2. ЗМАЈ – РОЂЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ
Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду 6. децембра 1833. (24.
новембра по јулијанском календару) у угледној грађанској породици.
Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду,
Халашу и Пожуну.
Школовање наставља на лицеју у Братислави, Модри иТрнави.
После завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студирао
још и у Прагу и Бечу.
3. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ОБРАЗОВАЊЕ
После завршених студија права, Змај се
1860. вратио у Нови Сад и као један од
најближих Милетићевих сарадника
постао службеник у новосадском
магистрату.Ту се упознао са својом
будућом супругом Ружом Личанин.
Љубав и срећан породичан живот
надахнули су Змаја да напише циклус
(збирку) песама Ђулићи (од турске речи
Гüл, што значи ружа).
4. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Ипак, служба у магистрату није му
одговарала, па ју је напустио и
посветио се књижевном раду.Тада је
покренуо књижевни часопис Јавор и
сатирични лист Комарац.
5. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Године 1863. преселио се у Пешту, где је
радио у Матици српској и као
надзорник Текелијанума.
Текелијанум (мађ. Tökölyanum) је
задужбина коју је основао СаваТекелија
1838. године у Пешти, са циљем да се у
њој школују сиромашни и најбољи
српски ђаци и студенти из свих крајева
где су живели Срби.
6. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај
чији ће назив постати саставни део његовог
имена.
ЗМАЈ = игра речима, пошто је 3. мај по
јулијанском календару био дан одржавања
Мајске скупштине 1848.
Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима,
од којих су многи били ликови из његових дела,
али и имена часописа које је објављивао.
7. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај чији
ће назив постати саставни део његовог имена.
ЗМАЈ = игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском
календару био дан одржавања Мајске скупштине
1848.
Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од
којих су многи били ликови из његових дела, али и
имена часописа које је објављивао.
8. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Године 1870. Змај је завршио студије
медицине, вратио се у Нови Сад, где
је започео своју лекарску праксу.
Овде га је убрзо задесила
породична трагедија.
9. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском
календару) 1904. у Сремској Каменици где је и
сахрањен.
Сремска Каменица некада је носила име
Змајева Каменица, у част Јована Јовановића
Змаја.
10. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Седам година после смрти чувеног песника Јована
Јовановића Змаја, Српска женска добротворна задруга у
Руми је покренула акцију за подизање његовог споменика.
Бисту (попрсје) песника је израдио београдски вајар
Ђорђе Јовановић, редовни члан САНУ. Бронзана биста је
постављена на мермерно постоље у чијем подножју је
исклесана лира, ловорова грана и венац у коме је букет
ружа као успомена на Змајеве Ђулиће.
11. ЗМАЈ – ЖИВОТ И ДЕЛО
Први споменик Змају постављен је испред
Српске школе, данас ОШ „Змај Јова Јовановић”,
а свечано је откривен 23. октобра 1911. године.
Споменик је свечано открио Бранислав Нушић,
а Сима Пандуровић је држао говор.
Био је то први споменик подигнут чувеном пес-
нику, не рачунавши онај на његовом гробу у
Сремској Каменици.
13. ПОЕЗИЈА
Сматра се да се Змај у књижевности јавио први пут песмом Пролетње
јутро, испеваном 1849.
Песме које су уследиле, све до првих Ђулића из 1857, откривају друге
узоре — народну лирску песму, а нарочито Бранкову поезију: "Ја се, као
почетник песник, сасвим драговољно подадох утицају тако лепе
поезије".
1882. Певанија
Друга Певанија
15. РОДОЉУБИВА ПОЕЗИЈА
Змај је осећао и потребу и дужност да својом поезијом уздиже и крепи народни
дух. Написао је много родољубивих песама, међу којима има и ремек-дела као
што су: "Вила", "Три хајдука", "Светли гробови".
Већином су то песме којима Змај хоће да искаже неку актуелну родољубиву
потребу, тему. Мало их је с историјским мотивом, иако наши романтичари
веома често посежу за њим.
