projektovanje proizvodnih sistema

1. ►1. NAVESTI TRI OSNOVNA CILJA PROJEKTOVANJA
- POVEĆANJE OBIMA PROIZVODNJE
- REKONSTRUKCIJA POSTOJEĆIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA
- IZGRADNJA NOVIH TEHNALOŠKIH SISTEMA.
►2. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD INVESTICIONIM OBJEKTOM
- PODRAZUMEVA SE SAM GRADJEVINSKI OBJEKAT ILI OBJEKAT SA
UGRADJENIM INSTALACIJAMA I OPREMOM, KOJI
SLUŽI
NAMENI
OBJEKTA I OBEZBEDJUJE FUNKCIONALNOST
PREDVIĐENU
INVESTICIONIM PROGRAMOM.
►3.ŠTA SE PODRAZUMEVA POD IZGRDNJOM INVESTICIONOG OBJEKTA
- PODRAZUMEVA SA IZVODJENJE GRADJEVINSKIH I ZANATSKIH
RADOVA, KAO I UGRADNJA I MONTAŽA POSTROJENJA I OPREME.
►4. ŠTA JE INVESTICIONI PROGRAM
-TO JE ELABORAT KOJIM SE ANALIZIRAJU TENNIČKI, EKONOMSKI I
DRUGI USLOVI ZA IZGRADNJU INVESTICIONOG OBJEKTA I
OPRAVDANOST IZGRADNJE TOG OBJEKTA.
►5.TEHNIČKA DOKUMENTACIJA SADRIŽI ODGOVARAJUĆE GLAVNE
PROJEKTE, A TO SU:
- ARHITEKTONSKO - GRADJEVINSKI
- TEHNOLOŠKO - MAŠINSKI
- ELEKTRO - INSTALACIJA I DR.
►6.IZGRADNJA INVESTIC. OBJEKTA SE MOŽE PODELITI U 3 FAZE,TO SU:
- IZGRADNJA INVESTICIONOG PROGRAMA SA IDEJNIM PROJEKTOM
- IZRADA GLAVNOG PROJEKTA
- IZVODJENJE OBJEKTA I NADZOR.
►7.IZVOĐENJE OBJEKTA I NADZOR OBUHVATAJU SLED. AKTIVNOSTI:
- UTVRĐIVANJE ROKOVA I KONTROLU IZVOĐENJA PREMA ROKOVIMA,
TEHNIČKI PRIJEM OPREME I KONTROLU DOKUMENTACIJA, DAVANJE
TEHNIČKIH UPUTSTAVA, KONTROLU IZVODJENJA SA GLEDIŠTA
PRIMENE PROPISA O INVESTICIONOJ IZGRADNJI, KONTROLU KOLIČINE
UGRAĐENOG MATERIJALA I PROBNI RAD SA ANALIZOM REZULTATA.
►8. ŠTA JA PROJEKTNI ZADATAK
-JE PISMENO ODREĐIVANJE SVIH
USLOVA
ZA IZRADU
KOMPLETNOG PROJEKTNOG ELABORATA I PREDSTAVLJA OSNOVU ZA
POČETAK PROJEKTOVANJA. SASTAVLJA GA INVESTITOR UZ SARADNJU
ODGOVARAJUĆEG STRUČNJAKA.
►9.OSNOVNI
FAKTORI
KOJI
UTIČU
NA
IZBOR
LOKACIJE
INVESTICIONOG OBJEKTA SU STEDELI:
- POSTOJANJE SIROVINA I NJIHOVA LOKACIJA
- MOGUĆNOST SNABDEVANJA ENERGIJOM
- REŠENJE TRANSPORTA SIROVINA I GOTOVE ROBE
- SNABDEVANJA GORIVOM
- STRATEŠKI USLOVI I DR.

2. ►10. PODELA TEHN. SISTEMA-FABRIKE NA POJEDINA ODELJENJA
MOŽE DA SE IŽVRŠI PREMA FUNKCIJI KOJU ISTA OBAVLJAJU, TAKO D A
SE MOGU FORMIRATI 3 OSNOVNE GRUPE,TO SU:
- PROIZVODNO RADNA JEDINICA I ODRŽAVANJE SISTEMA,PREDVIĐENE
SU ZA NEPOSREDNO OSTVARIVANJE TEHNOLOŠKOG PROCESA
- ODELJENJA, RADIONICA I POSTROJENJA ZA ODRŽAVANJA
PROIZVODNJE I OBEZBEĐENJA USLOVA RADA
-OSTALE
SLUŽBE
KOJE
OBUHVATAJU:TEHNIČKU
PRIPREMU,
UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM, UPRAVLJANJE KVALITETOM, SLUŽBA
RAZVOJA I DR.
►11.ČEMU TREBA DA POSLUŽI PREGLED TEHNIČKO EKONOMSKIH
POKAZATELJA PRI PROJEKTOVANJU, NAVESTI NEKE TEHNIČKO
EKONOMSKE POKAZATELJE
-PREGLED TREBA DA POSLUŽI KAO POMOĆ PROJEKTANTU PRI
UPOREĐIVANJU PREDLOŽENOG REŠENJA SA IZVEDENIM OBJEKTIMA I
DA OMOGUĆI PROCENU TEHNIĆKO-EKONOMSKOG NIVOA PROJEKTA.
