Status regulatorne reforme - III kvartal 2012. godine. Status regulatorne reforme - III kavartal 2012. "Vlada je sprovela 22 od ukupno 80 preporuka Sive knjige za smanjenje administracije, a od 304 preporuke Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) sprovedeno je 212 ili oko 70 odsto, što je omogućilo uštedu od 128,5 miliona evra na godišnjem nivou."

1. STATUS SPROVOĐENJA REFORMI U III KVARTALU 2012. GODINE12
Ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, od kojih su 22 prihodi lokalnih samouprava
 Najveće uštede su ostvarene pre svega za mala preduzeća i preduzetnike: ukinuta je tzv.
„firmarina“
 Ukinuta je obaveza plaćanja tzv. „šumarine“, što je privredi donelo preko 17 miliona evra
uštede
Izmenom Zakona o budžetskom sistemu uvedena su dva važna pravila:
 Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja usluge,
 Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje podataka koji se pribavljaju od jednog
državnog organa po nalogu drugog
Opšta stopa PDV-a je od 1. oktobra podignuta sa 18% na 20%, s tim što je povećan limit za
obavezan prelazak u režim PDV-a na 8 mil. dinara i uvedena mogućnost plaćanja PDV-a po
naplati potraživanja.
Vlada je sprovela 22 od ukupno 80 preporuka Sive knjige za smanjenje administracije. Od 304
preporuke SRP-a sprovedeno je 212 (70 %). Ključne reforme koje su izostale:
 Pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole
 Reforma inspekcija
 Reforma radnog zakonodavstva
Nadležne institucije kasne u proseku 330 dana sa donošenjem 82 podzakonska akta, koji su
neophodni za sprovođenje 19 zakona značajnih za privredu:
 Pravilnik koji se tiče centralnih i lokalnih registara planskih dokumenata kasni preko
940 dana, a postojanje ovih registara bi značajno doprinelo transparentnosti i brzini
izdavanja građevinskih dozvola
 Uredbe koje se tiču obnovljivih izvora energije kasne više od 300 dana, zbog čega su
izostale investicije vredne 700 miliona evra, i to samo u energiju vetra
1
1
Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović i Jelena Bojović
2Ovaj izvestaj izrađen je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni
razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ovog izvestaja, koji ne mora nužno odražavati stavove
USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.

2. Uvod
U poređenju sa proteklim godinama, kada je država reagovala sporo i selektivno na zahteve
privrede da je oslobodi enormnih parafiskalnih nameta, paralelno uvodeći nove, ovog leta je Vlada
Republike Srbije napravila brze i značajne korake u smeru poboljšanja uslova poslovanja. Time je
u praksi potvrđeno naše ubeđenje da letnji odmori nisu prihvatljiv izgovor za odlaganje reformi,
iako se takav izgovor ranijih godina podrazumevao. Ipak, urađen je samo deo posla, jer su
parafiskalni nameti u nekim oblastima (npr. izgradnja) samo dotaknuti, dok ukidanje i
pojednostavljenje suvišnih i komplikovanih administrativnih procedura tek treba da bude
sprovedeno. Svesni smo da se taj veliki, dugo odlagani i nagomilani posao ne može uraditi u
kratkom periodu, pa se nadamo da će celokupna državna administracija i u budućnosti posvetiti
adekvatnu pažnju nastavku reformi. NALED može sa zadovoljstvom da konstatuje da su brojne
inicijative i preporuke sadržane u studiji3, koju je pripremio u saradnji sa USAID projektom za bolje
uslove poslovanja, realizovane u okviru ovih letnjih reformi.
Izuzetno je značajno to što je Vlada Republike Srbije zauzela stav da se manjak u državnoj kasi,
kao ni apetiti javnih preduzeća, raznih agencija i fondova i nezaobilaznih strukovnih interesnih
grupa ne mogu finansirati uvođenjem parafiskalnih nameta. Ukidanjem 138 parafiskalnih nameta
potvrda je da se krenulo u realizaciju tog stava. Ipak, u odnosu na ukidanje para-fiskalnog
opterećenja privrede, pregled sprovedenih preporuka SRP-a i akcije „Iz lavirinta“ NALED-a, koji je
sastavni deo ovog izveštaja, ukazuje na to da neke vrlo bitne preporuke još nisu sprovedene i nema
naznaka kada će se to desiti, a svaka od njih pojedinačno ima velik značaj za privredu i zaposlene
(npr. pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole, reforma
inspekcija, reforma poreza i doprinosa na plate, pojednostavljenje procedura pred RZZO i
obezbeđenje realizacija prava iz zdravstvenog osiguranja itd).
Kratkoročno gledano, jasno je da veliki deo sprovedenih i planiranih reformi pada na teret
lokalnih samouprava i da je zbog toga važno pronaći mehanizme koji će kompenzovati negativne
efekte tih reformi na njihove budžete. S druge strane, svako rasterećenje privrede bi trebalo da
doprinese oživljavanju privrednih aktivnosti, a samim tim da proizvede dugoročno pozitivne efekte
na prihode države i lokalne samouprave.
Paralelno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, Vlada Republike Srbije započela je aktivnosti u cilju
racionalizacije javne uprave, tzv. „deagencifikaciju“. Te aktivnosti bi posredno trebalo da
poboljšaju uslove za poslovanje, kako kroz kontrolu rada i smanjanje troškova javne uprave, tako i
kroz uvođenje jasnih principa po kojima se mogu uvoditi i odmeravati takse i naknade koje su se
zadnjih godina „otele kontroli“. Setimo se samo kako je iz neobjašnjivih razloga uvedena tzv.
„šumarina“ ili poskupeo upis hipoteke4. U ovom izveštaju ćemo se osvrnuti i na ovu reformu, kao i
na prezentaciju novina koje donose novi Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom
sektoru i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Obzirom da je ukidanje parafiskala uključilo i ukidanje tzv. „naknade za skloništa“, sa
zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je otklonjen prvi od brojnih neopravdanih troškova
gradnje, tj. jedna procedura u postupku pribavljanja građevinske dozvole. Podsetićemo se šta je to
još od parafiskala u ovoj oblasti preostalo, zbog čega je Srbija i dalje slabo kotirana kao
investiciona destinacija.
2
3Studija o parafiskalnim nametima, USAID projekat za bolje uslove poslovanja i NALED
4 Naukidanju tzv. “šumarine” insistirali smo još III Kvartalnom iveštaju za 2011. godinu, dakle još pre godinu dana, a
ona se ukida tek od oktobra 2012.godine.

