Finance institution, services and risks.

1. BANKARSTVO II

2. TAKSONOMIJA FINANSIJSKIH
INSTITUCIJA,USLUGA I RIZIKA
U savremenim tržišnim privredama
postoji veliki broj finansijskih
institucija, ali i globalno okruženje
postaje sve rizičnije ...
Svjedoci smo posljednje finansijske krize
i moramo se složiti da se i nove
finansijske institucije moraju baviti
povećanim rizicima.

3. • Finansijske institucije koje kao glavni
transaktori u finansijskom sistemu , vrše
transfer finansijskih instrumenata
između preduzeća (privrede) i
pojedinaca(stanovništva) nazivamo
intermedijatori (posrednici).
Sam transfer sredstava
od krajnjih uzajmljivača
ka krajnjim pozajmljivačima,
kada se između njih pojavljuje
finansijska institucija, se naziva
finansijska intermedijacija.

4. Finansijske
institucije
Depozitno- kreditne Centralna Nedepozitne
institucije banka finansijske institucije
Ugovorne štedne Investicioni
Banke
institucije fondovi
Državne i
Depozitno – Finansijske kompanije i specijalne
štedne institucije konglomerati finansijske
institucije
Investicione banke Ostale mješovite
brokeri i dileri institucije

5. Pored ove ,koja se i smatra najobuhvatnijom podjelom
finansijskih institucija postoji i ova podjela:
-Banke -Brokeri
Depozitari -Štedionice Ostale firme -Kompanije za
-Kreditne zadruge upravljanje
Institucionalni investicijama
Kompanije za -Života odgovor -Hipotekarni
osiguranje -Imovine i slučaja bankari
nezgode -Specijalisti
-Automobila Market mejkeri -Dileri
-Zdravlja
-Otvoreni fondovi
Investicione -Zatvoreni fondovi -Dionica
kompanije -REMICS Berze -Osiguranja
- REITs -Derivata
-Definisanje -Klirinške kude
Penzioni beneficije Ostali -Finansijske
fondovi -Definisanje kompanije
kontribucije -Kompanije za
naplatu dugova

6. Veoma jednostavnu i razumljivu podjelu mozemo nadi
kod Milutina Ćirovida i to na :
Za potrebe ove knjige od
interesa je taksonomija
finansijskih institucija koja
uzima u obzir njihov
tretnam rizika, s tim u vezi
razlikujemo sljedeće
institucije:

7. Taksonomija finansijskih institucija iz aspekta rizika –
aktivno upravljane vs. pasivno upravljane finasijske
institucije
Zahtjevi Karakteristike informacija i portfolija
menadžmenta
Transparentne Djelimično Netransparentne
Aktivno transparentne
upravljane Hedge fondovi REITs Komercijlne
Otvoreni fondovi Zatvoreni fondovi banke
Penzioni fondovi Osiguravajuda
društva
Dileri
REMICs Klirinške kude
Pasivno Indeksni fonodvi Agencijski pulovi
upravljane Unit trusts hipoteka

8. Od aktivno upravljanih finansijskih institucija, kao u
razvijenim zemljama, tako i u Bosni i Hercegovini ,prema
uĉešću u ukupnom finansijskom posredovanju najznaĉajnija
su tri tipa:
Komercijalne banke
Osiguravajuda društva
Investicioni/Uzajamni fondovi
USA
Uĉešće banaka u 23% 77%
finansijskom NJEMAĈKA
posredovanju 79%
razvijenih zemalja
ŠVEDSKA I
JAPAN

9. Što se tiče situacije u našoj zemlji u pogledu aktive
ista nije značajno drugačija.Primjera radi
AKTIVA AKTIVA
2005. 2006.
BANKE
78,26% 80,69%
OSIGURA-
VAJUĆA INVESTICI-
DRUŠTVA ONI
11,54% 4,36% FONDOVI 8,23% 3,75%