TEHNIČKO-EKANOMSKI POKAZATELJI SU:
- PROIZVODNOST FABRIKE(T/M2/GOD)
- PROIZVODNOST PO ZAPOSLENOM(T/ČOVEKU/GOD)
- SPECIFIČNA POTROŠNJA ENERGIJE.
►12. NAVESTI NEKOLIKO OPŠTIH UPUSTAVA ZA PROJEKTOVANJE
1. OBEZBEDITI USLOVE ZA PROIZVODNJU DELOVA PREMA JUS-U
2. POVEĆATI PRODUKTIVNOST PRIMENOM VEĆEG STEPENA
MEHANIZACIJE I AUTOMATIZACIJE
3. OBEZBEDITI TRANSPORT SA ŠTO KRAĆIM RELACIJAMA IZMEDJU
POMOĆNIH I PROIZVODNIH ODELJENJA
4. PO MOGUĆSTVU USVOJITI TIPSKE UREĐAJE KOD IZBORA OPREME
5. IZVRŠITI DOBAR RASPORED PROSTORIJA I OPREME.
►13.TEHNOLOŠKO MAŠINSKI PROJEKAT PREDSTAVLJA KONAČNO
REŠENJE JEDNOG PROCESA PROIZVODNJE,A ELEMENTI KOJE SADRŽI
JEDAN PROJEKAT SU SLEDEĆI:
- OPŠTA I PRAVNA DOKUMENTACIJA: PROJEKTNI ZADATAK, OPŠTI I
TEHNIČKI USLOVI IZVOĐENJA;
ŠEMA
TEHNOLOŠKOG PROCESA: PRORAČUN KAPACITETA,
ENERGETSKE POTREBE I KARAKTERISTIKE SISTEMA, SITUACIONI
PLAN, GRAFIČKA DOKUMENTACIJA.
►14.PRI PROJEKTOVANJU TEHNOLOSKIH SISTEMA VRŠI SE PRORAČUN
OPREME. NAVESTI ŠTA JE OSNOVNI CIL TAKVOG PRORAČUNA
-OSNOVNI CILJ JE DIMENZIONISANJE OPREME, ODREĐIVANJE
INSTALISANE SNAGE I KAPACITETA, ODREĐIVANJE POTREBNOG
BROJA MAŠINA, RADNIH MESTA I PROIZVODNIH POVRŠINA, NA
OSNOVU ČEGA SE VRŠI IZBOR STANDARDNE OPREME.

3. ►15. DATI OBJAŠNJENJA POJEDINIH RELACIJA. (ČEMU SLUŽE, G/TA—
G/R/E POJEDINIH G/EMENACA-5
(MORAMO N/-- NO)
►16. DOBRO ISPROJEKTOVAN LAYQUT TREBA DA OBEZBEDI:
- EFIKASNO ISKORIŠĆENJE OPREME I LJUDSTVA
- VISOKI STEPEN ISKORIŠĆENJA PROSTORA
- POVOLJNE TRANSPORTNE PUTEVE
- KONFORNU RADNU SREDINU I POTREBNE SANITARNE USLOVE
- JAK PRISTUP OPREMI RADI ODRŽAVANJA I POPRAVKE.
►17.LOŠE ISPROJEKTOVAN LAYQUT JE STALNO PRISUTAN U
PROIZVODNJI I UTIČE NA SLEDEĆE:
- STVARANJE USKIH GRLA; DUŽINU PROIZVODNJE; POJAVU ZASTOJA;
STVARANJE LOŠIH USLOVA SIGURNOSTI; VISINU TROŠKOVA
ODRŽAVANJA.
►18. PROJEKTOVANJE NOVIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA-FABRIKA JE
MALO ZASTUPLJENO U UKUPNOM OBIMU PROJEKTANTSKIH
AKTIVNOSTI.NAJVEĆI
BROJ
AKTIVNOSTI
SE
ODNOSI
NA
REKONSTRUKCIJU POSTOJEĆIH POGONA, U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:
-PROMENE PROIZVODNOG PROGRAMA; - POVEĆANJE OBIMA
PROIZVODNJE;-UVOĐENJA NOVE TEHNOLOGIJE;-ZAMENE OPREME IDR.
►19. ČEMU SLUŽI P-Q ANALIZA PRI PROJEKTOVANJU?
-SLUŽI KAO OSNOVA ZA ODLUČIVANJA PROJEKTANTU, KOJI OSNOVNI
TIP PROIZVODNJE DA USVOJI, ODNOSNO KAKO DA IZVRŠI RASPORED
PROIZVODNE OPREME.