3. Siva knjiga i Sveobuhvatna reforma propisa (SRP)– pregled rezultata
Od ukupno 80 prepruka Sive knjige za smanjenje birokratije, do sada je sprovedeno 22, delimično
je sprovedeno 8, a u postupku sprovođenja je 12 inicijativa. Ministarstva i ostale nadležne instance
nisu učinile ništa u vezi sa 38 inicijativa za izmenu propisa. Napominjemo da je u odnosu na
preporuke koje su bile predmet ranijih izveštaja, u ovaj pregled uneto 12 novih inicijativa, dok se
od 7 odustalo. Time je prvi put manje od polovine preporuka iz Sive knjige u potpunosti nerešeno.
STATUS PREPORUKA SIVE KNJIGE
Od 304 preporuka SRP-a do sada je sprovedeno 70 % tj. 212 preporuka, dakle od trećeg kvartalnog
izveštaja 2011. godine sprovedeno je još 17 preporuka. Tih 212 sprovedenih preporuka privredi
Srbije su omogućile uštedu od 128.5 mil. evra na godišnjem nivou. Još uvek nije ništa urađeno po
pitanju 66 preporuka SRP-a, zbog čega privreda Srbije i dalje na godišnjem nivou gubi oko 36 mil.
evra. Dodatnim ubrzanjem u sprovođenju prepreka koje se odnose na 26 preproruka koje su u fazi
sprovođenja, ostvarilo bi se dodatnih 18 miliona evra ušteda. Reč je, pre svega, o preostalim
preporukama u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede, ali neke bitne preporuke su u
nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. U Anex-u ovog izveštaja data je
tabela preporuka SRP-a po ministarstvima, sa podacima o fazi sprovođenja.
STATUS PREPORUKA SVEOBUHVATNE REFORME PROPISA NA DAN 30.9.2012.
Status preporuka Broj Procenjene uštede u mil. evra
stara/nova procena
Sprovedene 212 128.5
U postupku sprovođenja 26 18.4
Nesprovedene 66 36.2
Ukupno 304 183.1
3

4. .
Barometar podzakonskih akata
Barometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 225 podzakonskih akata koje je bilo
potrebno doneti kako bi 19 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla u potpunosti da se
primenjuju. Do sada su usvojena 133 podzakonska akta, od čega je čak 90 podzakonskih akata
(68% !) doneto posle isteka roka predviđenog zakonom i samo 43 pre isteka roka. Prosečno
kašnjenje u slučaju akata koji su usvojeni je oko pola godine (176 dana).
Od preostalih propisa čak 82 još uvek nisu usvojena iako im je rok istekao, dok za 9 podzakonskih
akata zakonima nije predviđen rok donošenja. Podzakonski akti koji kasne, a još nisu doneti kasne
u proseku skoro godinu dana. Preostao je samo jedan podzakonski akt koji još uvek ima šanse da
bude usvojen u roku, ali se time neće popraviti veoma loša slika po pitanju primenjivosti propisa. U
trećem kvartalu 2012. godine donet je samo jedan podzakonski akt: Pravilnik o uslovima, sadržini i
načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade na osnovu Zakona o planiranju i
izgradnji.
STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-A
4
Najveći broj podzakonskih akata koji nedostaju su akti koji se odnose na Zakon o energetici (od 29
akata usvojena su samo dva dok se u 24 slučaja kasni sa donošenjem), Zakon o javnoj svojini (od
12 akata usvojena samo dva, dok se u preostalih 10 slučajeva kasni). Naravno, kao i u prošlom

5. izveštaju najveće kašnjenje je u oblasti planiranja i izgradnje, gde zakašnjenje iznosi već više od
dve i po godine.
Ukidanje parafiskalnih nameta
Kao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, Vlada RS nas je na početku svog mandata
obradovala ukidanjem 138 parafiskalnih nameta. U Anex-u ovog izveštaja dat je spisak ukinutih
parafiskalnih nameta, a iz tog spiska je uočljivo da su najveći doprinos rasterećenju privrede dali
Ministarstvo finansija i privrede, koje je predložilo ukidanje 86 i Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, koje je predložilo ukidanje 15 parafiskalnih nameta iz svoje nadležnosti.
Međutim, kada se analiziraju ukinuti parafiskali, uočljivo je da samo neki bitnije utiču na
rasterećenje privrede.
Za privredu je definitivno najzanačajnije ukidanje tzv. „firmarine“ za preduzetnike i mala
preduzeća.5 Ukidanje obaveze plaćanja tzv. „šumarine“, takođe pojeftinjuje poslovanje
celokupne privrede6. Izuzetno je značajno ukidanje tri parafiskalna nameta o kojima će biti više
reči u odeljku koji obrađuje građevinske dozvole, pre svega jer se krenulo sa mrtve tačke u nužnoj
reformi smanjenja enormnih troškova gradnje u Srbiji. Takođe, značajno je i ukidanje brojnih
administrativnih taksi u oblasti poljoprivrede.
Kada je reč o ukinutim sudskim takasama, naglašavamo da je problem neprihvatljivo velikog
broja vrlo visokih sudskih taksi tek načet ovom reformom. Iako je ukinuto 10 sudskih taksi, od
značaja za privredu je ukidanje samo četiri takse7. Međutim, i dalje su opstale brojne sudske takse
koje zaštitu prava na sudu čine nedostupnim i privredi i građinima. Možda je prihvatljiv argument
da sud treba da naplaćuje visoke takse kako bi se građani i privreda ređe parničili, ali nije
prihvatljivo da se tako visoke takse naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje koje
stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse na
podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni8). Takođe nema
opravdanja da se naplaćuju takse na prigovore i odgovore, obzirom da se naplaćuju takse na
inicijalne akte i odluke suda. Zbog ovakve pogrešne politike sudskih taksi, sudovi u praksi, gde je to
moguće, tolerišu neplaćanje taksi, upravo u situacijama u kojima nije postojalo razumno
opravdanje za njihovo uvođenje9. Takva praksa stvara pravnu nesigurnost i nejednak tretman
stranaka u praksi. Takođe, u praksi tužioci u cilju plaćanja nižih sudskih taksi, po pravilu, gde to
mogu, umanjuju označenu vrednost spora, a sud im to toleriše upravo da bi im omogućio „jeftinije
suđenje“. Smatramo da treba što hitnije preispitati mogućnost za ukidanje taksi na odgovor na
tužbu, na prigovor protiv rešenja o izvršenju, na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka, na
prvostepenu odluku, ako nije pravnosnažna.
5 Privreda je već duže vreme pozivala državu na ukidanje ovog parafiskala, koji predstavlja značajan trošak
poslovanja.
6 Ovaj parafiskalni namet je uveden 2010. godine za sva pravna lica, bez obzira da li njihova delatnost ima direktnog
ili indirektog uticaja na šume ili ne. Imajući u vidu da se ova naknada naplaćuje u procentualnom iznosu u odnosu
ukupan godišnji prihod pravnog lica (stopa od 0,025%) ova naknada je praktično predstavlja dodatni porez na
poslovanje.Ukoliko se uzme u obzir da su ukupni prihodi privrednih društava u Republici Srbiji iznosili nešto oko 70
milijardi evra, jednostavnim množenjem predviđene stope i ukupnih prihoda dobije se iznos koji se meri u
desetinama miliona evra.
7 Od značaja za privredu je ukidajnje takse na prigovor prebijanja potraživanja i takse na prigovor protiv platnog
naloga, kao i taksi na odluke po redovnom i vanrednim pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji.
8 Ovom reformom se ukidaju samo takse na odluke po pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji, ne i takse na 5
podnošenje pravnog leka po kome se ta odluka donosi.
9 To su npr. taksa na odgovor na tužbu, prigovor kompenzacije, kao i odgovor na žalbu i vanredne pravne lekove. Da
bi izbegle plaćanje ovih taksi, stranke u praksi te odgovore i prigovore često naslovljavaju isključivo rečju:
„podnesak“, iako je iz teksta tog podneska potpuno jasno da se radi o „podnesku“ za koji je predviđeno plaćanje
posebne sudske takse.