10. Banke su jedne od najstrijih, najvažnijih i
najpoznatijih finansijskih institucija.
Prema Zakonu o bankama, rijeĉ banka se
oznaĉava kao svako pravno lice koje se “osniva
i posluje kao dioniĉko društvo” i koje “obavlja
poslove primanja novĉanih depozita i davanja
kredita, kao i druge poslove u skladu sa ovim
zakonom u F BiH”.
Dozvolu bankama za rad daje Agencija za
bankarstvo F BiH u skladu sa ovim zakonom.
Banke mozemo definisati i kao: “Finansijsku
ustanovu koja obavlja platnoprometne i Poslovi platnog
intermedijarne, odnosno depozitno– kreditne prometa, primanja
usluge. depozita i davanja
kredita su ono što
banku razlikuju od
nebakarskih
finasijskih
institucija.

11. Suštinu bankarske intermedijacije Stephen
M.Forst objašnjava ovako : “Banke primaju
depozite od štediša i odobravaju ova
sredstva dužnicima. One plaćaju kamatu na
depozite i naplaćuju kamatu na kredite.
Njihov profit poroizilazi iz spreada( razlike )
izmeĊu stope koju plaćaju na primljena
sredstva i stope koju zaraĉunavaju
dužnicima. Udruživanje individualnih
depozita i bankarske sposobnosti da
posuĊuje sredstva velikom broju razliĉitih
dužnika eliminiše mnoge probleme
povezane s direktnim investiranjem.
Spread - treba da pokrije operativne troškove i
kreditne gubitke. Pomtom kompenzira preuzete
rizike i , napokon, generiše prinos na kapital
koji je uložen u poslovanje.

13. Banke za privlaĉenje klijenata imaju Individualnim investitorima je mnogo
široku mrežu filjala, oglašavanje,zatim teže pronaći preduzeća ili projekte za
nude kamate na depozite, a od investiranje.
depozitnog potencijala obezbjeĊuju
mnogo vece iznose kredita Inherentno nelikvidne jer nema
preduzećima . sekundarnog trzižita i štediše ne mogu
Izuzetno likvidne, štediše biraju nivo pretvoriti investiciju u gotovinu u
likvidnosti opredjeljujći se za a – vista slucaju potrebe.
ili oroĉene depozite.
Visko kreditni rizik zbog viskoih stopa
Kreditni rizik nizak, leži prije u banci prinosa koje zahtjevaju investitori a
nego u korisniku, jer banke drže kapital samim tim i visokih finansijskih
za zaštitu korisnika. troškova koje imaju korisnici.

14. Kombinujući sredstva velikog
Ne mogu odobravati velike
broja depozitara banke mogu
individualne kredite.
odobravati velike individualne
kredite.Uz to banke koriste
efekat ekonomije obima.
Individualnim štedišama je
 Banke odobravaju kredite
teško diverzifikovati rizike
velikom broju individualnih
putem pronalaženja velikog
preduzeća i pojedinaca
broja preduzeća i pojedinaca u
dopuštajući ima da na taj naĉin
koje će direktno investirati.
diverzifikuju kreditni rizik

16. Poslovna politika banaka zasniva se na težnji da osigura permanentni
rast depozinog potencijala, koji ukljuĉuje sljdedeće vrste depozita :
Banke kao nosioci Štedni ulozi nemaju Oroĉeni depoziti su
platnog prometa rokove dospijeća i depoziti koji se ne mogu
drže transakcionie raspoloživi su na povući prije ugovorenog
raĉune pojedinaca i zahtjev štediše s tim roka bez kaznene
preduzeća da je potrebno naknade. Obzirom da
(ĉekovni, žiro ili najaviti podizanje nose veći kamatnu stopu
tekući) sa kojih se novca 7 dana korsite se kao
vrše bezgotovinska unaprijed. S obzirom stimulativno sredstvo
plaćanja. Prema da se sredstva mogu privlaĉenja štednje.
tradicionalnom uvijek povući kamata Razlikujemo male ( prema
shvatanju ovi na ova sredstva je USA 100000USD) i velike
depoziti ne nose znatno niža nego na koje drže zajedniĉki
kamatu , a prema oroĉene depozite fondovi i inst.investitori.
modifikovanom nose.

