Lekcija Stene geografija za 1. razred gimnazije

1. Стене
Прва крагујевачка гимназија – 2013.
Саша Михајловић, професор географије

2. • Стене су природни скупови или агрегати петрогених
минерала.
• Оне поседују одређене физичке и хемијске особине и могу
да се састоје од једног или више минерала.
• Наука која проучава стене назива се петрологија.
• Назив петрологија потиче од грчких речи petra што значи
стена и logos што значи наука, сазнање.

3. • Мономинералне стене су изграђене од једног минерала
(мермер – калцит), а полиминералне од више минерала и
заступљеније су у Земљиној кори (гранит – кварц, фелдспат,
лискун).
• Према начину постанка стене се деле на магматске,
седиментне и метаморфне.
гранит мермеркречњак

4. • Магматске стене настају хлађењем и кристализацијом
магме у унутрашњости или лаве на површини Земље.
• Према месту формирања деле се на: дубинске (или
интрузивне), изливне (или ефузивне) и жичне стене.
Магматске стене
Дубинска магматска стена - гранит Изливна магматска стена - трахит

5. • Дубинске магматске стене настају на већим дубинама
Земљине коре спорим хлађењем магме и њеном
кристализацијом.
• Имају зрнасту структуру, чине је минерали приближно исте
величине.
парчад перидотитa

6. • Дубинске магматске стене најчешће се јављају у облику
батолита и лаколита.
• Када се магма креће ка површини, она издиже слојеве стена
изнад себе, хлади се и формира простране стеновите масиве
неправилног облика који се називају батолити (Копаоник).
• На сличан начин настају и лаколити, који су утиснути у
слојеве седиментних стена у облику сочива или печурке
(Авала).

7. • Разарањем површинских слојева стена ови масиви могу се
појавити на површини у виду компактних стеновитих
блокова – монолита.
монолит

8. • Најпознатије дубинске магматске стене су гранит, диорит,
сијенит, габро и перидотит.
сијенит
диорит
габро
гранит
перидотит

9. • Гранит је најраспрострањенија интрузивна стена, која се
састоји од минерала кварца, фелдспата и лискуна.
• Веома је отпорна и чврста стена и зато има широку примену у
грађевинарству.
гранит

10. • Сијенит је сличан граниту, не садржи кварц и ређи је, док је
диорит тамније боје и користи се за поплочавање путева и
улица.
сијенит
диорит

11. • Габро је тамнозелена или црна стена, која се и поред велике
тврдоће добро обрађује и глача, па се користи у
грађевинарству и вајарству.
• Од њега је изграђен споменик Незнаном јунаку на Авали.
габро

12. • Перидотит је тамнозелена стена. За њу су везана налазишта
појединих руда.
перидотит

13. • Изливне магматске стене настају на површини Земље
хлађењем и очвршћавањем лаве.
• Састоје се од ситнозрних минерала између којих су уметнути
крупнији кристали. Оваква структура назива се порфирска.
андезит

14. • У зависности од тога да ли је лава течна или густа изливне
магматске стене могу се наћи у облику вулканских купа,
плоча, платоа или лавичних токова.
• Према минералошком и хемијском саставу изливне стене не
разликују се од дубинских, односно, свакој дубинској
одговара нека површинска стена.
риолитгранит

15. • Најпознатије су риолит, трахит, дацит, андезит и базалт.
• Риолит одговара граниту и јавља се у вулканским купама и
лавичним токовима.
• Трахит одговара сијениту и јавља су у вулканским купама и у
као жична стена.
риолит трахит

16. • Дацит и андезит аналогни су диориту, док је базалт сличан
габру и најраспрострањенија је магматска стена (образује
дно већине океана), а на површини Земље јавља се у виду
великих лавичних плоча (Декан у Индији, Колумбијски
плато).
андезит базалтдацит

17. • Жичне стене су дубинске магматске стене које по положају
формирања представљају прелаз између стена насталих
хлађењем магме на дубини и изливних магматских стена.
• Образују се када магма на свом путу ка површини испуни
тање пукотине и у њима очврсне.

18. • Седиментне стене настају таложењем и нагомилавањем, а
потом и повезивањем различитог материјала, минералног и
органског порекла.
• Најчешће се јављају у виду слојева у воденим басенима или
на копну.
• Према саставу материјала и начину седиментације, деле се
на кластичне, органогене и хемијске седиментне стене.
Седиментне стене
слојеви седиментних стена

19. • Кластичне седиментне стене настају од материјала
минералног порекла различите величине, облика и састава,
који је већ учествовао у грађи стена.
• Такав материјал се таложи и повезује силикатним,
карбонатним или гвожђевитим цементом.
• Најпознатије кластичне седиментне стене су брече,
конгломерати, пешчари и алевролити (лес).
• Глина (глинац) чине засебну групу хемијско седиментних
стена сасатављене од честица прашине пречника мањих од
0, 002mm).
глинац

20. • Брече су настале цементовањем угластих комада стена, док су
конгломерати састављени од заобљеног и повезаног шљунка.
• Пешчари чине 10–15% свих седиментних стена и могу се
формирати и на копну и у мору. Настају цементовањем
песковитог материјала различитог порекла и крупноће зрна, а
могу достићи дебљину и до 1.000 метара (Метеори у Грчкој).
• Лес је настао таложењем ситних честица прашине под
утицајем ветра. Код нас је најраспрострањенији у Војводини и
користи се у производњи цигле.
лес
пешчар
конгломератбреча

