Prvobitni osnivač sociologije i jedna od retkih žena u nauci. Njen rad malo poznat i jedno vreme je čak bio i zgubljen. Danas imamo priliku da saznamo za njen važan rad za čovečanstvo.

1. HARIJET MARTINO Ognjen Šijak

2. Harijet Martino (engl. Harriet Martineau; 12. jun 1802.—27. jun 1876) je bila engleski
društveni teoretičar i vigovski pisac, često se smatra prvom ženom u sociologiji i
začetnicom feminizma.
Martino je napisala mnogo knjiga i mnoštvo eseja iz sociološkog, verskog, holističkog, a
možda i najkontroverznije, ženskog ugla; Ona je takođe prevela različite radove iz Ogusta
Komte. Zarađivala je dovoljno samo od svog pisanja, što je bio redak podvig za žene u
viktorijansko doba. Mlada princeza Viktorija uživala je čitajući njena izdanja. Kraljica ju je
pozvala na krunisanje princeze Viktorije 1838.- događaj koji je Martino opisala, sa
mnoštvo zabavnih detalja, svojim čitaocima. Martino je opisala svoj pristup pisanju na
sledeći način: "Kada čovek proučava društvo on se mora fokusirati na sve njegove
aspekte, uključujući ključne političke, verske i socijalne ustanove" . Verovala je da je
temeljna društvena analiza bila neophodna da bi se shvatio podređeni položaj žena u
odnosu na muškarce.
Romansijerka Margaret Olifant rekla je: "Kao rođeni predavač i političar ona [Harijet
Martino] je izrazito manje pogođena svojim polom nego možda bilo koji drugi, muškarac
ili žena, njene generacije". Martino je u svom pisanju uvela feminističke sociološke
perspektive koje su inače bivale previđene kao što su brak, deca, kućni i verski život i
uvod

3. PRVI KORACI
Svoje prve poručene tomove objavljivala je u „Monthly repository“
magazinu gde se i formirala kao autorka. Neskvadišnje za ono vreme
bilo je to što pripadnica ženskog roda piše o temama koje su, kako se
smatralo – rezervisane za muškarce. „Ilustracije politike i
ekonomije“(1834) svrstale su je među retke, cenjene pisce koji su mogli
da žive od svog rada. Lakoća izražavanja i pitak stil odlikovali su njena
dela. Pišući o ekonomiji ona se borila za prava siromašnih, podržavajući
reforme Vigovaca (liberala). Time se zamerila konzervativcima i
radikalima.
Njena prva izdata knjiga, Ilustracije Političke ekonomije, bio je izmišljeni udžbenik
namenjen da pomogne javnosti da razume ideje Adama Smita. Ilustracija je
objavljena u februaru 1832. u izdanju od samo 1500 knjiga, jer je izdavač
pretpostavio da se neće dobro prodavati. Ipak, vrlo brzo je postala veoma
uspešna, toliko da je nadmašila prodaju Dikensovih dela. Ilustracija je bilo prvo
delo kojim je stekla široku slavu, a taj uspeh poslužio je za širenje ideje slobodnog
tržišta Adama Smita i širom cele Britanske imperije. Martino se složila da piše niz
sličnih mesečnih priča u periodu od dve godine, rad je ubrzan uz pomoć njenog
brata Džejmsa koji je pisao sa njom. Kasniji radovi ponudili su fiktivne tutorijale o
nizu političkih ekonomista, kao što su Džejms Mil, Bentam i Rikardo, i kasniji u
kojima prepričava svoje poglede na zakon za plaćanje zakupa. Martino se oslanjala
na Maltusa tokom formiranja svog viđenja populacije, mada u pričama kao što su
"Vil i Vou u Garveloku" promovisala je ideju kontrole stanovništva samo preko

4. BORBA ZA SVOJE MIŠLJENJE
„Razumeti položaj žene znači razumeti sve društvene faktore koji utiču na
njenu podređenost“, smatrala je Harijet. Ne čudi što su centralne teme
njenog stvaralaštva koncentrisane na najvažnije društvene elemente –
politiku, ekonomiju, religiju, rasne nejednakosti. Žena „muškog“ intelekta
prevela je „Pozitivnu filozofiju“ Ogista Konta. Prevod za koji je Kont rekao
da je bolji od njegovog originalnog dela i svojim učenicima preporučivao da
uče odatle. Njena dela „Sat i čovek“, „Deerbrook“, „Američko društvo“
takođe su ostvarivala velike uspehe i čitanost.
„Sat i čovek: Romansirana istorija“ govori o Tuzan Luverturu, Crnom
Napoleonu, koji je izborio nezavisnost Haitija. To je bio veliki uspeh protiv
robovlasničkog sistema, ovekovečen u tri toma, zahvaljujući velikom borcu
protiv nejednakosti – Harijet Martino. „Deerbrook“ se smatra njenom
najuspešnijom novelom. Govori o propaloj ljubavnoj aferi između doktora i
njegove svastike. Čini se da se neke stvari nikada ne menjaju. Ozbiljnije
teme, koje se tiču svih, kao da su rezervisane za uzak krug ljudi. Širu
populaciju zanimaju teme koje im skreću misli sa stvarnosti. Ljubavne
priče, afere i intrige, najbolje se prodaju i danas.