6. Efekti ukidanja parafiskalnih nameta
Od ukupno 138 parafiskalnih nameta koji su ukinuti u septembru, 22 su prihodi lokalnih
samouprava. Najveće ušede privrede će biti ostvarene upravo izmenama zakona o finansiranju
lokalnih samouprava. Glavni efekat koji se očekuje od donošenja i primene ovog zakona je
stvaranje uslova za uređivanje načina utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi, kod kojih je u
ranijem periodu dolazilo do velikih raspona u visini i koje su obveznike plaćanja dovodile u
neravnopravan položaj. Izmenom ovog zakona ukinut je određeni broj komunalnih taksi, a
uvedena su ograničenja visine drugih nameta.
Na primeru „firmarine“ možemo da vidimo kako je izvršeno ograničavanje10 visine određenih
komunalnih taksi, uz napomenu da se pristup razlikuje za svaku taksu koja se ograničava11:
 Preduzetnici i mala pravna lica12 ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme
na poslovnom prostoru (firmarinu).
 Pravna lica koja spadaju u srednja kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju
godišnji prihod preko 50.000.000 dinara12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do
dve prosečne zarade.
 Velika pravna lica12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade.
 Pravna lica koja obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje
i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim
proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga,
elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i
noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset
prosečnih zarada.
Procena ušteda od ukidanja parafiskalnih nameta još nije moguća jer ne postoji objedinjena
evidencija naplate, ali podaci o pojedinim naknadama su dovoljno ilustrativni. Tako na primer
"takse za pokušaj poravnanja" i "takse za prigovor prebijanja" mogle su, u zavisnosti od vrednosti
spora, da koštaju od 1.900 sve do 97.500 dinara. Slivne vodne naknada za šumsko i poljoprivredno
zemljište su građanima i privredi odnosile više od milijardu dinara godišnje, dok je naknada za
izgradnju skloništa, koju su plaćali svi koji grade neki objekat, prošle godine investitore koštala
322 miliona dinara.
Značajno je napomenuti da će efekti septembarskih izmena zakona biti vidljivi u 2013. godini. Ono
što je neželjeni efekat je činjenica da će za određeni broj opština i gradova to značiti i ostvarenje
manjih prihoda po tom osnovu u 2013. godini u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. Sredstva po
osnovu komunalne takse za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora u periodu
januar-jun 2012. godine ostvarena su u iznosu od 2,1 milijarde dinara ili 1,86% ukupnih tekućih
prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave. U istom periodu 2011. godine, prihodi od lokalnih
komunalnih taksi iznosili su 4,9 milijardi dinara ili 5,8%, u čemu komunalna taksa za isticanje
firme na poslovnom i van poslovnog prostora 2,5 milijardi dinara (2,96% ukupnih tekućih prihoda
budžeta jedinica lokalne samouprave). Negativne efekte ovih mera u određenoj meri će ublažiti
povećanje prihoda ustupljenih lokalnim samoupravama od poreza na zarade, koje je stupilo na
snagu u oktobru prošle godine.
10 Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstva
nadležnog za finansije.
11 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa i Komunalna takse za držanje motornih drumskih i 6
priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina
12 Osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i
trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje
cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo
sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka ili imaju godišnji prihod veći od 50.000.000 dinara

7. Tabela: Efekti ukidanja parafiskalnih nameta na privredu 13 RSD
Delatnost: Proizvodnja osvežavajućih pića
Veliko preduzeće, 900 zaposlenih
Potencijalne
Opis 2010. 2011.
uštede u 2013.14
Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje 524.858 4.424.164 4.424.164
opštekorisnih funkcija šuma
Lokalna komunalna taksa za isticanje firme 397.500 316.500 190.13415
na poslovnom prostoru (firmarina)
Naknada za ispuštenu vodu 808.727 846.349 0
Taksa na posebne tokove otpada 14.498.639 13.268.560 0
Lokalna komunalna taksa za korišćenje 21.030 32.850 0
reklamnih panoa
Naknada za korišćenje građevinskog 7.524.468 7.933.621 0
zemljišta
Naknada za zaštitu i unapređenje živ.sredine 0 0 0
TOTAL 23.775.222 26.822.044 4.614.298
Limitiranje taksi i naknada
Za privredu su od izuzetnog značaja izmene člana 17. Zakona o budžetskom sistemu, usvojene
krajem prošlog meseca. Nova norma propisuje pravilo da visina takse mora biti primerena
troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive
osnovice. Zakonom je propisano da nosioci javnih ovlašćenja moraju uskladiti svoje takse i
naknade sa ovom odredbom u narednih mesec dana, s tim što ako to ne učine iste više ne mogu
naplaćivati nakon 31.03.2013. godine. Nadamo se da će ova odredba da spreči neprijatna
iznenađenja privredi i građanima, u vidu brzopoteznog uvođenja neprimerenih naknada16.
Još jednu značajnu novinu donosi izmena člana 17. Zakona. Tom izmenom je praktično sprovedena
inicijativa na kojoj već duže vreme insistiramo u Sivoj knjizi, a sa kojom se predhodna Vlada RS
saglasila još krajem 2009. godine, usvajanjem identične preporuke SRP-a. Naime, propisano je da
se taksa ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja
od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. Iako smo na ovu izmenu
čekali skoro dve godine radujemo se njenoj skorijoj primeni u praksi. Ta izmena bi u skorije vreme
trebala da rezultira ukidanjem besmislenih procedura, koje nameću državni organi tražeći
dostavu dokumentacije koju mogu da pribave neposrednom elektronskom razmenom podataka.
Pretpostavka je da će sami između sebe dogovoriti takvu dostavu, kako bi redukovali troškove koji
se ovom izmenom zakona prevaljuju na njihov teret. Naravno, prve će na udaru biti besmislene
procedure kada jedan državni organ u određenom postupku traži dostavu dokumenta koji sam
izdaje. Setimo se čuvenih potvrda Poreske uprave koje su se pribavljale u procedurama pred tom
istom Poreskom upravom ili izvoda iz katastra koji se dostavljao toj istoj službi RGZ-a u proceduri
po zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine.
13 Analiza pokazuje efekte ukidanja dva najznačajnija parafiskalna nameta za ovu kategoriju preduzeća
14 Uz pretpostavku da naknade ostaju na nivou iz 2011.
15 Ukoliko primenimo prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u avgustu 2012 u iznosu od 42.122 dinara.
16 Drastičan primer je iznenađenje koje nam je u martu 2010. godine priredio Republički geodetski zavod, kada je
pored iznosa inicijalne naknade za upis hipoteke počeo da obračunava i 0,2% od vrednosti hipoteke, i to bez limita.
Ova izmena je praktično blokirala korišćenje do tada najjeftinijeg sredstva obezbeđenja u privredi i kredite učinila 7
nedostupnim brojnim privrednim subjektima. Na uporne inicijative privrede, pre svega angažovanjem NALEDA-a i
AmChama, je u februaru 2011. godine, izmenama Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i
pružanje usluga republičkog geodetskog zavoda, procentualni deo naknade limitiran, doduše sada na 5.000 bodova
(iznos skoro 20 puta veći od inicijalne naknade). Napominjemo da je iznos ove naknade, pre ovog “iznenađenja” , bio
više nego deset puta manji (425 bodova) nego što je sada slučaj.

