SlideShare une entreprise Scribd logo
1  sur  20
Наставна содржина:
Фигури на значењето
(тропи)
Да се потсетиме!
• Стилските фигури се јазични средства со кои се остварува сликовито
изразување.
• Стилските фигури се јазични средства (гласови, зборови, изрази) што се
забележливи во говорот, што го привлекуваат нашето внимание: некогаш со
сликовитоста, некогаш со звучноста, емоционалноста итн.
• Пр. Кога ја слушна убавата вест таа многу се израдува. (стилски неутрална)
- Кога ја слушна убавата вест таа леташе од радост.
- а воздухот вознемирен се одзвивал од врева
• Стилските фигури имаат нагласена естетската функција, која преовладува
над нивната основна, содржинска функција.
• Сепак, тие не треба да се сметаат само за украси на говорот, туку во нив се
сублимирани идеите и мисловно-сликовните содржини на делото.
• Употребата на стилските фигури е присутна во сите сфери на човековото
општење. Тие се присутни и во јазикот на секојдневната комуникација,
меѓутоа тука тие добиваат точно определено и општопознато значење.
Пр. - Тој е глава на семејството. (Тој ги носи одлуките.)
- Умирам од досада. (Многу ми е досадно.)
• Употребата на стилските фигури особено доаѓа до израз во уметничката
литература. Во уметничката литература секој автор се стреми кон
оригинална и неповторлива употреба на јазичните средства.
Поделба на стилските фигури
• Стилските фигури во зависност од изборот и од употребата на јазичните
средства се делат на две групи:
фигури на значењето (тропи);
фигури на формата (не – тропи).
Фигури на значењето-тропи
• Тропите се јазични средства (зборови) што се употребуваат со преносно
значење.
• Тропите го добиле името од старогрчкиот збор тропос што значи обрт,
отстапка. Значи, кај нив доаѓа до отстапка од основното значење на
зборовите и тие добиваат некое ново, преносно значење.
• Притоа се менува значењето на зборовите или на зборовните состави во
согласност со нивната употреба во определен контекст.
Пр. Низ долината тивко, спокојно течеше малата река. (основно, речничко
значење)
- Река од солзи ѝ течеше по лицето. (течењето на солзите се споредува со
течењето на реката, по обем, количество)
• Преносното значење се добива преку споредба на два поима од стварноста
што се слични меѓу себе според некој признак, некоја особина.
Видови тропи
• Фигурите на значењето (тропи) може да бидат од различен вид во зависност од
видот на принципот врз основа на кој се врши пренесувањето на значењето:
сличност, зависна врска, дел наместо целина, зголемување и др.
• Ги разликуваме следните видови фигури на значењето (тропи):
епитет
литота
метафора
синегдоха
метонимија
перифраза
сарказам оксиморон
персонификација
иронија
хипербола
ФИГУРИ НА
ЗНАЧЕЊЕТО-ТРОПИ
споредба
Метафора
• Метафората е промена на основното значење на зборовите, замена на еден
збор со друг по пат на сличност. Зборовите врз кои се пренесува значењето го
губат своето основно значење и добиваат дополнително, преносно
(метафорично) значење.
• Метафората уште се нарекува скратена споредба бидејќи во неа отсуствува
споредбеното зборче како/ко.
А е како Б (компарација);
Пр. компарација: вишните гори се како сосетки на ѕвездите
А е Б, А-Б, Б (метафора)
Пр. метафора: вишните гори се сосетки на ѕвездите (А е Б),
- вишните гори - сосетки на ѕвездите (А-Б),
- сосетки на ѕвездите (Б)
• Во функција на метафора може да се јави секоја форма (глагол, прилог,
именка, придавка).
Пр. На запад догорува денот. Сонцето крваво зајдува.
• Ако метафората е претставена преку еден збор таа е проста, а ако е
составена од повеќе зборови таа е разгранета.
Пр. Се знае какви се нашите возови: исповедалници на тркала, штом
еднаш ќе се заврзе муабет. (К. Чашуле) – разгранета метафора
Епитет
• Епитетот е истакнување на особина на некој поим во определен контекст. Тој се
одликува со нагласена сликовитост.
• Епитетот најчесто е придавка и обично стои до именката која ја појаснува.
Пр. Што си ти застаната со спокој темен (А. Шопов)
• Во функција на епитет може да се јави и именката кога е во служба на атрибут.
Пр. Среде дожд куршуми (А. Караманов)
• Постојат и т.н. постојани епитети кои се карактеристични пред сè за народната
литература (гора висока, поле широко, црна земја, јасно сонце).
• Епитетите по состав може да бидат:
 прости (составени од еден збор) пр. заробена убавина и
сложени (составени од два збора) пр. победоносна песна, полињата житородни
Метонимија
• Метонимијата е преносна употреба на зборовите врз основа на зависна
