2. o Прве државе су настајале у долинама
великих река.
Прве државе су настајале у долинама великих река.
Плављење река је био велики проблем, па је било
неопходно да се људи почну удруживати како би то
спречили. ем, па је било неопходно да се
људи п
• ТО УДРУЖИВАЊЕ ЉУДИ РАДИ ОБАВЉАЊА
ЗАЈЕДНИЧКИХ ПОСЛОВА ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ
ИНТЕРЕСА ДОПРИНЕЛО ЈЕ СТВАРАЊУ
ДРЖАВЕ.
• Прве државе су настале на простору тзв.
„ПЛОДНОГ ПОЛУМЕСЕЦА“
• очну удруживати како би то спречили.
3.
4.
5. У поречју Тигра и Еуфрата (МЕСОПОТАМИЈА)
развиће се више држава: Сумер, Акад, Вавилонија,
Асирија.
МЕСОПОТАМИЈА је називана
и ‘’башта света’’.
Месопотамија
6. Месопотамија
Сумерско Акадско царство
Прву цивилизацију створили су Сумери
Њима се приписује проналазак точка и првог
писма(клинасто)
Око 2300. године пре н.е. покорили их Акађани
и створили Сумерско-акадско царство.
САРГОН – владар Акађана који је и дао себи
титулу цара четири стране света.
Почетком II миленијума пре н.е.
покорили их Вавилонци.
7. Месопотамија
Вавилонско царство
Почетак II миленијума п.н.е.-
око града Вавилон је основана
Вавилонија тј. Вавилонско
царство
Најзначајнији владар је био
Хамураби (ХVIII век п.н.е.)
познат по свом ЗАКОНИКУ-
најстаријем сачуваном писаном
закону на свету.
8. Месопотамија
Асирија
У XIII веку пре н.е. појавио се нов, ратоборан народ северно
од Вавилона. То су били Асирци. Они су постепено ширили
своју власт тако да су у VII века пре н.е. завладали целом
Месопотамијом, Малом Азијом и Египтом. Пошто су били
сурови, покорени народи су се често бунили против њихове
власти па се Асирија распала крајем VII века пре н.е.
Овим подручјем су завладали Персијанци у VI веку пре н.е.
Асирија 824. године
пре н.е.
Асирија 671. године
пре н.е.
9. Земље Леванта - Феникија
Левант у општем значењу Исток, источне земље. У ужем
смислу заједнички назив за земље које леже уз обале
источног Медитерана.
Феникија -градови Тир, Сидон, Библос били су центри
трговине на Старом истоку.
Осмислили су прво фонетско писмо ( гласовно)
Трговали су са Египтом и дуж Медитерана.
Бавили су се бродоградњом, рибарством,производњом
пурпурне боје
10. Земље Леванта - Израел
Држава Јевреја образована почетком I миленијума пре нове
ере.
Њена престоница је био Јерусалим.
Један од најважнијих владара, био је Соломон.
Државу Јевреја прво је освојила Асирија, а затим Персија.
Соломонов храм
Соломон
11. Земље Леванта - Израел
Јевреји су основали прву једнобожачку религију – јудаизам.
Према учењу јудаизма, постоји само један бог Јехова (Јахве)
који је створио цео свет.
Мојсије је примио од Јехове Десет божијих заповести и на
основу њих саставио прве законе.
Верски и историјски списи Јевреја сабрани су у збирку Стари
завет, која ће касније постати део Библије.
Давидова звезда – симбол
јеврејске вере и народа.
Синагога (грчки: скупштина, окупљање) је
зграда у којој се обављају верске активности
у јудаизму.
Рабин (хебрејски: мој учитељ) је јеврејски
свештеник, поглавар верске општине.
Синагога у Новом
Саду
12. Египат – Долина Нила
СЕОСКА ОПШТИНА
(НОМА) – први облик
државе у Египту
Номе се уједињују у
Горњи и Доњи Египат
Крајем IV миленијума
п.н.е. ( 3200.г. п.н.е.)
