Poslovanje preduzeća - pravni okvir, nov. 2014, USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

1. Pravni okvir koji se
odnosi na
poslovanje
preduzeća
Milena Vuković Buha
Niš, 18. novembar 2014. godine

2. Set poreskih zakona u Republici Srbiji
DIREKTNI
• Zakon o porezu na dodatu
vrednost
• Zakon o akcizama
• Carinski zakon
INDIREKTNI
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica
• Zakon o porezu na dohodak građana
• Zakon o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje
• Zakon o porezima na imovinu

3. SET PORESKIH ZAKONA
DIREKTNI POREZI:
• Porez na dodatu vrednost
• Porez na akcize
• Carinski zakon

4. Zakon o porezu na dodatu vrednost
(„Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004-ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013,
6/2014-usklađeni din. izn. i 68/2014-dr. Zakon)
Uveden 01.01.2005. (pre Zkona o PDV-u bilo je 30 poreskih stopa iz
Zakona o porezu na promet.

5. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Porez na potrošnju, obračunava se i plaća na isporuku i promet
dobara i usluga, kao i na uvoz dobara
• Poreski obveznik-lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga
(u okviru obavljanja delatnosti)
• Mesto prometa dobara je mesto u kome se ono nalazi u trenutku
slanja ili prevoza do primaoca

6. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Mesto prometa usluga je mesto u kome pružalac usluga obavlja svoju
delatnost
• Mesto uvoza dobara je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u
carinsko područje Republike
• Poreska osnovica- iznos nadoknade koju obveznik prima za
isporučena dobra pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili
trećeg lica
• Osnovica kod uvoza dobara – vrednost uvezenog dobra utvrđena po
carinskim propisima

7. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Opšta poreska stopa – 20%
• Posebna poreska stopa – 10%
(pekarski proizvodi, mlečni proizvodi, jestivo ulje od suncokreta, med,
voće, povrće, meso, riba, jaja, žitarice, soja, repa, lekovi, medicinska
sredstva, đubriva, udžbenici, dnevne novine, ogrevno drvo, usluge
smeštaja, ulaznice za bioskop, pozorišta i sl., prirodni gas, toplotna
energija za grejanje, prenos prava raspolaganja na novoizgradjenim
stanovima itd.)

8. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Prethodni porez – iznos PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa
dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik
može da odbije od PDV –a koji duguje
• Pravo na odbitak prethodnog poreza – ako se nabavljena ili uvezena
dobra, objekti za vršenje delatnosti ili pružanja usluga -koriste za
promet dobara i usluga
• Poreska oslobođenja – izvoz, privremeni uvoz, oplemenjivanje i
dorada, carinsko skladištenje, tranzit, poslovi banke, medjunarodne
donacije, diplomatska pred., vazdušni i brodski saobraćaj,
transportne usluge u vezi sa izvozom, investicioni fondovi, usluge
osiguranja, dobrovoljni PIO fondovi i dr.

9. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Mali poreski obveznik – lice koje vrši promet dobara i usluga na
teritoriji RS i/ili u inostranstvu čiji ukupan promet dobara i usluga u
prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 RSD
• Mali poreski obveznik – ne obračunava PDV za izvršeni promet
dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV – a u računima, nema
pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju
propisanu Zakonom o PDV – u

10. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Poreski obveznik - lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji RS
i/ili u inostranstvu čiji je ukupan promet dobara i usluga u prethodnih
12 meseci veći od 8.000.000 RSD
• Poreski obveznik–obračunava PDV za izvršeni promet dobara i usluga,
ima pravo iskazivanja PDV – a u računima, ima pravo na odbitak
prethodnog poreza i dužan je da vodi evidenciju propisanu Zakonom
o PDV – u
• Plaćanje poreske obaveze je na mesečnom i na kvartalnom nivou u
zavisnosti od visine ostvarenog oporezivog prometa poreskog
obveznika.