►20.EFIKASAN RASPORED OPREME I PROSTORA U OKVIRU
TEHNOLOŠKOG PROCESA-PROIZVODNOG POGONA TREBA DA USVOJI
SLEDEĆE KRITERIJUME:
- DA SE OSTVARE MINIMALNI TROŠKOVI UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA
- DA SE OSTVARE MINIMALNI TROŠKOVI U VEZI EKSPLOATACIJA I
INVESTICIJA
-DA SE OPTIMIZUJE BROJ RAZLIČITH TIPOVA UREĐAJA UNUTRAŠNJEG
TRANSPORTA
- DA SE OMOGUĆI PROŠIRENJE POGONA
- DA SA OMOGUĆI LAKO UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM.
►21.OBJASNI NAČIN FORMIRANJA PROSTORNE
STRUKTURE,
PRIMENOM METODE OD-DO I METODE TROUGLA.
-KOD KVALITETNOG PRTSTUPA REŠAVANJU LOKACIJA RADNIH
MESTA, OPREME I PROSTORA ČESTO SE KORISTI MATRICA OD-DO KOJA
OMOGUĆAVA DA SE PRIKAŽE KRETANJE MATERIJALA IZMEĐU
POJEĐINIH FAZA PROIZVODNJE.
POSTUPAK PRIMENE METODE TROUGLA SE ODVIJA U SLEDEĆIM
FAZAMA:
- FORMIRA SE MATRICA INTENZITETA VEZA (OD-DO)

4. - NA OSNOVU MATRICE OD-DO ODREĐUJE SE RANG INTENZITETA
IZMEĐU POJEDINIH LOKACIJA
- LOKACIJE SE RAZRMEŠTAJU NA TROUGLASTOJ MREŽI, TAKO DA SE
PRVO POSTAVLJAJU LOKACIJE SA NAJVEĆIM BROJEM VEZA, ODNOSNO
PRVA PO RANGU,A OKO NJE SE POSTAVLJAJU OSTALE LOKACIJE
PREMA RANGU, ODNOSNO PREMA BROJU VEZA.
►22.JEDAN OD ZNAČAJNIJH KRITERIJUMA ZA ODREĐIVANJE
EFIKASNOSTI KRETANJA MATERIJALA JE I VREME PROTOKA
MATERIJALA KROZ SISTEM. TROŠKOVI TRANSPORTA MATERIJALA
KROZ PROCES PROIZVODNJE POVEĆAVAJU CENU KOŠTANJA
PROIZVODA.KOJI SU TO TROŠKOVI?
- STALNI TROŠKOVI (AMORTIZACIJA, OSIGURANJE IDR)
- PROMENLJIVI TROŠKOVI (ELEKTRTČNA ENERGIJA, LIČNI DOHODAK
TRANSPORTNIH RADNIKA, ODRŽAVANJE I REŽIJSKI TROŠKOVI).
►23. PRI IZRADI DISPOZICIONOG PLANA TREBA SE PRIDRŽAVATI
- DIMENZIJE OTVORA I SAOBRACAJNICA; - POSTAVLJANJE OPREME;
- POMOĆNE POVRŠINE (GARDEROBE,KANCELARJE I DR); -EVAKUACIJE
RADNIKA.
►24. ŠEMA SNABDEVANJA TEHNOLOŠKOG SISTEMA ENERGIJOM
ZAVISI OD STEDEĆIH FAKTORA:
1. POTREBNE VRSTA ENERGIJE; 2.POTREBNE KOLIČINE ENERGIJE;
3. POSTOJANJE DRUGIH ENERGETSKIH POSTROJENJA U PREDUZEĆU;
4.MOGUĆNOSTI USPOSTAVLJANJA VEZA SA SPOLJNIM IZVORIMA
ENERGIJE .
►25. TEHNOLOŠKI PROCESI U INDUSTRTRIJI U KOJIMA SE PRIMENJUJU
RAZLIČITE VRSTE ENERGIJE MOGU SE PODELITI U SLEDEĆE GRUPE:
1. PROCESI VEZANI ZA OBRADU METALA I POLUFABRIKATA I NJIHOV
TRANSPORT
2. ELEKTROHEMIJSKI PROCESI
3. VISOKOTEMPERATURI PROCESI
4. SREDNJE TEMPERATURNI PROCESI
5. NISKOTEMPERATURNI PROCESI
6. TEHNOLOŠKI PROCESI PREHRAMBENE,HEM. I TEKSTILNE INDUSTNJE.
►26. PRI IZRADI TEHNOLOŠKOG DELA PROJEKTA ODREĐUJU SE
GLAVNI PARAMETRI ZGRADE,A TO SU:
- DIMENZIJE OSNOVE
- RASPORED STUBOVA
- POLOŽAJ BRODOVA(POLJA) I NJIHOVA VISINA(U POLJIMA GDE SU
POSTAVLJENE DIZALICE - VISINA DO GORNJE IVICE DIZALIČNE ŠINE.
►27. TEMPERATURA TOPLOG VAZDUHA ZA ZAGREVANJE RADNE
PROSTORIJE (POMOĆU KALORIFERA ISL.)-NE SME BITI VEĆA OD 60C,
AKO SE VAZDUH DOVODI SA VISINE VEĆE OD 3,5M MERENO OD PODA,
ODNOSNO VEĆA OD 30C, AKO SE VAZDUH DOVODI SA MANJE VISINE.