Змајеве песме потенцијално садрже традицију народног духа, али свест о
прошлости он најчешће примењује на садашњост његовог времена
16. САТИРИЧНА ПОЕЗИЈА
Многобројне су Змајеве политичке и сатиричне песме, у којима се смењују и
преплићу националне поруке са захтевима и програмима либералне грађанске
националне демократије.
Ова врста његових песама била је у директној служби Милетићеве странке.
Најчешће су пролазне — то је навело Лазу Костића да каже да је змај појео
славуја, да је његов пријатељ занемарио свој прави песнички таленат у корист
пролазности дневне политике и политичке борбе.
17. ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ
Прву своју песму за децу, о Гаши, Змај је објавио 1858, када још није имао
породицу.
Наставиће да пише нове песме у време рађања своје деце.
Касније, када су му деца умрла, Змај је утеху тражио пригрливши сву Српчад,
пишући за њих до краја живота.
Змајев часопис за децу Невен објављивао је чика-Јовине стихове и после
његове смрти.
Српска књижевна задруга издала је две илустроване књиге његових дечјих
песама: за мању децу Чика Јова српској деци и за одраслију децу Чика Јова
српској омладини
18. ЗМАЈ КАО ПРЕВОДИЛАЦ
Прве три Змајеве књиге су преводи: ЈаношаАрања, Шандора Петефија,
Фридриха Боденштета.
Највише је превео с мађарског. Он је започео серију српских превода Јокаијеве
прозе, а најобимнији подухват му је превод филозофске драме Човекова
трагедија Имре Мадача.
Највише је преводио немачке песнике: Лесинга, Гелерта, Уланда, Гетеа, Хајнеа
али и многе другоразредне и маргиналне
С руског није преводио много али је бирао добро (Пушкина и Љермонтова).
Змај је преводио слободно, готово никада реч за реч и стих за стих, већ
препевавајући суштину и дух песничког исказа.
19. ЗМАЈЕВ УТИЦАЈ НА СРПСКУ КУЛТУРУ
Ј.Ј. Змај је потпомагао културне институције српског народа.
Био је међу часницима Матице срспке, с Милетићем води Српску читаоницу,
има удео у оснивањуСрпске књижевне задруге која његову стилизацију
иницијала и данас носи као свој амблем.
Ценио је позориште због уверења да је то најефикаснији начин националног
снажења и неговања језика.
Био је један од оснивачаСрпског народног позоришта у НовомСаду и до смрти
је активно учествовао у његовом раду.
Отац му је био Павле Јовановић, градоначелник Новог Сада, а мајка Марија рођена Гавански била је из Србобрана.
Малог Јоцу је очев пријатељ Сима Милутиновић Сарајлија пророчки благословио речима: "Дабогда песник био!"
За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. У Бечу се упознао и са Светозарем Милетићем и Ђуром Јакшићем, Ђуром Даничићем.
Доиста је био немаран према својим делима. Понекад их је и заборављао, губио, остављао ван Певаније у коју је сабирао своју поезију. Затурио је, или намерно заборавио, чак и прву своју штампану песму. Била је то "Српска зора", глоса на стихове једне песме Јована Хаџића. Та песма је штампана у темишварским новинама "Јужна плела", 17. октобра 1851, а он је, ипак, за почетак свога песничког рада узео објављивање песме "Пролетно јутро" у другој свесци "Летописа Матице српске" за 1852. Од те, касније, године рачунали су се његови песнички јубилеји, а "Српска зора" остала је донедавно сасвим непозната.
Доиста је био немаран према својим делима. Понекад их је и заборављао, губио, остављао ван Певаније у коју је сабирао своју поезију. Затурио је, или намерно заборавио, чак и прву своју штампану песму. Била је то "Српска зора", глоса на стихове једне песме Јована Хаџића. Та песма је штампана у темишварским новинама "Јужна плела", 17. октобра 1851, а он је, ипак, за почетак свога песничког рада узео објављивање песме "Пролетно јутро" у другој свесци "Летописа Матице српске" за 1852. Од те, касније, године рачунали су се његови песнички јубилеји, а "Српска зора" остала је донедавно сасвим непозната.