врска меѓу поимите од стварноста. Станува збор за логички однос, однос на
допир, поочигледна блискост меѓу двата поима што се споредуваат.
Пр. Градот беше разбеснет. ( = граѓаните)
Сето село беше излезено пред порти. (= селаните)
Го читам Балзак. ( = неговите дела)
Испив три чаши. ( =пијачки)
Стадо в кавал заљубено. ( = музиката од кавалот)- М.Матевски
Од иста крв се. ( =роднински се поврзани)
• Во функција на метонимија се јавува само именка или состав од именка и
придавка.
Синегдоха
• Синегдохата е замена на поимите врз основа на начелото дел наместо
целост, еднина наместо множина.
Пр. Немаше таква рака што можеше да го запре. ( = човек)
Повеќе глави се помудри.( = луѓе)
Скршена пара немам. ( = пари)
Рано е да зрее гроздот. ( = грозјето)
• Во функција на синегдоха, исто како и во функција на метонимија се
јавува само именка или состав од именка и придавка.
Споредба (компарација)
• Споредбата (компарацијата) е точно истакнување на сличноста меѓу
два различни поима.
• Истакнувањето на сличноста се прави директно преку употребата на
споредбеното зборче како или ко. Освен преку овие зборови
споредбата може да се постигне и преку зборовите: налик, сличен,
личи, прилега, потсетува и др.
Пр. А Неда како кошута в одајата си горна се качила. (Г. Прличев)
- песна груба како плускавиците на моите раце (А.Караманов)
- Нејзините зборови се неразбирливи и прилегаат повеќе на изгубени,
искинати крикови. (К Чашуле)
- небото личи на црвена кошула (А.Караманов)
Хипербола
• Хиперболата е истакнување на определен поим преку зголемување,
преувеличување на неговото значење.
• Во хиперболата обично се меша реалното со нереалното. Хиперболата
често се употребува и во секојдневниот говор, а не само во поезијата.
Пр. - Можеше со грб планина да урне.
- Надвор е потоп.
- Твоето грло хубаво/ И од дробнаго бисера/ Хилјада п’ти побело.
(К.Миладинов)
- столетија јас тебе те чекам (А.Шопов)
Литота
• Литотата е истакнување определен поим преку намалување на
неговото значење.
• Се употребуваат едноставни изрази што содржат намалување на
основното, содржинското значење на зборот со цел да се ублажи
негативната конотација на неговата вистинска смисла.
• Тоа се прави со негирање на спротивниот поим со употреба на
негација.
Пр. Наместо да кажеме: Тој е стар. Тој не е млад.
Наместо да кажеме: Тоа е лага. Тоа не е вистина.
Иронија
• Иронија – за неа важи мислата: Едно кажувам, спротивното го мислам.
• Наместо зборовите да се употребуваат во нивното основно значење,
тие го добиваат спротивното значење и добиваат подбивен призвук
во рамките на дадениот контекст, обично преку употреба на одредена
интонација.
Пр. Баш убаво постапи. (сакаме да кажеме дека сторил нешто лошо)
Не сака мачето сланина. (сака сланина, тој човек е лаком)
Ме благослови. (ме проколна)
Убаво ли е сине, ми ти се допаѓа ли домчево, кажи што не ми ти
достига, татенцето сè ќе створи за моето соколче... (Ж.Чинго)
Сарказам
• Сарказмот е цинично исмејување на некоја личност со наведување
особини спротивни од нејзините вистински особини.
• Кога иронијата е навредлива, тогаш таа преминува во сарказам. Со
сарказмот се искажува чувство на омраза и гнев, помешани со болка и
незадоволство.
Пр. Кроток е како јагне. (а всушност тој е немирен)
Персонификација
• Персонификацијата е пренесување на човековите особености врз други
поими од стварноста.
Пр. И земјата дише во пролетна ситост. (Б. Конески)
- Каменот спие, водите спијат. (А. Шопов)
- На зајдисонце градот страда од губење рамнотежа. (В. Урошевиќ)
- Во април пролетта промена носи бела. (Г. Тодоровски)
Перифраза
• Перифразата е заменување на еден збор или зборовен состав со
описен израз што содржи одделни негови особености.
• Се користат повеќе зборови за нешто што може да се искаже со еден
или со помалку зборови. Притоа, тој описен израз е синонимен со
заменетиот збор и е препознатлив.
Пр. земјата на кенгурите= Австралија
градот на Крали Марко= Прилеп
куќата на правдата= судот
• Перифразите често се јавуваат во форма на поговорки. На пример,
наместо да се каже: Нема излез, се вели: Угоре високо, удолу длабоко.
Оксиморон
• Оксиморонот е поврзување на две крајно противречни појави што се
исклучуваат една со друга.
пр. мудра глупост, светла темница, света блудница
• Оксиморонот е изграден од придавка и именка.
Домашна задача:
Напишете кус литературно-
уметнички текст во кој ќе
употребите стилски фигури-
тропи и ќе го појасните
нивното значење и употреба
(темата и формата на текстот
може да бидат по ваш избор).