11. • Plaćanje poreske obaveze po naplaćenom potraživanju – može da ima
obveznik PDV –a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci
nije veći od 50.000.000 RSD, i koji je u tom periodu bio neprekidno
evidentiran za obavezu plaćanja PDV –a
• Obveznik je dužan da:
1. Podnese evidencionu prijavu
2. Izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga
3. Vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom
4. Obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave
5. Dostavlja obaveštenja poreskom organu, u skladu sa ovim Zakonom.
Zakon o porezu na dodatu vrednost

12. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Obveznik je dužan da izradi račun, uz svaki promet dobara i usluga
• Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i
plaća PDV je kalendarsko tromesečje ili jedan mesec, za obveznika koji
je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od
50.000.000 RSD
• Poreski period 1 mesec – obveznik podnosi poresku prijavu u roku od
15 dana po isteku poreskog perioda
• Poreski period 3 meseca – obveznik podnosi poresku prijavu u roku
od 20 dana po isteku poreskog perioda

13. Zakon o porezu na dodatu vrednost
• Obveznik je dužan da za svaki poreski period plati PDV jednak razlici
između ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza
• Ako je iznos prethodnog poreza veći od poreske obaveze, obveznik
ima pravo povraćaja razlike
• Poreski kredit – ako se poreski obveznik ne opredeli za povraćaj
• Povraćaj PDV – a – dozvoljen za kupovinu hrane i opreme za bebe
• Refakcija – povraćaj PDV –a – dozvoljen kupcima prvog stana

14. ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004,
135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011,
101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012,
119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr.
zakon)
Zakon o akcizama

15. Osnovni pojmovi:
1) proizvođač akciznih proizvoda - lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje, dorađuje i sl.
proizvode na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona
2) uvoznik akciznih proizvoda - lice koje u svoje ime i za svoj račun uvozi, odnosno lice za čiji račun se uvoze
iz inostranstva proizvodi na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona;
3) obveznik akcize - lice koje obračunava i plaća akcizu propisanu ovim zakonom;
4) akcizna dozvola - dokument kojim se odobrava otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda bez
obračunavanja i plaćanja akcize;
5) akcizno skladište – prostor u kome ovlašćeni držalac akciznog skladišta proizvodi, skladišti, prima ili
otprema proizvode pod režimom odloženog obračunavanja i plaćanja akcize i koje mora biti vidljivo
označeno i fizički odvojeno od drugih prostora;
6) ovlašćeni držalac akciznog skladišta- proizvođač koji je dobio dozvolu da skladišti akcizne proizvode bez
obračunate i plaćene akcize i da stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom;
7) režim odloženog plaćanja akcize - vremenski period u kojem ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja
akcize;
Zakon o akcizama

16. Predmet oporezivanja:
1) derivati nafte: biogoriva i biotečnosti;
2) duvanske prerađevine;
3) alkoholna pića;
4) kafa;
Zakon o akcizama

17. • Obaveza po osnovu akcize nastaje kada su proizvodi:
1) Proizvedeni u Republici Srbiji;
2) Uvezeni u Republiku Srbiju
Zakon o akcizama

18. Zakon o akcizama
• Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere za svaki akcizni proizvod
• Proizvođač, odnosno uvoznik dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre
uvoza cigareta i alkoholnih pića, obeleži kontrolnom akciznom markicom
svaki od tih proizvoda posebno
• Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca štampa i
izdaje kontrolne akcizne markice i vodi evidencije o izdatim kontrolnim
akciznim markicama
• Akcizu obračunava nadležni carinski organ po važećim stopama

19. • Plaćanje akcize
Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati:
• najkasnije poslednjeg dana u mesecu - iznos akcize obračunat za
period od 1. do 15. dana u mesecu;
• najkasnije 15. dana u mesecu - iznos akcize obračunat za period od
16. do kraja prethodnog meseca.
• Obračunatu akcizu pri uvozu obveznik je dužan da plati u rokovima i
na način predviđen za plaćanje uvoznih dažbina.
Zakon o akcizama