17. Banke svoj depozitni potencijal mogu da formiraju , pored
navedenih, i iz zaduženja od domaćih inostranih banaka , kao i
centralne banke. Centralna banka BiH poĉela je djelovati 11.avgusta
1997 god. po principu currency boarda (valutnog odbora), nije
davalac posljednjeg utoĉišta.
AKTIVA PASIVA
Gotovina Kratkoroĉni dug
Krediti Depoziti
Finansijska aktiva Finansijske obaveze
Dugoroĉni dug
Kapital
Vanbilansna evidencija Vanbilansna evidencija
( primljene (date kontigencije)
kontigencija)

18. Osiguravajuća društva mogu se
definisati kao posebne finansijske
institucije koje prikupljaju sredstva po
osnovu polica osiguranja pojedinaca i
preduzeća a zatim ih plasiraju u
finansijske instrumente, prije
svega, tržišta kapitala
(dionice, obveznice
, nekretnine, hipotekarni zajmovi).
Osiguravajuća društva su popularna
zbog sposobnog upravljanja
aktuarskim rizikom , putem pooliga
svojih linija proizvoda, i obezbjeĊenja

20. Isplaćuje se korisniku Pruža zaštitu za cijeli Isplaćuje se korisniku
ako osiguranik umre u život, do smrti ako osiguranik umre ili
periodu trajanja osiguranika. proživi do kraja tog
polise(obiĉno 1, 5, 10 ili Osiguranik ima pravo perioda.Ovo osiguranje
20 god) .U koliko se to prekinuti ugovor i je kombinacija
ne desi a polisa ne naplatiti akumulirane privremenog( isplata
bude obnovljen premije. ako osiguranik umre u
a, zaštita prestaje da periodu pokrića) i
važi na kraju tog čistog darovnog( isplata
perioda. Ovaj tip ne lično osiguraniku ako
ukljuĉuje štednu proživi period pokrića)

22.  Dugoroĉno
Kratkoroĉna, ogovoren Ograniĉeno na
a na period od godinu pokrivanje jednog
ili kraće . dogaĊaja ( prerana
Osigurano je nekoliko smrt, staraĉka ovisnost
sluĉajeva ( npr. i sl.).
Vatra, kraĊa, oluja, eks Koristi mortalitetne
plozija). tablice za predviĊanje
Teško predvidjeti trajanja života .
iznos štete.

23. Prihodi Dobit može biti iz
Ĉine ga novĉani ulozi osiguravajućih poslovanja i
dioniĉara za osnivanje društava se raĉunaju investiranja.
na ime naplaćenih
premija (nakon
izdvajanja svih
obaveza ), a rashodi
se raĉunaju na ime
isplaćenih kamata i
osiguranih suma.

24. Neživotna osiguranja Životna osiguranja
Premije Determinisane Determinisane
Naknade Slučajne -
Osigurane sume - Predvidljive
Obaveze Nepredvidjlive Predvidljive
(predvidljivost)
Izvori finansiranja Kratkoročni Dugoročni
(ročnost)
Roĉna struktura izvora finansiranja osiguravajućih društava
opredjeljuje roĉnost njihovih plasmana

26. Klasifikacija aktive osiguravajućih društava prema stepenu
rizičnosti
Bankarski depoziti
Uslovno rizična aktiva
Državne obveznice
Dugoročne obveznice državnih kompanija
Korporativne obveznice
Rizična aktiva Municipalne obveznice
Dionice
Visokorizična aktiva Korporativne obveznice bez rejtinga
Derivati

27. Ovdje se podrazumijeva maksimizacija prinosa na
uložena sredstva uz minimizaciju rizika. Prilikom
plasmana slobodnih finansijskih sredstava, tj.
sredstava rezervi, osiguravajuća društva treba da
ostvare stopu prinosa barem u visini prosjeĉne stope
na tržistu kapitala.
Ovaj princip zahtijeva takvu strukturu ulaganja
koja garantuje da će u bilo koje vrijeme postojati
dovoljan iznos likvidnih sredstava ili lako utrživih
finansijskih instrumenata.