Contenu connexe

Tendances

Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане Тодоровски
Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане ТодоровскиРефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане Тодоровски
Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане ТодоровскиAleksandar Arsovski
 
шематски преглед на одделните видови именки
шематски преглед на одделните видови именкишематски преглед на одделните видови именки
шематски преглед на одделните видови именкиVioletka Spasevska
 
Kontrolna zadaca decimalni broevi
Kontrolna zadaca decimalni broeviKontrolna zadaca decimalni broevi
Kontrolna zadaca decimalni broeviVioletka Spasevska
 
Makedonski jazik
Makedonski jazikMakedonski jazik
Makedonski jazikcaci123
 
Државни симболи на Р.М.
Државни симболи на Р.М.Државни симболи на Р.М.
Државни симболи на Р.М.Rodna Sarenkoska
 
глаголска именка
глаголска именкаглаголска именка
глаголска именкаOsnovno uciliste
 
Безрбетни животни
Безрбетни животни Безрбетни животни
Безрбетни животни Andrijana Aleksovska
 
9 одд оперативен час - честици 2017-2018 год.
  9 одд  оперативен час - честици  2017-2018 год.  9 одд  оперативен час - честици  2017-2018 год.
9 одд оперативен час - честици 2017-2018 год.Osnovno uciliste
 
глаголска придавка
глаголска придавкаглаголска придавка
глаголска придавкаOsnovno uciliste
 
„МОЈАТА ЗЕМЈА“
„МОЈАТА ЗЕМЈА“„МОЈАТА ЗЕМЈА“
„МОЈАТА ЗЕМЈА“necenas
 
т'га за југ
т'га за југт'га за југ
т'га за југskate99
 
наставно ливче по македонски јазик за 6
наставно ливче по македонски јазик за 6наставно ливче по македонски јазик за 6
наставно ливче по македонски јазик за 6Svetlana Petrovska
 
лектира касни порасни
лектира касни пораснилектира касни порасни
лектира касни порасниbrane71
 

Tendances (20)

Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане Тодоровски
Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане ТодоровскиРефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане Тодоровски
Рефлексивната лирика изразена во поезијата на Матеја Матевски и Гане Тодоровски
 
шематски преглед на одделните видови именки
шематски преглед на одделните видови именкишематски преглед на одделните видови именки
шематски преглед на одделните видови именки
 
Kontrolna zadaca decimalni broevi
Kontrolna zadaca decimalni broeviKontrolna zadaca decimalni broevi
Kontrolna zadaca decimalni broevi
 
Makedonski jazik
Makedonski jazikMakedonski jazik
Makedonski jazik
 
Ednakvi dropki
Ednakvi dropkiEdnakvi dropki
Ednakvi dropki
 
Државни симболи на Р.М.
Државни симболи на Р.М.Државни симболи на Р.М.
Државни симболи на Р.М.
 
