1. lekcija iz gradiva za 3. razred gimnazije

1. Савремене
друштвено-политичке промене
на Балканском полуострву
Прва крагујевачка гимназија 2015.
Саша Михајловић, проф.
Балканско полуострво

2. • Балканско полуострво се налази у јужној Европи и
представља мост који повезује Азију и Европу. Географи
нису јединствени у ставу шта би требало сматрати
северном границом Балканског полуострва.
• Јужни део полуострва дубоко залази у централни и
источни део Средоземног мора. Површина Балканског
полуострва, рачунајући простор јужно од Саве и Дунава,
износи око 520.000 km2.

3. • Укупна површина свих балканских држава (државе
бивше Југославије, Албанија, Грчка, Бугарска, европски
део Турске и румунска провинција Добруџа) износи
566.567 km2.
• Заузима 6% површине Европе и по величини се налази
иза Скандинавског и Пиринејског полуострва.
• Добило је име према планини Балкан (Бугарска).

4. • Ова дешавања су значајно утицала и на друштвено-
политичкe промене у СФРЈ.
• Након смрти Јосипа Броза Тита, маја 1980. године,
политичка ситуација у земљи је постала нестабилна,
што је, уз све теже економске услове живота, крајем 80-
их и почетком 90-их година створили су се услови за
њен распад.

5. • Истовремено, јачају републички национализми, а у
Председништву СФРЈ, које је преузело улогу врховног
органа руковођења, није било политичке снаге ни
јединства да се криза превазиђе.

6. • Напетост у Аутономној покрајини Косово и Метохији
расте, а сукоби између Албанаца и Срба постају чешћи и
озбиљнији.
• Због такве ситуације и притиска Албанаца исељавање
Срба са тог подручја се интензивнивира.

7. • Након неколико озбиљнијих инцидената и посете
Слободана Милошевића Косову Пољу, марта 1989.
године, Скупштина Србије је укинула високи степен
аутономије који су имале САП Војводина и САП Косово и
Метохија.
• Августа 1989. године Скупштина СФРЈ усвојила је
амандмане на Устав из 1974. који су омогућили
увођење вишепартијског система у СФРЈ.

8. • На захтев српског руководства (на чијем је челу као
председник председништва био Слободан Милошевић),
јануара 1990. године одржан је ванредни 14. конгрес
СКЈ на коме је требало да се реши питање будућности
СФРЈ.

9. • Српски политичари су бранили став да социјалистички
систем не треба мењати, а предлози словеначке
делегације о реорганизацији СКЈ и политичког система
одбијени су гласањем.
• Српско руководство одбило је и да разматра предлог о
стварању асиметричне федерације или конфедерације.
• Затим је словеначка, а потом и хрватска делегација
напустила конгрес и то је био крај СКЈ.

10. • Са распадом, тада једине, комунистичке партије,
почињу се оснивати нове, углавном националистички
оријентисане странке и у свим републикама убрзо су
одржани први вишестраначки избори после Другог
светског рата.
• У четири републике социјалистички оријентисане
партије изгубиле су власт.

11. Распад Југославије и
стварање нових држава
• Убрзо после избора, Скупштина Словеније је започела
законодавне поступке којима би регулисала
независност. Јула 1990. године доноси Декларацију о
суверености државе Републике Словеније, а децембра
спроводи референдум на коме се 88,5% Словенаца
изјаснило за независност.
• На основу тога, јуна 1991. године Словенија је
прогласила независност.

13. • Референдум је спроведен и у Републици Хрватској маја
1991. године и 93,24% становништва који су изашли на
гласање се изјаснило за независност.
• Потом, јуна 1991. године хрватски Сабор доноси
уставну одлуку о суверености и самосталности
Републике Хрватске и у октобру проглашава
независност.

14. • У Македонији је септембра 1991. одржан референдум,
а потом је исте године парламент је прогласио
независност. Међународно признање је због назива и
симбола државе спречавала Грчка до 1993. године,
када је уз интервенцију УН нова држава призната под
називом БЈР Македонија.
• Спорна питања око заставе и делова устава решена су
1995. године.