5. ►28. SISTEM CENTRALNOG GREJANJA POMOĆU TOPLOG VAZDUHA NE
SME SE PRIMENITI U RADNIM PROSTORIJAMA U KOJIMA ZBOG
POVEĆANJA TEMP. I BRZINE STRUJANJA VAZDUHA,MOŽE DOĆI DO....
- POVEĆANOG ISPARAVANJA OTROVNIH MATERIJA
►29. INSTALACIJE PROVETRAVANJA U TEHNOLOŠKOM SISTEMU IMAJU
ZADATAK DA..,
- OBEZBEDE POGODNI SASTAV VAZDUHA U SVIM RADNIM
PROSTORIJAMA I DA SMANJE KOLIĆINU ŠTETNIH GASOVA, PARA I
PRAŠINE U VAZDUHU U ODELJENJIMA PROIZVODNJE DO DOZVOLJENE
KONCENTRACIJE.
►30.PRI IZRADI PROJEKATA TEHNOLOŠKOG SISTEMA,ZADATAK
PROJEKTANTA JE DA INTEGRIŠE SLEDEĆ ELEMENTE KAO PODSISTEME
►31.NAVESTI
OSNOVNE
PREDNOSTI,KAO
I
NEDOSTATKE
PNEUMATSKOG TRANSPORTA MATERIJALA U POREĐENJU SA DRUGIM
VRSTAMA TRANSPORTA
PREDNOSTI: 1.MANJA INVESTICIONA ULAGANJA NEGO ZA MENANIČKI
UREĐAJ TRANSPORTA,2.SIGURAN RAD; 3.POTREBAN JE MALI PROSTOR
ZA SMEŠTAJ I UGRADNJU; 4.OBEZBEĐUJE ČISTE I HIGIJENSKE USLOVE
RADA, NE ZAGAĐUJE OKOLINU; 5.LAKO RUKOVANJE I JEDNOSTAVNO
ODRŽAVANJE; 6.MOGUĆNOST UZIMANJA MATERIJALA NA VIŠE MESTA
7. DODATNE FUNKCIJE KAO ŠTO SU HLAĐENJE, GREJANJE I SUŠENJE.
NEDOSTACI: 1.OKO 10 PUTA VEĆA POTROŠNJA ENERGIJE U ODNOSU NA
POTROŠNJU MEHANIČKIH TRANSPORTERA; 2.POVEĆANO HABANJE
DELOVA INSTALACIJE; 3.NEOPHODNOST ČIŠĆENJA VAZDUHA U CILJU
SPRAČAVANJA ZAGAĐENJA OKOLINE; 4.KOD POVIŠENE VLAŽNOSTI
MATERIJALA IZAZIVA NJEGOVO SLEPLJIVANJE NA KRTIČNIM
MESTIMA.
►32.NAVESTI VRSTE SISTEMA PNEUMATSKOG TRANSPORTA, TJ.
OSNOVNE TIPOVE TRANSPORTA I DATI SKICU SVAKOG OD NJIH:
-PNEUMATSKI TRANSPORTERI SE KLASIFIKUJU U 4 OSNOVNA TIPA:
1. SISTEM PNEUMATSKOG TRANSPORTA POD PRITISKOM;
2.VAKUUM SISTEM PNEUMATSKOG TRANSPORAT; 3.KOMBINACIJA
PRITISKA I VAKUUMA; 4. FLUIDNI SISTEMI (NACRTATI SKICA)
►33.MAŠINE I UREĐAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA (CIKLON,
VREĆASTI FILTER, ROTACIONI IZUZIMAČ).POTREBNO JE DATI: SKICU,
PRINCIP RADA, OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PRIMENU.
-PREDNOSTI PNEUMATSKOG TRANSPORTA: 1.MALO ULAGANJE ZA
UREĐAJE
TRANSPORTA,
2.BEZBEDAN
RAD
I
VELIKA
AUTOMATIZOVANOST, 3.MALI PROSTOR (PREKO CEVI) ZA TRANSPORT,
4.ČIST TRANSPORT UZ MALE GUBITKA MATERIJALA PRI TRANSPORTU
UZ LAKO RUKOVANJE I ODRŽAVANJE. 5.MOGUĆNOST UTOVARA I
ISTOVARA MATERIJALA NA VIŠE MESTA. 6.VELIKI KAPACITET
TRANSPORTA UZ HLAĐENJE,GREJANJE I SUŠENJE.

6. NEDOSTACI SU: VELIKA POTRAŽIVANJA ENERGIJE, HABANJE I
INSTALACIJA(NA KOLIMA),ZAGAJENJE VAZDUHA,LEPLJENJE VLAŽNOG
MATERIJALA ZA ZIDOVE CEVI.
