EVOLUCIJA COVEKA

1. E V O L U C I J A
COVEKA

2. Evolucija
• Evolucija coveka je multidisciplinarno polje
naucnog istrazivanja koje nastoji da shvati I
opise poreklo I razvoj ljudskog roda. Termin
covek, u kontekstu evolucije coveka, odnosi
se na rod Homo, ali proucavanje evolucije
coveka obicno obuhvata icovekove pretke
hominide.

3. • Nauka koja proucava coveka, njegovu
biolosku I kulturnu evoluciju naziva se
antropologija. Njen naziv potice od grckih reci
antropos sto znaci covek I logos – nauka.
Nucnici koji proucavaju coveka su
antropolozi.
• Bioloska evolucija predstavlja skup promena
u gradji tela coveka, od njegovog nastanka do
danasnjih dana.
• Kulturna evolucija predstavlja skup promena
u nacinu zivota ljudi, ponasanju, razvoju
govora, pojavi pismai drugo.

4. • Podaci o bioloskoj I
kulturnoj evoluciji dobijaju
se proucavanjem fosilnih
ostataka coveka.
Paleoantropolozi su naucnici
koji proucavaju fosile coveka
u cilju utvrdjivanja porekla
ljudske vrste.
• U okviru antropologije
izucava se anatomija
coveka, koja proucava oblik I
gradju ljudskog tela I
fiziologijacoveka, koja
proucava nacin rada I uloge
pojedinih organa kao I rad
oraganizma kao celine.

5. • Najpoznatiji fosil
zenskog skeleta
covekovog pretka je
nazvan Lusi po pesmi
Bitlsa Lusi na nebu.
Pronadjen je 1974. u
Africi (danasnja
Etiopija). Starost ovog
fosilnog ostatka
procenjuje se na oko
3,3 miliona godina.

6. • Poreklo ljudske vrste jos uvek nije u potpunosti
prouceno. Pri proucavanjufosilnih ostataka za
paleoantropologe znacajne su sledece bioloske
osobine:
• velicina, oblik I gradja lobane,
• velicina, oblik igradja zuba,
• velicina I oblik kostiju trupa (narocito kicmr I
karlice) I kostiju udova
• Analizom I odredjivanjem starosti fosilnih
ostataka, iskopavanjem predmeta I pronalazenjem
prvobitnih naselja, rekonstruisan je izgled zivota
nasih davnih predaka. Dobijeni su podaci o
slicnostima I razlikama sa drugim zivim bicima,
kao I dokazi da je covek najslicniji covekolikim
majmunima. Prve dokaze o zajednickom poreklu
coveka I covekolikih majmuna (orangutan, gorila,
simpanza, bonobo) izneo je Darvin u svom delu
Poreklo coveka.

8. • Na srodnicke veze coveka I covekolikih majmuna
ukazuje njihova velika slicnost. Neke od slicnosti su:
• sake coveka I covekolikih majmuna imaju pokretan
palac, sto im omogucava raznovrsne pokrete I radnje;
• iako je mozak covekolikih majmuna manji od
covekovog, gradja mu je vrlo slicna;
• imaju isti broj zuba u vilicama (32), polozaj I gradju
unutrasnjih organa, iste krvne gupe, telesnu
temperaturu, otpornost pema bolestima, trajanje
trudnoce;
• slozena drustvena organizacija, briga o mladuncima;
• duzina zivota.

11. • Pored slicnosti medju nima postoje I bitne razlike. Covek
hoda uspravno, poseduje svest I sposobnost govora, planski
stvara I koristi orudja I oruzje. Zahvaljujuci ovim osobinama
covek uci I stice nova znanja I vestine.
• Izumrli majmuni, koji se prema savremenoj teoriji
evolucije smatraju precima danasnjih covekolikih majmuna
I coveka, nazvani su driopitecine. Ziveli su pre oko 20
miliona godina I imali su mozak slican mozgu savremenih
covekolikih majmuna. Najverovatnije su nastali u Africi
odakle su presli u Evropu I Aziju. Od njih su se pre oko 15
miliona godina odvijile tri razvojne linije. Od jedne razvojne
linije vodi poreklo danasnji orangutan, od druge izumrli rod
covekolikih majmuna starog sveta – gigantopitekus, a od
trece linije – gorila, simpanza, bonobo I covek.
• Smatra se da su predstavnici jedne vrste gigantopitekusa
bili najveci majmuni koji su ikada ziveli na Zemlji.
Procenjuje se da im je visina bila preko 3m, a tezina oko
540kg.