20. Carinski zakon
Ovim zakonom uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na
robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
• Cilj ovog zakona je:
1) zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije;
2) zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine;
3) bezbednost i zaštita ljudi i ţivotne sredine;
4) olakšavanje međunarodne trgovine

21. Carinsko područje Republike Srbije - obuhvata teritoriju i teritorijalne
vode Republike Srbije, kao i vazdušni prostor iznad Republike Srbije i
ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Republike
Srbije
Carinski zakon

22. Objedinjena carinska tarifa i tarifno svrstavanje robe
Uvozne i izvozne carine utvrđuju se na osnovu carinske tarife
Objedinjena carinska tarifa u smislu ovog Zakona obuhvata:
1. Nomenklaturu robe propisanu Zakonom o carinskoj tarifi i propisima
donetim na osnovu tog Zakona
2. Drugu nomenklaturu koja se u celosti ili delimično zasniva na nomenkalturi
iz tačke 1
3. Stopu carine i iznos carine koja se primenjuje na robu obuhvaćenu
nomeklaturom iz tačke 1
4. Preferencijalne tarifne mere sadržane u medjunarodnim ugovorima
5. Preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela
Carinski zakon

23. 6.Autnomne mere kojima se predviđa carinskih dažbina za određenu robu
7. Povlašćen carinski tretman određen za pojedinu robu, zbog njene vrste
ili krajnje upotrebe
8. Druge tarifne mere predviđene propisima
Carinski zakon

24. Carinska vrednost uvezene robe:
• Utvrđuje se radi primene carinske tarife
• Transakcijska vrednost , odnosno stvarno plaćena cena ili cena koja treba da
se plati za robu koja se prodaje radi izvoza u Republiku Srbiju
• Ako se ne može utvrditi direktno, utvrđuje se na osnovu jedinične cene po
kojoj se najveći broj jedinica istovetne ili slične uvezene robe prodaje u isto
ili približno isto vreme kao i roba za koju se utvrđuje carinska vrednost
Carinski zakon

25. Carinska vrednost uvezene robe utvrđuje se na osnovu obračunate
vrednosti koja predstavalja zbir sledećih elemenata:
1. Vrednost materijala upotrebljenog u proizvodnji, preradi i sl.
2. Iznosa dobiti i opštih troškova koji odgovaraju uobičajnom iznosu
koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili grupe
3. Troškove pakovanje, ambalaže, provizija i ostalog
Carinski zakon

26. Troškovi koji ne ulaze u carinsku vrednost su:
1. Troškovi prevoza robe nakon njenog prispeća u mesto ulaska u
carinsko područje Republike Srbije
2. Troškovi montaže,sklapanja, održavanja i sl. Nastali nakon uvoza
3. Kamate na osnovu kredita koje je zaključio kupac
4. Troškovi za pravo reprodukcije robe uvezene u Srbiju
5. Troškovi provizije plaćene špediteru
6. Dažbine i takse koje se naplaćuju u državi koja izvozi ovu robu
Carinski zakon

27. Preračunavanje strane valute na carini
• Ako je za utvrdjivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u
stranoj valuti preračuna u dinare, preračun se vrši prema zvaničnom
srednjem kursu utvrđenom poslednjeg radnog dana nedelje koja
prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje carinska vrednost.
Carinski zakon

28. INDIREKTNI POREZI:
- Zakon o porezu na dobit pravnih lica i preduzetnika
- Zakon o porezu na dohodak građana
- Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Carinski zakon

29. Zakon o porezu na dobit pravnih lica
(„Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003,
84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 68/2014 – dr.
zakon)

30. • Poreski obveznik – privredno društvo ili drugo pravno lice osnovano
radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti
• Poreska osnovica – oporeziva dobit (utvrđena u poreskom bilansu)
• Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima
utvrđenim i priznatim u skladu sa ovim Zakonom
• Kapitalni dobitak uključuje se u oporezivu dobit
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