►33A - MAŠINE I UREĐAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA
-UREĐAJI SU SLEDEĆI:CIKLONI NJIHOVA EFIKASNOST ZAVISI OD
PREČNIKA,ONI SLUŽE ZA IZVĐVAJANJE ČESTICA IZ VAZDUHA IZ DVA
RAZLOGA: DA SE ZADRŽI KORISNA SUPSTANCA I SPREČI ZAGAĐENJE
OKOLINE.ON RADI NA PRINCIPU IZDVAJANJA ČESTICA PRI DELOVANJU
CENTRIFUGALNE SILE.
VREĆASTI FILTERI: KORISTE SA KOD TRANSPORTA POD VAKUMOM
KORSTI SE IZDVAJANJE ČVRSTIH ČESTICA IZ GASA ČIME SE ŠTITI
OKOLINA I POSTIŽE VISOKA PROČIŠĆENOST VAZDUHA.
CIKLON FILTERI: ONI VRŠE ODVAJANJE MATENJALA OD STRUJET, VRŠE
PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA, ONI RADE NA PRINCIPU CIKLONA SA
UBAČENIM VREĆAMA,OKO KOJIH OSTAJU ČVRSTE ČESTICA ZA ČIST
VAZDUH, KROZ VENTIRUJEVE CEVI IZLAZI U OKOTNU,VREĆE SE ČISTE
POMOĆU NISKOPRITISNOG VAZDUHA.
TOTALNI ODVOJIVAČ IMA PREDNOSTI JER NEMA GUBITKA
MATERIJALA,DOPRO PREČIŠĆAVANJE VAZDUNA.MALE TROŠKOVE
ODRŽAVANJA, POVEĆAN KAPACITET TRANSPORTA UZ MALI PROSTOR
ZA SMEŠTAJ, LAKE JE KONSTRUKCIJE.
PNEUMATSKA DIZALICA RADI NA PRINCIPU KRONA NA SEBI, IMA
TOTALNI PREMETAČ SA TELESKOPSKOM CEVI ZA TRANSPORT,IDE
PREKO KRONSKE STAZE, LAKE KONSTRUKCIJE I LAKO SE UPRAVLJA
SA NJOM (PREGLED DOBAR).
►34. KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEŠE - PODRAZUMEVA ODNOS
MASA I ZAPREMINA TRANSPORTOVANOG MATERIJALA I VAZDUHA ZA
TRANSPORT. RAZLIKUJEMO GA KOD USISNIH POSTROJENJA JE OD 0,52.5 I POTISNIH OD 10-150.ON UTIČE NA SNAGU POSTROJENJA I
GABARITA. PRI VEĆIM VREDNOSTIMA CK SMANJUJE SA POTRAŽNJA
VAZDUHA I ENERGIJE A KOD VEĆIH STEPENA KONCENTRACIJE DOLAZI
DO ZAČEPLJENJA CEVOVODA NA KOLENIMA I SKRETNICAMA.
►36.RADNA TAČKA VENTILATORA - DOBIJA SE PRESEKOM K-KE I
KARAKTERISTIKA SISTEMA U KOM RADI. KARAKTERISTIKE SISTEMA
ZAVISE OD OTPORA KOJI SISTEM PRUŽA PRI STRUJANJU GASA I OD
DRUGOG STEPENA BRZINE GASA ODNOSNO PRITISKA.
►37. STATIČKI NAPOR-JE DEO UKUPNOG NAPORA U OBLIKU PRITISNE
ENERGIJE GASA. DINAMIČKI NAPOR JE DEO NAPORA VENTILATORA U
OBLIKU KINETIČKE ENERGIJE NA IZLAZU IZ VANTILATORA. UKUPAN
NAPOR VENTILATORA JE ZBIR STATIČKOG I DINAMIČKOG.
►38. SPREZANJE VENTILATORA -SE VRŠI KADA JEDAN VENTILATOR
NEJAK I NEMOŽE SE ZAMENITI VEĆIM A AKO SE PROTOK ILI PRITISAK
TREBA PAVEĆATI. ONO MOŽE BITI REDNO I PARALELNO KOJE SE

7. PRIMENJUJE KADA TREBA POVEĆATI PROTOK SA VELIKIM PRESEKOM
CEVI,A REDNA ZA POVEĆANJE PRITISKA SA MANJIM PREČNIKOM CEVI.
►39. SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA SU-SMETNJE PROTOKA KOJE
SU
PROUZROKOVANE
POPUNJAVANJEM
VENTILA,NEPODEŠENA
OPRUGA NA VENTILU I NEPODEŠEN REGULATOR, SMETNJE PRI RADU
BRKA SE LABAVA LEŽIŠTA, NEISPRAVNA PUMPA I VENTILI, LUPANJE U
KONPRASORU ZBOG ISTROŠENOSTI DELOVA,ZAGREVANJA CILINDROM
ZBOG NEDOSTATKA VODE I MAZIVA, PORAST KRAJNJEG PRITISKA I
ZAGREVANJA LEŽIŠTA.
