Sara Ivanović, 6.razred

1. Sara Ivanovic

2. Darvin je prvi izneo pretpostavku da je izvor raznolikosti
organizama u stalnom nastajanju mutacija, a da putem prirodne
selekcije opstaju samo one jedinke koje sadrže najpovoljnije
kombinacije tih mutacija.

3. FOSILI su ostaci živih bića koja su nekad živela na
Zemlji ili njihovi otisci u stenama , slojevima
peska ili mulja, ledu ili fosilizovanoj smoli drveta.

4. KAKO NASTAJU FOSILI?
Posle smrti biljaka ili životinja, njihovi ostaci obično istrule. Bakterije razlažu tkivo
i ono se za nekoliko meseci ili godina raspadne. Ali povremeno se, kad se ovi
ostaci nađu u pravo vreme na pravom mestu, sačuvaju njihovi čvrsti delovi –
kosti, ljušture, zubi. Kad paleontolog rijući po tlu uzbuđeno iskopa zub star tri
miliona godina, on je u stvari našao fosil. Fosil može biti zaista zub, kost ili
ljuštura neke životinje, koji su se sačuvali kroz vekove. Ili to može biti odlivak ili
otisak originala – skelet neke morske životinjice urezan u stenu. Neki fosili su
kopije pravih koštanih delova .

5. Šta se desilo sa našim krznom?
Ljudi su prilično golišavi u odnosu na rođake majmune. Zašto nismo zadržali krzno?
Jedna mogućnost je da su se naši preci rešili dlaka kako bi se rashladili tokom prelaska
vrelih savana u Africi.
Još jedna je da nam je oslobađanje od krzna pomoglo u sprečavanju širenja parazita i
bolesti.
Jedna prilično radikalna ideja sugeriše da je ljudska nagost razvijena neposredno posle
našeg prilagođavanja na vodu i plivanje, iako većina vodenih sisara približne veličine
zapravo poseduje gusto krzno.

6. Zašto ljudi hodaju na dve noge?
Naši preci evoluirali su u uspravan položaj mnogo pre nego što su dobili veće mozgove ili
počeli da koriste kameno oruđe.
Ipak, zašto se to desilo? Čini se da hod na sve noge zahteva manje energije, nego kretanje
na sva četiri ekstremiteta. Uspravno držanje možda je čak pomagalo nekadašnjim ljudima
da kontrolišu temperaturu tela i izbegnu direktno izlaganje kože suncu.

7. HVALA NA PAZNJI!!!