основана је египатска
државе под влашћу
МЕНЕСА који је
ујединио оба дела.
13. ‘’Египат је дар Нила’’- Херодот
Владар Египта називао се Фа(Ра)оН
Фараонова власт је била неограничена, доживотна
и наследна.
- бог на земљи, одређивао порезе, доносио законе,
био врховни командант у војсци, врховни судија и
свештеник.
Египат је достигао врхунац у ХV веку п.н.е. када је
владао фараон Тутмес III.
14. Египат – Долина Нила
Становници Египта су још око 4000 година пре н.е. почели да
граде канале за наводњавање како би добили веће приносе.
Сваке године Нил се изливао увек средином јула, после
жетве и тада нанео огромне количине плодног муља, богатог
минералима са планина источне Африке.
Вода која је натопила земљиште у време поплаве била је
довољна само за сетву.
Да би је сачували за касније заливање, Египћани су
изградили иригациони систем
Канали за
наводњавање
15. Египат – Долина Нила
Херодот:
„Када Нил поплави земљу, цео Египат постане море
и само градови остану изнад воде и изгледају као
острва у Егејском мору." „Египат је дар Нила".
17. Религија
Многобожачке религије –
Сви народи Старог истока осим Јевреја су
поштовали велики број богова:
у Египту око 2000 богова, а
у Месопотамији 3000 богова.
Митови- разноврсне и маштовите приче о животу
богова
18. Религија у Месопотамији
АНУ – краљ богова бог неба,
ИШТАР – богиња плодности и љубави, и богиња
рата,
МАРДУК – национални бог Вавилонаца,
ЕНЛИЛ – савештник богова, бог ветра, олује и
кише,
ЕА (ЕНКИ) – бог воде и мудрости.
НАБУ – вавилонски бог говора и писма, Мардуков
син
19. Религија у Египту
РА – врховни бог, господар свих богова, бог Сунца;
ИЗИДА – богиња заштитница жена и деце;
ХОРУС – бог неба
ОЗИРИС – бог мртвих и господар подземног света;
СЕТ – ратник, ноћни ловац и бог зла;
ПАТХ – бог занатлија;
ХАТОР – богиња музике; богиња чаробница;
ХАПИ – бог који сваке године доноси поплаве
АНУБИС – бог вештине балсамовања...
20. Архитектура у Месопотамији
У Месопотамији су градили степенасте куле –
зигурате,
На врху се налазио храм посвећен боговима,
Месецу или планетама
зигурати – степенасте
куле
21. Архитектура у Египту
пирамиде
храмови
палате фараона
Најстарији споменици биле су мастабе – гробнице
у облику високе четвороугаоне пирамиде
Прва монументална грађевина
је Зосерова степенаста
пирамида у Сахари саграђена
по нацрту Имхотепа први
познати архитекта .
22. Сељаци учествовали и у градњи пирамида и
храмова
На пример на Кеопсовој пирамиди је уграђено око
100 000 блокова тешких по две и по тоне.
23. Архитектура у Египту
Гиза-комплекс пирамида
Кеопсова пирамида (146м)
Кефренова испред које се
налази сфинга с његовим
ликом и Микеринова
У близини Теба, у Карнаку, и Луксору.
Гробница Тутанкамона Долина
краљева
Код Абу Синбела –два посебна храма.
Већи посвећен Рамзесу II , а мањи
његовој жени Нефертари и богињи
Хатор
24. Наука у Египту
математика, астрономија, медицина
изумели – геометрију
(гео- земља, метро- мерење) знали приближну
вреднос броја π, решавали једначину са једном
непознатом
Астрологија –прорицање судбине, враџбине,
Астрономија – установили календар (година
трајала 365 дана и 6 сати , а делила се на 12
месеци) три периода од по четири месеца са по 30
дана.
25. Наука у Египту
Медицина
Балсамовање
упознали људске органе и анатомију људског тела
вршили сложене операционе захвате, укључујући и
операцију мозга