4% energiju. Učešće obnovljivih izvora u sektoru elekBiomasa 63% trične energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29 na 37 odsto do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlađenje sa 26 na 30 odsto, i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na deset odsto. Potencijali obnovljivi izvori energije 36 BIZLIFE conferencesevents Potencijal biomase u Srbiji se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala
Direktiva EU takođe predviđa da do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji Podaci iz novembra prošle godine pokazuju da je do sada izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata.U prva tri meseca 2013. podneto je 200 zahteva za energetske dozvole i saglasnost u oblasti obnovljivih izvora, koliko i za prethodne tri godine. Elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Partner je nemačka kompanija RWE Innogy (www. rwe.com). Za realizaciju ovih, ali i drugih projekata potrebne su četiri milijarde evra. Da li će i koliko biti ulagača zainteresovanih da podrže sve ove projekte, ostaje da se vidi. Potencijala ima, a procenjuju se na četiri miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U nekim vrstama obnovljivih izvora, međutim, Srbija po potencijalu zaostaje za nekim članicama EU, poput Danske i Španije, u oblasti vetra. Najvećim potencijalom u Srbiji se smatra biomasa. Potencijal biomase se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala. Istovremeno, zakoni zaista podržavaju namere države da ispuni preuzete obaveze. Naime, Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. (www.parlament. gov.rs) za jedan od prioriteta u srpskoj energetici je postavljeno i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a to je i prioritet Strategije za održivi razvoj u kontekstu unapređenja zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Posebno važan korak je bilo usvajanje uredbi kojima su uvedene podsticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Međutim, na putu većeg korišćenja energije iz obnovljivih izvora više je prepreka - procedure za investiranje su duge i složene, propisi nedovoljni, a standardi tek delimično definisani. Posebnu Hidroelektrična energija 10 % planovi Elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Nafta 9% Prirodni gas 3% Ugalj 68% Ogrevno drvo 10% Struktura proizvodnje primarne energije u Srbiji BIZLIFE conferencesevents 37
prepreku predstavlja cena električne energije, koja nije ekonomska, odnosno energija iz obnovljivih izvora ne bi bila konkurentna zbog niske regulisane cene struje. Otvoreno je i pitanje koliko bi distributivna mreža mogla da podrži priključivanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije bez ulaganja i kako bi se to odrazilo na cenu struje. Kada se govori o obnovljivim izvorima energije, uvek se postavlja i pitanje stabilnosti snabdevanja iz takvih izvora energije, koji, kao što je slučaj sa vetrom i suncem, ne mogu obezbediti ravnomerno snabdevanje tokom cele godine. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva i zbog toga se uvode mere ukupna primarna energija u svetu Gas 20,9% Nuk. en. 6,5% Ostali izvori 0,5 % Hidro en. 22% Plima 0,0004% Vetar 0,064% Sunce 0,039% OIE za sagorevanje i obnovljivi otpad 10,6% Geotermalna 0,414% OIE 13,1 Nafta 34,3% Ugalj 25,1% podsticaja za investiranje u postrojenja. U Srbiji ima i malo objekata za eksploataciju obnovljivih izvora energije, osim hidroelektrana, gotovo da ne postoje deklarisani proizvođači opreme, nema domaće proizvodnje opreme... Uskoro će, međutim, početi i izrada nove strategije razvoja energetike od 2015. do 2025. godine, sa projekcijama do 2050. Što se energetske efikasnosti tiče, dovoljno je reći da Srbija godišnje troši dve milijarde evra na uvoz energenata, koje troši krajnje neracionalno (čak tri puta više energije koristi se u Srbiji nego u zemljama EU). Akcionim planom o energetskoj efikasnosti predviđeno je da se u Srbiji do 2019. uštedi devet odsto energije od finalne potrošnje, a Zakonom o energetskoj efikasnosti predviđeno je od 2014. godine formiranje Fonda za energetsku efikasnost, stručnog tela koje će podržavati projekte energetske efikasnosti, a to znači i subvencionisane zajmove za građane. Inače, slikovit je podatak da od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema izolaciju, ne samo po evropskim standardima, već ni po našim važećim domaćim propisima. A kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo 100.000 dinara za grejanje i hlađenje, a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Hteli - ne hteli, investitori već neko vreme moraju da vode računa o energetskoj efikasnosti budući da od prošle godine svaka novoizgrađena zgrada mora da ima energetski pasoš, a to između ostalog znači i izolaciju Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva od 12 centimetara stiropora, čime se troši tri puta manje energije. Trenutno, prosečna potrošnja za zagrevanje i hlađenje stanova u Srbiji je od 150 do 200 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u EU između 50 i 70 kilovat-sati. ● potrošnja energije u svetu Nuklearna en. 15,1% Prirodni gas 22,8% OIE 6,4% Energija vetra 1,3% Boigorivo 3,3% Gradski otpad 8,7% Biomasa i otpad 54,0% Čvrsta biomasa 82,7% Hidro en. 33,6% Biogas 6,1% Sirova nafta 34,7% Ugalj 14,4% 38 BIZLIFE conferencesevents Solarna en. 4,6%
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3

Recommandé

BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013SrpskiCEE
 
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕDeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕДСС у Смедеревској Паланци
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.FEFA Faculty
 

Recommandé

BIZLife magazin
BIZLife magazinBIZLife magazin
BIZLife magazinIvana Mihajlović
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013
Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije 2013SrpskiCEE
 
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕDeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕДСС у Смедеревској Паланци
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...FEFA Faculty
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Ivana Mihajlović
 
Pozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaPozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaIrfan Dugopoljac
 
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, BeogradPrva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, BeogradFEFA Faculty
 
Sindikalni puls 079
Sindikalni puls 079Sindikalni puls 079
Sindikalni puls 079Slavko Pantelic
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 
Ch04 (2)
Ch04 (2)Ch04 (2)
Ch04 (2)samar samaein
 
Valley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, CaliforniaValley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, CaliforniaAndrew Philip
 
Style that child!
Style that child!Style that child!
Style that child!Brittany Sanfilippo
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
Tally
TallyTally
Tallydallupattu
 
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13TDR d.o.o Rovinj
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.Ivana Mihajlović
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.FEFA Faculty
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Filip Jovasevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Svetislav Jakovljevic
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02Jelena Ristic
 

Contenu connexe

Tendances

Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...FEFA Faculty
 
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, BeogradPrva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, BeogradFEFA Faculty
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 

Tendances (7)

Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Goran Pitić, prof. dr Dušan Vujović- učesnici ...
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.
 
Pozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaPozarevac program razvoja
Pozarevac program razvoja
 
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, BeogradPrva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
Prva regionalna konferencija promocije nauke, 02.- 03.10. 2013. godine, Beograd
 
Sindikalni puls 079
Sindikalni puls 079Sindikalni puls 079
Sindikalni puls 079
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
 

En vedette

Valley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, CaliforniaValley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, CaliforniaAndrew Philip
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13TDR d.o.o Rovinj
 

En vedette (6)

Ch04 (2)
Ch04 (2)Ch04 (2)
Ch04 (2)
 
Valley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, CaliforniaValley Anger Management - Los Angeles, California
Valley Anger Management - Los Angeles, California
 
Style that child!
Style that child!Style that child!
Style that child!
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.
 
Tally
TallyTally
Tally
 
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
TDR prezentacija - Press konferencija Beograd 19.03.13
 

Similaire à Biz life preview - br. 3

Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.FEFA Faculty
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
 
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Mila Dimitrijević
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.FEFA Faculty
 
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeCord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeNALED Serbia
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevac
 

Similaire à Biz life preview - br. 3 (20)

BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
 
BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, februar 2014.
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM02
CM02CM02
CM02
 
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
 
Sindikalni puls 093
Sindikalni puls 093Sindikalni puls 093
Sindikalni puls 093
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 05.07.2012.
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
 
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeCord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Moravske vesti No2
Moravske vesti No2Moravske vesti No2
Moravske vesti No2
 
Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32
 

Biz life preview - br. 3

  • 1. intervju dijalog Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' // vladimir Gligorov i mahmud Bušatlija Novi poslovni mesečnik Intervjui, komentari, istraživanja, stavovi... Business magazine broj 3 // jul/avgust 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD poslovni stav Patrik Kolan regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe, Findomestic banka, Srbija Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite intervju Slavica Đukić Dejanović ministar zdravlja Republike Srbije Nova formula zdravstva intervju Prof. dr Momčilo Babić direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje U planu ozdravljenje zdravstva TEMA BROJA Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje Javne finansije nerealan budžet Tesna državna kasa BIZLife Conferences&Events // Zelena Energija Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost BIZLIFE xxx 1
  • 2.
  • 3. Konferencija BIZLife Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost Hyatt Regency // Milentija Popovića 5 // Beograd 15. jul 2013. u 10 sati Treća konferencija BIZLife-a sa temom "Zelena energija Srbije - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost", u hotelu Hyatt Regency Beograd, 15. jula 2013. Skup okuplja predstavnike nadležnih državnih organa, državnih institucija, organizacija, privrede i ekonomista koji se bave ovom problematikom, kao i predstavnike medijskih kuća. Prvi panel Drugi panel "Obnovljivi izvori energije" "Energetska efikasnost" Teme prvog panela BIZLife konferencije Teme drugog panela BIZLife konferencije • acionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije N • sklađivanje sa regulativom EU U • slovi sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne i U toplotne energije • odsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju P električne energije - feed in -tarifa • zdavanje energetskih dozvola za izgradnju objekta i proizvodnju I električne energije • nergija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i sunčeva E energija • akon o energetskoj efikasnosti Z • nergetska efikasnost i regionalna konkurentnost E • nergetski efikasna gradnja E • nergetski pasoši E • ako se finansiraju projekti iz oblasti K energetske efikasnosti, koliko je raspoloživih kredita za te projekte, a kolika je tražnja? Kakvi su uslovi dobijanja takvih kredita? • rendovi u regionu T INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republika Srbija PROMOTIVNI PARTNER: partneri publikacije: BIZLIFE xxx 3
  • 4. Sadržaj 12 psurdi domaće A privrede 36 Zelena energija istraživanje 15 Privredna agonija –završni čin Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća 16 a i protiv Z prodaje 'porodične srebrnine' Vladimir Gligorov, ekonomistom Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije 19 DRAvSTVO I Z FARMACEUTSKA INDUSTRIJA Bizlife ConferencesEvents 43 speh proizlazi U iz posla koji iskreno volite Patrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore Strana 08 Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje 46 FOKUSU U STRANIH MEDIJA The New York Times, Wall Street Journal, CNN Money 50 Spakujte aplikacije i krenite na put gedžeti 54 Porodice koje vladaju svetom bogastvo koje diktira trendove 56 Mala žena, veliki IQ Janet Yellen, buduća prva žena na čelu Federalnih rezervi 52 rana kao lek H BIZLife specijal istraživanje 58 Otključati potencijal svakog pojedinca 68 Vrelo leto - od salse do Guče poslovna komunikacija Strana 10 Javne finansije Tesna državna kasa Impresum Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs 66 Ninovac sa bus plus karticom 70 Pametno, mudro i sa zadovoljstvom Saradnici Sales Representative Redakcija redakcija @bizlife.rs Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs 04 BIZLIFE sadržaj Foto: Asistent redakcije Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs Key Account Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs Milica Predojević milica.predojevic@bizlife.rs asistent Ivana Mladenović ivana.mladenovic@bizlife.rs Etiopija 81 aša puna Č zadovoljstva 82 Svaki dan je savršen dan Nemanja Brković, menadžer za odnose sa javnošću, Bambi-Banat Dragana Ognjenović, modna kreatorka broj 03 // jul/avgust Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs 78 Neki sasvim drugi svet hrana piće 72 kus i U miris leta Dijana Đurović dijana.djurovic@bizlife.rs Jelena Vučetić, Aleksandar Levajković, foto servis Beta Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs Emmanuel Koenig, glavni partner PwC za Srbiju Marketing/Advertajzing Urednik Lifestyle slana soba Sorelax Miomir Petrović, književnik Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs Danica Stević, Marija Damjanović, Ana Petrović, Radmilo Marković, Jelena Rodić, Nikola Pavlović 76 U slanu sobu po zdravlje 69 Nikada miran i na jednom mestu Vladimir Arsenijević, pisac Business Magazine party time hrana za dušu Coaching u Srbiji 60 M zahtevaju D lidere novog kova 74 vuk svetskih Z metropola ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica distribucija Centrosinergija Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
  • 5. uvodnik 3R - Reindustrijalizacija, rebalans, reforma Ako postoje četiri stuba spoljne politike Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD i Kina, onda je ekonomiju Srbije od početka godine do danas obeležilo 3R – reindustrijalizacija, rebalans i reforma Vlade R eindustrijalizacija - Glavni predizborni adut SNS bio je proces ponovne reindustrijalizacije, rekao je početkom aprila ove godine Milenko Dželetović, koordinator Ekonomskog saveta SNS-a. I iz Ministarstva privrede su negde u isto vreme poručili da je pri kraju izrada akcionog plana reindustrijalizacije Srbije, kojim će detaljno biti razrađene konkretne mere za podsticanje privrede, izvoza i zapošljavanja. Ideja reindustrijalizacije se pojavila još 2009. godine na skupu na Kopaoniku kada je rečeno da postoje šanse za to u energetici, poljoprivredi, građevinarstvu i infrastrukturi, ali problem je što nijedna od tih grana nije industrija. I ove godine na Kopaoniku se insistiralo na reindustrijalizaciji. A stvarnost je surova i brojke su neumoljive - od 2000. do 2010. godine smanjen je udeo industrije u BDP Srbije za četvrtinu, a u poslednjih 20 godina 700.000 ljudi u industriji ostalo je bez posla. Postavlja se pitanje – nije li reindustrijalizacija nova magična reč oko koje se svi grabe u Srbiji? Rebalans – Vlada je usvojila rebalans budžeta Srbije. Rebalans ko rebalans, samo potvrđuje mračnu sliku, a to je da država troši više nego što prihoduje, i da tu potrošnju mora da svede u iole prihvatljive okvire. Ali stručnjaci upozoravaju da bi i ovakav deficit umesto planiranih 5,2 odsto BDP-a, mogao da iznosi oko šest odsto BDP-a do kraja godine. Bez sumnje da je Vlada rebalansom htela da utegne stanje javnih finansija, muka je samo da li će to i za međunarodne finansijske institucije biti dovoljno. Pre bi se reklo da neće. Reforma – Nedavni sastanak čelnih ljudi u Vladi – Vučića, Dačića i Dinkića otvorio je proces reforme Svi su saglasni, kozmetičke promene Vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma Vlade, a i države može da donese ekonomski napredak Srbije Vlade Srbije. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić insistira da pojedini ljudi u Vladi, bilo da su ministri, državni sekretari, pomoćnici, ako nisu valjano radili, odu do kraja jula. Međutim, građani Srbije su se personalnih promena u Vladi već nagledali. Pa, i u ovoj vladi sede ministri prethodnih vlada, čiji rad se poslednjih godinu dana intenzivno kritikuje. Svi su saglasni, kozmetičke promene Vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma Vlade, a i države, može da donese ekonomski napredak Srbije. ● Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs BIZLIFE uvodnik 05
  • 6. BIZNIS PANORAMA ’VRATA BEZ POVRATKA’ - Barack Obama, predsednik SAD, posetio je senegalska Goree ostrva sa kojih su Afrikanci slati na američki kontinent kao robovi. Obama je uslikan na ispred takozvanih ’Vrata bez povratka’. „SAMO VAS GLEDAM“ – Tomislav Nikolić, predsednik Srbije sa Ivom Josipovićem, predsednikom Hrvatske i Zoranom Milanovićem, premijerom Hrvatske, na dan kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju. ’KO JE REKAO DATUM?’ - Catherine Ashton, visoka predstavnica EU, Angela Merkel, nemačka kancelarka i Herman Van Rompuy, predsednik Evropskog saveta na samitu EU u Briselu. Evropski lideri odlučili su da otvore pristupne pregovore sa Srbijom. „Prva pristupna konferencija za Srbijom biće održana najkasnije u januaru“, rekao je Herman Van Rompuy, predsednik Evropskog saveta.. ’MALA MATURA? NI IZ DRUGOG POKUŠAJA’ - Žarko Obradović, ministar prosvete, obratio se na svečanosti povodom objavljivanja rezultata javnih poziva za finansiranje kompanija u okviru Programa ranog razvoja i Programa sufinansiranja inovacija. U društvu Vincanta Degerta, šefa Delegacije EU u Srbiji i Loupa Breforta, šefa Kancelarije Svetske banke u Srbiji. 06 BIZLIFE biznis panorama ’PET MINUTA DO 12 ZA POLJOPRIVREDU’ - Goran Ješić, potpredsednik vojvođanske vlade u Vladi Vojvodine je zajedno sa Bojanom Pajtićem, predsednikom, potpisao ugovore o dodeli sredstava za navodnjavanje i nabavku opreme za preradu poljoprivrednih proizvoda.
  • 7. ’KALIMERO SINDROM - OVO JE NEPRAVDA’ - Chip Starnes, američki biznismen, držan je nedelju dana kao talac od strane kineskih radnika u jednoj pekinškoj fabrici medicinske opreme. Dve strane došle su do dogovora u vezi sa otpremninama za radnike koji će biti otpušteni. ’NE ČUJEM, NE VIDIM, NE GOVORIM’ - Čovek nosi naočare za sunce dok pokušava da čita novine okružen smogom u centralnom poslovnom delu Singapura. Ovaj grad suočava se sa najvećom koncetracijom smoga u svojoj istoriji. ’PRAVO U SVETLU BUDUĆNOST’ - Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja u Vladi Srbije je primio delegaciju Saveta direktora preduzeća Francuske, koju je predvodio Charles Paradis. Sastanku su prisustvovali i Francois-Xavier Deniau, ambasador Francuske u Srbiji i Olivier Remond, šef ekonomskog odeljenja Ambasade. Na tom sastanku ministar Mrkonjić je rekao da mu je ’san da francuski TGV juri srpskim prugama’. ’POMOZ' BOG JUNACI!’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, prisustvovao vežbi Vojske Srbije ’Resava 2013’ na poligonu ’Pasuljanske livade’, kod Ćuprije, u kojoj je učestvovalo oko hiljadu vojnika i starešina Kopnene vojske i Vazduhoplovstva i PVO. ’THE GUYS IN WHITE’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane je otvorio 6. međunarodni sajam oružja i vojne opreme 'Partner 2013' u Beogradu, 25. juna 2013. BIZLIFE biznis panorama 07
  • 8. tema broja Konkursi u javnim preduzećima Obećanje ludom radovanje Iako je departizacija u javnim preduzećima obećavana u predizbornoj kampanji kao ’eureka’, a onda usvojen i zakon kojim je predviđeno raspisivanje konkursa za direktore, realizacija se svela na potragu za nekoliko direktora, pažljivo biranih firmi i proizvoljna tumačenja zakona - po uzoru na prethodnu vladu koja je u svom mandatu nekoliko meseci posvetila ’depolitizaciji državne uprave’ tekst: Marija Damjanović „N amera da se izvrši profesionalizacija i departizacija javnog sektora sigurno neće ostati mrtvo slovo na papiru. Odluka Vlade da se direktori biraju na konkursu neće biti poslednja mera koja će biti doneta kako bi se postigao ovaj cilj.“ Pitate se samo da li da verujete ovom državnom posleniku, ali ne i ko je on, jer upućeni čitalac zna da će vruća tema ovog leta biti upravo to, izbor direktora preko konkursa u javnim preduzećima. Međutim, varate se. Autor pome- Preduzeća pod državnom kontrolom 08 BIZLIFE tema broja nutog obećanja koje je ipak ostalo mrtvo slovo na papiru, pripadnik je bivše vlade, Slobodan Homen, koji črvstu nameru Vlade prenosi javnosti novembra 2011. godine. Preuzimanjem državnih fotelja, a naročito pred kraj godine, novi vlastodršci ne kriju razočaranje sistemom politizacije funkcija u javnim preduzećima najavljujući istu stvar kao i Homen. Istina, odlaze korak dalje i pred kraj godine stupa na snagu Zakon o javnim preduzećima kojim se propisuje da do 30. juna moraju biti raspisani konkursi za direktorska mesta. 1.300 firmi 280.000 zaposlenih 600 u nadležnosti Agencije za privatizaciju 100.000 zaposlenih 50 velikih javnih i državnih firmi 115.000 zaposlenih 650 lokalnih javnih preduzeća 70.000 zaposlenih Rok je istekao, a slobodna tumačenja zakona od onih da se propis odnosi samo na direktore u v.d, stanju, pa do onih da se pak odnosi samo na direktore imenovane pre stupanja zakona na snagu, daju prilično realan uvid u to šta će se i da li će se nešto zaista i promeniti u rukovođenju javnim preduzećima. Do sredine jula, raspisano je dvadesetak konkursa za čelne ljude u Elektroprivredi Srbije, Skijalištima Srbije, Resavici, Tanjugu, od ukupno 700 javnih i lokalnih preduzeća. Od nadležnih se malo toga moglo čuti zašto se ne poštuje Zakon, a objašnjenje premijera je, kao i obično, bilo najinteresantnije. „Zakon će se ispoštovati onako kako je i predviđeno. U svakom slučaju, tamo postoje određene formulacije na koga se odnosi na