15. • Након избора у Босни и Херцеговини 1990. године,
српски представници су били за останак у Југославији,
док су Хрвати и Бошњаци тражили независност. На
заседању Парламента октобра 1991. године, коме нису
присуствовали српски представници, донет је
Меморандум о независности.

16. • Доношење Меморандума био је повод да српски
представници напусте Парламент и јануара 1992.
године прогласе оснивање Српске Републике Босне и
Херцеговине.
• Без пристанка српских посланика, организован је
референдум о независности Босне и Херцеговине који
је већина Срба бојкотовала.

17. • На основу референдума влада БиХ прогласила је
независност, да би је као независну државу 6. априла
1992. године признале Европска унија и САД.
• То је довело до оружаног сукоба који је трајао до
новембра 1995. године и завршио се потписивањем
Дејтонског мировног споразума.

19. • Почетком 1992. године било је јасно да је СФРЈ престала
да постоји. У Црној Гори одржан је референдум на коме
се становништво изјаснило да Црна Гора уђе у
федерацију са Србијом. Иако такав референдум није
одржан у Србији, априла 1992. године формирана је
Савезна Република Југославија (СРЈ).

20. • Марта 2002. године, званичници СРЈ су уз присуство
представника Европске уније потписали Полазне основе
за преуређење односа Србије и Црне Горе.
• На основу тог документа, 4. фебруара 2003. године
формирана је Државна заједница Србија и Црна Гора,
чиме је назив Југославија сасвим престао да постоји.
• Чланице државне заједнице биле су у свему
равноправне уз велику самосталност.

21. • Држава је функционисала уз много проблема и маја
2006. године Црна Гора је на референдуму изгласала
независност.
• Јуна парламент Црне Горе прогласио је независност, а
потом је и српски парламент прогласио је Србију
сувереном државом чиме је престао да постоји сваки
траг заједница држава на простору бивше СФРЈ.
Митинг у Подгорици
поводом

22. Сажетак
• Крајем 20. и почетком 21. века одиграле су се значајне
друштвено-политичке промене на подручју Европе
које су се одразиле на тадашњу СФР Југославију.
• До распада јединствене комунистичке партије дошло
је на 14. конгресу СКЈ одржаном јануара 1990. године.
После тога су у свим републикама одржани
вишестраначки избори на којима су углавном победиле
националистички оријентисане странке.
• После референдума јуна 1991. године Словенија је
прогласила независност.

23. Сажетак
• Хрватска је октобра 1992. године прогласила
независност.
• Македонија се за независност изјаснила на
референдуму септембра 1991. године, али су
међународно признање остварили тек 1993. године под
називом Бивша Југословенска Република Македонија.
• На основу референдума, против кога су били српски
посланици, влада Босне и Херцеговине прогласила је
независну државу априла 1992. године. То је довело до
оружаног сукоба који је трајао до новембра 1995.
године, а завршио се потписивањем Дејтонског
мировног споразума.

24. Сажетак
• Почетком 1992. године СФРЈ је престала да постоји. У
Црној Гори одржан је референдум априла 1992. године
о уласку у федерацију са Србијом и формирана је
Савезна Република Југославија.
• Државна заједница Србија и Црна Гора формирана је
фебруара 2003. године, чиме је назив Југославија
престао да постоји.
• Црна Гора је на референдуму изгласала независност и
јуна 2006. године постала је самостална држава.

25. Питања
1. Које околности су довеле до стварања услова за распад
СФР Југославије?
2. Зашто је проглашење независности Хрватске и Босне и
Херцеговине довело до етничких оружаних сукоба?
3. Наведи државе које су настале на подручју бивше
Југославије.

26. • Извор:
Винко Ковачевић и Босиљка МладеновићКљајић, Географија за 1.
разред гимназије, Клетт, Београд