Direkten i indirekten govor
Direkten i indirekten govorDirekten i indirekten govor
Direkten i indirekten govor
 
Делови на растението
Делови на растениетоДелови на растението
Делови на растението
 
идно време
идно времеидно време
идно време
 
Сврзници
Сврзници Сврзници
Сврзници
 
глаголска именка
глаголска именкаглаголска именка
глаголска именка
 
Безрбетни животни
Безрбетни животни Безрбетни животни
Безрбетни животни
 
9 одд оперативен час - честици 2017-2018 год.
  9 одд  оперативен час - честици  2017-2018 год.  9 одд  оперативен час - честици  2017-2018 год.
9 одд оперативен час - честици 2017-2018 год.
 
глаголска придавка
глаголска придавкаглаголска придавка
глаголска придавка
 
„МОЈАТА ЗЕМЈА“
„МОЈАТА ЗЕМЈА“„МОЈАТА ЗЕМЈА“
„МОЈАТА ЗЕМЈА“
 
т'га за југ
т'га за југт'га за југ
т'га за југ
 
Ден-Седмица
Ден-СедмицаДен-Седмица
Ден-Седмица
 
наставно ливче по македонски јазик за 6
наставно ливче по македонски јазик за 6наставно ливче по македонски јазик за 6
наставно ливче по македонски јазик за 6
 
Jазик
JазикJазик
Jазик
 
лектира касни порасни
лектира касни пораснилектира касни порасни
лектира касни порасни
 

Plus de MerlinaTolevska1

c5a1ta-se-krije-u-arhivu.ppt
c5a1ta-se-krije-u-arhivu.pptc5a1ta-se-krije-u-arhivu.ppt
c5a1ta-se-krije-u-arhivu.pptMerlinaTolevska1
 
Холокаустот.ppt
Холокаустот.pptХолокаустот.ppt
Холокаустот.pptMerlinaTolevska1
 
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptx
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptxСил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptx
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptxMerlinaTolevska1
 
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptx
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptxSredno tehnicko II godina-Ist.pptx
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptxMerlinaTolevska1
 
Padot na Berlisnkiot zid.ppt
Padot na Berlisnkiot zid.pptPadot na Berlisnkiot zid.ppt
Padot na Berlisnkiot zid.pptMerlinaTolevska1
 
11 октомври - зимски и летен камп.docx
11 октомври - зимски и летен камп.docx11 октомври - зимски и летен камп.docx
11 октомври - зимски и летен камп.docxMerlinaTolevska1
 
Prva Svetska Vojna preku sliki.ppt
Prva Svetska Vojna preku sliki.pptPrva Svetska Vojna preku sliki.ppt
Prva Svetska Vojna preku sliki.pptMerlinaTolevska1
 
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptxMerlinaTolevska1
 
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...MerlinaTolevska1
 
05-skole-bez-suradnika.pdf
05-skole-bez-suradnika.pdf05-skole-bez-suradnika.pdf
05-skole-bez-suradnika.pdfMerlinaTolevska1
 
05-skole-bez-suradnika.pptx
05-skole-bez-suradnika.pptx05-skole-bez-suradnika.pptx
05-skole-bez-suradnika.pptxMerlinaTolevska1
 
seminar-izvestaj-vesna.ppt
seminar-izvestaj-vesna.pptseminar-izvestaj-vesna.ppt
seminar-izvestaj-vesna.pptMerlinaTolevska1
 
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptxMerlinaTolevska1
 
Планирање на настава -Изборен предмет - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...
Планирање на настава -Изборен предмет  - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...Планирање на настава -Изборен предмет  - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...
Планирање на настава -Изборен предмет - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...MerlinaTolevska1
 