  • 9. dok preduzeće ostvaruje godišnje koga ne. Oni koji su pisali zakon gubitke od oko 120 miliona evra u i koji treba da ga sprovode pretproseku, a kumulirani gubitak je postavljam da to imaju u vidu“, već pojeo polovinu kapitala. Zato rekao je Ivica Dačić ostavljajući što su godišnji gubici svih predu’onima tamo’ svu slobodu tumazeća pod državnom kontrolom čenja Zakona, na šta su upućeni s milijardu evra godišnje, a dotacije pravom upozoravali mnogo ranije. države još toliko, a što su iste te Sugestivna je i izjava ministarke Železnice Srbije u prethodne tri energetike, Zorane Mihajlović: godine platile Evropskoj banci za „Nemam ništa protiv da se raspišu obnovu i razvoj kaznene kamate i konkursi za sve direktore javnih provizije od oko 3,5 miliona evra. preduzeća.“ „Svuda se železnice dotiraju, jer Nemanja Nenadić, programski nisu konkurentne zbog drumskog direktor Transparentnosti Srbija, saobraćaja. Međutim, u evropskim podseća da je Zakon precizan i zemljama državna pomoć odlazi u odnosi se baš na sve direktore unapređenje infrastrukture, a kod javnih preduzeća, ma kada oni bili nas na plate partijskih kadrova, postavljeni (pre ili po stupanju uhlebljenih u firmi koju država Zakona na snagu). Ipak, nije optinosi na grbači“, objašnjava Milojko mista kada je sprovođenje čitavog Arsić, ekonomista. procesa u pitanju. Ako Železnice ne mogu da budu „Verujem da će se ova tema još konkurentne, preduzeća iz enerdugo povlačiti po novinama sve getskog sektora, a koja su prirodni dok se ne postigne saglasnost da monopoli, svakako bi morala biti. se primene sve odredbe zakona, „Pod uslovom da nema upliva ne samo konkursi. Tu je i obaveza politike u upravljanje. Ne može preduzeća da objavljuju izveštaje niko da bude konkurentan o radu jer sada na primer ako nešto kupi za dinar, mnoga rade bez usvojePreuzimanjem a proda ga za pola. Čak nog plana rada za ovu državnih fotelja, i da sve ostale troškogodinu, a prošlo je novi ve svede na minimum, više od šest meseci“, vlastodršci ne kriju to nije rentabilno podseća Nenadić. razočaranje poslovanje, a tako godiProšle godine javna nama posluju i Srbijagas i preduzeća su imala sedam EPS. Država sprovodi socijalni puta veći gubitak nego 2011. uz mir preko ovih firmi koje služe i povećanje broja zaposlenih. Dakle, za uhlebljenje partijskih kadrova, zašto je važno da se partije ’manu’ jer oni očekuju neku nagradu za javnih preduzeća? Zato što je svoj angažman“, podseća Arsić. produktivnost rada u ŽeleznicaNenadić i Arsić su jednoglasni u ma Srbije 29 odsto proseka EU oceni da je najvažnije ne kada će, (naspram 58 odsto u Hrvatskoj), već kako će biti sprovedena depozato što je samo 54 odsto teretnih litizacija javnih preduzeća. vagona i 28 odsto putničkih „Ako postavite direktora koji vagona bilo operativno u 2008. je nestranačka ličnost, ali ubacite godini. Zato što naši vozovi ’jure’ partijske pomoćnike koji će biti brzinom od 40 kilometara na sat, Ko može da bude direktor? Kolike su državne jasle? 64.000 administracija na svim nivoima 120.000 obrazovanje i kultura preko 140.000 zdravstvena i socijalna zaštita 140.000 javna preduzeća 80.000 vojska i policija snažniji od direktora, ništa nije urađeno. Profesionalcima, bili oni partijski kadrovi ili ne treba dati slobodu da biraju svoje saradnike i upravljaju firmom ali uz kontrolu države kroz Nadzorni odbor“, smatra Arsić upozoravajući da profesionalizacija suštinski nikome ne odgovara. Ni građanima koji će u tom slučaju plaćati tržišne cene državnih usluga, ni partijama koje neće moći da nagrađuju kadrove, ni državi koja gubi socijalne cene kao politički adut broj jedan. Ipak, ka Evropi nema drugog puta. Depolitizacija javnih preduzeća je zahtev i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a Evropska komisija je u izveštaju o napretku prošle godine stavila primedbu na izbor državnih službenika mimo konkursa i, naravno, mimo zakona. Gotovo je izvesno da će i ove godine ’šiljiti plajvaz’. ● Gde je najviše zaposlenih? 29.000 Elektroprivreda Srbije plus 4.000 na Kosovu i Metohiji 18.500 Železnice Srbije 15.000 PTT Srbija 10.000 Kolubara 6.166 Saobraćajno preduzeće Beograd 5.225 Železara Smederevo 4.000 Resavica 3.637 Lasta 3.300 Termoelektrane i kopovi Kostolac 3.200 Srbijašume Direktori javnih preduzeća moraju da budu stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da imaju najmanje sedam godina radnog iskustva iz te oblasti, da nisu osuđivani za krivično delo protiv privrede i pravnog saobraćaja, da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća. Konkurse treba da sprovodi nezavisna stručna komisija po jasnoj proceduri, uz punu kontrolu javnosti. Od tri kandidata, Vlada bira jednog. BIZLIFE tema broja 09
  • 10. javne finansije Tesna državna kasa Stručna javnost još jednom upozorava na nerealan budžet, drugi po redu u ovoj godini: deficit neće biti onoliki koliki je planiran rebalansom, dok troškovi za kamate munjevito rastu tekst: Nikola Pavlović N Sledi reforma penzionog sistema? 10 BIZLIFE javne finansije akon što su prihodi od početka godine podbacili, a deficit budžeta za pet meseci stigao do 94 milijarde dinara od planirane 122 milijarde za celu godinu, nužnost rebalansa niko nije sporio, te je državna kasa i zvanično prekrojena početkom jula. No, pitanje je da li je novo odelo komotno da izdrži sve državne apetite, uglavnom za podmirivanje socijalnog mira ili je i novi budžet jednostavno pretesan za planirano troškarenje. Istina, državna kasa je uglavnom prepravljana na rashodnoj strani pa su izdaci smanjeni za oko 37 milijardi dinara, budući da se na veće ili neočekivane prihode ne može računati. Ipak, stručnjaci, koji su i decembra prošle godine rekli da je budžet nerealan, procenjuju da ni rebalans nije sa koju je uradio Fiskalni savet. najrealniji. Evo kako je osmišljen Stručnjaci ove institucije upozonovi budžet: prihodi 873,4 milijarravaju da izvršna vlast nije predde, rashodi 1051,7 milijardi, deficit stavila nikakav plan za smanjenje 178 milijardi dinara, odnosno 4,7 deficita u sledećoj godini ističući odsto BDP. da je jedina značajnija mera to „Predviđeni deficit je visok, ali što će plate i penzije rasti daleko je to maksimum koji smo mogli da sporije nego do sada (jedan odsto uradimo u ovoj godini“, priznao u proseku). je čak i Mlađan Dinkić, ministar Istovremeno, zbog sve većeg finansija i privrede, obraćajući se javnog duga, samo za plaćanje poslanicima u Skupštini. kamata odlazi u poslednjih Članovi Fiskalnog saveta Izvršna pet godina po 0,4 odsto pak smatraju da će Dinvlast nije BDP-a više svake gokićev visok deficit biti predstavila dine. viši no što ga ministar nikakav „Postoji rizik da ovaj predstavlja. plan za smanjenje rast bude čak i veći, „Umesto 178 mideficita u sledećoj jer se pogoršavaju opšti lijardi, biće oko 200 godini uslovi zaduživanja na milijardi dinara. Projekcije svetskom tržištu, a kamatne prihoda su optimistične, a ni stope na zaduživanje Srbije u sve predviđene uštede se najveprethodnom mesecu rastu još i rovatnije neće ostvariti. Na nivou brže nego u drugim zemljama“, ukupne države, deficit bi, umesto veruje Pavle Petrović, predsednik planiranih 5,2 odsto BDP-a, mogao Fiskalnog saveta, koji zbog svega da iznosi oko šest odsto BDP-a i sa toga savetuje hitne i oštre mere tim visokim deficitom bi se ušlo u štednje koje bi deficit u sledećoj 2014“, navodi se u analizi rebalan- Brojke nedvosmisleno pokazuju da je Srbiji neophodna reforma penzionog sistema. Ipak, Vlada je ove godine u zvaničnim dokumentima nije predvidela, mada je prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, nedavno izjavio da će ona otpočeti do kraja godine?! Tek, činjenice su sledeće: učešće starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji Srbije približilo se granici od 20 odsto. Broj radnika i penzionera je skoro izjednačen. Do kraja decenije ovim tempom nećemo moći da smanjimo rashode za penzije na prihvatljivih deset odsto BDP-a. Čak 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše se pre vremena, a razlika od pet godina za odlazak u penziju između dama i džentlmena je najveća u Evropi.
  • 11. godini smanjile na maksimalnih 2,7 odsto, a Srbija izbegla krizu javnog duga (o čemu je BIZLife već pisao). U tom kontekstu, Fiskalni savet je predložio, a Vlada odbila, uvođenje solidarnog poreza, koji je i Cvetkovićeva vlada pokušala da uvede, pa se posle dva dana oštre reakcije javnosti predomislila. Predlog, inače blizak MMF-u koji sa Srbijom neće potpisati aranžman dok se ne sprovedu veće uštede, podrazumeva oporezivanje penzija većih od 25.000 dinara i plata u javnom sektoru većih od 40.000 dinara sa po deset odsto (ova mera obezbedila bi polovinu potrebnih ušteda u 2014. godini). „Najveći deo neophodnog prilagođavanja bio bi tako prevaljen na one sa najvišim primanjima“, smatra Fiskalni savet, dok Dinkić veruje da bi tako dodatno opala tražnja, a privreda upala u recesiju. Ono oko čega postoji konsenzus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja 600 Koliko plaćamo kamate godišnje? 500 400 300 200 200 mil. € 230 mil. € 600 mil. € 420 mil. € 320 mil. € 100 0 2008. 2009. 2010. društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi. Vlada planira smanjivanje subvencija gubitašima i reformu javnog sektora, ali detaljniji plan javnost još nije čula. Vlast najavljuje da će do kraja godine biti usvojene izmene Zakona o radu, a naveliko se obećava i 2011. 2012. konačan obračun sa birokratijom o kojoj se slikovito izrazio Luj Brefor, šef Svetske banke u Srbiji, rekavši da je lakše postati marinac specijalac u Americi nego dobiti građevinsku dozvolu u Srbiji. Većina najavljenih reformi trebalo bi da počne pre kraja godine, a kada će i da li biti okončana, videćemo. ● Ono oko čega postoji konsenzus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi touchscreen BIZLIFE xxx 11
  • 12. ISTRAŽIVANJE Apsurdi domaće privrede Poznato je da je privreda lani poslovala sa gubitkom, ali se malo govorilo o svojevrsnim apsurdima kao što je recimo to da među najvećim profiterima ima onih koji su lani imali nula dinara prihoda, da u četvrtini firmi nema nijednog zaposlenog,da je broj privatizovanih sve manji, a spisak onih u stečaju i likvidaciji sve duži tekst: Marija Damjanović U godini posle hiperinflacije, koja se i dan-danas pominje u literaturi (uz Nemačku, Argentinu i Brazil) kao najveća u istoriji čovečanstva, privreda Srbije, a tadašnje Jugoslavije, cvetala je u odnosu na trenutno stanje. Tako se s pravom može zaključiti ako se pogledaju podaci o kumuliranim gubicima, koji su te 1994. godine bili 3,8 milijardi dinara, a na kraju prošle godine 2.462 milijarde dinara, što je 650 puta više. Top 5: Dobitaši - Kapitalci Kompanija Profit (u milijardama dinara) Kompanija Kapital (u milijardama dinara) NIS 49,4 Putevi Srbije 347 Telekom Srbija 11 EPS 270,5 Telenor 10,5 Železnice Srbije 210,5 Tarket 9,7 TS-Imperial Clearing 184 Sunoko 6 HE Đerdap 167 12 BIZLIFE istraživanje Samo lani, privreda je ostala u neto gubitku od 63 milijarde dinara, što je veliki manjak ako se zna da je godinu ranije ostvarila gotovo identičnu dobit od 64 milijarde dinara. Pritom, broj firmi u 2012. smanjen je u odnosu na 2011. godinu, baš kao i broj zaposlenih, što bi trebalo da vodi smanjenju troškova i povećanju profita. Nažalost, to nije jedina neekonomska karakteristika niti apsurd koji prati domaće poslodavce, što se jasno čita iz analize o poslovanju privrede u 2012. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre (APR). (www.apr.gov.rs) Ali, krenimo redom. Kako su i zašto domaće firme od profitera za godinu dana stigle do gubitaša? Tako što su im samo za održavanje postojećeg nivoa aktivnosti nedostajale 1.653 milijarde dinara, kako piše u analizi APR. Logično, da bi nadoknadili ovaj manjak, preduzeća su se zaduživala, ali po nelogično visokim kamatama. „Cena kredita ne opravdava njihovo korišćenje. Rizici za poslo-
  • 13. S kim ne treba poslovati? Ocena boniteta Sport u ogromnim gubicima Nakon dve godine rada sa dobicima, neprofitne organizacije u Srbiji iskazale su ukupan gubitak od 600 miliona dinara. Uprkos uverenju da se u ’sportu vrte velike pare’, sportske organizacije i udruženja ostali su u gubicima (2,4 milijarde dinara) četiri puta većim no što su ostvarile sve neprofitne organizacije zajedno. Sa druge strane, sindikati su, kao i lani, radili sa dobitkom od 580 miliona dinara. Kumulirani gubici iznose 22 milijarde dinara i za polovinu su veći nego 2011. godine, a samo na društva, saveze i udruženja iz sporta odnosi se 43 odsto. Broj firmi A - odličan 802 B - veoma dobar 17.839 C - dobar 16.389 D - prihvatljiv 5.763 E - veoma slab 474 *50.155 preduzeća, odnosno 55 odsto, nije ocenjeno (stečaj, novoosnovano preduzeće, trajna nelikvidnost) a spadaju u kategoriju rizičnih, kako za poslovnu saradnju tako i za davanje kredita nema nijednog zaposlenog. Još stvo budući da su ova dva sektora vanje jačaju upravo zbog rashoda, jedna je i činjenica da 75 odsto imala godišnje neto gubitke za kamata i sve slabijih mogućnosti preduzeća posluje na teritoriji skoro polovinu veće od gubitaka plaćanja tih kamata, što implicira centralne Srbije, a od toga 60 cele privrede. Tako, saobraćaj dalju zaduženost. Zbog toga odsto u Beogradu (zapošljavaju 56 nakon profita iz 2011. od 14,8 privredu ozbiljno opterećuje odsto radnika). milijardi dinara, završava nelikvidnost“, navodi se u Kakva je bila klima za poslovaCena kredita 2012. sa minusom od analizi APR-a . nje lani, otkrivaju oni koji su se 54,5 milijardi dinara, a O kolikoj je besparici ne usudili da uđu u posao - njih je građevinarstvo osam reč svedoči i to što je opravdava puta povećava gubitak bilo za pet odsto manje nego godijedan dinar pozajmljenjihovo nu ranije, a ostvarili su tek trećinu u odnosu na 2011. i to nog kapitala pokrikorišćenje prihoda novopečenih kolega u na 36,8 milijardi dinara. ven sa svega 60 para 2011. godini. Konačno, ulazak u Svojevrsna specifičnost dosopstvenog. Kad se zna koliki su kumulirani dugovi, ne treba biti matematičar pa izračunati da Rizici za poslovanje jačaju upravo zbog je nerentabilno poslovanje gotovo rashoda, kamata i sve slabijih mogućnosti izvesno. „Pod teretom stalnog uvećanja plaćanja tih kamata, što implicira dalju kumuliranih gubitaka neminovno zaduženost je topljenje sopstvenog kapitala, koji čini garant poslovanja, pa posao im se nije isplatio pa su maće privrede, kako ovu situaciju stopa izgubljenog kapitala od više novoosnovana preduzeća godinu kvalifikuju u APR, jeste i činjenica od 35 odsto posebno zabrinjava“, završili u minusu od 4,1 milijardu da u četvrtini preduzeća u Srbiji smatraju stručnjaci APR-a. Samo su Železnice Srbije (www. zeleznicesrbije.com), apsolutni suveren na listi dugogodišnjih gubitaša, sa 138 milijardi dinara kumuliranog gubitka, ’pojele’ Gubitak Kompanija Kompanija (u milijardama dinara) polovinu sopstvenog kapitala Srbijagas 35 Železnice Srbije od 210 milijardi dinara. Prošle Železnice Srbije 16,6 Srbijagas godine, međutim, ni kolegama Petrohemija 12,3 EPS mimo železničkog saobraćaja nisu VIP mobile 8,3 VIP mobile cvetale ruže. Čitava delatnost je Putevi Srbije 7,8 Zastava Automobili bačena na kolena uz građevinar- Top 5: Gubitaši - Teški gubitaši Kumulirani gubitak (u milijardama dinara) 138,5 55,7 55,2 52 50,3 BIZLIFE istraživanje 13