8. Promena poreskih zakona
Izmene Zakona o o porezu na dodatu vrednost donele su nam tri značajne novine:
- 1. oktobra stupila je na snagu izmena člana 23. Zakona kojom je opšta stopa PDV-a
podignuta sa 18% na 20%;
- Izmenama člana 33. Zakona, limit od 4 mil. dinara za obavezan prelazak u režim PDV-
a povećan je na 8 mil. dinara, s tim što je ostavljena mogućnost obvezniku da se prijavi u
režim PDV-a bez obzira na visinu ukupnog godišnjeg prometa;
- Novim članom 36a Zakona, koji stupa na snagu 01.01.2013. godine, propisana je
mogućnost plaćanja PDV-a po naplati potraživanja.
Već dugo isticani zahtev privrede da se PDV plaća po naplati potraživanja, a ne po fakturisanju,
uslišen je ali samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci
nije bio veći od 50.000.000 dinara i koji je u tom periodu neprekidno bio evidentiran za obavezu
plaćanja PDV-a. Ipak, odlaganje plaćanja PDV-a limitirano je na 6 meseci od dana izvršenog
prometa. Ovim potezom Vlada RS pokušala je da u vreme krize izađe u susret privredi u vezi sa
odlaganjem naplate PDV-a. Kakvi će rezultati ove odluke biti, ostaje da se vidi. Kao i u slučaju
firmarine ponovo se nameće pitanje da li su ovakvim selektivnim pristupom dovedeni u
neravnopravan položaj veći privredni subjekti, koji takođe imaju problem u naplati potraživanja,
tj. “kreditiranju” sada još povećanog PDV-a
Septembarskim izmenama Zakona o fiskalnim kasama ukinuta je obaveza korišćenja fiskalne
kase za preduzetnike „paušalce“, koji u okviru proizvodne delatnosti prodaju sopstvene
proizvode, odnosno pružaju usluge fizičkim licima. Podsećamo da je privreda u vreme uvođenja
fiskalnih kasa prigovarala na celishodnost uvođenja te obaveze preduzetnicima, kao i na činjenicu
da su se protiv fiskalnih kasa uspeli izboriti isključivo advokati i taksisti, čiji se vapaj najdalje čuo.
Sada tzv. paušalci mogu svoje fiskalne kase da odlože do daljnjeg i da se raduju tome što ih poreski
inspektori više neće kažnjavati zbog pogrešno priheftanih fiskalnih računa. Kako bismo se podsetili
u kojoj meri su fiskalne kase besmisleno iskomplikovale poslovanje cele privrede, podsetimo se na
inicijative privrede koje su pristizale od “Sive knjige” do SRP-a, a među kojima su bile: da se pojasni
kada nastupa obaveza formiranja dnevnog izveštaja; da se skrati obaveza čuvanja kontrolne trake
sa tri godine na godinu dana; da se ukine Obrazac NI – Nalog za ispravku kod vraćanja ili
reklamiranja robe; da se ukine obaveza štampanja adrese sedišta firme na fiskalnim isečcima…
Imajući u vidu navedeno, nadamo se da će preduzetnici brzo odbolovati nepotreban trošak
kupovine fiskalnih kasa i početi da produktivnije koriste vreme nakon ukidanja ove procedure.
Izmenama Zakona o akcizama povećane su akcize na derivate nafte. Takođe je povećana akciza
po paklici cigareta za 10,00 dinara. Na kafu akciza više nije određena u procentualnom, već u
nominalnom iznosu.
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana povećana je poreska stopa na prihode od
kapitala (kamata na štednju, dividenda) sa 10% na 15%. Ova mera može da destimuliše deviznu
štednju, obzirom na pad kamatnih stopa. Oni koji planiraju prodaju nepokretnosti obradovaće se
izmeni člana 72. Zakona, kojom se skraćuje na deset godina period koliko dugo treba da se
drži u portfelju nepokretnost ili hartija od vrednosti da se ne bi platio porez na kapitalni
dobitak prilikom njene prodaje (ranije je trebao da je drži od 24.01.1994. godine). Međutim, oni
koji porez na kapitalni dobitak budu morali da plate, platiće ga po stopi povećanoj sa 10% na
15%. Za banke i dužnike je od izuzetnog značaja izmena člana 85 Zakona, koja bankama konačno
omogućava da otpišu dugovanja po osnovu stambenih kredita. Naime tom izmenom je
8
propisano da se otpis duga ne tretira kao primanje-dohodak dužnika, pa se na taj iznos više ne
plaća porez. Ovo naravno pod uslovom ako banka, pošto je prethodno preduzela sve radnje u vidu
zakonom propisanih mera radi obezbeđenja i naplate svog potraživanja po osnovu stambenog

9. kredita, o čemu mora da postoji verodostojna dokumentacija, izvrši otpis svog potraživanja prema
fizičkom licu – klijentu.
Deagencifikacija
Kao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, paralelno sa ukidanjem parafiskalnih
nameta, Vlada Republike Srbije sprovodi „deagencifikaciju“, u cilju racionalizacije javne uprave.
Vlada je u septembru mesecu donela zaključak kojim je naložila ministarstvima da u okviru svojih
nadležnosti preispitaju potrebu zadržavanja u pravnom sistemu regulatornih tela, organa i
organizacija čiji se delokrug preklapa sa delokrugom drugih regulatornih tela.
Krajem septembra je izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, tako što su korisnici javnih sredstava
uključeni u sistem konsolidovanog računa Trezora, odnosno konsolidovanih računa trezora
lokalne vlasti. Na ovaj način se obezbeđuje kontrola priliva i trošenja sredstava od strane javnog
sektora, koji je tu kontrolu izbegavao otvaranjerm računa kod poslovnih banaka.
Istovremeno je usvojen i Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, kojim su
limitirane zarade u javnom sektoru17, s tim što su od primene ovog zakona izuzeti Narodna banka
Srbije, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd, Agenciju za borbu protiv
korupcije, Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, visokoobrazovne i naučne ustanove i
javna preduzeća i pravna lica koja imaju tržišnu konkurenciju18.
Privreda načelno podržava sva rešenja koja posredno, smanjući potrošnju u javnom sektoru, mogu
uticati na njeno rasterećenje od previsokih obaveza. Međutim, podsećamo da su agencije samo kap
u moru vršilaca javnih ovlašćenja na republičkom nivou, kojih ima preko 3.000, pa se nameće
pitanje ograničenosti ove reforme. Kada se uzme u obzir da javnih agencija ima samo 17, onda je
jasno da „deagencifikacija” može isključivo da „zagrebe” po velikim troškovima javnog sektora.19
Smatramo da bez ozbiljne i sveobuhvatne analize poslova koje obavljaju pomenuti vršioci javnih
ovlašćenja nije moguće sprovesti efikasnu reformu ovog sektora. Takođe, ne može imati bitne
efekte reforma koja ne podrazumeva racionalizaciju i smanjenje broja zaposlenih u javnom
sektoru, već isključivo njihovo premeštanje iz jednog u drugi državni organ. Ako neka agencija
postane uprava u sastavu ministarstva, a njeni zaposleni samo promene državni organ u kome
rade, onda može biti reči samo o organizacionoj promeni, ne i o smanjenju državne uprave.
17
Zakon se primenjuje na javne agencijame, organizacijame na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama,
organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave, pravna licia nad kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica
lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u
upravnom odboru, kao i u druga pravna licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.
18 Diskutabilna je opravdanost izuzimanja od politike limitiranih plata Agencije za borbu protiv korupcije, Državne
revizorske institucije i Fiskalnog saveta, obzirom da upravo te institucije treba da daju ključni doprinos uvođenju
reda u sferi javne potrošnje. S druge strane, u “isti koš” su stavljene institucije koje imaju značajne rezultate u radu i
one čiji praksa predstavlja kočnicu razvoja privrede, pa se postavlja pitanje na kom nivou će se ujednačiti nivo usluga
koje pružaju.
19 Naime, postoji 18 vršilaca javnih ovlašćenja nad kojima nadzor vrši Skupština RS i preko 3.000 vršilaca janih
ovlašćenja na republičkom nivou, nad čijim radom nadzor vrše Vlada RS ili ministarstva u sastavu Vlade RS. Tu
spadaju kako razne uprave, inspekcije i direkcije u sastavu ministarstva, kancelarije pri Vladi RS i bužetski fondovi,
koje nemaju status pravnog lica, tako i agencije, fondovi, zavodi, direkcije i saveti koji imaju svojstvo pravnih lica, pa 9
samim tim i daleko veću samostalnost u radu. Na ovom spisku su i razne komore, savezi, saveti i javna preduzeća. Tu
dalje spada 67 tužilaštava, 83 sudova opšte i specijalizovane nadležnosti i 45 prekršajnih sudova. Najbrojnije su škole
kojih ima oko 1.800, dok fakulteta i drugih visokoškolski ustanova ima oko 150. Veliki je broj i klinika ,instituta,
zdravstvenih cenatara, bolnica i domova zdravlja, kojih ukupno ima oko 350. Javnih preduzeća na tom spisku ima
samo 27, jer su isključivo obuhvaćena javna preduzeća na republičkom nivou.