21. • Органогене седиментне стене настају таложењем и
очвршћавањем остатака биљних и животињских
организама.
• Карбонатне стене су најраспрострањеније, а међу њима су
најчешћи кречњаци и доломити.
кречњаци
доломит

22. • Кречњак је трећа по заступљености седиментна стена (после
глине и пешчара).
• Настао је таложењем и очвршћавањем животињских љуштура
и скелета у океанима и морима.
• Сивобеличасте је боје и састоји се од калцијум-карбоната и
минерала калцита.
• Од њега су претежно изграђени Динариди и Карпатско-
балканске планине, у којима је изражена крашка ерозија.
кречњак

23. • Доломит је сличан кречњаку, само што је у његовом саставу
више заступљен магнезијум и минерал доломит.
• Имају велику примену у грађевинарству.
• Печењем кречњака добија се креч, а од доломита се праве
ватростални и термоизолациони материјали.
креч
доломит

24. • Хемијске седиментне стене настају таложењем минерала у
сланим језерима и морима и таложењем калцијум-
карбоната.
• Овим стенама припадају камена со, гипс, шалитра, бигар
(сига) и травертин.
гипс камена со
Калијум нитрат познат и као шалитра

25. • Бигар је порозна, шупљикава и трошна стена која настаје
излучивањем кречњака из воде посредством биљака.
• Травертин настаје на брзацима и водопадима где се због
удара и распршивања воде издваја угљен-диоксид и таложи
калцијум-карбонат. Сличан је бигру, али је компактнији. Може
настати и на местима где се јављају топли извори у кречњаку
(Памукале у Турској).
Траветринске наслаге –Памукале у Турској
Бигар
Травертин

26. • Метаморфне стене настају накнадном променом
магматских и седиментних стена под утицајем топлоте,
гасова и притиска. Те промене познате су као метаморфизам.
• Висок притисак изазива динамички, а интензивна топлота
термални метаморфизам.
• Изложене притисцима, температури и гасовима, стене трпе
велике структурне, хемијске и минералне промене и
попримају другачије особине.
Метаморфне стене
Метаморфна стена - филит

27. • Гранит, чврст и отпоран, метаморфише се у гнајс, који се
разлаже и под утицајем атмосферских падавина.
• Мермер настаје метаморфозом кречњака под утицајем
температуре и притиска. Изузетно је цењен у грађевинарству
и вајарству због лаке текстуре, боје и лакоће са којом се
обрађује.
• У метаморфне стене спадају још и серпентинит, метаморфна
стена настала од перидотита, кварцит, настао од пешчара, и
разне врсте шкриљаца.
Гнајс Мермер Кварцит
Серпентинит
Шкриљци

28. • Руде су стене које садрже метале и неметале у количинама
које су економски оправдане за експлоатацију.
• Оне су настале седиментацијом или процесом метаморфозе
током геолошке историје Земље при хлађењу магме или лаве.
Руде и минерални ресурси

29. • У развоју цивилизације руде су имале значајну улогу, а
потражња за различитим врстама руда мењала се током
историје.
• После каменог доба наступило је бронзано, а затим је
уследило гвоздено доба.
• У последња два века развој друштва се заснива на
коришћењу угља и нафте, а савремено доба се због примене
нуклеарне енергије назива и атомском ером.

30. • Руде се могу поделити на руде метала, руде неметала и
фосилна горива.
• Руде метала најчешће се јављају у магматским и
метаморфним стенама, али има их и у седиментним
стенама (боксит и манган).
• Руде неметала углавном се налазе у седиментним стенама, а
користе се у грађевинарству. То су камена кухињска со,
фосфати, азбест, талк, глина, графит, лискун, кварцни песак
итд.
БокситХематит

31. • Фосилна горива су стене које горе – каустобиолити.
• Деле се на угаљ и нафту.
• Угаљ настаје процесом карбонификације, који се најчешће
одвија у воденој средини, без присуства кисеоника.
Наслаге угља
антрацит

32. • Деловањем анаеробних бактерија биљна маса постепено
губи кисеоник и водоник, а количина угљеника се повећава.
• Карбонификација се одвија споро и траје милионима година.
• Према степену карбонификације угаљ се дели лигнит, мрки
угаљ, камени угаљ и антрацит.
• Највиши стадијум карбонификације је графит, који гори тек
на 4.000oС, па се користи као термоизолатор.
лигнит
мрки угаљ
камени угаљ
графитантрацит

33. • Нафта настаје таложењем и труљењем остатака организама.
• Најповољнији услови за стварање нафте су у ивичним
морима, великим лагунама, језерима итд.
• Лежишта нафте по правилу прате налазишта земног гаса.

34. • Иако се последњих деценија више користе обновиви извори
енергије (ветар, вода, Сунчева енергија), фосилна горива су
још увек најзначајнији извор (више од 4/5 укупних светских
потреба).
• До сада откривене резерве угља и нафте, уз садашњи ниво
експлоатације довољне су за наредних 50 до 100 година.