  • 14. poslovanje u vreme krize -50 -100 -150 20 12 . 20 11 . 20 10 . 0 20 09 . 50 20 08 . 100 poslovanja, pretpostavka je da je kapitala od 799,5 miliona dinara i profit iskazan kroz prodaju imovineto profit od 689 miliona dinara. ne, a u cilju namirenja poverilaca. U stečaju je Aeroinženjering iz Ostale male firme zapravo Beograda u kome, takođe, 64 su privatizovane lane, niko ne radi, a poslovni U stečaj pa je po tom osnovu prihodi su bili 1,8 milioili likvidaciju iskazana visoka dobit na dinara, a profit 333 uletelo je 44 (detaljnije o sto naj puta veći - 600 miliona 65 odsto 63 privrednih društava na dinara. Slična je situviše firmi nego www.apr.gov.rs). acija i u firmi Hemovet 102 101 2011. Sumornu sliku o posločiji je poslovni prihod vanju privrednih društava u bio svega 360.000 dinara, a Srbiji, znatno vedrijom čine podaci dobit 507 miliona dinara, a sve to, Neto dobit/gubitak (u milijardama dinara) o poslovanju preduzetnika koji se pretpostavljate, bez ijednog zapoi dalje uspešno bore sa krizom. slenog. U stečaju je Fripak sa nula Nakon 2,8 milijardi dinara neto dinara kapitala, nula zaposlenih i profita u 2011. godini, prošle godidinara, za razliku od kolega koji su nula poslovnih prihoda, ali sa dobiti od 488 miliona dinara. Kako su ne preduzetnici su ostvarili dobit u 2011. radili pozitivno (dobit od od 3,2 milijarde dinara. Nažalost, ove firme imale nula ili minimalan 19,7 milijardi dinara). baš kao i preduzeća, i preduzetnici poslovni prihod, što se može čitati U stečaj ili likvidaciju uletelo je poslovanje uglavnom finansiraju 65 odsto više firmi nego 2011. godi- i kao nula prihoda iz redovnog kreditima, a pozicija u kojoj se Sumornu sliku o poslovanju privrednih društava u nalaze nije nimalo komotna - jedan dinar pozajmljenog kapitala pokriSrbiji, znatno vedrijom čine podaci o poslovanju ven je sa svega 28 para sopstvepreduzetnika koji se i dalje uspešno bore nog, pa je budućnost poslovanja sa krizom poprilično (ne)izvesna. ● ne, dok je broj privatizovanih smanjen, a to znači da je prošle godine prevashodna aktivnost Agencije za privatizaciju bila raskidanje ugovora, a ne sastavljanje novih (detaljan izveštaj o poslovanju privrede na www.apr.gov.rs). Ako bi se išlo za pozitivnim primerima, reklo bi se da ih je lani bilo osam - to su mala preduzeća koja su se našla na spisku 100 najvećih po profitu, ali... Od njih osam, tri su u stečaju, a jedno u likvidaciji. U likvidaciji je firma Italiana Salotti koja je imala nula dinara poslovnog prihoda i nijednog zaposlenog, gubitak do visine Uslovi rada u 2012. Rast BDP-a -1,7 Inflacija 12,2 Izvoz (u milionima evra) 14.782 1.727.000 Bruto zarade 57.430 41.377 Vrednost evra u odnosu na dinar (31. decembar) BIZLIFE istraživanje 5.945 Broj zaposlenih Neto zarade 14 Spoljnotrgovinski deficit (u milionima evra) 113,7
  • 15. biznis komentar Privredna agonija –završni čin Milan Knežević vlasnik modne kuće Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća S blokadi jke više od 50.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Broj kredita u docnji konstantno raste. Likvidnost velikog broja firmi je na ivici kolapsa. Ugroženi su kapital i imovina firmi, ali i lična imovina koja je kao obezbeđenje založena bankama. Čak 97.000 firmi isplaćuje poreze i doprinose, ali ne i plate zaposlenima, što dramatično umanjuje kupovnu moć. Novi Zakon o redovnosti plaćanja ugroziće firme koje posluju na ivici likvidnosti. Samo u prva dva meseca zatvoreno je 1.800 trgovinskih radnji više nego što je otvoreno. Bujanje crnog tržišta poprima razmere ekonomske ’antimaterije’ koja ugrožava sve legalne Za stanje u privredi Srbije bila bi celishodna načine poslovanja. Zaduživanjem se servisiraju sve dubiomisao Martina Hajdergera: „Samo nas još ze: podsticaji i subvencije, čime se dodatno jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do produbljuje ekonomska agonija. Ogromnim sad zabrljali malo je jedan Bog budžetskim sredstvima upravlja se diskreciono bez ijedne ekonomske analize o opravdanosti ovakvih budžetskih troškova. Šta sa firmama u restrukturiranju, rashodi rasli su za enormnih 31odsto. Kumulirani gubici privrede neprivatizovanim firmama i javnim sektorom? O strukturnim iznose 2.462.814 miliona dinara. Privreda je imala i negativan reformama poreskog, penzionog i zravstvenog sistema ni reči neto obrtni kapital. (barem smislene). Ako se zvaničnoj statistici doda broj radno neaktivnog Korupcija je rak- rana ekonomije.Trguje se stranačkim, polistanovnoštva koje se ne prijavljuje na Zavod za zapošljavanje, tičkim i institucionalnim funkcijama. Sistem je postao idealno stopa nezaposlenosti prelazi 30 odsto ili brojku od oko 1.100.000 koruptivan. Za sve imamo jednog čoveka koji će nam to srediti, građana. Veliki broj radnika prima neredovno plate ili ih ne prine misleći da improvizacije imaju kratak rok trajanja bez obzira ma nikako. Samo u aprilu promet u maloprodajama je pao za 16 na to što su trenutno politički profitabilne. ● odsto. Raste dug privrede koja duguje preko 24 milijarde evra. U tanje u privredi Srbije je dramatično. Svi agregati imaju dugoročno negativne trendove. Inostrane i domaće investicije su nedovoljne i ne odražavaju dugoročni interes društva. U prošloj godini u Srbiji su poslovala 107.363 privredna društva; 53.396 sa dobitkom, a 31.498 sa gubitkom,7.263 društva nisu ni predala finansijski izveštaj. Ukupan finansijski gubitak veći je za 77 odsto. Finansijski Urgentne mere (detaljno spremanje zemlje) Ove mere je moguće provesti u kratkom roku jer za njih postoji zakonska utemeljenost u institucijama. 1. Popis i klasifikacija MSP i preduzetničkih radnji i analiza njihovog pravno-statusnog i finansijskog stanja 2. Departizacija i depolitizacija kadrova. Reforma javnog sektora 3. Svođenje crnog tržišta i sive ekonomije u optimalne mere 4. Urgentno poboljšanje efikasnosti rada pravosudnih organa. Sprovođenje stečaja u svim preduzećima u kojim su se stekle zakonske pretpostavke 5. Rigidna kontrola javnih nabavki, kontrola trošenja budžetskih sredstava, razvojnih i podsticajnih fondova. Partnerstvo javnog i privatnog sektora 6. Smanjenje birokratske i administrativnih procedura; poboljšanje konkurentnosti poslovanja 7. Plaćanje PDV-a po izvršenoj naplati, razduživanje države i lokalnih zajednica za obaveze koje imaju prema MSP I preduzetnicima 8. Formiranje Razvojne banke 9. Poreska reforma koja bi izvršila rasterećenje u radno-propulzivnim granama tako što bi se na plate od 30.000 dinara porezi i doprinosi smanjili za 30 odsto, preko tog iznosa za deset odsto. 10. Donošenje Zakona o zanatstvu Realizacijom ovih zadataka stvorile bi se realne pretpostavke za primenu kratkoročnih i dugoročnih strategija privrednog razvoja zemlje. Privreda Srbije postala je ’protočni bojler’ interesa banaka i države. Za stanje u privredi Srbije bila bi celishodna misao Martina Hajdergera: „Samo nas još jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do sad zabrljali malo je jedan Bog. U tim višegodišnjim začaranim krugovima privreda trči svoj poslednji krug. Šta EU preporučuje vladama: 1. Razmišljate izvan okvira 2. Ne radite stvari sami 3. Prvo razmišljajte o malima 4. Jedno tržište, jedna planeta BIZLIFE biznis komentar 15
  • 16. Intervju dijalog Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' tekst: Marija Damjanović I mala je država te 2010. detaljan plan kako će da potroši novac od prodaje 51 odsto deonica Telekoma Srbija. Sa 900 miliona evra planirana je gradnja auto-puteva i popravljanje železnice, a za ostatak je trebalo da se osnuje poseban budžetski fond kako bi se tačno znalo na koji način se novac troši. Dakle, samo se čekao stranac koji će da plati 1,4 milijarde evra za većinski paket akcija nacionalnog telekomunikacionog operatera. Međutim, ama baš niko nije hteo da iskešira toliki novac, planovi o putevima su stavljeni ad akta, a nadležni su pobednički objavili da nisu hteli Telekom da daju 'pošto-poto' i da porodično srebro nije moglo da se proda ispod cene. Danas je prodaja Telekoma po- novo na dnevnom redu, ali među koalicionim partnerima nema dogovora da li ga i za koliki novac prodati, pa je zvanično rečeno da je čitava priča odložena - do daljeg. Stručna javnost danima debatuje da li ogorčena Vlada i ispražnjena državna kasa imaju alternativnu finansijsku injekciju sem prodaje Telekoma, da li je (ne) vreme za odricanje od jedne, retko profitabilne državne kompanije ili ono svakim danom ističe dok snaga konkurencije jača? Međutim, razgovor o ovim temama sa Vladimirom Gligorovim, ekonomistom Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmudom Bušatlijom, stručnjakom za investicije, proširio se i na teme privatizacije uopšte i prodaju državnog zemljišta? vladimir Gligorov: Ne postoji valjan razlog da Telekom ostane u vlasništvu - više se isplati privatizacija profitabilnih preduzeća mahmud Bušatlija: Nema opravdanja za prodaju Telekoma jer nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija 16 BIZLIFE intervju dijalog xxx
  • 17. Da li bi trebalo da država prodaje Telekom Srbije u ovoj godini i koji su vaši argumenti za, odnosno, protiv toga? GLIGOROV: To su zapravo dva pitanja. Da li je potrebno privatizovati Telekom i, ako jeste, kada? Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne. Ukoliko postoji, to znači da bi za kupovinu državnog preduzeća mogli da se nađu zainteresovani privatni investitori. Ukoliko nije reč o sektoru u kome postoji konkurencija, postavlja se pitanje o tome kako bi se regulisalo poslovanje privatnog preduzeća koje bi preuzimanjem postalo monopolista. Svakako, prirodni monopol ne bi trebalo prepustiti Bušatlija: Smatram da Telekom Srbije ne bi trebalo prodavati iz više razloga. Prvi i najozbiljniji razlog je potpuna izvesnost da će se pare od prodaje uludo potrošiti, bilo za privid poboljšanja standarda, ili za sledeće izbore. To je jasno iz činjenice da u ovom momentu ne postoji nijedan pametan predlog projekta koji bi se finansirao od prodaje Telekoma. Ako država prodaje svoju imovinu, razlog tome je da finansira neki lukrativniji projekat, ili bitno popravi uslove života i životnu sredinu. Ako tako gledamo na stvar, onda nema opravdanja za prodaju Telekoma, jer mi nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija. Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne privatnom investitoru. Ako je, opet, reč o preduzeću u sektoru za koji privatni investitori nisu zainteresovani, tada bi to trebalo da ostane u vlasništvu države. Po tim kriterijumima, ne postoji valjan razlog da Telekom bude u državnom vlasništvu. Drugo je pitanje kada se privatizacija najviše isplati? Pretpostavljam da bi bilo potrebno sračunati da li će efekti prodaje, ako se novac iskoristio da se vrate dugovi, biti takvi da zemlja može da se zaduži po znatno nižoj kamatnoj stopi. U tom slučaju se obezbeđuje finansijska održivost i prodaja može da bude opravdana čak i ako se ne zna odmah u šta će se novac uložiti. Agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih privatizacija i još veće nezaposlenosti Prodaja Telekoma bez ozbiljne investicije, dovodi do daljeg smanjenja državne imovine, što nas primiče komunističkom idealu države koja izumire. Naime, država bez imovine koju mora pravilno da upotrebljava, gubi budžetske prihode i poluge kontrole tržišnih mehanizama. Ako se pogledaju uporedni rezultati Telekoma, koji pokriva 56 odsto mobilne i 98 odsto fiksne telefonije, a ima dobit od 11 milijardi dinara i Telenora koji pokriva samo 26 odsto mobilne telefonije i ima dobit od deset milijardi dinara, jasno je da se Telekom može i mora bolje koristiti, a to se može postići jedino razdvajanjem vlasništva i upravljanja, odnosno uvođenjem depolitizovanog profesionalnog menadžmenta. Šta bi država trebalo da proda u ovoj, odnosno, narednoj godini i kako ocenjujete ukupan privatizacioni potencijal u Srbiji? GLIGOROV: Ima relativno malo preduzeća koja su profitabilna. Ako su kriterijumi koje sam malopre izneo zadovoljeni, onda se više isplati prodati profitabilnu, a ne propalu firmu. Što se prodaje ove godine tiče, nisam siguran da je preostalo dovoljno vremena da se privatizacije valjano pripreme. Nikako to nije dobro činiti direktnom pogodbom, jer nema konkurencije, pa ne samo da će zarada biti mala, nego nije uopšte izvesno da će imovina biti efikasno iskorišćena. Država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici. Ako se prodaje poznatom kupcu, to može da stvara fiskalne troškove, odmah ili kasnije, ako je reč o kupcu koji će rđavo poslovati. A da bi se organizovala valjana prodaja, potrebno je vreme. Za godinu ili više dana je naravno moguće da se organizuju valjane aukcije, a trebalo bi privatizovati sve ono što nije privatni monopol ili aktivnost za koju privatni investitori nisu zainteresovani, a imaju zapravo visoke prinose. Valjana strategija privatizacije bi mogla da zahteva da sve to traje nekoliko godina. Bušatlija: Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi. Prodajući ova preduzeća menjamo državni za još gori, privatni monopol. Kada su u pitanju javna preduzeća, neophodno je dovesti ih, kroz restrukturiranje i finansijsku konsolidaciju, u stanje u kome mogu normalno poslovati i boriti se sa zdravom tržišnom konkurencijom. U slučaju najčešće pominjane prodaje Jata i Galenike, neverovatno je očekivati da se nađe kupac koji bi preuzeo ta preduzeća sa svim njihovim obavezama, pa čak i pod uslovom da država na sebe preuzme akomulirane dugove i prevali ih na pleća građana, kroz povećani javni dug. Ukoliko bi se ozbiljno razmišljalo o privatizaciji Jata, ne bi bilo dovoljno samo naći nekoga ko je voljan da uz relativno mali ulog u dokapitalizaciju preuzme upravljanje, nego bi se moralo pokušati u taj aranžman uvući i dokapitalizacija aerodroma Nikola Tesla, pa i dela aerodroma Batajnica, koji bi se bavio uslugama za civilno vazduhoplovstvo (Low Cost i Charter) i transport robe. Na ovaj način bi se stvorila kompleksna poslovna struktura koja bi ostvarivala dobit na aerodromskim uslugama i jeftinom transportu, a pokrivala neminovne gubitke u poslovanju nacionalne avio-kompanije. BIZLIFE intervju dijalog xxx 17