31. • Dobit utvrđena u postupku likvidacije obveznika podleže oporezivanju
• Poreski period za koji se obračunava porez na dobit – poslovna godina
( kalendarska godina)
• Poreska stopa za pravna 15% od 01.01.2014. (bila 10%)
• Porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na
prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog
lica na osnovu: dividendi i udela u dobiti, naknada po osnovu
autorskog i srodnih prava, kamata, naknada po osnovu zakupa i
podzakupa nepokretnosti i pokretnosti na teritoriji RS
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

32. • Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenata, isplatilac
prihoda primenjuje odredbe potpisanog Ugovora o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja
• Radi stimulisanja privrednog rasta, obveznicima se pružaju poreski
podsticaji (od 01.01.2014.mnogi su ukinuti)
• Nedobitne organizacije ne plaćaju porez na dobit, za iznos dobiti do
400.000 RSD
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

33. • Poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija
osnovna sredstva drugo lice uloži više od jedne milijarde
dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje pretežne delatnosti i
delatnosti upisane u osnivačkom aktu obveznika i u periodu ulaganja
dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100
lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od
deset godina, srazmerno tom ulaganju, ali ne više od 50% od
ostvarene dobiti.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

34. • Poreska prijava podnosi se u roku od 180 dana od dana isteka perioda
za koji se utvrđuje poreska obaveza
• Obveznik plaća porez u vidu mesečnih akontacija, na bazi rezultata
poslovanja iz prethodne godine, do 15 – og u mesecu za prethodni
mesec.
• U slučaju bitnih promena u rezultatu poslovanju moguće je dostaviti
poreskim organima, novi, periodični finansijksi izveštaj i poreski
bilans, radi izmene akontacije poreza na dobit.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

35. Zakon o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS“ br. 24/01, 80/02 – dr. zakon, 80/02, 135/04,
62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US,
93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14 )

36. Porez na dohodak građana plaćaju sva fizička lica koja ostvaruju dohodak
Prihodi koji se oporezuju:
1. Zarade
2. Prihodi od samostalne delatnosti
3. Prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava
industrijske svojine
4. Prihodi od kapitala
5. Kapitalni dobici
6. Ostali prihodi
Zakon o porezu na dohodak građana

37. Na pojedine vrste prihoda porez na dohodak se plaća:
1. na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa
2. po odbitku
3. samooporezivanjem
Zakon o porezu na dohodak građana

38. Godišnji porez na dohodak građana
• Godišnji porez na dohodak – Plaćanju fizička lica koja su u
kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa
prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u RS u godini za
koju se utvrđuje porez (rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS i
u drugoj državi; nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS)
• Plaća se po rešenju nadležnog poreskog organa
• U 2013. obveznici ovog poreza bila su fizička lica koja su zaradu imali
veću od 2.185.488 rsd
• Obrazac koji se podnosi je PDG-2R, rok za podnošenje 15.05.

39. • Godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu po sledećim
stopama:
1. Na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%
2. Na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 10% na iznos
do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko
šestostruke prosečne godišnje zarade
Godišnji porez na dohodak građana

40. Porez na dohodak građana
Po odbitku plaća se porez na sledeće prihode:
1. Zarade
2. Prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom i prava
industrijske svojine
3. Prihode od davanja u zakup pokretnih stvari
4. Dobitke od igara na sreću
5. Prihode na osiguranje lica
6. Prihode sportista i sportskih stručnjaka
7. Ostale prihode

41. • Poreski obveznik – fizičko lice koje je dužno da plati porez, rezident RS
za dohodak ostvaren na teritoriji RS i u drugoj državi, i nerezident za
dohodak ostvaren na teritoriji RS
• Porez se ne plaća na primanja ostvarena po osnovu:
propisa o pravima ratnih invalida, roditeljskog i dečijeg dodatka,
naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje, naknada
za vreme nezaposlenosti, materijalnog obezbeđenja, naknada iz
zdravstvenog osiguranja, naknada iz osiguranja imovine, naknada
materijalne štete, otpremnine, premija, subvencija, regresa, naknade za
ishranu itd.
Porez na dohodak građana