5. ŽIVOT U BOLESNIČKOJ SOBI
1839. dijagnostifikovan joj je tumor. Pet godina je provela u Tinemautu. Dok je bolovala shvatila je
da je proces postajanja ženom vezan za zarobljenost u kući. Čišćenje, spremanje, kuvanje, su
pripreme za majčinstvo. To joj je dalo građu za knjigu koju će objaviti posle bolesti 1848. „Kućno
obrazovanje“, koje govori o pogrešnom obrazovanju žena. Obrazovanju za domaćicu. „Pravo
obrazovanje je u slobodi i racionalnosti, a ne u komandovanju i pokoravanju,“ isticala je Harijet.
Napisala je tri knjige za vreme bolovanja. Dve knjige za decu, i svoju autobiografiju - „Život u
Bolesničkoj sobi: Eseji jednog invalida“. Ova autobiografija bila je njeno najpotcenjenije delo. U
autobiografiji govori o svojoj snazi da organizuje život i u bolesti. Predstavlja sebe kao
profesionalnog autora i profesionalnog invalida. Ona je nezavisna žena, a to je javnosti i zasmetalo.
Smatrali su da se ovo delo ne može shvatati ozbiljno i da nema težinu jer ga je pisala bolesna žena.
Za vreme bolesti je dva puta odbila civilnu penziju kako ne bi izgubila svoju nezavisnost.

6. POZNE GODINE
Nastavila je svoj rad pišući brojne članke, sociološke i istorijske
romane. Oduševljavala se Darvinovom teorijom evolucije, jer je
volela racionalizam, i težila je sekularističkom pristupu u
životu. Progresivna žena, izuzetno „muške“ prirode, doprinela
je razvoju ženske misli, ženskog doprinosa civilizaciji i nauci.
Izborila se da intelektualna dominantnost i nezavisnost duha
jednog dana budu prihvaćene kao ženske osobine. Pero uz
pero sa muškarcima. Živela je slobodno i bez nametanja, a tako
i napustila ovaj svet zbog bronhitisa 27. Juna 1876. Sledećeg
aprila, u Brakondejlu, na imanju svog rođaka, obimne kolekcije
njene umetnosti prodate su na aukciji.

7. ZANIMLJIVOSTI
Martino predlaže Političke Ekonomske teorije u Ilustracija Političke ekonomije. Ona se smatra
favoritom koji spaja fikciju i ekonomičnost u vremenskom periodu kada "fikcija je tvrdila vlast nad
emocionalnim znanjem, a ekonomija je tvrdila vlast nad empirijskim znanjem." Pored toga, Harijet
Martino otvara vrata ženama u politiku. Na primer, Dali Lana objašnjava da je "tako što na temu
domaće privrede da nose na političkoj ekonomiji, Martino stavlja žene više centralno u ekonomskoj
teoriji i praksi. U tom kontekstu, žene - kao čitalaca ilustracija i kao likovi sa pričama - ne samo
donela deo obimnije ekonomije, ali i (zbog njihovog učešća)da nauče principe političke ekonomije ".Bila je prijateljica sa poznatom britanskom medicinskom sestrom, Florens Najtingejl. Sa kojom je,
1859 napisala knjigu “Engleska i njeni borci”. Najtingejl je jednu od Harijetinih knjiga, “Tradicije u
Palestini”, dobila na poklon od svoje bake.Na svom putovanju po Americi ona je posmatrala i izučavala američke vrednosti i
kako se one odnose na realnu slike amerčkog društva. Na primer “kult” slobode
(FREEDOM!) koji Amerikanci i dalje obožavaju.
Harijetina dela su bila upotpunosti zaboravljena dok ih nisu “iskopale”
feminističke teoretičarke 70-ih godina prošlog veka.
*Možemo primetiti i da je “američki san” još jedna kontradikcija, jer čak ni
danas nije svima dostupan

8. HVALA
„Živi najbolje što možeš, radi najbolje što možeš i misli
najbolje što možeš, DANAS. Jer danas je priprema za sutra, i
za svaki sledeći dan koji dolazi“