►40. STATIČKI ELEKTRICITET-SE JAVLJA U PROIZVODNIM SISTEMIMA I
SPREČAVA SE: 1.UZEMLJNJEM, 2.ODRŽAVANJEM VLAGE U VAZDUHU,
3. JONIZACIJOM
VAZDUHA, 4.POVEĆANJEM PROVODLJIVOSTI
NEPROVODLJIVIM
MATERIJAMA
5.ODVOĐENJEM
TOTALNOG
ELEKTRICITETA INFLUENCOM. KOD PRAŠNJASTIH I ZRNASTIH
MATERIJALA TREBA VODITI RAČUNA DA NEDOĐE DO EKSPLOZIJE ILI
PALJENJA ISTOG.
►41. OPŠTI USLOVI U TEHNOLOŠKO MAŠINSKIM PROJEKTIMA SU:
1.USTUPANJE IZGRADNJU, 2.UGOVOR ZA IZVOĐENJA PREDVIĐENIH
RADOVA NA OSNOVU ODOBRENOG PROJEKTA, 3.LICITACIJA ZA
IZVOĐAČAE, 4.PONUDA,5.UGOVOR POTPISAN KOJI SADRŽI(CENU RADA,
ROK POČETKA I ZAVRŠETKA RADOVA, NAČIN NAPLATE I KVALITET
RADOVA, KAZNENE MERE, NADZOR NAD IZVOĐENJEM, STANDARDE
PROPISE I NORME PO KOJIMA ĆE SE IZVODITI), 6.ODGOVORNI
RUKOVODILAC RADOVA I NADZORNI ORGAN SA POLOŽENIM
STRUČNIM ISPITOM,7.GRAĐEVINSKA DOZVOLA,8.DUŽNOSTI IZVOĐAČA
I INVESTITORA, 9.GARANCIJA ZA UGRAĐENU OPREMU, 10.ATESTE O
UGRAĐENOM
MATERIJALU
SA
GARANCIJOM
ZA
NJENO
FUNKCIONISANJE,11.ANEKSI O NAKNADNIM RADOVIMA. 12. ELABORAT
O BEZBEDNOSTI ZAPOSLENIH,13.VOĐENJA GRAĐEVINSKOG DNEVNIKA
I KNJIGE OBOSTRANO PODPISANU, 14.RAZNE ZAPISNIKE O
SPROVEDENIM ISPITIVANJIMA. 15.FORMIRANJE KOMISIJE ZA TEHNIČKI
PRIJEM I KOMPLETNA DOKUMENTACIJA ZA ISTI. 16.KONTRAVERZNE
NEDOSTATKE IZVOĐAČI U ROKU MORA DA OTKLONI. 17. DAVANJE
DOZVOLA ZA UPOTREBU I STAVLJANJE ISTOG U PROBNI RAD. 18.
PRAVLJENJE KONAČNOG OBRAČUNA.
-TEHNIČKI USLOVI SE ODNOSE NA KONKRETAN PROJEKAT I MOGU
BITI: 1.ZA INSTALACIJE I CENTRALNO GREJANJE. 2.ZA INSTALACIJE
KLIMATIZACIJE I PROVETRAVANJE, 3.ZA GRADSKU I GASOVODNU
MREŽU, 4. TEHNIČKI USLOVI ZA CEVOVODENE INSTALACIJE.
►42. POJAM ZAŠTITA NA RADU-PODRAZUMEVAJU SREDSTVA I MERE
ZAŠTITE ŽIVOTA I ZDRAVLJA LJUDI I NA RADU. NJU UŽIVAJU SVA
PRAVNA I FIZIČKA LICA I ONA SU PROPISANA ZAKONSKI O ZAŠTITI NA
RADU I PREDVIĐA OBAVEZE PREDUZEĆA I ONA IZRAĐUJU PRILOG O

8. PRIMENI MERA, KONTROLU PRIMENE MERA VRŠI MINISTARSTVO ZA
RAD. MERE ZAŠTITU NA RADU SE DELE NA: 1.OPŠTE-ODNOSA SE NA
SVE POSLOVE I RADNE ZADATKE U SVIM DELATNOSTIMA. 2,POSEBNAMERA: ZA SVE VRSTE POSLOVA KOJI SE NE SMATRAJU OPŠTIM. 3.
PREDHODNE MERE SE ODNOSE NA POMOĆNE OBJEKTE I POMOĆNE
RADNE PROSTORIJE, ZA RADOVE NA OTVORENOM PROSTORU I
SREDSTVA LIČNE ZAŠTITE . PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZAŠTITE
RADA PROJEKTNA ORGANIZACIJA I ON SADRŽI OPASNOSTI I TEČNOSTI
KOJE SE POJAVLJUJU NA INVESTICIONOM OBJEKTU, KAO I MERE ZA
NJIHOVO SPREČAVANJE ŠTETA IZRAĐUJE ZA SVAKU VRSTU PROJEKTA
I PROPISUJU GA ODGOVORNI PROJEKTANTI ZA SVAKU OBTAST. OSIM
ZAŠTITE NA RADU IMA PRILOGE: ZAŠTITE OD POŽARA KAO I SISTEMA
ZA KONTROLU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA UKOLIKO POSTOJI
OPASNOST.