13. • Na osnovu fosilnih ostataka ustanovljeno je da
je najstariji covekov predak ziveo u Africi, pre
oko 4,2 do 4,4 miliona godina. To je bio pripadnik
roda australopitekus (Australopithecus) ili juzni
majmunocovek. Hodao je uspravno I hranio se
plodovima I semenjem raznih biljaka. Imao je
nisko celo, isturenu vilicu, jake kutnjake I mozak
znatno manje zapremine od danasnjeg coveka.

15. • Mnogo kasnije, pre oko 2,4 do 1,5 miliona godina
pojavio se prvi pripadnik ljudskog roda (roda
Homo). To je bio spretan covek (Homo habilis).
Ziveo je u Africi. Imao je veci mozak I manje zube
od juznog majmunocoveka. Spretan covek je prva
vrsta za koju se zna da je koristila kameno orudje.
U ishrani je koristio biljnu I zivotinjsku hranu koju
je sekao ostrim kamenjem.

17. • Pre oko 1,8 miliona godina na tlu Afrike zivela je
vrsta, u nauci nazvana uspravni covek (Homo
erectus). Klimatske promene dovele su do pojave
ledenog doba, sto je bio uzrok njegovog prelaska iz
Afrike u Aziju I Evropu. Ziveo je u manjim grupama,
bio je dobar lovac, izradjivao je orudja od kamenja I
kostiju I koristio je vatru. Zapremina mozga mu je
bila mnogo veca nego kod njegovih prethodnika. Zubi
su mu bili slicne gradje kao I kod danasnjeg coveka
jer je koristio kuvanu I pecenu hranu koja je bila
meksa. Nestao je pre oko 300 000 godina.

19. • Pre skoro pola miliona godina pojavila se nova
vrsta, ciji pripadnici veoma lice na pripadnike nase
vrste. Zbog postojanja upadljivih razlika naucnici su
ovu vrstu nazvali arhaican (starinski) covek.
• Istovremeno s arhaicnim ljudima ziveli su I drugi
predstavnici naseg roda. Neandertalac (Homo
sapiens neandethalensis) dobio je naziv po pecini
Neandertal u Nemackoj gde su pronadjeni njegovi
fosilni ostaci. Smatra se da je ziveo pre 250 000 do
30 000 godina. Osim u Evropi njegovi fosili
pronadjeni su I u Africi I zapadnoj Aziji. Neandertali
su bili niskog rasta I misicavi, sa izrazenim ceonim
lukovima iznad ociju. Ziveli su u pecinama u zajednici
I bili su dobri lovci. Brinuli su o bolesnim clanovima
drustva.

21. • Pre oko 150 000 do 200 000 godina pojavio se
razuman covek (Homo sapiens). Ziveo je u Africi, a
na tlu Evrope se pojavio pre oko 100 000 godina.
Direktnim pretkom savremenog coveka smatra se
kromanjonski covek, ciji su fosilni ostaci pronadjeni
u Francuskoj. Imao je visi stas I finije crte lica u
odnosu na neandertalca, kao I spisobnost govora.
Pored toga, ispoljavao je I odredjene umetnicke
vestine. O tome svedoce crtezi pronadjeni u
pecinama Lasko (Francuska) I Altamira (Spanija).

23. • Neandertalci su nestali pre oko 30 000 godina.
Nestanak neandertalca jos nije objasnjen.
Predpostavlja se da su kromanjonci potisnuli
neandertalce, jer su bili napredniji I bolje
organizovani. U toku svog daljeg razvoja covek je
poceo da se bavi stocarstvom, zemljoradnjom,
usavrsavanjem procesa proizvodnje hrane, orudja
I drugih dobara.

26. Kristina Franka
Tijana Stepnic
II-4