42. Porez na zarade
• Obveznik – fizičko lice koje ostvaruje zaradu
• Osnovica poreza – zarada koja je isplaćena, odnosno ostvarena
umanjena za poresko oslobodjenje koje je u 2014. 11.242 dinara
• Zarada se oporezuje stopom od 10%

43. • Porez na zarade ne plaća se na primanja zaposlenog po osnovu:
1. Naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju
2. Dnevnice za službeno putovanje u zemlji do 2.132 rsd
3. Naknade troškova smeštaja na službenom putovanju
4. Naknada prevoza na službenom putovanju
5. Dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije
6. Solidarne pomoći za slučaj bolesti do 35.519 rsd
7. Poklona deci zaposlenih starosti do 15 godina povodom Nove godine i
Božića, do iznosa koji je propisan
8. Jubilarne nagrade zaposlenima
Porez na zarade

44. • Poslodavac ili preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj
dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu
zaključno sa 30. junom 2016. godine
• Poresku olakšicu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem
radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod
poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. mart 2014. godine
Porez na zarade

45. • Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenog poreza, i to:
1. 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet
novozaposlenih lica;
2. 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše 99
novozaposlenih lica;
3. 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica
4. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom
oslobađa se 100% obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza
iz zarade tog lica, za period od 3 godine od dana zasnivanja radnog
odnosa
Porez na zarade

46. Porez na prihode samostalne delatnosti
• Oporezivi prihod – oporeziva dobit
• Poreska stopa 10%
• Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige, ima pravo da
podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća
na paušalno utvrđen prihod (paušalno oporezivanje)

47. • Pravo na paušalno oporezivanje ne priznaje se preduzetniku koji:
1. Obavlja delatnosti iz oblasti računovodstvenih, knjigovodstvenih i
revizorskih poslova, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja
tržišta
2. Obavlja delatnost iz oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i
restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama
3. U čiju delatnost ulažu i druga lica
4. Imaju ukupan promet u godni koja prethodi godini za koju se utvrđuje
porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti
veći od 6.000.000 rsd
5. Koji je evidentiran kao obveznik PDV-a
Porez na prihode samostalne delatnosti

48. • Paušalni prihod se utvrđuje u skladu sa sledećim kriterijumima i
elementima:
1. Visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u RS
2. Mesto na kome se radnja nalazi
3. Broj zaposlenih radnika
4. Tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja
5. Površina lokala
6. Starost obveznika i njegova radna sposobnost
7. Visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavljaju istu
ili sličnu delatnost
8. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti
Porez na prihode samostalne delatnosti

49. Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine
• Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari
po osnovu: pisanih dela, govornih dela, dramskih i dramsko –
muzičkih dela, pantomimskih i koreografskih dela, muzičkih dela,
kinematografskih dela, dela likovne umetnosti, kartografskih dela,
idejnih projekata, skica, crteža, stripova, ukrštenica, redakcijskih dela,
prevoda, lekture, nagrada na konkursima za izradu umetničkih,
naučnih, stručnih i ostalih autorskih dela, izvođenja muzičkih,
književnih i drugih dela, korišćenja izvedenih muzičkih materijala,
izrada prototipa umetničkih predmeta, likovnih dela, ostalih autorskih
dela

50. • Prihodi od prava srodnih autorskom pravu su naknade koje obveznik
ostvari po osnovu:
1. Prava interpretatora
2. Prava proizvođača fonograma
3. Prava proizvođača videograma
4. Prava proizvođača emisije
5. Prava proizvođača baze podataka
Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine

51. • Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju
obveznik ostvari po osnovu:
1. Patenata
2. Malih patenata
3. Žigova
4. Modela i uzoraka
5. Tehničkih unapređenja
Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine

52. • Poreski obveznik – fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava,
odnosno vlasnik industrijske svojine ostvarujenaknadu po osnovu
autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine;
obveznik je i naslednih imovinskog autorskog i srodnog prava i prava
industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu
po tim osnovama
Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine

53. • Oporezivi prihod – čini ga razlika između bruto prihoda i troškova koje
je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda
• Obvezniku, autoru i nosiocu srodnih prava, na njegov zahtev, umesto
normiranih priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i
očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze
• Poreska stopa 20%
Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i
prava industrijske svojine

54. Porez na prihode od kapitala
• Prihodom od kapitala smatraju se:
1. Kamate po osnovu zajma, štednih i drugih depozita i po osnovu
dužničkih i sličnih HOV
2. Dividende i učešće u dobiti
3. Prinosi od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda
4. Prihodi od izdavanja sopstvenih nepokretnosti

55. • Poreski obveznik – fizičko lice koje ostvaruje prihode
• Oporezivi prihod od kapitala čini novčani ili nenovčani iznos
ostvarenog prihoda
• Poreska stopa 15% (samo na izdavanje nepokretnosti 20%)
• Porez se ne plaća na prihode od kapitala na kamatu: na dinarska
sredstva po osnovu štednih i drugih depozita, i po osnovu dužničkih
HOV čiji je izdavalac Republika, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave ili NBS
Porez na prihode od kapitala

56. • Kapitalni dobitak (gubitak) – razlika između prodajne cene prava,
udela i hov i njihove nabavne cene, ostvarena prenosom:
1. Stvarnih prava na nepokretnostima
2. Autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske
svojine
3. Udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hov, uključujući i
investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih
penzijskih fondova
Porez na prihode od kapitala

57. Porez na kapitalne dobitke
• Obveznik – svako fizičko lice uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo
prenos prava, udela i hov
• Kapitalnim dobitkom (gubitkom) ne smatra se razlika nastala
prenosom prava, udela ili hov u slučajevima propisanim ovim
Zakonom.
• Poreska osnovica – kapitalni dobitak
• Poreska stopa – 15%
• Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od
90 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja,
oslobađa se poreza na kapitalni dobitak

58. Porez na ostale prihode
• Ostali prihodi:
1. Prihodi od davanja opreme u zakup, transportnih sredstava i drugih
pokretnih stvari
2. Dobici od igara na sreću
3. Prihodi od osiguranja lica
4. Prihodi sportista i sportskih stručnjaka
5. Drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom

59. 1. Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari:
• Obveznik – fizičko lice koje te stvari daje u zakup
• Oporezivi prihod od izdavanja u zakup pokretnih stvari utvrđuje se
odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 20%
• Umesto normiranih troškova mogu se priznati troškovi koje je
obveznik imao u vezi sa stvarima koje je dao u zakup
Porez na ostale prihode

60. 2. Prihodi od igara na sreću:
• Obveznik – fizičko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju
igrama na sreću
• Oporezivi prihod – svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću
• Porez se ne plaća na:
1. Pojedinačno ostvaren dobitak do 11.242 rsd
2. Ostvaren dobitak od igara koje se priređuju u igračnicama
(kazinima) i na automatima
Porez na ostale prihode

61. 3. Prihodi od osiguranja lica:
• Obveznik – fizičko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica
• Oporezivi prihod predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja
lica umanjena za iznos novčanih sredstava uplaćenih po osnovu
premije osiguranja
Porez na ostale prihode

62. 4. Prihodi sportista i sportskih stručnjaka:
• Prihodima smatraju se primanja po osnovu:
1. Naknade na ime zaključenog ugovora (transfer i dr.)
2. Naknade za korišćenje lika sportiste
3. Novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama
4. Stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje
5. Novčane i druge nagrade
6. Nacionalnog priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta
7. Naknade i nagrade za rad sportskim stručnjacima
• Oporezivi prihod utvrđuje se odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u
visini od 50%
Porez na ostale prihode