  • 18. Prošle godine opao je broj privatizovanih preduzeća, a to znači samo jedno - da je sve više poništenih privatizacija. Da li je čitav proces u Srbiji bio uspešan i šta je trebalo raditi drugačije? GLIGOROV: Proces je bio neuspešan najviše zbog načina privatizacije. Kao što sam već rekao, država bi trebalo da obezbedi značajnu konkurenciju ulagača i da prihvati ponudu onoga koji nudi najvišu cenu - kako bi ne samo obezbedila najbolju moguću cenu, već i zato što se tako smanjuju rizici da će poreski obveznik morati da snosi troškove rđavih poslovnih odluka. Privatizacije su u Srbiji uglavnom sprovedene pod motom da cena nije važna i da je važno ko je kupac, i to veoma retko daje valjane rezultate. Sada se uglavnom prodaju preduzeća koja su verovatno zrela za likvidaciju. Država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici Bušatlija: Bilo koji posao koji se završi sa 25 do 30 odsto škarta ne može se smatrati uspešnim. U slučaju privatizacije, moramo voditi računa da poništene privatizacije nisu vratile privatizacioni subjekat u stanje koje je prethodilo privatizaciji, dakle šteta načinjena zloupotrebom nije nadoknađena. Da je postojala dugoročna strategija razvoja, onda bi se privatizacija vršila na bazi daljeg razvoja delatnosti i zapošljavanja, a ne na rasprodaji obezvređene privatizovane imovine, zloupotrebi građevinskog zemljišta, zaduživanju i isisavanju kapitala iz privatizovanih subjekata, uz obilato gubljenje radnih mesta. Nisam apriori protiv privatizacije, ali sam apsolutno protiv modela privatizacije koje smo do sada iskusili. U privatizaciju se ušlo bez bilo kakvog dugoročnog planiranja i strategije razvoja, koja je trebalo da odredi prioritete. Tako je naša privatizacija umesto razvojnog impulsa dovela do podindustrijalizacije, uništavajući privrednu imovinu i zloupotrebljavajući građevinsko zemljište. Najteža posledica ovakog pristupa privatizaciji je propuštena prilika da se prvo uredi privredni ambijent, koji bi podržavao privredni razvoj i ulazak inostrane privatne štednje. U Srbiji je još uvek čak 250 preduzeća sa društvenim kapitalom, svojinskim oblikom koji je suspendovan Ustavom još 2006. godine. Da li bi sudbina ovih firmi bila drugačija da je država bila agresivnija u privatizaciji, odnosno, uvođenju stečaja? GLIGOROV: Ako nisu formalno državna imovina i ako država prema njima nema nikakve vlasničke obaveze, ta bi preduzeća trebalo da se tretiraju kao svaka druga. To su u osnovi preduzeća u kolektivnom vlasništvu i imaju iste obaveze kao i privatna preduzeća. Ako su neuspešna, trebalo bi da idu u stečaj, ako imaju dobit trebalo bi da je dele. Isto bi trebalo da važi i za preduzeća u državnom vlasništvu. Ako ne posluju sa uspehom, potpadaju pod ista pravila kao i privatna preduzeća. Nedoumice oko svega toga su samo haos koji se održava iz, da se tako izrazim, nekomercijalnih interesa. Bušatlija: Agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih privatizacija i još veće nezaposlenosti. Neprihvatljiva je bilo kakva privatizacija koja samo povećava nezaposlenost, a ne pomaže uređenju privrednog ambijenta, što bi dovelo do ozbiljnih investicija, posebno u grinfild koje praktično jedine povećavaju zaposlenost. Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi Kako ocenjujete zemljišni kapacitet u Srbiji i da li bi trebalo ući u aktivniju prodaju zemljišta, koja je omogućena Zakonom o planiranju i izgradnji, ali se gotovo ne primenjuje? GLIGOROV: Kao i u drugim slučajevima, nema razloga da država bude vlasnik zemljišta, osim kada je reč o nekom posebnom javnom interesu. Nije reč samo o prodaji nego i svemu ostalom čemu zemlja može da služi, ne samo kao proizvodni već i kao finansijski faktor. Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu. To je sve dobro poznato, tu nema mnogo toga novog da se kaže. Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu 18 BIZLIFE intervju dijalog Bušatlija: Gradsko i građevinsko zemljište je najveći državni resurs. Pravilna upotreba tog zemljišta je jedan od najvažnijih elemenata održivog dugoročnog razvoja. Taj razvoj nije uslovljen privatizacijom građevinskog zemljišta. Privatizacija građevinskog zemljišta će bitno povećati iznos investicija i time smanjiti interes investitora, a s obzirom na skolonost naših privrednika, trebalo bi očekivati da se zemljište privatizuje prvenstveno iz špekulativnih razloga, te kasnije preprodaje zajedno sa pravima izgradnje. Predlogom reforme javnog sektora, naše grupe okupljene oko MAT-a, predviđena je i reforma upravljanja građevinskim zemljištem u vlasništvu države, koje bi se koncentrisalo u posebnim fondovima, koji bi sticali prihod po osnovu naplate gradske rente, iz koje bi se razvijala i održavala infrastruktura. ●
  • 19. s p e c i j a l n o i Z d a n j e Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije
  • 20.
  • 21. I N T E R VJ U Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja Republike Srbije 21 Nova formula zdravstva Dugoročno rešenje zdravstva Srbije će sigurno biti uključivanje privatnog sektora. Onog momenta kada država nema mogućnosti da finansira nove stručnjake, otvara nove prostorne kapacitete i nabavlja opremu, a potrebe građana rastu, nemamo drugu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partnerstvo ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
  • 22. Piše: Tatjana Ostojić Foto: Jelena Vučetić S tanje u zdravstvu je, nažalost, takvo da nisu zadovoljni ni pacijenti ni uposleni u zdravstvu, kaže za BIZLife Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja u Republici Srbiji. Međutim, onog momenta kada se opredelila da prihvati poziciju ministra, procenila je da to može da se promeni. Kao ključni problem je uočila da je veliki deo zdravstvenog sistema izopšten iz funkcije, misleći na institucije javnog je izuzetno visoka, uslovi u bolnicama loši, liste čekanja duge, a nestašice lekova česte. Kako planirate rešavanje ovih problema i u kom roku? - Liste čekanja su zaista mogućnost za korupciju, ali intenzivno se bavimo tim pitanjem i ustanovili smo razloge za liste čekanja. Na primer, u oftalmologiji razlog je što su u ranijem periodu, iako imamo fantastičan kadar i prostor za operacije, pacijenti za operaciju katarakte čekali po više od godinu dana, jer su se svi odlučivali za operaciju u Beogradu. Sledeći razlog je što neki dodatni segmenti uz sočiva nisu bili nabavljeni. Zbog toga smo sada obratili posebnu pažnju kod sastavljanja uslova za nabavljanje tih segmenata kako se to ne bi ponovilo i eventualno otvorilo mogućnost da neko namerno dan broj pacijenata prebaciti u Novi Sad, tačnije u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i u Klinički centar u Beogradu. • Da li bi to bila neka vrsta dugoročnog rešenja ili u tom pravcu razmišljate još dalje? - Dugoročno rešenje će sigurno biti uključivanje privatnog sektora. Onog momenta kada država nema mogućnosti da finansira nove stručnjake, da otvara nove prostorne kapacitete i nabavlja opremu, a potrebe građana rastu, kao na primer u kardiovaskularnim bolestima, nemamo drugu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partnerstvo sa zdravstvom pod sličnim uslovima kako bi to bilo i u državnom zdravstvu. To je jedan od resursa na koje moramo računati u perspektivi. Onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili prosto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu novca, mora da ustupi mesto sposobnijima 22 zdravlja i domove zdravlja. „Naši pacijenti su poslednju deceniju, a možda i duže, stekli naviku da odlaze u dom zdravlja kako bi uzeli uput za bolnicu, a 80 odsto zdravstvenih usluga bi trebalo da se obavi u domu zdravlja. Smatram da je ovakva organizacija u radu zdravstvenih službi veliki problem i to je razlog što nemamo onakvo zdravstvo kako bismo mogli da imamo u sklopu stručnog kadra, koji je sjajan, i finansijskih mogućnosti, koje su skromne“, ističe ministar zdravlja u intervjuu za BIZLife. • Iz ugla pacijenata korupcija u zdravstvu Nova oprema koristi tu situaciju kako bi prebacivao pacijente u privatnu praksu. Od iduće godine neće biti listi čekanja za operaciju katarakte, samo će se operacije zakazivati. Zatim, uveli smo treću smenu u nekim institucijama, kao što je, na primer, onkologija u Beogradu, i više nemamo liste čekanja, nego zakazivanje do mesec dana. Na operaciju kuka se čekalo nekoliko meseci, sada je to najduže do dva meseca, što je u rangu sa razvijenim zemljama Evrope. Još uvek imamo problema na Dedinju kod kardiovaskularnih intervencija i ovaj problem upravo rešavamo. Najverovatnije ćemo je- • Da li postoji neki vremenski rok kada bi to trebalo da se desi? - Mislim da bi 2014. mogla da bude period za testiranje takvih mogućnosti. U 2013. stičemo uvid u to šta je osnovni problem i kako treba početi sa rešavanjem, ali 2014. je godina aktivne obaveze onih koji su najodgovorniji za zdravstvenu politiku, da iznađu sve resurse, uključujući i privatnu praksu i privatne bolnice i opremu, koja može da bude u okviru državno-javnog partnerstva angažovana i na druge načine. • Nedavno smo bili suočeni sa još jednom nestašicom lekova. Tom prilikom pozvali „Oprema je dotrajala, godinama nije uredno servisirana, negde nedostaju elementarna dijagnostička sredstva, terapijska sredstva, dakle oprema nam nije u sjajnom stanju. S druge strane, problem je i u distribuciji. Ne možemo da dozvolimo da velike sredine imaju sve, a male ništa. Distribucija opreme mora da bude pravičnija. Hoćemo da jačamo domove zdravlja i zato nam je neophodan i stručni kadar i oprema, pa kad to podignemo do jednog pristojnog nivoa, da pokušamo da sekundarni i tercijalni nivo zaista idu ujednačeno po celoj Srbiji. Ove godine smo osposobili pet centara za zračnu terapiju: Kladovo, Kragujevac, Niš, Beograd, Novi Sad. Magnetne rezonance i skeneri se nabavljaju za institucije koje su sekundarnog i tercijalnog nivoa, a ide se i sa opremom za skrining za sve domove zdravlja.“ ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