10. Građevinske dozvole
Komplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan od
glavnih uzroka visokih cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji. Kada se na to doda problem
skupih investicionih kredita i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa građevinskim
zemljištem, investitori u Srbiji su u značajno težem položaju od svojih kolega u regionu i svetu.
Zbog toga je u studiji Svetske banke „Doing Business” Srbija rangirana kao 175. od ukupno 183
zemlje u pogledu uslova za izdavanje građevinske dozvole. Naime, pribavljanje građevinske
dozvole investitore u Srbiji prosečno košta 1.603,8% BDP po glavi stanovnika (3 ½ puta više nego
u regionu), a obaveznih 19 procedura traju u proseku 279 dana (dva puta duže od proseka u
regionu).
Kada se gore navedena procedura dodatno iskomplikuje neverovatno složenom procedurom
eksproprijacije zemljišta, koja je uslov za „velike građevinske investicije“ - izgradnju saobraćajne
infrastrukture, energetskih objekata i velikih industrijskih objekata, potpuno je jasno zašto su te
investicije praktično „zabetonirane“20.
Ovakva politika u građevinarstvu je neizdrživa i mora se učiniti sve da se pojednostavi i pojeftini
gradnja u Srbiji. Dobru polaznu osnovu za reformu u vezi sa procedurama izdavanja građevinske
dozvole daje Analiza efikasnosti postupka izdavanja građevinskih dozvola u Republici Srbiji,
koja je izrađena u okviru USAID-ovog projekta za bolje uslove poslovanja (BEP)21.
Kako je već navedeno, ukinuta su tri parafiskala u ovoj oblasti:
1. Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa, kojom je investitor
bio dužan da Javnom preduzeću za skloništa uplati naknadu u visini 2% od ukupne
vrednosti građevinskog objekta22;
2. Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put23;
3. Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa
javnog puta24.
20 Eksproprijacija podrazumeva tri postupka koji se ne mogu voditi uporedno i zbog toga mogu trajati godinama:
- postupak utvrđivanja javnog interesa (član 20. Zakona o eksproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, a protiv
koga se može pokrenuti upravni spor;
- postupak ekspropijacije (čl.25-36. Zakona), koji sprovodi opštinska-gradska uprava, a protiv koga se može
izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za finansije i nakon toga voditi upravni spor;
- postupak za određivanje naknade (čl.56-62. Zakona), koji sprovodi opštinska uprava, odnosno sud ako se
visina ne može utvrditi sporazumno.
21 Studija je prezentovana javnosti 24.09.2012. godine. Ta studija identifikuje sledeće probleme za investicije u
građevinarstvu:
- nepotpunost ili nepostojanje planskih dokumenata na lokalnom nivou (urbanističkih i prostornih planova);
- nerešeni imovinsko-pravni odnosi, zbog pogrešnih upisa prava vlasništva u javnim knjigama, kašnjenjem u
sprovođenju restitucije i nerešenih zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine;
- komplikovane procedure koje su preduslov za dobijanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole
(pribavljanje raznih uverenja od državnih agencija i javnih preduzeća);
- visoke naknade i takse koje se naplaćuju u gore navedenim procedurama, od kojih bi neke morale biti
ukinute, a neke smanjene (npr. naknada za javna skloništa, naknada za uređenje građevinskog zemljišta,
visoke takse za overu ugovora o kupovini nepokretnosti i suinvestiranju...).
U navedenoj studiji se predlaže:
- unapređenje procedure izdavanja građevinskih dozvola, kroz redefinisanje uloge javnih preduzeća i drugih
organa u ovim procedurama, uređenje imovinsko pravnih odnosa na građevinskom zmljištu, donošenje
neophodnih prostornih i urbanističkih planova;
- usaglašavanje različitih sektorskih zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji;
- mapiranje i optimizaciju procedura;
- obezbeđenje poštovanje rokova utvrđenih propisima; 10
- uspostavljanje „one-stop-shop“ sistema za izdavanje građevinskih dozvola na lokalnom nivou;
- racionalizaciju naknada i taksi kroz njihovo ukidanje i smanjenje
22 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama
23 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima
24 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima

11. Uz pojednostavljenje procedura u ovoj oblasti neophodno je eliminisati visoka diskreciona
ovlašćenja javne uprave, koja pogoduju korupciji koja dodatno otežava i poskupljuje gradnju.
Naročito su problematične alternativno propisane obaveze investitora - npr. mogućnost da se
investitor obaveže na izgradnju trafo stanice, umesto plaćanja naknade za priključenje na
postojeću.
Vlada RS je njavila ubrzani nastavak reforme u ovoj oblasti. Već je trebala da bude formirana
radna grupa čiji bi zadatak bio da preispita eliminaciju nepotrebnih procedura, kao i opravdanost
i visinu svih naknada koje se u postupku izdavanja lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola
naplaćuju građanima i privredi od strane javnog sektora.
Bilo bi neophodno da se prilikom sprovođenja najavljene reforme preispita politika naknada za
uređenje građevinskog zemljišta, koja predstavlja najveći trošak izgradnje25, a s druge strane je
ključni prihod lokalnih samouprava koji se u najvećem delu koristi za izgradnju infrastrukture.
Osnovanost plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je još jedno od otvorenih
pitanja. Nakon reforme svojinskog režima na gradskom građevinskom zemljištu26, upitno je
zadržavanje ove naknade u pravnom sistemu. Tačno je da je ukidanje naknade za korišćenje
građevinskog zemljišta predviđeno Zakonom o planiranju i izgradnji, ali sa odloženim dejstvom do
2014. godine, dok se ne integriše u porez na imovinu27. Bez obzira na to što je visina poreza na
imovinu sa stanovišta lokalne samouprave možda niska, nelogično je da vlasnik građevinske
parcele sada plaća i porez na vlasništvo nepokretnosti (vrednost nepokretnosti faktički čine i
vrednost objekta i vrednost parcele) i naknadu za korišćenje svoje sopstvene parcele28. Dodatno,
napominjemo da će od 01.01.2014. godine vlasnici gradskog građevinskog zemljišta plaćati i
komunalnu naknadu, koju će utvrđivati jedinice lokalne samouprave u limitima koje propiše
Vlada RS29.
Izgleda da se od izmena u vezi sa politikom naknada za uređenje građevinskog zemljišta i
korišćenje građevinskog zemljišta za sada odustalo, pre svega zbog značajnog učešća u
budžetskim prihodima lokalnih samouprava (njihova visina se razlikuje od opštine do opštine,
odnosno od grada do grada). Prihod lokalnih samouprava od naknade za korišćenje zemljišta u
proteklom periodu bio je veći od prihoda od poreza na imovinu, tako da bi za lokalne
samouprave potpuni gubitak prihoda po osnovu ukidanja ovih naknada bio ozbiljan
udarac, a posebno za one samouprave koje su se u velikoj meri oslanjali na ovaj prihod
(npr. opštine na čijoj su teritoriji veći privredni subjekti poput javnih preduzeća). Situaciju u
pogledu naknade za uređenje građevinskog zemljišta dodatno komplikuje činjenica da iz nje treba
da se finansira komunalna infrastruktura. Veoma dobro razrađeni predlozi reforme naknade za
uređenje zemljišta urađeni su još pre pet godina, ali se na regulatornom planu suštinski ništa nije
dogodilo.30
Značaj naknade za korišćenje i naknade za uređenje građevinskog zemljišta za budžete je
očigledan. Prva naknada je učestvovala sa 7,4% u tekućim prihodima gradova i opština, a druga sa
5,2%. Poređenja radi ukupni prihodi od komunalne takse na isticanje firme (za sve privredne
subjekte bez obzira na veličinu) iznosila je 2,5%.
25 Podsećamo da je upravo zbog visoke naknade za uređivanje građevinskog zemljišta trošak pribavljanja
građevinske dozvole u Srbiji znatno viši nego u drugim državama u svetu i da je to jedan od glavnih razloga lošeg
rangiranja Srbije u uporednim studijama međunarodnih organizacija u vezi sa uslovima za otpočinjanje izgradnje.
26 Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine reformiše svojinski sistem na gradskom građevinskom zemljištu, tako
da može biti u svim oblicima svojine, dakle i u privatnoj svojini
27 Propisano članom 220. Zakona o planiranju i izgradnji 11
28 Ova naknada je relikt sistema društvene, odnosno državne svojine na gradskom građevinskom zemljištu, na kome
su vlasnici objekata imali samo pravo korišćenja, za koje su tu naknadu i plaćali
29 Čl. 27. I 45. Zakona o komunalnim delatnostima, usvojen 2011. godine
30 Videti Mijatović B. B. Begović i M. Paunović „Reforma naknade za uređenje zemljišta“, CLDS, Beograd, novembar
2007. godine.

12. Učešće u
Naziv uplatnog Budžet Budžet
Šifra GFS Total tekućim
računa grada opštine
prihodima
700000 TEKUĆI PRIHODI 122,106,017 75,102,452 197,208,469
713120 Porez na imovinu 8,357,515 4,702,452 13,059,967 6.6%
716110 Komunalna taksa na 2,702,577 2,213,086 4,915,663 2.5%
firmu
741534 Naknada za korišćenje 10,958,670 3,560,399 14,519,069 7.4%
građ. zemljišta
742253 Naknada za 8,807,051 1,482,458 10,289,509 5.2%
uređivanje građ.
Zemljišta
Zaključak
Zadovoljstvo koje osećamo zbog brzog sprovođenja „prve faze“ ukidanja parafiskalnih nameta,
pomešano je sa gorkim ukusom zbog sporih reformi tokom prethodne decenije. Nesporno je da je
lakše bilo sprovoditi reforme ranije, dok je državna kasa bila punija, kao i da bi njihovo
blagovremeno sprovođenje sprečilo ili u najmanju ruku ublažilo pad privrednih aktivnosti. Ovako
je privreda, kao ozbiljan bolesnik, priključena na „aparate za održavanje života“, pri čemu je
neizvesno da li uopšte postoji mogućnost njenog brzog oporavka.
Dosadašnje iskustvo upućuje na zaključak da je javna uprava uglavnom neaktivna u osmišljavaju
boljih uslova za poslovanje u Srbiji i da su do sada inicijative za reformu u toj oblasti uglavnom
dolazile od same privrede i sektora civilnog društva. U tom smislu je neophodno nastaviti sa
inicijativama za sprovođenje neophodnih reformi, njihovim praćenjem i objavljivanjem rezultata,
što upravo činimo i kroz ovaj izveštaj. Moguće je da će u ovom poslu znatno aktivniju ulogu
preuzeti Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, s obzirom da je radi toga i
formirana.
12

13. SRP
PREGLED STANJA PREPORUKA PREMA NADLEŽNIM REGULATORNIM TELIMA
NADLEŽNE INSTITUCIJE BROJ BROJ BROJ BROJ
PREPORUKA SPROVEDEN PREPORUKA U NESPROVEDENIH
IH POSTUPKU PREPORUKA
PREPORUKA SPROVOĐENJA
1. Ministarstvo finansija i privrede 207 166 4 37
2. Ministarstvo građevinarstva i 4 1 0 3
urbanizma
3. Ministarstvo energetike, razvoja i 1 1 0 0
zaštite životne
sredine
4. Ministarstvo zdravlja 9 9 0 0
5. Ministarstvo kulture i informisanja 1 1 0 0
6. Ministarstvo poljoprivrede, 4 3 0 1
šumarstva i vodoprivrede
7. Ministarstvo pravde i državne uprave 7 3 1 3
8. Ministarstvo prosvete, nauke i 7 3 0 4
tehnološkog razvoja
9. Ministarstvo rada, zapošljavanja i 11 1 0 10
socijalne politike
10. Ministarstvo saobraćaja 12 11 0 1
11. Ministarstvo spoljne i unutrašnje 8 6 0 2
trgovine i telekomunikacija
12. Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 1 0 0
13. Republički geodetski zavod 2 1 1 0
14. Republički zavod za zdravstveno 1 1 0 0
osiguranje
15. Narodna banka Srbije 1 1 0 0
16. Zavod za intelektualnu svojinu 1 0 0 1
17. Poreska uprava 1 0 0 1
18. Veći broj regulatornih tela 26 3 20 3
UKUPNO 304 212 26 66
UŠTEDA u milionima evra 128.5 18.4 36.2
13