28. Investicioni fondovi su fondovi koji prikupljaju
sredstva na osnovu prodaje udjela ili uloga (units)
malih denominacija širem krugu individualnih
investitora, a zatim ih plasiraju u velike blokove obiĉnih
dionica, instrumente novĉanog tržišta , korporativne
obveznice i sl. Udjeli investitorima obezbjeĊuju pravo
na dobit ali ne i pravo upravljanja.
Osnivaĉi fonda preuzimaju na sebe profesionalno
upravljanje fondom, što je jedna od važnih
karakteristika uzajamnih fondova. Uzajamni fodovi se
mogu pojaviti u formi:

29. Temeljna distinkcija izmeĊu otvorenih i zatvorenih
investicionih fondova je ta što su otvoreni investicioni
fondovi spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje
dionice ( udjele) , što obezbjeĊuje visoku likvidnost i nisu
registrovani na berzi.
Zatvoreni fondovi emituju fiksne iznose svojih udjela i
registrovani su na berzi – manje su atraktivni investitorima.

30. Prvi uzajamni fond je The
Massachsetts Trust, koji je
osnovan u Bostonu , USA, marta
1924.godine, sa portfoliom od 45
dionica i aktivom u iznosu 50000
USD. Formiran je kao opšti
zakonski fond koji je uveo važne
inovacije u koncept investicione
kompanije putem :

32. Originacija involvira lociranje, evaluaciju i kreiranje novih
finansijskih potraživanja izdatih od strane klijenata
institucije.Organizator (zaĉetnik emisije) prvo prikuplja i
evaluira informacije koje se tiĉu odnosne transakcije. Ako je
organizator principal, sam odreĊuje prihvatljivi rizik i prinos,
a kao agent se povinuje potpisniĉkim standardima.
Distribucija je aktivnost prikupljanja finansijskih sredstava
putem prodavanja novonastalih finansijskih proizvoda
klijentima koji imaju na raspolaganju resurse kojima će to
izfinansirati. Ovu aktivnost institucija može obavljati ili kao
brokersku transakciju ili kao principal.

33. Servisiranje oznaĉava aktivnost prikupljanja finansijskih
sredstava od emitenata i plaćanje prikupljenih sredstava
imaocima/nosiocima finansijskih potraživanja. Uz to, serviser
vodi evidenciju plaćanja, kontroliše ugovore i provodi akciju
naplate u sluĉaju defaulta emitenata.
Pakovanje involvira prikupljanje ili udruživanje individualnih
finansijskih aktiva u pulove i moguću ponovnu dekompoziciju
finansijskih tokova (cash flows) tih aktiva u razliĉite tipove
finansijskih potraživanja. Ovo prepakovavanje se vrši radi
povećanja likvidnosti ili prilagoĊavanja finansijskih tokova za
specifiĉne klijente. Sekjuritizacija je dobar primjer ovog
prilagoĊavanja.

34. Podrazumijeva istovremeno izdavanje i kupovinu razliĉitih finansijskih
potraživanja od strane istog finansijeskg entiteta. Javlja se kad institucija
kupuje jedan tip finansijskog instrumenta za vlastiti raĉun i finansira tu
transakciju putem izdavanja nekog drugog finansijskog potraživanja na
teret svog bilansa stanja. Razlikujemo tri tipa posredovanja:
Potpisivanje osiguranja
Potpisivanje zajmova
Potpisivanje finansijskih instrumenata
Ukljuĉuje kupovinu i prodaju istih finansijskih instrumenata od strane
jednog dilera. Firma market mejker je obiĉno principal, ali ne i uvijek.
Market mejker djeluje kao posrednik kada finansira “zalihe “ finansijskih
instrumenata putem izdavanja vlastitih finasijskih potraživanja, npr.
Potpisivanjem finansijskih instrumenata. Dobici i gubici vezani za
promjene vrijednosti “zaliha” znaĉe za market mejkera finasijsku korist ili
gubitak.