XVI međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju, Palić 2016

1. Elektronsko poslovanje i budućnost
poštanskih usluga
Lidija Gligorić, viši savetnik
Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge
Napomena: Stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lične stavove autora i nisu nužno
i stavovi Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge

2. Pismonosne usluge -Pismonosne usluge - 20142014. godina. godina
Ukupan saobraćaj: 327.4 mlrd. pošiljaka
2013-2014: -2.6%
323.9 mlrd. pošiljaka
(99.0% ukupnog saobraćaja )
Unutrašnji saobraćaj
2013-2014: -2.5%
3.46 mlrd. pošiljaka
(1.0% ukupnog saobraćaja)
Međunarodni saobraćaj
2013-2014: -7.3%
Izvor : UPU, Bern, October 2014

3. Tradicionalne pismonosne pošiljke - trendTradicionalne pismonosne pošiljke - trend
-1.5 %
-5.2 %
-2.5 %
-7.3 %
 Unutrašnji saobraćaj
 Međunarodni saobraćaj
1.3 %
-1.8 %
-2.3 %
-5.0 %
1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014
Obim tradicionalnih
pismonosnih pošiljaka je u
opadanju.
Izvor: UPU, Bern, October 2014

4. Paketi - trendPaketi - trend
Izvor : UPU, Bern, October 2014
3.5 %
10.7 %
3.1 %
5.7 %
 Unutrašnji saobraćaj
 Međunarodni saobraćaj
4.0 %
-0.2 %
3.2 %
5.9 %
1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014
Obim paketa je u porastu

5. godina
vrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)*
pismonosne
pošiljke
paketski i
logistički servisi
finansijski
servisi
ostale usluge
2001. 53,2 9,9 14,5 22,4
2002. 52,4 10,4 15,2 22
2003. 51 11,1 16,9 21
2004. 51,2 10,8 16,1 21,9
2005. 52 11,3 15,3 21,4
2006. 49,2 14 16,4 20,4
2007. 48,3 15,4 17 19,3
2008. 47,6 16,6 17,4 18,4
2009. 45,8 15,4 18,1 20,7
2010. 44,7 17,1 18,4 19,7
2011. 44,4 18,3 18,6 18,7
• evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan
rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa (u pitanju su servisi koji se
skoro bez izuzetka koriste za neke od vidova daljinske prodaje)
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic
perspective, Berne, 2013

6. Analiza CIFS (Copenhagen Institute For Future
Studies) - predviđa opšti pad obima tradicionalnih
pismonosnih pošiljaka oko 2% do 3% na godišnjem
nivou.
Na globalnom nivou, poštanske e-usluge razvijaju
se velikom brzinom: prema studiji UPU, od 2007.
godine njihov broj se od 33 popeo na 85 u 2010.
godini.
Neke od usluga koje su poštanski operatori razvili
zahvaljujući IKT su:
► hibridna pošta
► track & trace
► e-uputnica
► e- računi
► e-arhiviranje
► e-trgovina

7. Poslednjih godina, razvoj IKT je u velikoj meri uticao na poštanski sektor.
U izveštaju Svetskog poštanskog saveza, objavljenom u oktobru 2015.
godine, navodi se 42 e-usluga u poštanskom sektoru, koje su podeljene u
sledeće četiri kategorije:
- e-post i e-uprava - komunikacija poslovnih i vladinih usluga koje se
pružaju klijentima preko IKT kanala;
- e-commerce usluga - olakšava nabavku i prodaju proizvoda i usluga
kroz IKT kanale, omogućava obradu i isporuku robe kupljene fizički ili
elektronski;
- e-finance i isporuka - finansijske usluge koje pružaju poštanski
operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale;
-usluge podrške - široko dostupne i uglavnom besplatne usluge koje
pružaju poštanski operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale.

8. Evropska unija (EU) usvojila je direktivu 2010/45 koja se kroz nacionalno
zakonodavstvo implementira u zemljama članicama.
Primena e-računa je u stalnom porastu, procena je da će do 2020. godine e-računi
postati dominantni u zemljama EU.
- U zemljama članicama EU postoji oko 500 informacionih posrednika koji
nude potrebnu infrastrukturu i sve servise za primenu e-računa;
- Koristi su velike -izdavalac e-računa po svakoj transakciji štedi u proseku
6,5 evra, primalac čak 10 evra;
- Pored ekonomskih efekata, ovo doprinosi i smanjivanju manuelnog rada,
unapređivanju procedura rada kao i povećavanju tačnosti podataka;
- Glavne prepreku uvođenju e-računa su: neznanje, otpori da se racionalizuju
poslovni procesi i strah od eventualnih rizika.

9. Slika 1. Uporedni pregled načina na koji pravna lica dostavljaju račune svojim korisnicima

10. Slika 2. Uporedni pregled svrhe korišćenja poštanskih usluga od strane pravnih lica

11. -Očigledno je da će narednih godina e-račun biti dominantan način slanja
računa, što će s druge strane dovesti do značajnog pada tradicionalnih
pismonosnih poštanskih usluga;
-Prepoznavanje ovih trendova je od posebnog značaja za tržišta elektronskog
poslovanja i poštanskih usluga u Srbiji, jer iako su ova tržišta na početku svoje
transformacije, nesumnjivo je da će u narednom periodu doživeti preobražaje
uporedive sa onim na razvijenijim tržištima;
- Neophodno je da nadležni organi i svi institucionalni akteri na tržištu
prepoznaju i kroz adekvatnu dozu regulacije, stimulišu najbolje prakse, kao i
tržišno i društveno najpovoljnija i najprihvatljivija rešenja.
UMESTO ZAKLJUČKAUMESTO ZAKLJUČKA

12. Lidija Gligorić, viši savetnik
Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske
usluge
lidija.gligoric@ratel.rs