14. PREGLED PARAFISKALA KOJI SE UKIDAJU - septembar – oktobar 2012
Naknade u takse koje su ukinute izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakona o
republičkim administrativnim taksama i Zakona o duvanu
Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala
1. Ministarstvo FIRMARINA - Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Komunalne takse
finansija i za preduzetnike i mala preduzeća
privrede
2. - Komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa za preduzetnike i mala Komunalne takse
preduzeća
3. - Komunalna taksa za isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na Komunalne takse
objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave
(kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) za preduzetnike i mala
preduzeća
4. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje plovnih postrojenja, plovnih Komunalne takse
naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u
pograničnom rečnom saobraćaju
5. - Komunalna taksa za korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovne Komunalne takse
prostorije
6. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim Komunalne takse
čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve
7. - Komunalna taksa za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih Komunalne takse
objekata na vodi
8. - Komunalna taksa za korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe Komunalne takse
9. - Komunalna taksa na držanje kućnih i egzotičnih životinja Komunalne takse
10. - Komunalna taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog Komunalne takse
programa u ugostiteljskim objektima
11. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja RAT
delatnosti
12. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za RAT
prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za
određivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje
delatnosti skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu
13. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar zadužbina, fondacija i RAT
fondova
14. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promena u Registar zadužbina, RAT
fondacija i fondova
15. - Taksa za rešenje po zahtevu za brisanje iz Registra zadužbina, fondacija i RAT
fondova
16. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja RAT
17. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene u registru RAT
18. - Taksa za rešenje o brisanju udruženja iz registra RAT
19. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis predstavništva stranog udruženja u RAT
Registar stranih udruženja
20. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene podataka koji se upisuju u RAT
registar predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja
21. - Taksa za rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz registra RAT
predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja
22. - Taksa za uverenje o podacima upisanim u registar predstavništva stranog RAT
udruženja u Registar stranih udruženja
14
23. - Taksa za rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, RAT
odnosno saveza, u Registar sportskih organizacija kao udruženja, sportskih
društava, odnosno saveza
24. - Taksa za rešenje o upisu promene podataka u Registru sportskih RAT
organizacija kao udruženja, sportskih društava, odnosno saveza

15. 25. - Taksa za rešenje o brisanju sportske organizacije, odnosno društva, odnosno RAT
saveza, iz Registra sportskih organizacija kao udruženja, sportskih društava,
odnosno saveza
26. - Taksa za kopiju, odnosno za prepis rešenja o registraciji sportske RAT
organizacije, odnosno društva, odnosno saveza
27. - Taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole, potvrde o privremenoj RAT
registraciji ili registracione nalepnice i odjavu vozila
28. - Taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice RAT
29. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog RAT
reproduktivnog materijala biljaka radi proizvodnje za potrebe izvoza
30. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobrenje za uvoz semena, rasada i sadnog RAT
materijala kojim se utvrđuju zdravstveni uslovi i sortnost
31. - Taksa za zahtev za pregled pošiljke (hrana, odnosno predmeti opšte RAT
upotrebe) radi utvrđivanja bezbednosti pošiljke koja se uvozi
32. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte, radove i RAT
planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama kojima se
utiče na vodni režim
33. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za objekte, RAT
radove i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama
kojima se utiče na vodni režim
34. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole za objekte i radove RAT
kojima se utiče na vodni režim
35. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje poslova, i to: RAT
snabdevanje vodom za piće sistemom javnog vodovoda, sakupljanje,
odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizacije,
sprovođenje odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva
voda, staranje o funkcionisanju vodnih objekata i sistema, održavanje
regulacionih i zaštitinih objekata i pratećih uređaja na njima, održavanje
melioracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, izvođenje
sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim
objektima, praćenje stanja vodnih objekata, drugi poslovi u skladu sa
zakonom o vodama
36. - Taksa za rešenje po zahtevu za ovlašćivanje za ispitivanje kvaliteta otpadnih RAT
voda
37. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet RAT
sredstva za zaštitu bilja
38. - Taksa za rešenje o upisu sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta RAT
u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
39. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje veterinarske ustanove i ustanove RAT
za zaštitu bilja koje mogu vršiti laboratorijsko istraživanje uzročnika
zaraznih bolesti, odnosno koje mogu vršiti laboratorijsko ispitivanje
uzročnika i prenosilaca zaraznih bolesti i proveravanje laboratorijskih
ispitivanja radi utvrđivanja dijagnoze
40. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje pravnih lica i preduzetnika koji RAT
mogu da vrše dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju
41. - Taksa za izdavanje odgovarajućeg dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanje RAT
dokaza o oslobođenju od deratizacije
42. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za toplotno RAT
tretiranje i označavanje drvenog materijala za pakovanje
43. - Taksa za zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom RAT
prometu
44. - Taksa za izdavanje rešenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju, RAT
preradu i doradu, odnosno rešenja o zabrani stavljanja u promet, 15
proizvodnju, preradu i doradu hrane u spoljnotrgovinskom prometu
45. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte, odnosno RAT
odobravanje uvođenja u proizvodnju strane sorte
46. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog RAT

16. materijala stranih sorti za koje nije odobreno uvođenje u proizvodnju ako se
uvozi za oplemenjivanje bilja i vođenje postupka odobravanja uvođenja u
proizvodnju stranih sorti
47. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno ili fizičko lice RAT
ispunjava uslove za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji
48. - Taksa za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte RAT
49. - Taksa za zahtev za upis u Registar prenesenih prava oplemenjivača RAT
50. - Taksa za zahtev za upis u Registar ugovora o licenci RAT
51. - Taksa za zahtev za izdavanje obavezne licence RAT
52. - Taksa za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence RAT
53. - Taksa za zahtev za oglašavanje rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača RAT
ništavnim
54. - Taksa za zahtev za ponovni upis sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja RAT
55. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domaće sorte RAT
voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno upisu u Registar sorti voćaka, vinove
loze i hmelja strane sorte
56. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis proizvođača, uvoznika i prometnika RAT
sadnim materijalom u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka,
vinove loze i hmelja
57. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar proizvođača semena, rasada, RAT
micelija jestivih i lekovitih gljiva
58. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar dorađivača semena RAT
59. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena RAT
60. - Taksa za uverenje o priznavanju semenskog useva RAT
61. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar distributera i uvoznika RAT
sredstava za zaštitu bilja i Registar distributera i uvoznika sredstava za
ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta
62. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar pružalaca usluga u oblasti RAT
sredstava za zaštitu bilja
63. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice (stvaralac, korisnik, RAT
odnosno ovlašćena organizacija) ispunjava uslove za procenu rizika za
ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički
modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih
organizama
64. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja RAT
u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i
proizvoda od genetički modifikovanih organizama, ako ovim zakonom nije
drukčije propisano
65. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja RAT
u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i
proizvoda od genetički modifikovanih organizama, koja sadrže ili se sastoje
od istih genetički modifikovanih organizama ili kombinacija genetički
modifikovanih organizama, a koji su namenjeni za drugačiju upotrebu od
upotrebe koja je odobrena rešenjem iz stava 1. ovog tarifnog broja
66. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava RAT
propisane uslove za obavljanje prognoznoizveštajnih poslova, odnosno
poslova vršenja usluga u oblasti zaštite bilja
67. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava propisane RAT
uslove za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite bilja, odnosno primeni
pesticida u poljoprivredi i šumarstvu
68. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava uslove RAT
za vršenje zdravstvenog pregleda useva i objekata, odnosno zdravstvenog
pregleda proizvodnje bezvirusnog ili na određene viruse testiranog semena, 16
rasada, sadnog materijala i zemljišta na nematode
69. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da železnička stanica, pomorska RAT
luka, rečno, jezersko i vazduhoplovno pristanište, drumski granični prelaz,
kontejnerski terminal, pošta, odnosno drugo mesto carinjenja na kojem se

