1. E

2. Električna struja nastaje usled usmerenog kretanja
slobodnih nosioca elektriciteta kroz provodnu sredinu.
Broj naelektrisanja koja se u jedinici vremena prenesu
kroz provodnu sredinu nije uvek isti.
Veličina koja kvantitativno karakteriše električnu struju
naziva se jačina struje, i obeležava sa:
I – jednosmerne struje
i – kod naizmenične struje

3. Jačina struje brojno je jednaka količini elektriciteta
koja protekne kroz poprečni presek provodnika u
jedinici vremena.
Električna struja može nastati i usled
kretanja negativnih i pozitivnih
nosioca naelektrisanja (kretanje jona).

4. Jedinica jačine struje je kulon po sekundi
(na osnovu definicije).
U SI, jedinica za jačinu struje je amper (A)
Q=I*t C=A*s

5. Jačina struje je skalarna veličina kojoj se pripisuje i
određeni smer u odnosu na provodnik.
Konvencijom je usvojeno da smer električne struje
u provodniku bude od kraja na višem (+) ka kraju
na nižem (-) potencijalu.

7. Elektroni se kreću od –
ka + kraju izvora
električne energije, a
usvojeni smer struje je
od + ka - .

8. Gustina struje
2
6
2
101
m
A
mm
A

[
mS
I
J 
Smer gustine struje je suprotan
smeru kretanja elektrona.
Jedinica za gustinu struje je A/m2.
Intenzitet gustine struje brojno je jednak
jačini struje po jedinici površine poprečnog
preseka provodnika.

9. Jačina struje meri se ampermetrom.
Za merenje malih vrednosti koriste se
specijalna vrsta ampermetra -
galvanometar.
Kolo se raskida, ampermetar se vezuje
redno tako da se + kraj ampermetra veže
na kraj provodnika koji je na višem
potencijalu.
Ampermetar mora imati što manju unutrašnju otpornost.