►43. PRINCIP RADA TARMOENERGETSKOG SISTEMA -SE ZASNIVA NA
PRETVARANJU ENERGIJE PARE U KINETIČKU ENERGIJU A PRAKO
LOPATICA TURBINA U MEHANIČKI RAD. KOD OVIH POSTROJENJA
JAVLJA SA VELIKI GUBITAK TOPLOTE U RASHLADNOJ VODI A MALI
DEO TOPTOTA SE PRETVARA U RAD U PROSAKU 35% DO 38%.
►44. U ZAVISNOSTI OD NAČINA ODUZIMANJA PARA PARNE TURBINE
SE DELE NA:1.POGON SA PROTIVPRITISKOM KORISTI CELOKUPNU
KOLIČINU PARE. PROIZVODNJA ENERGIJA I TOPLOTE ZAVISNE SU
JEDNA OD DRUGA A VELIKA PROTIVPRITISKA ZAVISI OD VRSTE
POTROŠNJE TOPLOTE,A PREDNOST JE MALO ULAGANJE.PRIMENJUJE
SE: NAROČITO U INDUSTRIJI TEKSTILA, FABRIKAMA ZA BOJENJA I U
POGONIMA KOJI KORISTE VELIKU I RAVNOMERNU POTROŠNJU
TOPLOTE. 2.POGONI SA ODUZIMANJEM PARE: PARA SA ODUZIMA OD
TURBINE SA VISOKIM PRITISKOM A OSTATAK DALJE STRUJI I
KONDENZUJE SE.
GASNE TURBINE TE-TO KORISTE SE KAO ZAVRŠNI KAPACITET U
KOJIMA JE TOPLOTA SADRŽANA U ODVODNIM ČASOVIMA I KORISTI SA
ZA ZAGREVANJA VODE. PREDNOSTI SU: MALI PROSTOR, KRATKO
VREME ZAGRAVANJA, MALA POTROŠNJA RASHLADNE VODE,
SAGOREVANJA ZEMNOG GASA I LOŽNOG ULJA A PROIZVODNJA
ENERGIJA STEPEN KORISNOSTI JE OD 25% DO 30%.
►45. BIOTERMOLOGIJA - JE PROCES KOJI SA BAVI PRIMENJIVANJEM
NAUČNIH I INŽINJERSKIH METODA U PRERADI MATERIJALA POMOĆU
MIKROORGANIZAMA (BAKTERIJA,GLJIVA,KVASCA I ALGI) A DOBIJAJU
SE PROIZVODI U PREHRAMBENOJ,FARMACEUTSKOJ I DRUGIM
INDUSTRIJAMA, A OBUHVATA PREČIŠĆAVANJE ODVODNIH VODA I
INDUSTRIJSKOG KOMUNALNOG OTPADA.
-PRVI OBLICI BIOTEHNOLOGIJE JE KONZERVACIJA NAMIRNICA PUTEM
FERMETACIJE A VEĆI RAZVOJ JE KRENUO POČETKOM 20.VEKA SA

9. PROIZVODNJOM ENZIMA ORGANSKIH KISELINA I KVASCA. A
PROIZVODNJOM ANTIBIOTIKA BIOTEHNOLOGIJA JE DOBILA NOVI
ZAMAH. U NOVIJE VREME NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA NOVI
TERMOFILNI MIKROORGANIZMI DAJU NOVO OBELEŽJE U RAZVOJU
BIOTEHNOLOGIJE,A
ZATIM
DOLAZI
GENETSKA
FAZA
ILI
REKONBINANTNA I NA KRAJU PROIZVODNJA HUMANOG INSULINA.
-PRIMENA JE U FARMACEUTSKOJ, HEMIJSKOJ,PREHRAMBENOJ
ALKOHOLNIH PIĆA,METALURGIJI, ENERGETICI I PREČIŠĆAVANJU.
SVAKI PROCES BIOTEHNOLOGIJE IMA 3 FAZE U RAZVOJU PROCESA; 1.
PRIPREMNA FAZA, 2.FAZA FERMENTACIJE, 3ZAVRŠNA FAZA, A PROCESI
SU RAZMENA TOPLOTE, MEŠANJE, ODVAJANJE I TRANSPORT.
►46.BIOTEHNOLOŠKI PROCESI U ENERGETICI IMAJU NAJVECU
PRIMENU U PROIZVODNJI POGONSKOG ALKOHOLA I PROIZVODNJE
BIOGASA KOJI SE PROIZVODI U OKVIRU BIOTEHNOLOŠKIH POSTUPAKA
KOJI SE KORISTE ZA PRERADU OTPADNIH MATERIJALA,A ZBOG
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE. PROCES PROIZVODNJE ALKOHOLA IZ
ŠEĆERA ZASNIVA SE NA BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA. POLAZNU
SIROVINU ČINE ŠEĆERNA TRSKA I KUKURUZ I DOBIJA SE POGOSNKI
ALKOHOL SLIČAN BENZINU. ALKOHOL SE PROIZVODI NA DVA NAČINA:
1. SINTETIČKIM PUTEM IZ ACETILENA PETROLEJA I ZEMNOG GASA. 2.
FERMENTACIJOM TJ. ALKOHOLNIM VRENJEM UGLJENIH HIDRATA.