  • 23. ste Upravu za javne nabavke da izuzme apoteke iz primene Zakona o javnim nabavkama, ali ste istovremeno tražili od apoteka da se pridržavaju Zakona. - Zakon o javnim nabavkama je obavezivao državne apoteke da ga već godinama po- ca, mora da ustupi mesto sposobnijima. • Neposredno nakon stupanja na dužnost, odlučeno je da država preuzme dugove u zdravstvu, ali nije bilo tačnih podataka o kolikim dugovima je reč. Ujedno Ako su u nekoj organizacionoj jedinici liste čekanja velike, ako pacijent ne može dugo da dođe, u svojoj sredini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbedi mogućnosti kod privatnika štuju, a to znači da idu na javne nabavke. Međutim, apoteke su tvrdile da nisu sposobne. Uprava je imala razumevanja. Dala im je mogućnost nabavljanja u ovoj godini po skraćenom postupku. Od 2014. su u obavezi da idu na javne nabavke. Smatrala sam da Uprava za javne nabavke treba da pokaže razumevanje zato što lek nije obična roba, a u interesu pacijenata. Istovremeno sam tražila da se poštuje Zakon, a kako je u okviru Zakona o javnim nabavkama postojala mogućnost skraćenog postupka, dobile su ga sve apoteke u trajanju od četiri meseca i za to vreme moraju da nauče da rade u skladu sa Zakonom. • Očekujete da će to sada funkcionisati? - Vidite, najveći broj apoteka funkcioniše. Da li ima pojedinačnih problema? Da. Dan pre našeg razgovora čula sam za jedan problem, oko nabavke pomagala u nekim apotekama. Kako je reč o maloj apoteci, niko nije zainteresovan da se javi na tender. Tu postoji mogućnost da se veći broj apoteka udruži, pa da jedna nastupi kao neko ko vodi posao za sve ostale. I dosta je vremena prošlo od kad o tome govorimo i onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili prosto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu nov- je bilo reči i o 13.000 zaposlenih mimo ugovora? - Republički fond za zdravstveno osiguranje je izašao sa podatkom da su naši dugovi koje Fond ne može da prizna, jer nisu uklopljeni u ugovorene obaveze, negde oko 13 milijardi dinara. Kada smo tražili da zdravstvene ustanove i oni kojima se duguje to sravne, to je bilo ispod pet milijardi. S druge strane, doneli smo kadrovski plan i centralizovanu nabavku ćemo realizovati za lekove domova zdravlja i bolnica preko RFZO, a za opremu preko Ministarstva. Verujem da će najveći broj, barem najskupljih potreba na taj način biti korektno rešen. Zdravstvenim ustanovama će ostati da svoje specifičnosti i dalje same rešavaju i ne očekujemo da se neko usudi da bude finansijski nedisciplinovan i da ne poštuje kadrovski plan. Dakle, ne može se ugovarati preko normativa. Dali smo zakonsku mogućnost opštinama da mogu u domu zdravlja zaposliti doktora iznad Godina skrininga Veliku smo pažnju posvetili činjenici da u Finskoj na 100.000 žena, 0,9 odsto umre od karcinoma grlića materice, a kod nas je taj broj 7,5 odsto. Dakle, to je samo jedan od parametara koji nas tera da radimo organizovani skrining i u ovoj godini smo zaista krenuli sa sjajnim rezultatima. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA normativa, ali moraju da obezbede sopstvene finansije. To ne može da ide iz sredstava Fonda. • Otkako je krenula kriza, zatvorene su brojne veledrogerije, a o propasti farmaceutskih kompanija da i ne govorimo: Galenika, Jugoremedija, Srbolek. Kako vidite stanje u farmaceutskoj industriji? - Ovo jeste teško vreme i oni koji ne budu umeli da uhvate korak u pravom sistemu vrednosti, a to znači da zaista ocene trenutak u kom će svoj proizvodni program i svoje standarde uskladiti sa onim što mo- 23 gu, nažalost, u toj utakmici mogu da izgube. Zaista bih volela da Galenika u bilo kom obliku ostane izvor farmeceutskog života Srbije, i radovalo bi me delimično partnerstvo neke kompanije sa Galenikom. Mislim da uvek ima šansi da se to dogodi, ali moram priznati da se ja manje bavim industrijskim planovima, više se bavim planovima unapređenja zdravlja. • Lekova u Srbiji nema zato što se ugovori ne potpisuju na vreme, kao što je slučaj sa nestašicom vakcina, novac ne stiže na račune, na primer, lekovi za obolele od retkih bolesti, nema maksimalne cene leka... Suštinski, sve se svodi na to da nadležne službe ne rade svoj posao. Da li se slažete? - Nije tačno. Tačno je da je 531 lek bio blokiran kad sam došla, jer nije imao cenu i u prva dva, tri meseca to smo sa Ministarstvom trgovine razrešili. A mesecima pre toga to je bilo tačno. S druge strane, rokovi plaćanja su sada definisani Zakonom. U ovoj go-
  • 24. dini svako u zdravstvu mora da plati u roku do 150 dana, 2014. do 120 dana, a onda 90 dana, što je sasvim dobro za finansijske transakcije u zdravstvu. I treće, prihvatam da nema onih lekova kojih nema u proizvodnji ili u zemlji. Ako ima lekova u zemlji, i ako se proizvode, a lekova nema samo zato što neko nije planirao svoje potrebe i nema lekova u rezervi, govori o nedomaćinskom poslovanju pojedinaca. Od njih očekujem da se povuku. Ovo nije vreme za takve ljude. Ništa neće pasti s neba, i onaj ko rukovodi apotekom ili zdravstvenom ustanovom, mora da planira kontinuiranu snabdevenost. • Zašto građani Srbije ne mogu da se 24 leče u privatnim bolnicama o trošku osiguranja? - Prvo smo krenuli sa apotekama. Naš Ustav daje mogućnost da svi oblici svojine ravnopravno budu zastupljeni, pa i u zdravstvu. Na velike otpore sam naišla kada sam razmišljala da je vrlo komforno za građane da svoj recept, pod istim uslovima, mogu da koriste i u najbližoj apoteci, bilo da li je ona privatna ili državna. Istina, ta apoteka mora da ima iste kadrovske, prostorne i stručne uslove kao i državna apoteka. Ali je otpor veliki kada pokušate nešto da menjate, pa makar i nabolje. Što se tiče vašeg pitanja, mislimo da ako su u nekoj organizacionoj jedinici liste čekanja velike, ako pacijent ne može dugo da dođe, u svojoj sredini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbedi mogućnosti kod privatnika. Time privatnici, koji zapravo komplementarno funkcio- nišu i sa našim sistemom, nadopunjuju ono čega nema. Potrebni su nam koliko i sama mreža zdravstvenih ustanova. Na primer, imamo oko 5.000 osoba koje su na hemodijalizi. Državni kapaciteti nisu dovoljni da podmire sve te potrebe i već imamo oblik saradnje sa privatnicima. To je model, i moraćemo i u drugim segmentima to da činimo. • Svakodnevno se susrećemo sa uputima lekara iz državnih bolnica na dodatne preglede u privatne ordinacije. Najavljivali ste ukidanje ove prakse, što nije jednostavno. Kako je planirano da se reši ovaj problem? - Svuda u svetu najrenomiraniji stručnjaci imaju pravo i treba da budu konsultanti i privatnih i državnih institucija, i to zakoni vrlo uređenih zemalja poznaju. Gde je kod nas problem? Prosto nije prirodno da neko bude direktor organizacione jedinice u zdravstvu, i da tu nema određenih materijala, a da on ima privatnu praksu ili radi u privatnoj praksi gde svega toga ima. Istina, • U kojoj meri je rebalans budžeta uticao na vaše ministarstvo? - U budžetu je 570 miliona manje nego što je planirano, a budžet za 2013. je već bio manji u odnosu na 2012. Gledaćemo da sva naša timska i terenska putovanja i aktivnosti svedemo na minimum. Štedećemo na najelementarnijim stvarima. Ako nešto od opreme ne budemo uspeli da nabavimo, zbog smanjenja, biće prioritet u prvim mesecima naredne godine. • Aktuelno je pitanje transplantacije. U Srbiji važi pretpostavka da preminuli nije donor dok se porodica ne izjasni suprotno? - Kada je reč o transplantaciji, mislim da je tu do poslednjih godinu dana napravljen jedan veliki prekid u aktivnostima. Bili smo zemlja koja je u ovom regionu započinjala transplantacije. Smatram da je problem u tome što nemamo donatorstva na dovoljnom nivou da bismo bili atraktivni za Eurotransplant i priključili mu se. Moramo da obezbedimo da godišnje, na milion stanovnika, imamo bar osam donatorstava organa i to kadaveričnih, a to znači da moramo podizati svest u jedinicama intenzivne nege, kod srodnika, da će se život njihovih najbližih produžiti i kada njih više nema, kroz drugi organizam. Ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski status svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S druge strane, zloupotrebe moraju da se eliminišu ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski status svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S druge strane, zloupotrebe moraju da se eliminišu. Zakon o radu je dao mogućnost prekovremenog rada i zdravstvenim radnicima i ta pitanja moraju da budu analizirana zajedno sa predstavnicima Ministarstva, predstavnicima sindikata i na kraju, sa lekarima, zdravstvenim radnicima i profesorima, koji dopunski rade ili imaju privatnu praksu. Planiramo da se uhvatimo ukoštac sa tim tokom 2014. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA Tu smo krenuli sa određenim metodama i očekujemo da daju rezultate. U svakom slučaju, ta takozvana prećutna saglasnost za davanje organa u donatorske svrhe za transplantaciju je jedna zakonska mogućnost koju Hrvati imaju, a mi je nemamo i moramo raditi na svesti građana oko toga. • Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 2.300 lekara i skoro 13.000 tehničara. Istovremeno, vlada uverenje da se naši lekari sa lakoćom zapošljavaju u inostranstvu gde su među vrhunskim stručnjacima. Da li je baš tako?
  • 25. - Tačno i jedno i drugo. Najveća istina je da je odnos nezdravstvenih i zdravstvenih radnika u našim ustanovama katastrofalno loš po zdravstvene radnike. Napravili smo plan za 2013. da u mreži zdravstvenih ustanova treba da bude negde oko 104.000 uposlenih. Da svi koji odlaze ili u penziju ili napuštaju zdravstvo, a pripadaju nemedicinskom kadru, mogu do tog broja biti zamenjeni sestrama i lekarima. To je naša mogućnost da oko 400 lekara, 800 sestara, i značajan broj farmaceuta i stomatologa zaposlimo. Zakon o javnim nabavkama Zastupljenost u medijima u periodu Maj-Jun 2013. Zakon o javnim nabavkama je dobio medijski publicitet od 79 objava • S druge strane, imamo manjak radiologa, anesteziologa, patologa... - Preduslov da neko dobije specijalizaciju je da dve godine radi kao lekar. Za te specijalizacije taj uslov uopšte nije potreban. Potrebno je da neko izrazi želju da bude anesteziolog, dobiće specijalizaciju, naravno mora ispunjavati zakonom predviđene uslove. Mislim da ćemo na ovaj način malo popraviti situaciju. • Psihijatar ste po struci i žena koja godinama zauzima visoke Naše zdravlje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se naši ljudi kasno javljaju, pa su uslovi za izlečenje manji, slični su državne funkcije. Kako biste opisali mentalno stanje nacije i vidite li promene kolektivne psihologije u poslednjih pet godina otkako je krenula kriza? - Mislim da smo malo desenzibilisani. A šta to znači? To prosto znači da nas je toliko duga kriza čak pomalo i ojačala. Međutim, onog momenta kad se u delovima naše populacije primeti rezigniranost, da ne kažemo ni volim ni ne volim, ni hoću ni neću, dakle jedna blaga ravnodušnost, to je loš znak. Ukazuje da je nezadovoljstvo pre svega ekonomskom situacijom veliko. Naše zdravlje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se naši ljudi kasno javljaju, pa su uslovi za izlečenje manji, slični su. Razbolevamo se od depresije, malignih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, skoro koliko i drugi. Imamo imunitet, da tako kažem, otpornost organizama, koji je sasvim na nivou onih koji više vode računa o svom zdravlju. • Da li je neki od planova, za budućnost zdravstva u Srbiji, upravo preventiva? - Jeste. Ocenili smo da pored prevencije malignih i kardiovaskularnih, dakle masovnih nezaraznih bolesti, zaraznih bolesti sa posebnim osvrtom na decu i stare, posebnu pažnju moramo da posvetimo i depresiji koja pripada mentalnom zdravlju. Depresija će biti drugi element onesposobljenosti građana krajem 20. godine ovog milenijuma. Zaista planiramo da radimo skrininge i na depresiju, i rano otkrivanje bolesti, jer to znači rano lečenje bez posledica. • Objave su se najvećim delom odnosile na međusobne optužbe između Ministarstva zdravlja i apotekarskih ustanova o tome ko je kriv za nestašicu insulina i drugih lekova koja je zavladala u zdravstvu proteklih meseci. Kako je preneo dnevni list „Pregled”, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nestašice insulina i drugih lekova nema s obzirom na to da se ništa nije promenilo u sistemu nabavke farmaceutskih proizvoda u odnosu na 2012. godinu Direktor RFZO-a Momčilo Babić pozvao je nadležne organe i tužilaštvo da preuzmu mere protiv onih koji dezinformišu javnost i ugrožavaju normalno funkcionisanje srpskog tržišta lekovima. Primetno je da su mediji o pomenutom Zakonu izveštavali najvećim delom u informativnom kontekstu sa čak 59 objava, dok je zabeleženo i 15 negativno konotiranih objava. Pozitivna percepcija primetna je u svega 5 objava. Dnevne novine Televizija Nedeljne novine Mesečne novine neutralno negativno pozitivno Aktivniji su u izveštavanju bili štampani mediji koji su plasirali čak 6 tekstova, dok su elektronski mediji emitovali 19 TV priloga o nestačici i nabavkama lekova. Od štampanih medija u izveštavanju su se istakle dnevne novine koje su plasirale 46 tekstova, dok su nedeljnici objavili 12, a mesečnici 2 izveštaja. Večernje novosti Pregled Politika Danas Blic TV B92 TV RTS 1 Svi ostali 37 Infografika je urađena prema podacima sektora analitike agencije Real Time Clipping Beograd. www.realtime.co.rs ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA 59 15 5 Pojedinačno posmatrano, najveći broj objava plasirao je dnevni list Večernje novosti (devet tekstova). Najveći publicitet Zakon o javnim nabavkama dobio je 18. i 31. maja (po sedam izveštaja). 25
  • 26. BIZ L IFE ConferencesEvents Zdravstvu neophodna reformska terapija 26 Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. Više od polovine lekara je starije od 50 godina i pred penzijom, a u čitavom sistemu imamo najmanje doktora mlađih od 30 godina, čulo se između ostalog na BIZLife konferenciji „Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije“ ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA
  • 27. Piše: Nikola Pavlović Foto: Jelena Vučetić Š ta je mala, a šta velika korupcija u zdravstvu i da li društvo treba da toleriše sitna podmićivanja lekara i konsultacije koje se obavljaju u privatnim ordinacijama nakon obavljenog posla u državnoj ustanovi? Zašto se ne govori o tome da u pojedinim apotekama koje u Srbiji 'niču ko pečurke’, ne rade farmaceuti iako su oni prvi zdravstveni radnici kojima se obraćamo kad nam dustrije“. Kompetentni učesnici prvog panela „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili struke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo nijedan problem današnjeg zdravstvenog sistema netaknutim. Temu lista čekanja kao potencijalnog izvora korupcije otvorio je Dušan Milisavljević, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, navodeći primer da 20.000 ljudi čeka na operaciju katarakte. „Zašto? Zato što se ljudi upućuju u privatne ordinacije. Pošto kod države treba da čekaju, prirodno je da odlaze kod privatnika kod ko- prim. dr Periša Simonović državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije „Potrebna je profesionalizacija svih aktera koji učestvuju u kreiranju zdravstvene politike u oblasti lekova i medicinskih sredstava u Srbiji, jer ne postoji nijedan faktor koji je u takvom stanju da bismo mogli da kažemo da smo njime zadovoljni.“ 27 Kompetentni učesnici prvog panela „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili struke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo nijedan problem današnjeg zdravstvenog sistema netaknutim prof. dr Dušan Milisavljević predsednik, Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije ustreba pomoć? Da li država diskriminiše domaće proizvođače lekova, kako su liste čekanja potencijalni izvor korupcije i hoće li Srbija za deset godina ostati bez lekara? O svim pobrojanim temama živo se diskutovalo na drugoj po redu BIZLife konferenciji koja je 21. juna održana u hotelu Hyatt pod nazivom „Budućnost zdravstva i farmaceutske in- jih su ih uputili lekari koji bi to trebalo besplatno da im urade u državnoj instituciji“, rekao je Milisavljević. Za njega, to nije jedini izvor korupcije u zdravstvu. Tu je i, kako kaže, ’štelovanje’ tendera za nabavku lekova kroz ’tesnu saradnju’ direktora i farmaceutskih kompanija. Za razliku od njega, Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, smatra da leZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA „Skrećem pažnju na zloupotrebu nepreciznog Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, koji je omogućio lekarima da rade prekovremeno u privatnim institucijama, što je nakaradni odnos zloupotrebe položaja lekara koji krše Hipokratovu zakletvu i ja ih zovem lekarima koji ne nose bele mantile, već crne.“
  • 28. dr Tatjana Radosavljević direktor, Lekarska komora Srbije „Ova država će se za sedam do deset godina suočiti sa manjkom lekara.“ kari imaju pravo da rade dopunski i kod privatnika, ali ova praksa mora dodatno da se uredi. Evo njenih argumenata: „Nije tačno da ta praksa postoji samo kod nas. Ne treba je ukidati već regulisati ko upućuje pacijenta kod privatnika, a onda ostaviti lekare da za dodatni rad primaju honorare, plaćaju poreze državi i budu dostupni pacijentima koji hoće baš njih“, istakla je Radosavljevićeva skrećući pažnju na još jedan problem – nedostatak lekara. „Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. Više od polovine lekara je starije od 50 godina i uskoro će u penziju“, poručila je Radosavljevićeva ostavljajući skog smeća koje treba da se izveze iz Srbije jer mi nemamo spalionicu“, rekao je Simonović nadovezujući se i na konstatacije doktorke Radosavljević o manjku lekara. „Imamo 104.000 zaposlenih u zdravstvu koji ne odgovaraju stvarnim potrebama sistema. Imamo viškove od oko 10.000 zbog kojih ne možemo da zaposlimo medicinske sestre koje su nam preko potrebne“, rekao je Simonović. U međuvremenu, otvorene su i teme profesionalizacije menadžmenta državnih zdravstvenih institucija koji bi, po uverenju većine učesnika, trebalo da vode profesionalni ekonomisti i menadžeri. Govornici su se dotakli i teme mo- Rad u privatnim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošteno svojih osam sati u državnoj ustanovi“ - dr Periša Simonović dr Draško Karađinović koordinator, NVO “Doktori protiv korupcije“ 28 „Samo kroz sistem regulisanog tržišta i osiguranja i zdravstevenih usluga mi možemo sa jedne strane iskoreniti korupciju, a sa druge strane kroz konkurenciju možemo podići kvalitet usluga.“ Miroslav Petrović predsednik, Udruženje za zaštitu prava pacijenata Pravo na zdravlje „U srpskom zdravstvu vladaju sistemski zakoni koji legalizuju korupciju, diskriminaciju, uzurpaciju, koji su doveli do formiranja crnog tržišta medicinskih usluga regionalnog karaktera.“ ipak ’tračak nade’. „Iako masovno odlaze u inostranstvo i nezadovoljni su uslovima u Srbiji, čak 60 odsto doktora je reklo da bi ponovo izabralo ovaj poziv“, navela je direktorka Lekarske komore uz apel državi da se ozbiljno pozabavi problemom kadrovkse politike. Dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, smatra da rad u privatnim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošteno svojih osam sati u državnoj ustanovi“. On je upitan i šta je sa 608.000 doza vakcina protiv čuvenog svinjskog gripa i zašto one još uvek nisu uništene? „Tragamo za tim odgovorom jer nisu samo te vakcine u pitanju, već 300 tona medicin- ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA nopola u zdravstvenom sistemu koji država ljubomorno čuva. „Zašto za svoj novac ne mogu da se lečim i kod privatnika? Zašto pacijenti nemaju mogućnost izbora i ustanove i lekara?“, upitao je dr Draško Karađinović, koordinator NVO ’Doktori protiv korupcije’ insistirajući na izjednačavanju privatnog i zdravstvenog osiguranja. Konačno, i predstavnik države se složio oko potrebe reforme zdravstva koja bi, najprostije rečeno, trebalo da podrazumeva uvođenje konkurencije u sistem osiguranja, profesionalizacije i transparentnosti, konstatujući da trenutnim stanjem gotovo niko nije zadovoljan. Nakon aktivne razmene mišljenja koja je obeležila prvi panel, reč su uzeli učesnici drugog panela „Farmaceutska industrija na kolenima“,
  • 29. koji nije bio ništa manje interesantan i nadasve angažovan u traganju za odgovorima kako nabolje promeniti opštu klimu u farmaceutskoj industriji i struci. Prvi se slušaocima obratio Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku i farmaceutsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS), iznoseći podatke o poslovanju ovog sektora. Od njega smo čuli da je ukupna potrošnja lekova lani bila 740 miliona evra, da industrija godišnje raste oko deset odsto, a da domaće lekove najviše kupuju Rusi, Nemci i Crnogorci, dok se najviše uvozi iz zemalja Evropske unije. „Podsećam da je prošle godine dug države bio i probleme sa proizvođačima koji vrlo često ne dostave potrebnu dokumentaciju bez koje mi ne možemo da pustimo lek u promet, jer uvek vodimo računa da on bude bezbedan, efikasan i siguran za potrošača.“ Reč je uzeo Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine saveza privatnih apotekara, koji se požalio na diskriminaciju koju trpe privatne apoteke. „Republički fond za zdravstveno osiguranje ima ugovore sa državnim apotekama na rok plaćanja od 40 do 60 dana, a sa privatnim apotekama na 150 dana. Pa, kada ja ne platim veledrogeriji u roku od 150 dana, ona će Vekoslav Šošević sekretar, Udruženje za hemijsku i farmaceutsku industriju PKS „Država ne prati inodimicilne cene koje je sama Vlada usvojila. Mi smo sada na 55 do 60 odsto inodimicilnog leka, što je nedopustivo ako želimo da oporavimo domaću proizvodnju.“ Marija Jovanović rukovodilac, Centar za humane lekove, Agencija za lekove „Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima rade ljudi koji nisu farmaceuti po struci“ - Dragana Jovanović oko 250 miliona evra, a da je država htela da joj se pola duga oprosti, što zaista nije bilo moguće jer su pojedine firme bile spremne da napuste Srbiju“, rekao je Šošević tvrdeći da država diskriminiše domaće proizvođače lekova u korist uvoznika. „PDV na uvoz repromaterijala je 20 odsto, a na gotov lek osam odsto“, naveo je Šošević konstatujući da nadležni moraju ozbiljnije da se pozabave održanjem domaće proizvodnje. Smatra i da je administracija spora aludirajući na Agenciju za lekove i čekanje na dobijanje dozvola, saglasnosti za uvoz repromaterijala i slično, što Marija Jovanović, rukovodilac Centra za humane lekove u Agenciji za lekove, nije sporila. „Otkako je smanjen broj zaposlenih za oko 60 ljudi, tačno je da probijamo rokove. Imamo me blokirati. Apsurdno je i to što istim tim veledrogerijama državne mogu da plaćaju u roku od 150 dana, a mi moramo u roku od dva meseca. Ova praksa mora pod hitno da se ukine“, poručio je Rajevac dodajući kao paradoks i činjenicu da se lekovi prodaju na tržištu po različitim cenama u apotekama koje se otvaraju bez ikakvog reda i pravila na ’metar jedna od druge’. S ovim se složila i Dragana Jovanović, direktorka Farmaceutske komore. „Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima rade ljudi koji nisu farmaceuti po struci, što ne bi smelo da se događa“, zaključila je Jovanovićeva. Učesnici drugog panela zaključili su da bi cene lekova trebalo da budu fiksne, a da sa centralizacijom javnih nabavki treba krenuti što pre. • ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA „Jeste da se mi približavamo Evropskoj uniji u smislu harmonizacije zakona, ali nam je težina to što su kod nas sve procedure izdavanja dozvola nacionalne.“ Dragutin Rajevac predsednik, Skupština Saveza privatnih apoteka „Imamo još jedan apsurd a to je da državne apoteke mogu da plaćaju veledrogerijama na 150 dana, a privatne na 60.Te nejednakosti treba pod hitno da se ukinu.“ 29
  • 30. I N T E R VJ U Prof. dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje U planu ozdravljenje zdravstva „Država je preuzela deo duga za farmaceutske kompanije koje imaju finansijske probleme ili su u stečaju, a Fond redovno izmiruje plaćanja za lekove na recept prema apotekarskim ustanovama“ 30 Piše: Tatjana Ostojić S uočeni sa brojnim problemima u zdravstvu i farmaceutskoj industriji, od broja zaposlenih za koje se uplaćuje zdravstveno osiguranje, preko dugovanja države prema apotekama i farmaceutskoj industriji, pitanje nabavki lekova, liste čekanja... odgovore smo potražili i kod prof. dr Momčila Babića, direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. • Na mestu direktora ste od marta. Kako ocenjujete zdravstveni sistem u Srbiji i šta su, po vašem mišljenju, najveći problemi? - Za bilo koje promene treba vremena i mnogo kreativnog rada. Kao što znate, RFZO se finansira od doprinosa koje mi kao osiguranici sami uplatimo. Činjenica je i da je 2008. godine 2,1 milion ljudi u Srbiji bio prijavljen na zdravstveno osiguranje kao zaposleni i da su poslodavci za većinu plaćali zdravstveno osiguranje, a da ih je danas 1,6 miliona i da za veliki broj tih zaposlenih poslodavci ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Neuplaćivanje doprinosa je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje jedino ima instrumente da poboljša naplatu. E upravo to neuplaćivanje doprinosa je naš osnovni problem. Mi ćemo na našem sajtu ažurno obaveštava- • Koliko fond i kome u ovom trenutku duguje novca, a koliko i ko vama duguje? - Fond u ovom trenutku duguje za lekove na recept apotekarskim ustanovama 5,2 milijarde dinara, a docnju u plaćanju sa 150, sveli smo na 70 dana! Za pomagala koja se izdaju na recept u apotekarskim ustanovama, plaćamo mesec za mesec. RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem lekova čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na listi lekova omogućeno je proširenje terapijskih opcija za osigurana lica obolela od nekih bolesti ti javnost o svima koji ne isplaćuju svoje obaveze. Pitanje mehanizama bolje naplate jeste veoma bitno, i nadamo se da će se u budućem periodu povećati kontrola od strane Poreske uprave da li su doprinosi plaćeni, ali i disciplina samih poslodavaca da izmiruju svoje zakonske obaveze. ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA RFZO-u se, prema podacima Poreske uprave, koja je nadležna za kontrolu, prikupljanje i naplatu poreza i doprinosa, duguje 85 milijardi dinara po osnovu neplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje. To su veoma velika sredstva, budući da je, primera radi, budžet za plate svih zaposlenih
  • 31. u zdravstvu 98.800.000.000,00 dinara. Ukupni usaglašeni javni dug do 1. oktobra 2012 godine je iznosio 5.013.684.452,68 dinara. • Proizvođači lekova se često žale da je farmaceutska industrija ugrožena zbog dugovanja države. Koji je vaš odgovor? - Država je preuzela deo duga za farmaceutske kompanije koje imaju finansijske probleme ili su u stečaju, a Fond redovno izmiruje plaćanja za lekove na recept prema apotekarskim ustanovama. Pritom ne • Najavili ste izradu softvera kojim će biti rešeni problemi lista čekanja. Da li ste mišljenja da su pojedine liste veštačke? - Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 15, a najviše 30 dana, videćemo šta je održivo, biće formirane liste čekanja. Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red. Naravno da je i to nemali posao, za šta Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red sti lekova omogućeno je proširenje terapijskih opcija za osigurana lica obolela od sledećih bolesti: akutnog infarkta miokarda, angine pektoris, hipertenzije, genito-urinarnih oboljenja, Parkinsonove bolesti, šizofrenije, bipolarnog poremećaja, depresije, bolesti zavisnosti, hronične opstruktivne bolesti pluća, glaukoma, venske tromboembolije, za prevenciju akutne i odložene mučnine i povraćanja, psorijazni artritis, reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis. Na listi je takođe, prvi put, omogućena i primena enteralne ishrane kod bolesnika koji su zbog progresije bolesti izgubili reflkels gutanja i neophodna im je enteralna ishrana, kao kod obolelih od Batenove bolesti. • Demantovali ste da lobirate za kupovinu privatnog beogradskog KBC-a, ali ne krijete da smatrate da bi to bio dobar potez. Koji su vaši argumenti? treba zaboraviti činjenicu da je rebalansom budžeta Fondu umanjeno pet milijardi dinara. Smatram korisnim da znate da mesečna faktura za lekove na recept, koju RFZO plaća, iznosi više od dve milijarde dinara, da se uvode inovativni lekovi i da je, shodnu velikom manjku u budžetu Fonda, našim osiguranicima omogućena kvalitena zdravstvena zaštita. 31 • Nestašice lekova nisu novost u Srbiji, ali često se čuje da je Fond neretko jedan od uzročnika zbog neraspisivanja tendera na vreme ili nepotpisivanja ugovora. Da li je to tačno i da li ima ’leka’ za nestašicu lekova? - U narednim godinama će biti centralizovane nabavke. Ali, zdravstvene ustanove moraju racionalno da troše ugradni materijal, lekove…, i da na vreme traže ono što im je neophodno. Mnogo bolje mora da se planira potrošnja. Što se nestašica lekova tiče, one su sporadične. Bilo je problema sa kompanijama koje su u stečaju, ali srećnom, većina lekova ima adekvatnu zamenu. je svakako neophodan timski rad. Dakle, o toj temi možemo konkretnije da pričamo kroz nekoliko meseci, a sasvim realno od početka naredne godine. Liste čekanja su svakako nerealne i naduvane, ali za njihovo ažuriranje odgovorne su same zdravstvene ustanove. • Privatni apotekari zahtevaju da im se novac isplaćuje u istom roku kao i državnim. - Rok za plaćanje lekova na recept se plaća svima pod jednakim uslovima, i on je maksimalno skraćen sa 150 na 70 dana. • Možemo li očekivati proširenje pozitivne liste u skorije vreme? - RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem lekova čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na liZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA - Ne lobiram, iako lobiranje nije zabranjeno, ali mislim da bi to trebalo uraditi. Ja nemam nikakve veze sa tim. Niti donosim odluku o tome, niti sam član Vlade. Kupovina može da se uradi samo u stečaju. Možda država ima neke druge opcije i hoće da gradi bolnice, ali to će trajati više godina, a ova ustanova može odmah da se kupi ukoliko je proglašen stečaj. Potpuno sam siguran da bi u takvoj bolnici mogao da se napravi centar za transplantaciju, da se u istom danu počne šest presađivanja organa, i da ne dolazi do bacanja organa. •
