1. НЕКАДА СЕ У ЖИВОТУ ОСЕЋАМО, КАО ДА НАМ НЕДОСТАЈЕ ПРОСТОРА, ВАЗДУХА ЗА ДИСАЊЕ... КАО ДА ЈЕ НЕКО САМО МАЛО ОТШКРИНУО ПРОЗОР СВОЈЕ ДУШЕ... САМО ДЕЛИМИЧНО ПОДИГАО КАПКЕ СВОЈИХ ОЧИЈУ... САМО ПОЛОВИЧНО ЧУО ИЗГОВОРЕНО...

2. ОТШКРИНЕМО ЛИ ПРОЗОР, ОСЕЋАМО СЕ СЛОБОДНО, КАО ПТИЧИЦА, СПРЕМНА ДА ПОЛЕТИ, ДА ПОМИРИШЕ, НЕКИ ДРУГИ ЦВЕТ...

3. ПОСМАТРА... НЕКЕ ТУЂЕ ГРАДОВЕ, НЕКЕ ТУЂЕ ЗЕМЉЕ...

4. ИАКО СЛОБОДНА, ПТИЧИЦА ОСТАЈЕ ТУ... У СВОМ ГНЕЗДУ!

5. ПОСМАТРА... КАРАВАНЕ КОЈИ ДОЛАЗЕ И ОДЛАЗЕ...

6. ОСЕЋАМО СЕ СИГУРНО И ЈАКО, КАО КРИЛАТИ КОЊ!

7. И ПОСТАЈЕМО СВЕСНИ: ТЕК КАДА РАШИРИМО КРИЛА И ОМОГУЋИМО СЛОБОДАН ЛЕТ, ЦЕО СВЕТ ЈЕ НАШ!  ГАГА 