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...MerlinaTolevska1
 

Plus de MerlinaTolevska1 (20)

e spis 2.ppt
e spis 2.ppte spis 2.ppt
e spis 2.ppt
 
c5a1ta-se-krije-u-arhivu.ppt
c5a1ta-se-krije-u-arhivu.pptc5a1ta-se-krije-u-arhivu.ppt
c5a1ta-se-krije-u-arhivu.ppt
 
Холокаустот.ppt
Холокаустот.pptХолокаустот.ppt
Холокаустот.ppt
 
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptx
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptxСил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptx
Сил. Дефиниција на стилот во областа на јазикот .pptx
 
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptx
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptxSredno tehnicko II godina-Ist.pptx
Sredno tehnicko II godina-Ist.pptx
 
Padot na Berlisnkiot zid.ppt
Padot na Berlisnkiot zid.pptPadot na Berlisnkiot zid.ppt
Padot na Berlisnkiot zid.ppt
 
zvezda-na-prikazna.ppt
zvezda-na-prikazna.pptzvezda-na-prikazna.ppt
zvezda-na-prikazna.ppt
 
11 октомври - зимски и летен камп.docx
11 октомври - зимски и летен камп.docx11 октомври - зимски и летен камп.docx
11 октомври - зимски и летен камп.docx
 
Prva Svetska Vojna preku sliki.ppt
Prva Svetska Vojna preku sliki.pptPrva Svetska Vojna preku sliki.ppt
Prva Svetska Vojna preku sliki.ppt
 
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx
5_Metode-aktivnog-učenja-i-evaluacija.pptx
 
IntrotoActiveLearning.ppt
IntrotoActiveLearning.pptIntrotoActiveLearning.ppt
IntrotoActiveLearning.ppt
 
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...
(Microsoft PowerPoint - ULOGA RAZREDNIKA I STRATEGIJE KOMUNIKACIJE.ppt [Samo ...
 
05-skole-bez-suradnika.pdf
05-skole-bez-suradnika.pdf05-skole-bez-suradnika.pdf
05-skole-bez-suradnika.pdf
 
05-skole-bez-suradnika.pptx
05-skole-bez-suradnika.pptx05-skole-bez-suradnika.pptx
05-skole-bez-suradnika.pptx
 
ViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdfViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdf
 
seminar-izvestaj-vesna.ppt
seminar-izvestaj-vesna.pptseminar-izvestaj-vesna.ppt
seminar-izvestaj-vesna.ppt
 
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx
6.-Rajko-Kosovic_STE (1).pptx
 
1.-RODITELJSKI-1.ppt
1.-RODITELJSKI-1.ppt1.-RODITELJSKI-1.ppt
1.-RODITELJSKI-1.ppt
 
Планирање на настава -Изборен предмет - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...
Планирање на настава -Изборен предмет  - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...Планирање на настава -Изборен предмет  - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...
Планирање на настава -Изборен предмет - Сликање, Цртање, Вајарство V - 2 одд...
 
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...
Планирање на наставата по - Слободен изборен предмет - Игри за разрешување ко...
 