63. 5. Drugi prihodi
1. Prihodi po osnovu ugovora o delu
2. Prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova
zaključenih preko omladinske zadruge sa licem do navršenih 26 godina (ako je
na školovanju)
3. Prihodi po osnovu dopunskog rada
4. Prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja
5. Primanja članova organa uprave pravnog lica
6. Naknada poslanicima i odbornicima
i drugi...
• Oporezivi prihod – bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%
• Poreska stopa – 20%
Porez na ostale prihode

64. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
(„Sl.glasnik RS“, br.84/04, 61/05, 62/06,5/09,52/11,101/11,47/13,
108/13, 57/14)

65. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Doprinosima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog
socijalnog osiguranja, i to:
1. Penzijskog i invalidskog osiguranja
2. Zdravstvenog osiguranja
3. Osiguranja za slučaj nezaposlnosti
• Obveznik doprinosa – osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na
čiji teret se plaća doprinos

66. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Obveznik plaćanja doprinosa- osiguranik i poslodavac, odnosno drugi
isplatilac prihoda
• Osiguranik – fizičko lice obavezno osigurano
• Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici:
Zaposleni, izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostaruju razliku
zarade, preduzetnici, osnivači privrednog društva, poljoprivrednici,
samostalni umetnici, sveštenici i dr.

67. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Obveznici soprinosa na osnovicu za osiguranike su i poslodavci,
odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a
po stopi propisanoj ovim zakonom
• Osnovica doprinosa- zarada, odnosno plata i naknada zarade
• Najniža mesečna osnovica doprinosa – 35% mesečne zarade u RS
isplaćene u prethodnom kvartalu
• Najviša osnovica – petostruki iznos prosečne mesečne zarade

68. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Stope na kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi:
1. Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%
2. Za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%
3. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti -1,5%
• Ako se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun se
vrši po sledećim stopama:
1. Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 14% za osiguranike, a 12%
za poslodavca (ili drugog isplatioca prihoda)
2. Za obavezno zdravstveno osiguranje -5,15%
3. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti -0,75%

69. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Poslodavac, odnosno preduzetnik, koji je zaposlio novo ilice ima pravo
na povraćaj dela plaćenih doprinosa na teret zaposlenog i na teret
poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene
zaključno sa 30.junom 2016.
• Olakšicu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa
sa novozaposlenim lice poveća broj zaposlenih kod poslodavca u
odnosu na broj zaposlenih na dan 31.mart 2014.

70. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenih doprinosa, i to:
1. 65% ako je zasnovao radni odnos s najmanje 1, a najviše 9
novozaposlnih lica;
2. 70%ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a javiše 99
novozaposlenih lica
3. 75% ako je zasnovao radni odnosa sa najmanje 100 novozaposlenih
lica
4. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom,
oslobađa se 100% obavez plaćanja doprinosa, za period od tri
godine od dana zasnivanja radnog odnosa

71. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje
• Stope doprinosa za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti, jesu:
1. Za penzijsko i invalidsko osiguranje – 4%
2. Za zdravstveno osiguranje – 2%
• Za vreme mirovanja radnog odnosa, miruje i obaveza za plaćanje
doprinosa
• Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istoremeno sa
isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade zarade.

72. ZAKON O RAČUNOVODSTVU
("Sl. glasnik RS", br. 62/2013)
Niš, 18. novembar 2014. godine

73. Zakon o računovodstvu
Obaveze pravnih lica i preduzetnika
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga,
priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda,
sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u
finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim Zakonom.
Razvrstavanje pravnih lica
Pravna lica, u smislu ovog Zakona, razvrstavaju se na mikro, mala,
srednja i velika, u zavisnosti od utvrdjenih kriterijuma. Kriterijumi su
broj zaposlenih, ostvaren poslovni prihod i prosečna vrednost poslovne
imovine.