  • 32. INTER VJU Milena Zečević, direktor za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, Uniqa osiguranje U korak sa potrebama građana „Naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privatnog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnostiku u državnoj praksi“ N a nedavno održanoj konferenciji BIZLIfe „Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije u Srbiji“ među temama našla se i tema reforme zdravstva i zdravstvenog osiguranja i neophodnost privatnog zdravstvenog osiguranja. Ova pitanja bila su povod za razgovor sa Milenom Zečević, direktorom za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, Uniqa osiguranja. 32 • Građani su vrlo nezadovoljni sistemom državnog zdravstvenog osiguranja, suočeni sa situacijom da je sve manje lekova i usluga obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Da li je alternativa privatno zdravstveno osiguranje? - Privatno zdravstveno osiguranje omogućava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustanovi i u željenom terminu. Kupovinom privatnog zdravstvenog osiguranja, našim korisnicima su na raspolaganju usluge lekara opšte prakse, svih specijalista, dijagnostika, laboratorija, bolničko lečenje, sistematski pregledi, oftalmološke, stomatološke usluge, fizikalna terapija, lekovi propisani od strane lekara. U zavisnosti od odabranog paketa osiguranja, klijent sam opredeljuje paletu usluga koje želi da koristi. Želim da istaknem da smo mi jedina osiguravajuća kuća na našem tržištu koja klijentima nudi uslugu bolničkog lečenja u Evropi. Ovu vrstu osiguranja može poslodavac ugovoriti za zaposlene, ali i pojedinci mogu individualno sami da sklope ugovor. • Nedavno je u Srbiji po drugi put organizovan ’MedUNIQA - Mobilni centar za brigu o zdravlju’. Kome je on namenjen, kakve preglede je moguće obaviti i da li je u planu ponovni dolazak iz Austrije? - Specijalni kamion opremljen najsavremenijom opremom bio je na raspolaganju svim građanima Srbije koji su se telefonski prijavili za preventivne preglede. U nekoliko ordinacija smeštenih u samom kamionu, bilo je moguće besplatno proveriti celokupno stanje organizma. S obzirom na ogromno interesovanje, razmišljamo o tome da ovo ponovimo sledeće godine. • Korisnici vašeg osiguranja imaju dostupnu telefonsku liniju 24 sata dnevno. Šta im ona omogućava i da li recimo neko iz Kragujevca može da računa na iste uslove lečenja kao i neko iz Beograda, u trenutku kada mu je ono zaista potrebno? - MedUNIQA kontakt centar je našim osiguranicima na raspolaganju 24 sata 365 dana u godini. Naši lekari sa višegodišnjim ranik iz Kragujevca ima pravo da se leči u Beogradu i obrnuto. • Da li ste zadovoljni poslovanjem i uopšte svešću građana o prednostima ove vrste osiguranja kod nas i kakvi su planovi za ovu godinu? - Naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privatnog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnostiku u državnoj praksi. Iako smo mi na tržištu tek godinu i po dana, više od 6.500 osiguranika koristi naše usluge. Povratne informacije o zadovoljstvu klijenata našom uslugom dodatno nas ohrabruju da još više radimo na razvoju ove vrste osiguranja. • Ocena je da se još uvek mali broj građana Srbije odlučuje na dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Koji su razlozi za takvu odluku? Privatno zdravstveno osiguranje omogućava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustanovi i u željenom terminu iskustvom daju klijentima savete, pomažu im u odabiru lekara koji im je potreban u rešavanju njihovog problema i u ime klijenta zakazuju pregled u izabranoj ustanovi u mreži od preko 350 ustanova iz privatne i državne prakse. Svim osiguranicima je na raspolaganju kompletna mreža zdravstvenih ustanova u svim gradovima Srbije, što obezbeđuje da, na primer, osigu- ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA - Ljudi nisu dovoljno informisani da je ova usluga postala dostupna široj populaciji. Navešću primer: mlađa muška osoba starosti 30 godina paket Vital start 1000 može da kupi za osam evra mesečno. Njemu je na raspolaganju godišnji budžet od 1.000 evra za preglede lekara opšte prakse, specijalista, laboratoriju i kompletnu dijagnostiku. •
  • 33.
  • 34.
  • 35. Conferences Events događaji // konferencije // ekonomija // vesti... S36 S43 S46 // zelena energija // Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite // U FOKUSU STRANIH MEDIJA Najava BIZLife ConferencesEvents Moj poslovni stav Patrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore The New York Times, Wall Street Journal, CNN Money BIZLIFE conferencesevents 35
  • 36. BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS Zelena energija Šta Srbija čini kako bi sustigla Evropljane i smanjila korišćenje fosilnih goriva uz povećanje energetske efikasnosti? Kakve su joj obaveze a kakve namere, gde su potencijali i da li će prihvatanje zelenih standarda Starog kontinenta da nas košta i koliko? tekst: Nikola Pavlović Solarna energija 14% Hidropotencijal 14% P 21,2 na 27 odsto. Direktiva EU takođe predviđa da do otreba za korišćenjem obnovljivih izvora 2020. godine korišćenje obnovljive energije u tranenergije javila se proteklih nekoliko decenija sportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje nakon obelodanjivanja alarmantnih podatagoriva u Evropskoj uniji. Kako Srbija planira da ispuni ka o posledicama emisije gasova sa efektom sve preuzete obaveze? staklene bašte, koji nastaju sagorevanjem Prema Nacionalnom akcionom planu za fosilnih goriva. Kao jedan od odgovora na ove tri puta obnovljive izvore energije, da bismo stigli izazove, Evropska unija prihvata obavezu više do potrebnih 27 odsto udela obnovljivih da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih energije koristi se izvora energije, potrebno je izgraditi 1.092 promena smanji emisije gasova sa efektom u Srbiji nego u megavata novih kapaciteta za proizvodnju staklene bašte, među kojima je ugljen-dizemljama EU struje. Za to će biti potrebno ulaganje od oksid, za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, dve milijarde evra u narednih sedam godina. da udeo obnovljivih izvora energije poveća na Akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013, 20 odsto i da merama energetske efikasnosti ostvari predviđa da do 2020. u pogonu budu objekti snage 500 uštede od 20 odsto. Srbija istovremeno preuzima megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz mini-hidroelektrana, 100 megavata elektrana na obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih biomasu, 30 megavata na biogas, po deset megavata na deponijski gas i sunčevu energiju, tri megavata za Energija vetra 5% elektrane na otpad i jedan megavat na geotermalnu Geotermalna energija 4% energiju. Učešće obnovljivih izvora u sektoru elekBiomasa 63% trične energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29 na 37 odsto do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlađenje sa 26 na 30 odsto, i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na deset odsto. Potencijali obnovljivi izvori energije 36 BIZLIFE conferencesevents Potencijal biomase u Srbiji se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala
  • 37. Direktiva EU takođe predviđa da do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji Podaci iz novembra prošle godine pokazuju da je do sada izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata.U prva tri meseca 2013. podneto je 200 zahteva za energetske dozvole i saglasnost u oblasti obnovljivih izvora, koliko i za prethodne tri godine. Elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Partner je nemačka kompanija RWE Innogy (www. rwe.com). Za realizaciju ovih, ali i drugih projekata potrebne su četiri milijarde evra. Da li će i koliko biti ulagača zainteresovanih da podrže sve ove projekte, ostaje da se vidi. Potencijala ima, a procenjuju se na četiri miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U nekim vrstama obnovljivih izvora, međutim, Srbija po potencijalu zaostaje za nekim članicama EU, poput Danske i Španije, u oblasti vetra. Najvećim potencijalom u Srbiji se smatra biomasa. Potencijal biomase se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala. Istovremeno, zakoni zaista podržavaju namere države da ispuni preuzete obaveze. Naime, Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. (www.parlament. gov.rs) za jedan od prioriteta u srpskoj energetici je postavljeno i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a to je i prioritet Strategije za održivi razvoj u kontekstu unapređenja zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Posebno važan korak je bilo usvajanje uredbi kojima su uvedene podsticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Međutim, na putu većeg korišćenja energije iz obnovljivih izvora više je prepreka - procedure za investiranje su duge i složene, propisi nedovoljni, a standardi tek delimično definisani. Posebnu Hidroelektrična energija 10 % planovi Elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Nafta 9% Prirodni gas 3% Ugalj 68% Ogrevno drvo 10% Struktura proizvodnje primarne energije u Srbiji BIZLIFE conferencesevents 37
  • 38. prepreku predstavlja cena električne energije, koja nije ekonomska, odnosno energija iz obnovljivih izvora ne bi bila konkurentna zbog niske regulisane cene struje. Otvoreno je i pitanje koliko bi distributivna mreža mogla da podrži priključivanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije bez ulaganja i kako bi se to odrazilo na cenu struje. Kada se govori o obnovljivim izvorima energije, uvek se postavlja i pitanje stabilnosti snabdevanja iz takvih izvora energije, koji, kao što je slučaj sa vetrom i suncem, ne mogu obezbediti ravnomerno snabdevanje tokom cele godine. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva i zbog toga se uvode mere ukupna primarna energija u svetu Gas 20,9% Nuk. en. 6,5% Ostali izvori 0,5 % Hidro en. 22% Plima 0,0004% Vetar 0,064% Sunce 0,039% OIE za sagorevanje i obnovljivi otpad 10,6% Geotermalna 0,414% OIE 13,1 Nafta 34,3% Ugalj 25,1% podsticaja za investiranje u postrojenja. U Srbiji ima i malo objekata za eksploataciju obnovljivih izvora energije, osim hidroelektrana, gotovo da ne postoje deklarisani proizvođači opreme, nema domaće proizvodnje opreme... Uskoro će, međutim, početi i izrada nove strategije razvoja energetike od 2015. do 2025. godine, sa projekcijama do 2050. Što se energetske efikasnosti tiče, dovoljno je reći da Srbija godišnje troši dve milijarde evra na uvoz energenata, koje troši krajnje neracionalno (čak tri puta više energije koristi se u Srbiji nego u zemljama EU). Akcionim planom o energetskoj efikasnosti predviđeno je da se u Srbiji do 2019. uštedi devet odsto energije od finalne potrošnje, a Zakonom o energetskoj efikasnosti predviđeno je od 2014. godine formiranje Fonda za energetsku efikasnost, stručnog tela koje će podržavati projekte energetske efikasnosti, a to znači i subvencionisane zajmove za građane. Inače, slikovit je podatak da od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema izolaciju, ne samo po evropskim standardima, već ni po našim važećim domaćim propisima. A kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo 100.000 dinara za grejanje i hlađenje, a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Hteli - ne hteli, investitori već neko vreme moraju da vode računa o energetskoj efikasnosti budući da od prošle godine svaka novoizgrađena zgrada mora da ima energetski pasoš, a to između ostalog znači i izolaciju Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva od 12 centimetara stiropora, čime se troši tri puta manje energije. Trenutno, prosečna potrošnja za zagrevanje i hlađenje stanova u Srbiji je od 150 do 200 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u EU između 50 i 70 kilovat-sati. ● potrošnja energije u svetu Nuklearna en. 15,1% Prirodni gas 22,8% OIE 6,4% Energija vetra 1,3% Boigorivo 3,3% Gradski otpad 8,7% Biomasa i otpad 54,0% Čvrsta biomasa 82,7% Hidro en. 33,6% Biogas 6,1% Sirova nafta 34,7% Ugalj 14,4% 38 BIZLIFE conferencesevents Solarna en. 4,6%