Стилски фигури-тропи.pptx

  • 2. Да се потсетиме! • Стилските фигури се јазични средства со кои се остварува сликовито изразување. • Стилските фигури се јазични средства (гласови, зборови, изрази) што се забележливи во говорот, што го привлекуваат нашето внимание: некогаш со сликовитоста, некогаш со звучноста, емоционалноста итн. • Пр. Кога ја слушна убавата вест таа многу се израдува. (стилски неутрална) - Кога ја слушна убавата вест таа леташе од радост. - а воздухот вознемирен се одзвивал од врева • Стилските фигури имаат нагласена естетската функција, која преовладува над нивната основна, содржинска функција. • Сепак, тие не треба да се сметаат само за украси на говорот, туку во нив се сублимирани идеите и мисловно-сликовните содржини на делото.
  • 3. • Употребата на стилските фигури е присутна во сите сфери на човековото општење. Тие се присутни и во јазикот на секојдневната комуникација, меѓутоа тука тие добиваат точно определено и општопознато значење. Пр. - Тој е глава на семејството. (Тој ги носи одлуките.) - Умирам од досада. (Многу ми е досадно.) • Употребата на стилските фигури особено доаѓа до израз во уметничката литература. Во уметничката литература секој автор се стреми кон оригинална и неповторлива употреба на јазичните средства.
  • 4. Поделба на стилските фигури • Стилските фигури во зависност од изборот и од употребата на јазичните средства се делат на две групи: фигури на значењето (тропи); фигури на формата (не – тропи).
  • 5. Фигури на значењето-тропи • Тропите се јазични средства (зборови) што се употребуваат со преносно значење. • Тропите го добиле името од старогрчкиот збор тропос што значи обрт, отстапка. Значи, кај нив доаѓа до отстапка од основното значење на зборовите и тие добиваат некое ново, преносно значење. • Притоа се менува значењето на зборовите или на зборовните состави во согласност со нивната употреба во определен контекст. Пр. Низ долината тивко, спокојно течеше малата река. (основно, речничко значење) - Река од солзи ѝ течеше по лицето. (течењето на солзите се споредува со течењето на реката, по обем, количество) • Преносното значење се добива преку споредба на два поима од стварноста што се слични меѓу себе според некој признак, некоја особина.
  • 6. Видови тропи • Фигурите на значењето (тропи) може да бидат од различен вид во зависност од видот на принципот врз основа на кој се врши пренесувањето на значењето: сличност, зависна врска, дел наместо целина, зголемување и др. • Ги разликуваме следните видови фигури на значењето (тропи): епитет литота метафора синегдоха метонимија перифраза сарказам оксиморон персонификација иронија хипербола ФИГУРИ НА ЗНАЧЕЊЕТО-ТРОПИ споредба
  • 7. Метафора • Метафората е промена на основното значење на зборовите, замена на еден збор со друг по пат на сличност. Зборовите врз кои се пренесува значењето го губат своето основно значење и добиваат дополнително, преносно (метафорично) значење. • Метафората уште се нарекува скратена споредба бидејќи во неа отсуствува споредбеното зборче како/ко. А е како Б (компарација); Пр. компарација: вишните гори се како сосетки на ѕвездите А е Б, А-Б, Б (метафора) Пр. метафора: вишните гори се сосетки на ѕвездите (А е Б), - вишните гори - сосетки на ѕвездите (А-Б), - сосетки на ѕвездите (Б)
  • 8. • Во функција на метафора може да се јави секоја форма (глагол, прилог, именка, придавка). Пр. На запад догорува денот. Сонцето крваво зајдува. • Ако метафората е претставена преку еден збор таа е проста, а ако е составена од повеќе зборови таа е разгранета. Пр. Се знае какви се нашите возови: исповедалници на тркала, штом еднаш ќе се заврзе муабет. (К. Чашуле) – разгранета метафора
  • 9. Епитет • Епитетот е истакнување на особина на некој поим во определен контекст. Тој се одликува со нагласена сликовитост. • Епитетот најчесто е придавка и обично стои до именката која ја појаснува. Пр. Што си ти застаната со спокој темен (А. Шопов) • Во функција на епитет може да се јави и именката кога е во служба на атрибут. Пр. Среде дожд куршуми (А. Караманов) • Постојат и т.н. постојани епитети кои се карактеристични пред сè за народната литература (гора висока, поле широко, црна земја, јасно сонце). • Епитетите по состав може да бидат:  прости (составени од еден збор) пр. заробена убавина и сложени (составени од два збора) пр. победоносна песна, полињата житородни