PROCES PROIZVODNJA BIOGASA JE ENERGETSKO KORIŠĆENJE
BIOMASE A SIROVINU ČINE OTPADNI MATERIJALI DRUGIH
TEHNOLOGIJA TJ. KAO PROCES ANAEROBNOG VRENJA (PROCES
TRULJENJA) NA ODREĐENOJ TEMPERATURI BEZ VAZDUHA ILI
KISEONIKA. POSTROJENJA GDE SE PROIZVODI BIOGAS ZOVU SE
DIGESTORI, I IMA TRI FAZE: 1. PRIPREMA SIROVINA. 2. VRENJE I 3.
PRIHVATANJE I OBRADA PROIZVEDENOG GASA. ZBOG RAZAZLIČITE
SIROVINSKE BAZE BIOGAS SPADA U EKSPLOZIVNE GASOVE PA SE
MORALO VODITI RAČUNA O RAZVOJU KONSTRUKCIJE DIGESTORA. NA
TO SU UTICALI RAZVIJENOST TEHNIKE I TEHNOLOGIJE I ENERGETIKE,
ENERGETSKE MREŽE I KLIMATSKI USLOVI U KOJIMA SE PRIMENJUJU
DIGESTORI.

10. PROIZVODNJOM ENZIMA ORGANSKIH KISELINA I KVASCA. A
PROIZVODNJOM ANTIBIOTIKA BIOTEHNOLOGIJA JE DOBILA NOVI
ZAMAH. U NOVIJE VREME NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA NOVI
TERMOFILNI MIKROORGANIZMI DAJU NOVO OBELEŽJE U RAZVOJU
BIOTEHNOLOGIJE,A
ZATIM
DOLAZI
GENETSKA
FAZA
ILI
REKONBINANTNA I NA KRAJU PROIZVODNJA HUMANOG INSULINA.
-PRIMENA JE U FARMACEUTSKOJ, HEMIJSKOJ,PREHRAMBENOJ
ALKOHOLNIH PIĆA,METALURGIJI, ENERGETICI I PREČIŠĆAVANJU.
SVAKI PROCES BIOTEHNOLOGIJE IMA 3 FAZE U RAZVOJU PROCESA; 1.
PRIPREMNA FAZA, 2.FAZA FERMENTACIJE, 3ZAVRŠNA FAZA, A PROCESI
SU RAZMENA TOPLOTE, MEŠANJE, ODVAJANJE I TRANSPORT.
►46.BIOTEHNOLOŠKI PROCESI U ENERGETICI IMAJU NAJVECU
PRIMENU U PROIZVODNJI POGONSKOG ALKOHOLA I PROIZVODNJE
BIOGASA KOJI SE PROIZVODI U OKVIRU BIOTEHNOLOŠKIH POSTUPAKA
KOJI SE KORISTE ZA PRERADU OTPADNIH MATERIJALA,A ZBOG
ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE. PROCES PROIZVODNJE ALKOHOLA IZ
ŠEĆERA ZASNIVA SE NA BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA. POLAZNU
SIROVINU ČINE ŠEĆERNA TRSKA I KUKURUZ I DOBIJA SE POGOSNKI
ALKOHOL SLIČAN BENZINU. ALKOHOL SE PROIZVODI NA DVA NAČINA:
1. SINTETIČKIM PUTEM IZ ACETILENA PETROLEJA I ZEMNOG GASA. 2.
FERMENTACIJOM TJ. ALKOHOLNIM VRENJEM UGLJENIH HIDRATA.
PROCES PROIZVODNJA BIOGASA JE ENERGETSKO KORIŠĆENJE
BIOMASE A SIROVINU ČINE OTPADNI MATERIJALI DRUGIH
TEHNOLOGIJA TJ. KAO PROCES ANAEROBNOG VRENJA (PROCES
TRULJENJA) NA ODREĐENOJ TEMPERATURI BEZ VAZDUHA ILI
KISEONIKA. POSTROJENJA GDE SE PROIZVODI BIOGAS ZOVU SE
DIGESTORI, I IMA TRI FAZE: 1. PRIPREMA SIROVINA. 2. VRENJE I 3.
PRIHVATANJE I OBRADA PROIZVEDENOG GASA. ZBOG RAZAZLIČITE
SIROVINSKE BAZE BIOGAS SPADA U EKSPLOZIVNE GASOVE PA SE
MORALO VODITI RAČUNA O RAZVOJU KONSTRUKCIJE DIGESTORA. NA
TO SU UTICALI RAZVIJENOST TEHNIKE I TEHNOLOGIJE I ENERGETIKE,
ENERGETSKE MREŽE I KLIMATSKI USLOVI U KOJIMA SE PRIMENJUJU
DIGESTORI.