74. Mikro pravno lica
1.prosečan broj zaposlenih 10
2.Poslovni prihod 700.000 eura
3.Prosečna vrednost poslovne imovine 350.000 eura
Malo pravno lice
1.prosečan broj zaposlenih 50
2.Poslovni prihod 8.800.000 eura
3.Prosečna vrednost poslovne imovine 4.400.000 eura
Zakon o računovodstvu

75. Srednje pravno lice
1.prosečan broj zaposlenih 250
2.Poslovni prihod 35.000.000 eura
3.Prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 eura
Veliko pravno lice
U velika pravna lica razvrstavaju se sva pravna lica koja prelaze dva
kriterijuma definisana kao kriterijumi za srednje pravno lice
Zakon o računovodstvu

76. Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja
Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava, dužna su da
računovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastankom
računovodstvene promene-dostave na knjiženje najkasnije u roku od 3
radna dana od dana, kada je poslovna promena nastala, odnosno u
roku od 3 radna dana od ratuma prijema. Lice koje vodi poslovne
knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava,
dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama,
najkasnije u roku od 5 radnih dana, od dana prijema.
Zakon o računovodstvu

77. Poslovne knjige i kontni okvir
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i
promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima
pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Pravna lica i preduzetnici poslovne promene evidentiraju na računima
propisanim kontnim okvirom. Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom
okviru propisuje ministar nadležan za poslove finansija- za privredna
društva, zadruge i preduzetnike i za druga pravna lica, definisana ovim
Zakonom, kao i NBS za Narodnu banku Srbije i druge finansijske
institucije, društva za osiguranje, fondove i sl.
Zakon o računovodstvu

78. Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izvestaje
Pravno lice, odnosno preduzetnik, opštim aktom uredjuje školsku
spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za
vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Popis imovine i obaveza
Pravno lice odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i
uskladjuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju godine.
Način i rokove vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa
stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Zakon o računovodstvu

79. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih
izveštaja usaglase medjusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje
odgovarajućom ispravom koja se zove IOS (izvod otvorenih stavki).
Primena MSFI
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u
finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju
obavezu konsolidovanja i javna društva, u skladu sa zakonom kojim se
uredjuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
Zakon o računovodstvu

80. Primena MSFI za MSP
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i objavljivanje pozicija u
finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za
MSP.
Mikro i druga pravna lica
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i objavljivanje pozicija u
finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica,nezavisno od veličine
Primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za finansije, a
koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Zakon o računovodstvu

81. Dostavljanje finansijskih izveštaja
Pravna lica, odnosno peduzetnici dužni su da redovne finansijske
izveštaje za izveštajnu i kalendarsku godinu dostave Agenciji za
privredne registre, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna
naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije odredjeno.
Dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe
Pravna lica, odnosno peduzetnici dužni su da redovne finansijske
izveštaje za izveštajnu i kalendarsku godinu dostave Agenciji za
privredne registre, za statističke i druge potrebe, do kraja februara
naredne godine.
Zakon o računovodstvu

82. • Nacionalna komisija za računovodstvo
• Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Nacionalnu komisiju za
računovodstvo sa zadatkom da:
• 1.prati proces primene direktiva Evropske unije iz oblasti
računovodstva i predlaže odgovarajuća rešenja za nacionalno
zakonodavstvo
• 2. prati proces primene MSFI i MSFI za MSP i daje misljenje
Ministarstvu na prevod ovih standarda, kao i rešenja za eventualne
probleme koji mogu da nastanu u postupku primene ovih standarda.
Zakon o računovodstvu

83. Kaznene odredbe
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za
privredni prestup pravno lice ako:
1.se ne razvrsta na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice
2.opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva propisan ovim Zakonom
3.Ne obezbedi pouzdan računovodstveni softver
4. Ne sastavlja računovodstvene isprave u skladu sa ovim Zakonom
5. Ne vrši proveru računovodstvenih isprava, pre unosa u poslovne knjige
6.Ne dostavi dokumentaciju na knjiženje u propisanom roku
7.Ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim Zakonom.
Zakon o računovodstvu