17. vrši zdravstveni pregled pri uvozu i provozu pošiljaka bilja koje se
pretovaruju, ispunjava propisane uslove za bezbedno i kvalitetno vršenje
zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja
70. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava RAT
propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja (pesticida),
odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na veliko (skladišta pesticida i
đubriva)
71. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno RAT
preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za
zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na malo
(poljoprivredne apoteke)
72. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno RAT
preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za
zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva), na
malo, koji se nalaze na pozitivnoj (ocenjenoj) listi otrova
73. - Taksa za obaveštenje o razvrstavanju pravnih lica po delatnostima i RAT
određivanju matičnog broja
74. - Taksa za obaveštenje o promeni delatnosti pravnih lica RAT
75. - Posebna naknada – budžetski dinar po Zakonu o duvanu Naknade
17

18. Naknade u takse koje se ukidaju predloyima izmenama i dopunama zakona usvojenih na sednici Vlade RS od
14.09.2012. godine
Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala
76. Ministarstvo ŠUMARINA - Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih Naknade
poljoprivrede, funkcija šuma
šumarstva i
vodoprivrede
77. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za proizvodnju i promet iz Naknade
oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije
78. - Naknada troškova postupka za zahtev za utvrđivanje uslova za odgajivačke Naknade
organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima
79. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje proizvodnje i Naknade
pregled pošiljki prilikom uvoza, odnosno izvoza grožđa, šire, vina i drugih
proizvoda
80. - Troškovi obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole Naknade
proizvodnje grožđa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim
poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, kao i
ispitivanje kvaliteta i senzorskog ocenjivanja vina
81. - Troškovi za registraciju objekta u domaćinstvu za proizvodnju mleka i Naknade
proizvode od mleka
82. - Troškovi obavezne dezinfekcije motornih vozila prilikom ulaska u Naknade
Republiku Srbiju
83. - Troškovi postupka registracije objekta za obavljanje poslova dezinfekcije, Naknade
dezinsekcije i deratizacije
84. - Naknada za troškove registracije objekta za držanje i uzgoj životinja, stočnih Naknade
pijaca, otkupnih mesta i objekata za sakupljanje, uskladištenje i preradu
sirovina i otpadaka životinjskog porekla
85. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za građevinsko zemljište, objekte, Naknade
odnosno prostor namenjen za obavljanje privredne i druge delatnosti,
stambene objekte, objekte saobraćajne infrastrukture i dobra u opštoj
upotrebi
86. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za poljoprivredno zemljište Naknade
87. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za šumsko zemljište Naknade
88. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade
poljoprivredno zemljište
89. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade
šumsko zemljište
90. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade
građevinsko zemljište, objekte, odnosno prostor namenjen za obavljanje
privredne i druge delatnosti, stambene objekte, objekte saobraćajne
infrastrukture i dobra u opštoj upotrebi
91. Ministarstvo Naknada za vozila na motorni pogon – deo naknade za zagađivanje životne Naknade
energetike, sredine koji se odnosi na vozila na motorni pogon
razvoja i zaštite
životne sredine
92. - Izdavanje saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti Naknade
93. - Izdavanje rešenja za korišćenje nuklearnog materijala Naknade
94. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti (Sve Naknade 18
delatnosti izuzev medicine/stomatologije)
95. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade
medicini - rendgen dijagnostici (po jednom izvoru zračenja)
96. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade

19. stomatologiji (po jednom izvoru zračenja)
97. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade
medicini - radioterapija
98. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade
medicini - nuklearna medicina
99. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje nuklearne aktivnosti Naknade
100. - Izdavanje dozvole za promet izvora jonizujućih zračenja Naknade
101. - Izdavanje dozvole za promet nuklearnih materijala Naknade
102. - Izdavanje rešenja za korišćenje izvora jonizujućih zračenja Naknade
103. - Naknada za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi Naknade
sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka
104. - Naknada za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole Naknade
za korišćenje naročito opasnih hemikalija
105. - Naknada za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu Naknade
106. Ministarstvo Taksa za predlog za pokušaj poravnanja Sudske takes
pravde i državne
uprave
107. - Taksa za vraćanje testamenta na čuvanje Sudske takes
108. - Taksa za podneske kojim se traži izdavanje uverenja Sudske takes
109. - Taksa za prigovor prebijanja Sudske takes
110. - Taksa za drugostepenu odluku, osim ako se njom potvđuje u celosti Sudske takes
prvostepena odluka ili se meritorno odlučuje
111. - Taksa za odluku o vanrednom pravnom leku, osim ako se odbija zahtev iz Sudske takes
vanrednog pravnog leka ili odbacuje vanredni pravni lek
112. - Taksa za prigovor protiv platnog naloga Sudske takes
113. - Taksa za predlog za povraćaj u pređašnje stanje Sudske takes
114. - Taksa za izdavanje usmenog punomoćja, otkaz ili opoziv punomoćja na Sudske takes
zapisnik, sudsko obaveštenje o opozivu ili otkazu ponomoćja
115. - Taksa za razmatranje završenih predmeta Sudske takes
116. Ministarstvo Visina naknade za potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti Naknade
saobraćaja letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja
117. - Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put Naknade
118. - Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa Naknade
javnog puta
119. - Naknada za prekomerno korišćenje državnog puta, njegovog dela ili putnog Naknade
objekta
120. - Godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila Naknade
121. - Godišnja naknada za ostala vozila na motorni pogon Naknade
122. Ministarstvo Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa Naknade
unutrašnjih
poslova
123. - Sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju Naknade
vlastite osiguravajuće fondove u visini 3% od premije osiguranja od požara
u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije
124. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini Naknade
5% od naplaćene premije osiguranja od požara i drugih opasnosti u korist 19
Budžetskog fonda za vanredne situacije
125. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini Naknade
5% od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih
materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju u korist

20. Budžetskog fonda za vanredne situacije
126. - Sredstva naplaćena od privrednih subjekata na godišnjem nivou, koji se Naknade
bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom
zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih
instalacionih kapaciteta uskladištenja i glavne merne regulacione stanice na
magistralnom gasovodu u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije
127. - Sredstva ostvarena po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske Naknade
događaje, po prijavljenom događaju Ministarstvu unutrašnjih poslova u
korist Budžetskog fonda za vanredne situacije
128. Ministarstvo Troškovi polaganja usmenog (teorijskog) dela stručnog ispita za turističkog Naknade
finansija i vodiča
privrede
129. - Turistička naknada Naknade
130. - Naknade za troškove privatizacije Naknade
131. - Naknada za objavljivanje statuta Naknade
132. - Naknada za objavljivanje na internet strani Agencije podataka od značaja za Naknade
poslovanje i pravni promet kao što su broj telefona, faksa, internet adresa,
adresa elektronske pošte, brojevi računa u bankama i dr.
133. - Naknada za finansijske izveštaje koji su sastavljeni primenom posebne Naknade
aplikacije Agencije
134. - Naknada u slučaju kad podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev Agencije Naknade
ne otkloni nedostatke u propisanom roku, plaća posebnu naknadu za
dodatnu obradu finansijskog izveštaja
135. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, Naknade
odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima,
naknada iznosi za obveznike revizije
136. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, Naknade
odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima,
naknada iznosi za ostale obveznike dostavljanja finansijskih izveštaja
137. - Naknada za dodatnu obradu kada podnosilac na zahtev Agencije ne otkloni Naknade
nedostatke
138. - Naknada za objavljivanje dokumentacije po zahtevu za zamenu objavljene Naknade
dokumentacije
20