  • 10. Метонимија • Метонимијата е преносна употреба на зборовите врз основа на зависна врска меѓу поимите од стварноста. Станува збор за логички однос, однос на допир, поочигледна блискост меѓу двата поима што се споредуваат. Пр. Градот беше разбеснет. ( = граѓаните) Сето село беше излезено пред порти. (= селаните) Го читам Балзак. ( = неговите дела) Испив три чаши. ( =пијачки) Стадо в кавал заљубено. ( = музиката од кавалот)- М.Матевски Од иста крв се. ( =роднински се поврзани) • Во функција на метонимија се јавува само именка или состав од именка и придавка.
  • 11. Синегдоха • Синегдохата е замена на поимите врз основа на начелото дел наместо целост, еднина наместо множина. Пр. Немаше таква рака што можеше да го запре. ( = човек) Повеќе глави се помудри.( = луѓе) Скршена пара немам. ( = пари) Рано е да зрее гроздот. ( = грозјето) • Во функција на синегдоха, исто како и во функција на метонимија се јавува само именка или состав од именка и придавка.
  • 12. Споредба (компарација) • Споредбата (компарацијата) е точно истакнување на сличноста меѓу два различни поима. • Истакнувањето на сличноста се прави директно преку употребата на споредбеното зборче како или ко. Освен преку овие зборови споредбата може да се постигне и преку зборовите: налик, сличен, личи, прилега, потсетува и др. Пр. А Неда како кошута в одајата си горна се качила. (Г. Прличев) - песна груба како плускавиците на моите раце (А.Караманов) - Нејзините зборови се неразбирливи и прилегаат повеќе на изгубени, искинати крикови. (К Чашуле) - небото личи на црвена кошула (А.Караманов)
  • 13. Хипербола • Хиперболата е истакнување на определен поим преку зголемување, преувеличување на неговото значење. • Во хиперболата обично се меша реалното со нереалното. Хиперболата често се употребува и во секојдневниот говор, а не само во поезијата. Пр. - Можеше со грб планина да урне. - Надвор е потоп. - Твоето грло хубаво/ И од дробнаго бисера/ Хилјада п’ти побело. (К.Миладинов) - столетија јас тебе те чекам (А.Шопов)
  • 14. Литота • Литотата е истакнување определен поим преку намалување на неговото значење. • Се употребуваат едноставни изрази што содржат намалување на основното, содржинското значење на зборот со цел да се ублажи негативната конотација на неговата вистинска смисла. • Тоа се прави со негирање на спротивниот поим со употреба на негација. Пр. Наместо да кажеме: Тој е стар. Тој не е млад. Наместо да кажеме: Тоа е лага. Тоа не е вистина.
  • 15. Иронија • Иронија – за неа важи мислата: Едно кажувам, спротивното го мислам. • Наместо зборовите да се употребуваат во нивното основно значење, тие го добиваат спротивното значење и добиваат подбивен призвук во рамките на дадениот контекст, обично преку употреба на одредена интонација. Пр. Баш убаво постапи. (сакаме да кажеме дека сторил нешто лошо) Не сака мачето сланина. (сака сланина, тој човек е лаком) Ме благослови. (ме проколна) Убаво ли е сине, ми ти се допаѓа ли домчево, кажи што не ми ти достига, татенцето сè ќе створи за моето соколче... (Ж.Чинго)
  • 16. Сарказам • Сарказмот е цинично исмејување на некоја личност со наведување особини спротивни од нејзините вистински особини. • Кога иронијата е навредлива, тогаш таа преминува во сарказам. Со сарказмот се искажува чувство на омраза и гнев, помешани со болка и незадоволство. Пр. Кроток е како јагне. (а всушност тој е немирен)
  • 17. Персонификација • Персонификацијата е пренесување на човековите особености врз други поими од стварноста. Пр. И земјата дише во пролетна ситост. (Б. Конески) - Каменот спие, водите спијат. (А. Шопов) - На зајдисонце градот страда од губење рамнотежа. (В. Урошевиќ) - Во април пролетта промена носи бела. (Г. Тодоровски)
  • 18. Перифраза • Перифразата е заменување на еден збор или зборовен состав со описен израз што содржи одделни негови особености. • Се користат повеќе зборови за нешто што може да се искаже со еден или со помалку зборови. Притоа, тој описен израз е синонимен со заменетиот збор и е препознатлив. Пр. земјата на кенгурите= Австралија градот на Крали Марко= Прилеп куќата на правдата= судот • Перифразите често се јавуваат во форма на поговорки. На пример, наместо да се каже: Нема излез, се вели: Угоре високо, удолу длабоко.
  • 19. Оксиморон • Оксиморонот е поврзување на две крајно противречни појави што се исклучуваат една со друга. пр. мудра глупост, светла темница, света блудница • Оксиморонот е изграден од придавка и именка.
  • 20. Домашна задача: Напишете кус литературно- уметнички текст во кој ќе употребите стилски фигури- тропи и ќе го појасните нивното значење и употреба (темата и формата на текстот може да бидат по ваш избор).